Skip to main content

Full text of "Zbornik Ilariona Ruvarca"

See other formats


СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМША 



ПОСЕБНА ИЗДАЊА 

КЊИГА СШ 

ДРУШТВЕНИ И ИСТОРИСКИ СПИСИ 

КЊИГА 44 



скенирао 

Теоаор (Хнлгност 



СРЕМ. КАРЛОВЦИ 

СРПСКЛ МАНАСТИРСКА ШТАМПЛРИЈА 
1934. 



СРПСК А КРА/БЕВСКА АКАДЕМИЈА 

ЗБОРНИК 
ИЛАРИОНА РУВАРЦА 

ОДАБРАНИ ИСТОРИСКИ РАДОВИ 



ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА, ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ, 
ИСТОРИСКА ГЕОГРАФИЈА И КРИТИКА 



СПРЕМИО 8А ШТАМПУ 

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ 



БЕОГРАД 
1934. 




■^го#гСЛ&~а&- 




САДРЖАЈ 



Стр. 

Увод I 

I Краљице и царице српске (1868) ,,.,,. I 

II О роду деспотице србске Анћелине и срећи деспине 

Марије (1869) 36 

III првим годинама Душанова краљевања у хроно- 

лошком поглСду (1872) .... ... 41 

IV О Цароставнику или царост. књигама, с погледом 

на важност њихову са сриску повесницу (1873) . 53 

V О раду Милоша С. Милојевића у Гласнику (1873) 60 

VI Хронолошка питања о времену битке на Марици, 

смрти краља Вукашина и смрти цара Уроша (1879) 68 

VII [Стефан Лазаревић на повратку из Ангоре у Ср- 

бију] (1879) 79 

VIII Претходни приказ књиге: „Историја српског на- 
рода", књига прва, Жупанијско време (600 — 1 159), 

написао Пантелкја Славков Срећковић (1885) . 89 

IX Прелаз с приказа нз критику (1885—1886) . . 123 
X Нанта Срећковић и Шареник у Скопској нахији 

(1887) 243 

XI Историјско-географско иверје (1887) ..... 257 

XII Прилошци (1888) 290 

XIII Драга, Даница, Реса (1891) 329 

XIV Катарина, кћи Твртка I, бана (од 1353.— 1377.) и 

од 1377.-1391. крала босанскога (1892) . . 349 

XV Старинарски прилошци (1892) 359 

XVI Стари Сланкамен (1892) 365 

XVII Још једанпут о Леђену граду (1892) . . . .411 
XVIII Прилози за повест српскога народа у земљи 

угарској (1892) 417 

XIX Двије босанске краљице (1893) 446 

XX Бановање Тиртка бана (1353,- 1377.) (1894) . . 469 



Стр. 
XXI Три додатка к расправи „Бановање Твртка бана 

(1353.-1377.) (1894) 488 

XXII Оборкапетан Станиша (1901) 499 

ХХШ „језику" (1901) 504 

XXIV Порекло Сибињанин Јанка (1901) 509 

XXV Цар-Немање благо (1901) 524 

XXVI Деспот Стефан Лазаревић и Костнички Сабор(1901) 530 
XXVII О неком „народном предању" (1901) .... 535 
Индекс личних и географских имена 545 



ЗБОРНИК 
ИЛАРИОНА РУВАРЦА 

I 



УВОД 

О мислима и напорима око издавања радова 
Илариона Руварца 

Мисао о издавању скупљених илн одабраних п ааовл 
Млариона Руварца није много млађа од појаве х 1° 

широко знан>е, одличан таленат аа комбннације „ изнад 1" 

'"ц и В о д Ш гГс КРИТИЧКИ П ° ГЛеД Н3 СРПСКУ ~^Ж 
*аш. од гласа нису се ни ча Са предомишљали да то отво- 

рено, „ с похвалом, признају. Ватрослав Јагив „ф исписао 
само сво је мишл>ен>е, него је оденуо у „оје речи сложан 
суд целе озбиљне словенске науке кала « 1^*1 Ложан 
И-.Р.ОН. Руварца е -^„Г^^Г^Г^ 
спорих својих критика.. Када Је дочитао први део Пр ИЛ0 



II Н. РАДОЛИЋ 



писао да су прилошци у њему „прави бисер" („\уапге Рег- 
1еп") у Јисторијској књижевности Југословена. 8 Тада је оге 
био већ начисто с тиме, да би расуте расправе Илариона 
Руварца требало поново издати, јер оне нису биле ни међу 
Југословенима познате колико заслужују а камо ли међу 
странцима, све на велику штету науке и нашега научног 
угледа.* Ватрослав Јагић је, с много такта, сећао Матицу 
Српску да би, можда, њој највише приличило да изда сабране 
радове заслужнога историчара. Узалуд је вапио, још 1879 год., 
јер ниједно југословенско учено друштво није услишало ње- 
гову оправдану и искрену жељу. Њу је, колико је могао,. 
испунио сам Иларион Руварац. 

Када су његови другови, 1884 год., заједнички прослав- 
љали тридесетогодишњицу ђаковања у Бечу, он није отишао 
на састанак, него им је, место себе, испратио о свом трошку 
издану књигу „Две студентске расправе." у којој је из Сед- 
мице (1856 — 1858) прештамнао свој „Преглед домаћих извора 
старе српске повеснице" и „Прилог к испитивању српских 
јуначких песама;" историјат издања ове књижице, довољно 
болан, приступачан је сада и читаоцима овога Зборника (I,. 
174 — 178). До прештампаних расправа било је, збиља, нај- 
теже доћи, а оне су, осим тога, имале још шири круг чита- 
лаца него ли студије Илариона Руварца из српске историје,. 
јер је његов Прилог од особите важности за изучавање ле- 
гендарног карактера јуначких песама уопште, не само српских. 

„Две студентске расправе" могле су се развити у поче- 
так издавања скупљених радова Илариона Руварца, али то- 
се, нажалост, није догодило. Остало је на њима. А Иларион 
Руварац је и даље, исто тако као и дотад, расипао — више 
него иједан српски историчар — своје расправе и критике 
по новинама, по богословским, забавним и стручним листо- 

• ШкЈет, V, 1881, 1*0. 

4 Уз познату радау Стојана Новаковића „(Јећег 1.е{уап-&гаа' (1л— 
с1јап-8{ас1{) с!ег зегђјзсћеп Уо1кзрое31е" написао је Ватрослае Јагвћ — 
како је то често чинио — своју напомеву, у којој је и ово рекао: 
„Бег Уег{аззег ($с. МочакочИ.} \таг ш с!ег 1дге, аи{ еше ЗИеге Ађћапс11ип§ 
бе$ Неггп I. Киуагас гигискги§ећеп, жекће »је $о тапсћез апскге уоп 
Шезет уегс11еп81уо11еп ЕНогзсћег с!ег зегђјзсћеп Оезсћ1сћ1:е 1еЈс1ег зе1ђ${ 
ђеЈ с!еп 5ис1з1ауеп ги адгешв ђекапп* јз(. \Уаге ез пЈсћ{ ап^еге^г, с1азз еше 
$0с181ау13сће ОезеИбсћа«;, г. В. сНе зегђјзсће МаНса, сНе гегз{геи{еп Ађћалс!^ 
1ип§;еп с1ез Негт I. Киуагас уоп пеиет есНгк?" 1ђјс!ет, 111, 1879, 124. 



УВОД 



ш 



азима, по шематизмима и по ученим публикацијама. Велики 
део од њих је још штампан да не може бити горе. Сам писац 
тешко да је икада водио озбиљну коректуру и пажљиву ре- 
визију сеојих радова. Он их је само написао, често док с У 
се већ штампали, а даље су се о њима старали обично сами 
уредници, скоро увек без довољно знања, каткад и с мало 
савесности уопште, поред и иначе тешких прилика за штам- 
пање код Срба. Зато није велико чудо што су радови Ила- 
риона Руварца, почесто, толико искварени штампарским по- 
-грешкама и испуштањем и ремећењем текста, особито цитата, 
да их је немогуће с пуноч научном сигурношћу употребити 
као збиља аутентичне његове радове. Како су штампане „Кра- 
лице и царице срП ске"! Па како је издан .Стари Сланкамен«! 
А Иларион Руварац је уносио, обично, у своје ручне примерке 
тако мало исправака да изгледа као да их није хтео више 
читати, када су једанпут били штампани — можда да се не 
би љутио због штампарских погрешака! Има и случајева да 
]е незнатније погрешке исправљао а важније пропуштао. 
Сам је писао о Јовану Рајићу да „је морао јако љутит бити, 
кад Је назначавао штампарске погрешке у својој напечатаној 
ИсториЈи, па... је љутит превидио" по коју важну (Зборник, 
I, 279), а то важи и за њега, још више него за Јована Ра- 
Јића. Допуна је уносио у ручне примерке више него испра- 
вака, особито у раније радове. Неке су од њих толико важне 
да би их било вредно обелоданити. Овако су оне још непри- 
ступачније него ли његови штампани радови. 

Издавачи новина и листова правили су, истина, по кат- 
кац сепаратне отиске радова Илариона Руварца, које је ми- 
слим, обично он сам плаћао, и на тај би се начин могла 
повећати њихова приступачност. Но у његовој библиотеци 
заостало је после смрти му толико сепарата, да се мора 
сумњати да се преко њих лублицитет радова Илариона Ру- 
варца много повећао. Он их је, очевидно, слао малом броју 
друштава и пријатеља, а сви остали су се гомилали да их, 
после његове смрти, његов добри брат Димитрије распо- 
клања намерницима који су посећивали Патријарашку би- 
блиотеку у Срем. Карловцима. 

Расправе Илариона Руварца, особито старије и оне по* 
новинама и стручним и локалним листовима, постајале су 
временом све већа реткост. То је било не на малу штету 



IV Н. РАДОЈЧИЋ 



српске науке, и — да истакнем само најзанимљивије мисли? 
и напоре око издавања радова Илариона Руварца — „Коло № 
је изражавало не само своју, него општу жељу наших оз- 
биљних научењака, када је пред његову седамдесетогодишњицу 
ово писало: „...не знајући да ли ћемо имати могућности г 
кроз шест недеља поздравити г. Руварцу седамдесето лето г 
ми то чинимо сада, стављајући питање: зар не би требало 
најпре.... прилоге првога историка нашег да имамо сабране- 
у неколико свезака, или да и даље остану расути по разли- 
читим периодичним и непериодичним издањима. . ." 6 Узалуд: 
је вапило. Иларион Руварац није доживео да види ни поче- 
так а камо ли да дочека конац свих својих скупљених ра- 
дова, мада су други српски писци — чак и један историчар 
— били те среће, не увек горко заслужене. Њега је то, бар- 
понекад, болело. 

Пре смрти Илариона Руварца није било лако чак ни- 
утврдити — шта је све он написао, а Још мање шта су други 
о његовим радовима писали. Историјске библиографије нисмо- 
ни онда имали, као што је ни данас немамо. Сам Иларион 
Руварац није имао уредне ручне примерке свих својих ра- 
дова, с исправкама погрешака у њима и са списком оценз 
и приказа на њих. После њега су остали неколики увезан» 
сепарати и две књижице са скупљених по неколико сепа- 
рата. Што он сам није имао, други су могли још мање иматн. 
После његове смрти објавило је братство манастира Грге- 
тега „Сломеницу умрломе архимандриту гргетешком Илари- 
ону Руварцу" (1905), коју је приредио Димитрије Руварац на 
тај начин што је прештампао из „Српскога Сиона" туће » 
своје чланке, изашле о смрти Илариона Руварца. 6 У Споме- 
ници је и његов чланак „Штампани књижевни радови зрхи- 
мандрита Илариона Руварца" (16—20). То није стручно и 
савесно састављена библиографија него, у главном хроно- 
лошки сложен, на брзу руку написан преглед радова Ила- 
риона Руварца, поређан по листовима и публикацијама где- 
су објављени. У ову библиографију нису унесене ни стране 
листова где су излазиле расправе Илариона Руварца, а исто- 
. тако нису побројане оцене и прикази на њих; забележен је. 



* Коло, I!, 1901, 125-126. 

« Српскв Сион, XV, 1905, 469—477, 495-100, 503—510 в 528 - 543. 



» УВОД у 

чак, и један рад који није никада објављен, а пропуштена 
су опет — осим накнадно, на листићима, унесених — два 
важнија рада, бар колико ја знам.' Ма и непотпуна, невешто 
сложена и не без погрешака, ова библиографија је први, врло 
користан, преглед радова Илариона Руварца. Из ње се ипак 
могло видети шта је он написао и, мислим, болно осетити, 
како су његови многобројни радови скоро неприступачни' 
особито штампани по новинама, старијим листовима, па по' 
провинцијалним и стручним органима, у којима је он врло 
радо писао, да шематизме и не помињем. Никакво чудо, 
што је жеља за издавањем скупљених радова Илариона Ру- 
варца постала отада још живља, не само мећу историчарима, 
него и међу његовом монашком сабраћом и у широким кру- 
говима читалаца, где је Иларион Руварац био највише по- 
знат по својим оштрим и духовитим полемикама, које су се 
добро памтиле и у сласт читале. 

Научни лик Илариона Руварца повукао је, после његове 
смрти, с подЈеднако великом љубављу и савесношћу, први 
Јован Радонић.« Проучавајући, ради тога, његов рад у целини 
он је морао осетитк и колико је тешко доспети до свих ра« 
дова Илариона Руварца, па је под тим утиском писао 1906 
год.; „Велика је штега што су ови чланци (у Шематизмима) 
као и још многи други тешко приступачни, те би за то не- 
опходно потребно било да или Српска академија наука или 
Матица Српска приреде једно критичко издање важнијих рас- 
права пок. историка. Тиме бисмо се одужили колико толико 
заслугама великога покојника, а млаће генерације нашле би 

Ло- Споменици се наво * и < СТ Р- 18 ). «»о да је изашао у Стражи- 
лову 1887., састав „О синовима Дечансковим". Но њега тамо нема, » 
Двмвтрвје Руварац - када сам га за то питао - нвје могао да се 
сети на који се начин то догодило. Али Иларион Руварац много се 
бавио Дечанским, па и са споменутим питан,еи. Тв његови папири су 
у мојим рукама. Из списка и,егових радова изоставл,ени су ови важнији 
састави: „Ооет о Кнезу Лазару" (Коло, I, 1889,207-209 ц 145-148 по- 
грешне пагинације) и „Зажабље у Херцеговини, староме Хуму" (Гла- 
снвк Зем. музеја, II, 1890, 12-17). Нису тамо, наравно, соменути ње- 
гови радови штампани после смрти му, а испуштене су .. његове 
штампане оцене туђих рукописа и отворена пвсма; нема спомена ни 
о његовнм говорвла. 

8 Некролог: Летопис, 233, 1905, 106-120. Студвја в О Иларијону 
Руварцу : Летопис, 244, 1907, 1-21 и 245, 1907, 51-70. 



VI Н. РАДОЈЧИЋ 



у тако пробраним његовим радовима добар узор за методично- 
историчко испитивање." 8 Јован Радонић је мислио, види се, на 
изабране радове Илариона Руварца. Али ни ова скромна мисао 
није нашла одјека, иако је, нажалост, често најпогодније време 
за издавање скупљених дела једнога писца његова смрт. 

Ја не знам тачно шта се све чинило од тада па до 1908 
год. око остварења ове мисли и да ли се уопште ради ње 
■ишта озбиљно подузимало, али те године почели смо уре- 
ћивати библиотеку Илариона Руварца, дотле само нагоми- 
лану, његов брат Димитрије и ја, и с тим у вези — јер је 
то тек тада стварно било могуће — чинити прве напоре око 
издавања његових скупљених радова. Монашко удружење у 
Карловачкој митрополији било је вољно, с љубављу и по- 
жртвовношћу, сносити трошкове око издања, а ја сам узео 
на себе труд око спремања за штампу. 10 Овај по себи не- 
обично тежак посао био је тиме олакшан што сам га радио 
у библиотеци Илариона Руварца, уређеној као засебном делу 
Патријарашке библиотеке у Срем. Карловцима, месту не- 
сумњиво најзгоднијем. Но све наше мисли и напоре пре- 
секли су ратови, прво Балкански па онда Светски. 

После ослобоћења и уједињења ступио је брат Ила- 
риона Руварца, Димитрије, у преговоре са Сриском краљев- 
ском академијом и уступио јој све радове свога брата, које 
сам доспео спремити за штампу и које нисам, с правом да 
их она изда. При томе је Академија показала код нас једин- 
ствено разумевање за вредност научних радова и поднела 
је жртве које јој чине високу част. Сада је Академија вла- 
сник свих штампаних радова Илариона Руварца. А завр- 
шених нештампаних није много ни заостало, јер је Јован 
Радонић, као библиотекар Матице Српске и један од воћа у 
њеној обнови почетком XX в., успевао у последњим годи- 
нама живота Илариона Руварца да добије за Летопис и оне 
радове које би, иначе, сам писац тешко штампао. Тиме је 
нашу науку много задужио. Што се од заосталих радова 

' Рад Јов. Радонића „Иларион Руварац и његови радови на пољу 
црквене историје" прештампан у Гласнику Историског друштва. V. 
1932, 238. 

10 О овим напорима и њиховим резултатима ввд. мој чланак „О 
двадесетпетогодишњици смрти Илариона Руварца", Гласник Истори- 
ског друштва, III, 1930, 351—358. 



увод у!Ј 

дало онако какво је издати или што се дало лакше спремити 
за штампу, то је обелоданио, као посмрчад, његов брат Ди- 
митрије. Велики део исписа Илариона Руварца, његових бе- 
лежака и започетих радова дао је мени, када сам — за ње- 
гова живота - био последњи пут у Новом Саду; један део 
те оставине Илариона Руварца уступио ми је лањске године 
- кад ]е већ велики део у мене — његов унук, по сестри, 
Мита Костић; о свима тима рукописима нешто сам рекао што 
се тиче Јужне Србије," а остало, што је вредно казати^сми- 
слио сам рећи у предговору другој књизи овога Зборника. 
Какве су биле прилике за штампање после Светскога 
рата, није чудо што се једно време није могло озбиљно ни 
мислити на издавање радова Илариона Руварца. Но велике 
потребе наше науке и неприступачност радова Илариона 
Руварца - због ратом упропашћених српских библиотека 
већа него раније - нису могли за дуго оставити то питање 
нерешено, Приступачност радовима Илариона Руварца мо- 
рала се бар олакшати. Историјски радови поново се издају 
ради неколиких разлога. Једни се издају као пример умет- 
ничког историјског приказивања, сјајног и у исти мах тачног. 
^азлог за издавање других је у методичности њихова науч- 
нога расправд,ања, која је довела до одличних резултата и 
која Је погодна да послужи као узор млаћим научним рад- 
ницима. Има, даље, случајева да се историјски радови морају 
прештампавати ради тога што њихови резултати још нису 
ушли у синтетичке историјске приказе. И, напослетку, пре- 
штампавају се историјски радови као документи за развој 
историографије, обично из пиетета према научним напорима 
знаменитих историчара. Који од тих разлога важе за случај 
Илариона Руварца? Први јамачно не, јер он уопште није 
историјски приказивач, али ради сва три низа осталих раз- 
лога преко је потребно издати његове радове, не само ради 
једнога, пошто Иларион Руварац има - не много - радова 
с одличним историчким методом, већина их још није пот- 
пуно научно уткана у синтетичке приказе српске прошлости, 
а сви су важни и речити документи за драматичан развитак 
наше модерне историографије. Зато сам ја о двадесетпето- 

» У^моме раду „Иларион Руварац о прошлоств Јужне Србије" 
I ласник ч_копског ваучног друштва, XII, 1933, 232-234. 



VIII Н. РАДОЈЧИЋ 



годишњици смрти Илариона Руварца поново кренуо питање 
о издавању његових дела и разложио план, по ком би их 
било најбоље издати. Крајем исте, 1930, године спремало се 
Историско друштво у Новом Саду да о стогодишњици ро- 
ћења Илариона Руварца, 1932 год., објави све његове радове г 
преписку и библиографију » Лепе намере омела је светска 
новчана криза, поред које је младом друштву било немо- 
гуће извршити наумљени посао. Зато је оно прсславило сто- 
годишњицу роћења великога историчара на тај начин што је 
издало Споменицу Илариона Руварца (1832—1932) и одало 
што је могло искренију и вишу пошту његовој успомени. 13 ^ 
Наумљено издавање радова Илариона Руварца, поводом 
стогодишњице његова роћења, узела је на себе Српска кра- 
љевска академија. Али, пошто су њени задаци шири него ли 
Историског друштва и пошто у њену раду влада правичност,. 
Академија се морала ограничити да место скупљених радова 
Илариона Руварца изда његов Зборник, у два тома, да по- 
ступи онако како је чинила у случају Ђуре Даничића и 
Фрање Рачкога. С правом је желела да и у одавању при- 
знања буде једнакости. Академија је одлучила 30 новембра 
1931 да изда Зборник Илариона Руварца и да у њега ућу 
„расправе којих више нема или су тешко приступачне." 
Избор радова који ће се прештампати поверила је Јовану 
Радонићу и Станоју Станојевићу, а редакцију мени. Пошто 
се није било лако одлучити, који од списа Илариона Руварца 
Да Уђу у Зборник — јер било би најбоље све их штампати 
— то је Академија одобрила избор тек 30 јула 1932. Тада 
се могло приступити штампању радова Илариона Руварца, 
остварењу давнашње наше научне потребе, истина у огра- 
ниченом обиму, у облику Зборника, али и ова жртва доиста 
није Академији лака. Главно је, што је сада учињен почетак 
и што ће се овим Зборником дати покушај издавања радова 
Илариона Руварца, спремљен с много љубави и издан с ве- 
ликим жртвама. А наставити започети посао увек је лакше 
него га почети, особито ако је добро почет. 

" Закључак је донесен на седннци управе Историског друштва 
у Новом Саду 20 децембра 1930. 

" Сооменвца је штадшана као Гласник Историског друштвз, 
V, 1932, 161-324. Радови намењенн за Споменицу, касније стигли, 
штампани су у наредннм свескама. 



. увод ___ IX 

Како су одабрани радови Илариона Руварца 
за овај Зборник 

Када је Академија решила да изда Зборник радова Ила- 
риона Руварца и ограничила његову величину, коју је касније 
с много предусретљивости, повећала, онда се морало при- 
ступити тешкој дужности одабирања. Које радове унети у 
Зборник? Академија је сама одредила принцип за поступање 
када се одлучила за оне који су најнеприступачнији. Тако је' 
Зборнику, с разлогом, намењена најпреча сврха — да омо- 
гући научну употребу најзабаченијих радова Илариона Ру- 
варца, а не да буде репрезентативан за цели његов рад или- 
да буде огледало првих или пример задњих радова критич- 
кога српскога историчара. Сваки избор је, мећутим, субјек- 
тиван. За неке његове радове може се сложно утврдити да 
су збиља неприступачни, н . пр. они који су изашли у нови- 
нама или у старим или у стручним листовима, али за све 
то ни је могуће учинити. Замерке се не могу потпуно избећи 
Јер свакоме су, наравно, најнеприступачнији они радови Ила- 
рионл Руварца које он сам нема. При одабирању ишло се 
за тим да се замерке смање и да, пре свих осталих, ућу у 
Зборник чланци из новина и из оних листова од којих се 
најреће налазе, и у библиотекама и код приватних, ком- 
плетни примерци. Но никада се није сметало с ума да 
]е овај Зборник само избор радова Илариона Руварца и 
да је, као и сваки избор, могао бити и друкчији, бар мало 

ДРУКЧИЈИ. 

Колико се мосло, пазило се и на то да кад већ мора, 
по утврћеном принципу, ући један рад Илариона Руварца у 
Зборник, онда да уће и онај која је с њиме у најтешњо} 
вези или који претставља само раширену обраду раније ски- 
цираног решења. Такви радови нису ипак рећани један за 
другим, него је сачуван хронолошки ред првог објављивања 
Ј*Р, мада се код Илариона Руварца не осећа типична раз- 
воЈна линија у историјском приказивању, ипак је веома за- 
нимљиво и поучно проучавати његове радове у једнаком~низу 
како су обелодањивани. Пошто се Иларион Руварац, као сваки 
прави научењак, радо враћао на исте проблеме, раније само 
дотакнуте или погрешно решене, то, наравно, нису могли ући 



X Н. РАДОЈЧИЋ 



у Зборник баш сви његови радови повезани истим тема- 
том. 14 Морала су се чинити ограничења, увек болна али не- 
избежива у оваквом одабирању. 

Преглед одабраних радова Илариона Руварца 
у овој књизи Зборника 

Пошто су утврђени принципи одабирања радова Ила- 
риона Руварца и по њима изабрани они који ће ући у овај 
Зборник, раздељени су сви на два дела, за прву и за другу 
књигу. У прву књигу Зборника улазе радови из политичке 
историје (с културном), из историје књижевности, из исто- 
ријске географије и из критике, а у другој ће књизи Збор- 
«ика бити само радови из црквене историје. Пошто је оквир 
за први том јако широк, није никакво чудо што је преко- 
рачена његова првобитно одређена величина. На однос из- 
међу појединих грана научних напора Илариона Руварца, 
заступаних у овој књизи Зборника, није се могло пазити, но 
ипак је тако испало да ће се и по њему моћи добити до- 
вољно јасна и правична слика о његовим научним радовима 
ових грана, можда и о развојној линији у њима. 

Иларион Руварац истицао је често и оштро да он није 
никакав историјски приказивач, него само истраживач. Зато 
у његовим радовима и нема политичке историје, изграђене 
на основу критичке студије извора и задахнуте јединственим 
политичким схватањем. И он је, разуме се, имао своја поли- 
тичка схватања, понегде су му се омакла и испод пера, али 
он их је одмах пресецао оваквим, или сличним, оправдањем 
као овде у Зборнику: „но то већ засеца у политику, која се 
мене не тиче" (I, 317); како је Иларион Руварац, и поред 
таквих изговора, ипак умео рећи шта је хтео, о том сам на 
другом месту расирављао. 10 Типички политичке историје ипак 

« Нарочито истичем случај чланка „Зажабље у Херцеговини, 
егароме Хуму" (Гласник Зем. музеја, II, 1890, 12— 17), који би добро 
дошао поред овде вздана „Три додатка к расправи „Бановање Твртка 
«ана (1353—1377)" (1, 488-498), алв саставИлариона Руварца „Зажабље" 
само је један део већега рада, који није он сам написао. Зато је морао 
изостати, јер се туђи, већи, радови нису могли пуштатв у овај Зборник. 

18 У мојој радњи „0 всторискоме методу Илариона Руварца", 
Гласник Историског друштва, V, 1932, 215—216. 



УВОД XI 

нема у његовим радовима, него се у политичку историју мо- 
рају унети они међу њима где се расправља о политички 
важним личностима и догађајима. Између тих расправа Ила- 
риона Руварца ушле су у овај том Зборника неколике од нај- 
бољих: „Краљице и царице српске", „0 првим годинама Ду- 
шанова краљевања у хронолошком погледу", „Стефан Лаза- 
ревић на повратку из Ангоре у Србију", „Драга, Даница, 
Реса", „Катарина, кћи Твртка I", „Бановање Твртка бана" г 
„Три додатка к расправи „Бановање Твртка бана" и једна 
од најслабијих „Порекло Сибињанин Јанка". Историја књи- 
жевности у занимањима Илариона Руварца, највише тума- 
чење народне традиције и коментирање књижевних дела, 
одлично је заступљена свима прилозима из те гране његова 
рада у овом Зборнику. Начин истраживања је у њима дубок 
и праћен сјајним резултатима, а разлагање је сочно и, на 
местима, збиља духовито. Из историјске географије ушли су 
у Зборник веома добри, бојим се већ заборављени, састави 
Илариона Руварца, међу којима је и његов примерни научни 
рад „Стари Сланкамен". С критиком је најтеже. Због ње је 
Иларион Руварац највише, и с највећим правом, нападан, па 
се разлози томе морају осетити и по овде изданим радовима 
из те области његових напора. Његова најбоља критика^ 
оцена Стефана Дечанскога од Панте Срећковића (Вила, IV,. 
1868, 465—469), није ушла у овај Зборник, а није ни нај- 
слабија „Опет о Кнезу Лазару" (Коло, I, 1889, 207—209 и 
145 — 148, погр. паг). Издане су оне из средине, међу којима 
је добро испао „Претходни нриказ", док се много замерака 
може учинити „Прелазу с приказа на критику." 

Мислим да нећу много погрешити ако тврдим, да су 
мишљења о ширини научних занимања Илариона Руварца 
сасвим погрешна. Он се обично замишља као историчар- 
уских интереса, с једноликим начином истраживања и при- 
казивања. То је сасвим нетачно, како се види и из радова 
у овом Зборнику. Већ по овде штампаним расправама н 
критикама Илариона Руварца сасвим је несумњиво да је он 
научно савладао целокупну прошлост српскога народа — 
одлично познавање наше најстарије историје кзбија са сваке 
стране „Претходнога приказа", а чланак о Станиши Млати- 
шуми доказује да је Иларион Руварац улазио и у детаљно 
проучавање нашега XVIII в. Исто тако излази већ из њего- 



;ХИ Н. РАДОЈЧИТ. 



•вих радова који су ушли у овај Зборник да је он обухватио 

у својим истраживањима васколики српски народ. Обрађи- 

-вао је прошлост Србије, Босне, Црне Горе и Војводине. Раз- 

мер тих студија није, међутим, овакав како би се по овом 

-Зборику могло мислити. Без нарочите жеље, испало је да у 

овом тому Зборника има највише расправа Илариона Ру- 

варца из босанске прошлости. Није ми ни мало криво што 

.се тако догодило, јер Босна је, прво, у временима научнога 

-стварања Илариона Руварца, била у среднни свих српских 

надања и стремљења, даље, заплетена и мучна прошлост 

ових српских страна њега је нарочито привлачила, и он је, 

с намером, желео показати шта уме баш у најтежем делу 

-српске историје, у босанској и у хумској, и, напослетку, мени 

је и зато драго да је Босна у овом Зборнику најбоље прошла 

што је право да и она негде најбоље прође. 

По далеком временском размаку својих студија, по њи- 
ховој великој ширини, онда, по разноликости научних зани- 
мања и, напослетку, по обиљу сретстава за решавање на- 
учних питања Иларион Руварац је далеио од понеких мо- 
дерних уских специјалиста, обично ситних занимања и ре- 
довно уских видика. У његовим радовима осећа се сасвим 
јасно романтичарска смелост полета његове младости, која 
-се није изметнула ни у антикварско сваштарство ни у празно 
-фразирање. Он је остао стваран, и могао се одржати на ви- 
сини савременог научног стварања, поред све ширине својих 
занимања, само непоштедним сатирањем у раду. Но да ли, 
-и поред одличне научне спреме и неуморног ширења и про- 
дубљивања својих студија, цели научни рад Илариона Ру- 
варца има збиља и данас, сто година после његова рођења, 
још и актуелне научне вредности или он сав спада само у 
историју српске историографије? Мени је милије да ја то 
питање поставим него да га други крећу, 

На овакве сумње био би, можда, најубедљивији одговор 
када бих изређао скорашње и многобројне случајеве, по ко- 
јима се види како су понеки историчари грешили — често 
много и смешно — само зато што нису знали за овај или 
за онај рад Илариона Руварца. Но ја то нећу овде да чиним, 
него иу, место тога, летимице претрести само у овој књизи 
Зборника издане радове Илариона Руварца и на тај начин 
гпокушати да докажем како су они жив део српске историо- 



УВ °Д хш 

срафије, и по свом методу и по својим резултатима и по 
постављеним новим научним питањима 3 те да су тако још 
далеко од тога да изазивају само занимања истраживача 
развоја српске историографије. 

Од овде прештампаних расправа Илариона Руварца из 
политичке историје, сједињене с културном, нема ни једне 
једине која би била потпуно застарела и, још више, нема ни 

једне једине без које би се, с научним успехом, дала напи- 

сати ваљана монографија о истом предмету или из истога 
доба српске прошлости. То важи и за две најстарије мећу 
њима „Краљице и царице српске" и „0 роду деспотице срб- 
ске Анћелине и срећи Деспине Марије". Нема никакве сумње 
да су обадве ове студије изазване и схватањем Троношкога 
родослова о изнимној важности владарских женидби за др- 
жавни развој и жељом Илариона Руварца да се сав преда 
најзаплетенијим питањима из српске прошлости. А знање о 
српским владарицама било је онда (1868) збиља невероватно 
мало, док је наше данашње познавање српских владарица — 
захваљујући највише овим студијама — прошарано рупама 
незнања, које се морају попунити, уколико то, наравно, извори 
допуштају. Ко год се лати тога посла, не може се у њему 
маћи без ових основних студија Илариона Руварца. То-су 
осетили сви који су се бавили истим питањима — и Кон- 
стантин Јиречек и Љуба Ковачевић и Јован Радонић и Ста- 
ноје Станојевић и Радослав Грујић и Михаило Ласкарис и 
ја. А та темељна истраживања Илариона Руварца о српским 
владарицама била су толико неприступачна, да је — како је 
познато — једну појединост из њих превидео чак и Кон- 
стантин Јиречек, мада је он будно пазио да му се ништа не 
отме из научно важне српске историјске књижевности. За 
студију Илариона Руварца „0 првим годинама Душанова 
краљевања у хронолошком погледу" ја сам већ рекао — 
мислим и доказао — да је то примерна историјска расправа. 19 
А овде морам особито истаћи да би било од велике користи 
за српску историографију, када би се уопште онако критички 
упоређивали византински и српски извори како је у овом 
раду, скромно и као с неком извином, учинио Иларион Ру- 
варац. Да ли је то озбиљно и покушавано? За истраживања 

м Гласник Историског друштва, V, 1932, 197—198. 



XIV И- РАДОЈЧИЋ 



Љубе Ковачевића о бици на Марици и смрти цара Уроша и 
за студију Илариона Руварца „Хронолошка питања о вре- 
мену битке на Марици, сирти краља Вукашина и смрти 
цара Уроша" истакао је одмах Константин Јиречек, потоњи 
најбољи познавалац овога проблема, да је у њима главно 
питање „већ јасно решено", 17 мада је Иларион Руварац по- 
грешио у датирању времена Маричке битке. Чланак „Стефан 
Лазаревић на повратку из Ангоре у Србију" једини је од 
његових знаменитих Приложака ушао у ову књигу Збор- 
ника, али их све достојно заступа. Мучни, главни извор за 
овај рад, Живот деспота Стефана од Константина Филозофа, 
овде је духовито интерпретиран, и његове вести су бриж- 
љиво упоређиване са савременим страним изворима. Резул- 
тат напора испао је одлично, не само по успеху овога јед- 
нога рада, него, још више, по томе што је метод Илариона 
Руварца постао и остао пример за научно бављење с овим 
мутно писаним извором, довољно проучаваним али још не- 
проученим. Сам Иларион Руварац доживео је дисертацију 
Станоја Станојевића о овом делу као историјском извору, 
много јој се радовао и чак је, ње ради, посветио своју већ 
старачку пажњу једноме месту из овога дела Константина 
Филозофа у чланку „Деспот Стефан Лазаревић и Костнички 
Сабор". Но постављено питање је само упола привео решењу 
— деслот није био на сабору. али његови Срби, о којима 
се он није разбирао, као да су били. Који, зашто? И ово 
питање, у вези са Животом деспота Стефана Лазаревића, 
чека на своје решење, као и толико других поред њега. У 
„Прилошцима" се политичке и културне историје тичу други 
„О имену и називу првога српскога цара" и пети „Трило- 
гија: 1 Сиромах Дмитар из Купиника, II Кнез Криштофор 
Франкопан и „зал чловик", III Јанош, краљ угарски, честита 
Мехмед-бегу Јахијапашићу, господару српске земље." Састав 
о имену и називу цара Душана данас је, јамачно, непотпун, 
али тада (1888) није га било могуће боље написати, нарочито 
због малога и непоузданога знања о српским владарским 
лозама. А да ли је данас много боље? Да ли су обелодањени 
поуздани преписи натписа око владарских ликова? Заиста 
не. Зато сам се ја много ломио — да ли да га оптеретим 



" Годишњица Николе Чупића, ХШ, 1934, 275. 



УВОД XV 

примедбама о новим истраживањима око овога питања или 
да га пустим оваквог какав је. Одлучио сам се за ово друго 
И сада сам веома радостан што сам тако поступио, пошто 
сам прочитао недавно објављени натпис на саркофагу епи- 
скопа Доњему Пологу, Антонија, с именом Душановим као 
„Душане". 18 За даља истраживања у овом правцу — веома 
нужна - остаје овај састав Илариона Руварца као врло 
важна полазна тачка. Он је написан некако набусито, мислим 
без правога разлога, док је Трилогија састављена веома вешто 
и задахнута истинског тугом болнога српскога пропадања 
у XVI в. Њени делови су, иначе, праве научењачке посла- 
стице, јер је Иларион Руварац овде решавао питања на први 
поглед потпуно нерешива; незнатну погрешку у трећем делу 
Трилогије, лако разумљиву, ја сам исправио у малој при- 
медби (I, 328). Од два члавчића у „Старинарским прилош- 
цима" први, о Мусићима, био је, кад је написан (1892), читаво 
мало научно откриће, а данас се мора допунити и исправити, 
што сам ја и учинио, док је други, о иконици Угљеше Дес- 
потовића, такав да се је недавно, приликом објаве слике ове 
иконице, могао скоро потпуно поновити. 19 Он је и одлично 
написан, и по својој дубокој и отменој осећајности мало за- 
остаје за дивном посветом Илариона Руварца његове књиге о 
Кнезу Лазару успомени драге му матере, Јулијане. Спада, не- 
сумњиво, међу најлепше што је написано о деспотици Јефи- 
мији, лепо, дирљиво и тачно. Све у овом Зборнику прештам- 
пане студије Илариона Руварца из босанске прошлости Драга 
Даница, Реса", „Катарина кћи Твртка Г, „Двије босанске кра- 
љице", „Бановање Твртка бана" и „Три додатка к расправи 
„Бановање Твртка бана" сиадају без икакве сумње међу нај- 
боље што је написано о босанској прошлости, и сасвим је 
немогуће данас и приступити монографском истраживању 
историје Босне без њих. То не значц да ниједан ред у њима 
није непотпун, застарео или погрешан. Јамачно јесте. Али 
оне претстављају необичан напредак у познавању босанске 
прошлости, и у њима су - то нарочито истичем — јасно 
формулисана, или бар наговештена, још многобројна питања 

18 Грујић Р., Полошко-тетовска епархвја и манастир Лешак, Гла- 
сник Скопског науч. друштва, XII, 1933, 61-62. 

'" Марковић Л., Иконица са записом монахиње јефимије у Хи- 
ландару, Годншњица Николе Чупића, ХП1, 1933, 45-49. 

II 



XVI II- РАДОЈЧИЋ 



из историје Босне, на којих је решење чикао Иларион Ру- 
варац млаће силе, особито младе Босанце и Херцеговце. Не 
-без успеха. Можда ће нова објава ових питања изазвати нов 
-низ студија из босанске прошлости, које је још Иларион Ру- 
(варац осећао као преку научну потребу. Сви радови из бо- 
санске историје писани су јако лепо, понегде врло сочно, 
доиста духовито и искрено сентиментално. За најдужи при- 
лог проучавању прошлости Војводине, овде издан, „Прилози 
за повест српскога народа у земљи угарској", који је остао 
(1892) још и недовршен, то не могу рећи. Он је развучен. 
Иларион Руварац покушавао је ићи сваком научном питању 
до дна, па је испитивао дуго и горко, цели његов историјат, 
и обично при томе утврђивао како су многи грешни писци 
— обично непромишљено па богме и глупаво — један другог 
преписивали. Но у босанској историји је, на једном врло 
опасном месту, „прегорио онај дуго спремани апарат" (I, 
449), док се овде није могао на то одлучити, него је замарао 
« себе и читаоце проводећи их кроз читаву шуму заблуда, 
да једва једвице приспе на чистину, до које је — он је то 
добро знао — могао доспети и много краћим путом. Кратак 
чланак, већ из старачких дака, „Оборкапетан Станиша" на- 
писан је сасвим модерно — на основу архивске граће, али 
«е без мало ироније према једностраним архивским истра- 
живачима, каткад лишеним знања осталих извора и неупу- 
ћених у литературу. Ова студија је само мали прилошчић 
сложеном питању о српским сеобама у Аустрију, особито о 
другој, које ће, радо верујем, привести крају унук Илариона 
Руварца, по његовој сестри, Мита Костић, који с лепим ус- 
пехом проучава овај сложени и болни научни проблем. 

Радове Илариона Руварца из историје књижевности није 
лако издвојити од оних из културне историје. Ја ни мало не 
сумњам да би се он много љутио већ на саму тврдњу да се 
бавио историјом књижевности. А јесте. Јер, његови радови 
око тумачења народне традиције заиста спадају у увод исто- 
рији књижевности, научно схваћеној, а расправљање о 
постанку и природи цароставника, летописа и родослова и 
тумачење појединих речи и читавих одељака у појединим 
књижевним делима не може бити ништа друго него исто- 
рија књижевности. С особитом љубављу испитивао је Ила- 
рион Руварац утицај аријске, на једној, и учене, на другој, 



увод Хуп 

страни традиције на постанак наших народних песама и 
лродирање личних песничких маштања и доктринарних оба- 
вештавања у народ као неких псеудотрадиција. Давнашњи 
(1873) чланак Илариона Руварца в О цароставнику и царо- 
ставним књигама, с погледом на важност њихову за српску 
повесницу" спада и данас међу најбоље радове о овој грани 
наше књижевности, мада је, наравно, делом и непотпун и 
застарео; на друкчије схватање имена Тројадик доспео је 
већ мало после објаве овога рада Ватрослав Јагић." Из 
„Историјско-географског иверја" други и трећи ивер спада 
у историју књижевности: „2 а) „Наветник и наветннштво"; 
б) „рооогшк"; в) „тимени". 3 „Еглос = Емос", мада се Ила- 
рион Руварац у њима незлобиво и слатко исмејао с фило- 
лозима. Ипак је радио њихов посао, и одлично га је обавио. 
У „Прилошцима" из историје књижевности је први „О иноку 
•с кчзјим је Растко одбегао у Св. Гору" и четврти „Про- 
клета Јерина". У првом је много самовољности; можда спада 
у њу и означена година писања Доментијанова Живота св. 
Саве 1251, место 1243 или, још боље, 1253. Чланак о Јерини 
је, међутим, одлично написан и, што је још важније, отмено 
« дубоко схваћен. У малом прилогу „Још једанпут о Лећену 
граду" може бити да онда (1892) постигнути научни резул- 
тати не стоје. Можда, али научни однос Илариона Руварца 
према мутним и замршеним питањима о постанку и ширењу 
легенди ван сваке сумње потпуно Је тачан. Он је, уосталом, 
и написао овај мали састав више ради тога да докаже, како 
само млади и неискусни писци, као у овом случају М. Халански, 
могу тврдити да су нашли несумњиву истину о постанку 
легенде, него да и сам постави тако одлучну тврдњу. У истра- 
живањима ове руке прави научењаци увек више слуте него 
што сигурно знају. И врло поучни, а нажалост превиђени, 
чланак „О „језику" спада у ову грану истраживања Ила- 
риона Руварца. У њему су сједињени резултати његова широ- 
кога знања и интуиције с методичним истраживањима Ватро- 
слава Јагића. Ја не могу овде да се уздржим од примедбе 
да је овај чланак одличан доказ како је Илариону Руварцу 
било тешко и дангубно радити у манастирској пустињи, с 

м Он не изводи, као И. Руварац, име Тројадвка од Троје, него 
од тркхЗиеб; (4пр1ех), и тако би Тројадик била књига о три царства 
; (1евр., рим. и хришћ.?), АгсћЈу Шг з1ау. Рћ!1., II, 1877, 42. 



XVIII н. радојчић 



мало научних сретстава. Он се годинама носио с питањел 
о „језику", а Ватрослав Јагић је преврнуо неколике одличне- 
речнике, разговорио се с ученим друговима и — питање је- 
било решено. У уводу расправици „Цар-Немање благо" при- 
знаје (1901) Иларион Руварац да се само у часу малодуш- 
ности 1884 год. зарекао да више неие обрађивати питања 
која се тичу српске народне традиције. Она су га занимала- 
до задњега даха, и овај, у дубокој старости написани, саста& 
пун је свежине и здрава хумора, чак и политичке ироније^ 
Но и у њему, као и у чланку о Леђену граду, ја више морам 
истаћи основне идеје него ли конкретне резултате истражи- 
вања. У њима су слутње важније од тврдња. Иларион Рува- 
рац је мислио да сме рећи, како је позната народна песма. 
„Св. Саво" настала на основу инспирације, потакнуте позна- 
вањем почетка Житија св. Симеуна од св. Саве. По сво}> 
прилици и јесте тако. Но још је важнија његова слутња да 
су на сличан начин постале и остале наше народне песме, 
у којима се опева Неманићко доба наше прошлости. Модерна 
истраживања, како је познато, иду баш тима стазама, и ја- 
бих се много радовао, када би Иларион Руварац био у њима 
бар споменут. Право би било. И последњи његов рад у овом- 
тому Зборника „0 неком народном предању" тиче се про- 
учавања народне традиције, још тачније псеудотрадиције, 
скициран је у прилогу „Елгос = Емос". Као што понека умет- 
ничка народна песма уђ^ у тако широке народне кругове и- 
тамо се толико одомаћи да важи као народна, тако има слу- 
чајева да се и песничка маштања, ушла у народ, сматрају 
народном традицијом. Иларион Руварац је овде обрадио збил>а 
класичан случај постанка „народне традиције" на основу 
маштања Јована Суботића у његову епу „Краљ Дечански"^ 
Учени разговори и књиге и песничка дела нису ретко извор- 
народних прича и песама, које невешти истраживачи нису 
умели препознати; има случајева да нису ни хтели. Иларион- 
Руварац се у овој расправи тако духовито исмејао с „народ- 
ном традицијом" о првој.женидби Душановој, да би истори- 
чари морали бити веома опрезни према сличним „традици- 
јама" које мирише на учене књиге и на смела песничка 
маштања. Наша се наука већ користила овим сугестијама 
Илариона Руварца, и постигла је врло лепе резултате у овој, 
грани истраживања „народних традиција". 



УВОД XIX 

Из историјске географије могло је, нажалост, ући мало 
ч:астава Илариона Руварца у овај том Зборника, али у члан- 
цима из политичке историје има читавих одељака који се 
тичу историјске географије, па је тако она и овде достојно 
заступљена. У „Историјско-географском иверју" обрађена су 
литања из историјске географије у првом „Бобовац = Трав- 
*ик?" и четвртом „а) Вгопсћ = Броћно?" б) Кгисћо = Кру- 
шевац?", док је трећи „Елгос = Емос" прилог историји књи- 
жевности, мада је сам темат географски. Првом чланку, о 
Травнику, нема друге замерке, осим што је развучен, али 
тако духовитим разлагањем да се то лако заборави. На 
широко је започет и четврти ивер, да се одвише укратко 
заврши; тако је, у својој нестрпљивости, Иларион Руварац 
често поступао. У „Прилошцима" је обраћено само једно 
питање из историјске географије, и то у трећем „Реуегкео = 
Сланкамен?", где је несумњиво утврђено да је Реуегкео у 
ствари Рејегкео = Бела Стена, у старој Славонији, а не Слан- 
■камен, како се то веровало. Овај приложак испао је као неки 
■пролог најбољој студији Илариона Руварца из историјске 
теографије „Стари Сланкамен", изазваној разлозима осет- 
љиве сентименталности и написаној оштрим критичким ме- 
тодом. Нема сумње да би се једна радња из историјске гео- 
графије дала још боље компонирати — конципирати не — него 
што.је Иларион Руварац овде распоредио и приказао своје 
знање о Старом Сланкамену, али исцрпније и живље, мислим, 
то се није дало учинити. Стари Сланкамен је свестранији од 
Београда, старога Сингидунума, Матије П. Катанчића, који 
му је близу по својој учености, и погодан је као ниједна 
друга монографија за углед расправама о местима с богатом 
прошлошћу. И за најбоље међу њима остаће још дуго Стари 
Сланкамен, изашао 1892 године, углед коме се није лако 
лриближити. 

Историјску критику је веома тешко издвојити од осталих 
радова Илариона Руварца. Он је увек и свагде критиковао. 
Распоред његових радова је, скоро увек, овакав — он, прво, 
изређа туђа мишљења о питању које ће сам претрести, и 
већ се при томе до миле воље накритикује других, пре него 
што читаоце упозна са својим схватањем. Осим оваквих кри- 
тичких уметака, писао је он и критике, пуне историјског 
расправљања, скоро увек веома неспретне, редовно разву- 



XX Н. РАДОЈЧИЋ 



чене. Прва таква његова критика у овој књизи Зборника 
јесте в О раду Милоша С. Милојевића у Гласнику" (1873). 
Није више тако уздржљива као његова споменута оцена 
Стефана Дечанског од Панте Срећковића, али није ни одвише 
оштра, мада је било разлога за тешка пребацивања Мило- 
јевићу. Сва је стварна и пуна доказа за најоштрију осуду 
Милојевићева метода у објављивању текстова. Па ипак кра> 
није морао бити онако немилосрдан, мада се и Милош Ми- 
лојевић с још мање уздржљивости изражавао о Илариону 
Руварцу. Не треба ни тренутка сумњати о томе да је Ила- 
рион Руварац и сам добро знао слабе стране свога изража- 
вања у критикама, јер се јасно види, како је он озбиљно,. 
бар на махове, покушавао да их се отресе. У свом „Прет- 
ходном приказу књиге Историја српскога народа, написао- 
П. Срећковић" имао је у напорима ове руке леп успех. По- 
ложај српског критичког историчара био је тада (1885) збиља- 
јако тежак. Т. з. родољубиви историчари измишљавали су 
записе и натписе, извртали текстове, прецењивали народну 
традицију, пробирали из историјске литературе само оно што- 
се слагало с њиховим схватањем српске прошлости, осно- 
ваном редовно на бедном знању извора. Њихово непозна- 
вање језика, потребних за разумевање извора о српској про- 
шлости, њихова невештина у научном историчком методу и 
лакомисленост у извртању чињеница били су, каткад, заиста 
за причу. Сврхе су им, истина, биле чисте, родољубиве, рад. 

— као код невештих људи — напоран и пун лепих жртава, 
но били су сасвим неприступачни доказу — да се ништа. 
стално не може изградити на лажи. Претставници некрити- 
чке српске историографије били су за Илариона Руварца 
Милош Милојевић и Панта Срећковић. Он се особито обо- 
рио на овога другога, пошто је био наставник у Великој 
школи и, по његову мишљењу, тровао омладину лажним, и 
зато опасним, схватањем српске прошлости. Мисао је тачна,. 
мада у њој, како ју је Иларион Руварац схватао, има пре- 
тераности. Па ипак је његов „Претходни приказ" написан 
довољно уздржљиво. Где год му је перо ударило у страну, 
брзо се тргао и кренуо правим путом. Своју критику је врло 
добро смислио. Желео је, у три одељка, доказати ово троје 

— да, прво, Панта Срећковић нема појма о латинском језику* 
а тврди да се самостално служи латински писаним изворима. 



УВОД XXI 

даље, да самовољно изврће године са сасвим провидним не- 
научним намерама, и треће, да је пребедна жртва заиста 
смешних етимологија. У свему је имао потпуно право. Но 
на том није остало. Панта Срекковић се одлучио на поле- 
мику, заиста јадну, и тако изазвао Илариона Руварца да 
обелодани свој „Прелаз с приказа на критику" (1885 — 1886). 
Он га је писао према принципу — каква књига, таква и кри- 
тика. Критика је излазила у новинама и — можда и зато — 
развила се у велику сензацију, каквих је у оно доба доста 
било. Наш страсни свет се много занимао књижевним и на- 
учним оштрим полемикама, и Иларион Руварац није био је- 
дини који му је давао обилне овакве хране. Права научна 
критика испрекидана је у овом саставу умецима полемичке 
или, чак, белестристичке природе, каткад јако духовитим. 
Иларион Руварац је, наравно, знао да се тако не пише учена 
критика, али се заклањао за свој споменути принцип и пи- 
сао ово — *о тој и таквој Пантиној Српској историји неда 
ми се, да лишем озбиљно, већ онако, како је и сама та исто- 
рија написана, то јест чудновато, смешно и сметено". (1, 163). 
Притеран својим рођеним хладнијим мислима, да овако не 
треба писати, у теснац, он је упао у српску тврдоглавост, 
појачану страсним темпераментом, и пркосио: „Па јест, ја 
хоћу тако да пишем, и хоћу тако о Пантиној и о Пантиним 
Историјама тако да пишем! 8Ш рго гаНопе Уо1ипгаз. (I, 164). 
У оваквим случајевима је сасвим неумесно позивати се на 
икакве разлоге. Иларион Руварац овде јамачно није имао 
право, но да ли је бар мало био у праву када је, затим, 
овако настављао: „И да ли је код нас на свима пољима 
знања и умења, и јавног и другог рада или нерада, други 
адет, други закон?" Када се овако, и с ове стране, посматра 
дуга и оштра критика, онда она престаје бити само научна 
оцена и постаје докуменат времена, важан и занимљив. Мно- 
гима је била јако немила, не само Панти Срећковићу. Било 
је у њој, за сав филистарски свет, одвише грубих, отворена 
речених истина и, још више, довољно провидних наговешта- 
вања, која су се сматрала неумесним. Иларион Руварац је 
кипео од срџбе на те врсте пребацивања. Горко се исмејавао 
са саветима да пише „озбиљно, достојанствено и објективно" 
(I, 210), који су стизали од људи страсних и оштрих, чимсе 
у њих дирне, од смешних саветника који се клате на ви- 



XXII Н. РАДОЈЧИЋ 



соким стубовима своје неукусне уображености. Њима је пр- 
тсосио да не пише за њих, него „за ону млађу браћу". (I, 211). 
Многи су му замерали што тако пише, али он као да је нај- 
теже примао замерке својих другова из ђачкога доба, Ђорђа 
Поповића-Даничара и Јована Јовановића-Змаја. Пребацивао 
им је, да су се одучили од смеја (I, 212) и поразио је обо- 
јицу, особито Змаја, његовим рођеним оружјем, песмом Зма- 
јевом, да свако пева како му је од Бога дано, коју је штам- 
лао Даничар! Јамачно их је изненадио када се сетио мале, 
лепе, песмице као створене да се њом брани од друга који 
ју је спевао и од друга који ју је издао. (I, 213). Шта су му, 
уосталом, могли? Он није био уображен у своју величину, 
још мање у непогрешивост. Сам је истицао да се одлучио 
„обигравати и издалека пиљцима се бацати и пискарати које- 
какве шаљиве приказе." (I, 221). Ко може оштрије осудити 
начин критиковања Илариона Руварца у овом случају, чијег 
је тона и развучености он био потпуно свестан, и оштро их 
сам исмејавао? (1,227—229). Но при томе никада није забо- 
рављао на озбиљност и горчину свога посла — што мора 
да оцењује с минималним знањем и без икакве научне со- 
лидности скрпљену књигу. Са збиљским болом постављао је 
питање: „А подноси л' Пантина Историја озбиљне критике?" 
(I, 237). Оне се, заиста, даду веома тешко замислити када се 
држе на уму сви случајеви незнања и лакомислености, које је 
Иларион Руварац у својој критици изређао. Историја Панте 
Срећковића исцрпла је и стрпљиву предусретљивост Тимо- 
теја Флоринског, који је појединим партијама у њој морао 
сасвим одрећи научност. А Иларион Руварац се бојао да би 
испао још смешнији него Панта Срећковић када би. н. пр., 
озбиљно узео његово разлагање о српској просвети, које је, 
нажалост, збиља смешно испало. Сваки покушај Панте Срећ- 
ковића да се одбрани стварно га је увлачио у још веће зло, 
па кад се није могао ни доказима ни духовитошћу бранити, 
он је — како то бива — почео с инсинуацијама. Пребацивао 
је, између осталога, Илариону Руварцу да су за њега меро- 
давне „Бечлије" (I, 212), зна се с каквом намером, али та је 
неправда већа од свих, којима Иларион Руварацније штедео 
свога противника. Па ипак ни ова ни сличне јој инсинуације 
нису довољна извина за овакав начин критиковања. Иларион 
Руварац дао се својим темпераментом завести на тон и на 



УВ °Д XXIII 

изразе, које је сам означио као „неотесан начин" (I, 240), а 
они су га одвукли стазама неукусности, у које заиста није 
требао ни за час залутати. Бранио се да је то све шала, 
мислио је, наравно, оправдана шала. Сам је говорио да пише 
„шаљиве Приказе" (I, 221), с „још шаљивијим Прелазима" 
(I, 228), али кад шала не успе, онда од ње, често, остаје само 
неукусност, тим немилија што је дужа и што се чешће по- 
навља. Иларион Руварац није чекао да му тек други кажу, 
како је његов „Прелаз с приказа на критику" развучен, него 
је сам кудио своје „бескрајно продуживање." ([, 227). Вио је 
начисто с тиме да полемичарима препирке редовно више 
шкоде него што помажу. Од срца му је ишло када је, сав 
разигран полемиком, сам себи упућивао ове савете: „Окани 
се Панте. Остави се критиковања! Буди паметан и не" плећи 
се у светске послове и историје... Безмолствуј, не пиши и 
не пискарај!... Нико се није кајао, што није писао, ал' многи 
се покајао, што је писао и пискарао, и многоме је пресело 
писање и пискарање." (I, 232). Ишло му је од срца, али је 
ипак писао, јер није могао друкчије. И кад је подвукао ли- 
нију испод свега што је написао, он је не само с пркосом, 
него и с поносом додао: „Еже писахт,, писахг". (I, 241). 
Искрен је био. А да ли треба озбиљно узети његове шале, 
често оштре и жучне, о Србима, Србији иШумадији? Да ли 
је збиља онако мислио како је у срџби или у шали писао, 
или се само шалио, или, изазван подметањима и неправичним 
алузијама, пркосио? Да ли се сме и посумњати у његову 
искрену и високу љубав према Србима, Србији и Шумадији? 
Да нађем одговор код њега самога. На крају свога оштрога, 
свадљивога и жучнога „Прелаза с приказа на критику" пао 
је Иларион Руварац у дубоко сентиментално расположење, 
још „прије измака ове у сваком ногледу несрећне 1885. го- 
дине" (I, 241), и завршио га овим речима: „А себе на измаку 
и крају ове несрећне 1885. године, која нам је баш загор'- 
чала и у којој смо се онако рашчарали — тешим и тешићу 
се како знам, и молим се Богу, да нас сачува од свакога 
зла." (I, 241—242). Тако је писао Иларион Руварац у болном 
лету пораза Србије од Бугарске, и тако пише само онај коме 
је Србија у сред срца, ма шта, иначе, језик говорио и ма 
шта перо повлачило. За њега је сваки бол Србије био и 
његов роћени бол, који је он, сав устрептао од осетљивости, 



XXIV Н. РАДОЈЧИЋ 



дубље осећао него многи којима су се уста родољубљем пре- 
сипала. Њега су срлски порази до растројства растужили, 
јер је био искреним родољубљем прожет до најтањих вла- 
кана свога бића. У тим тужним, скоро ресигнираним, при- 
знањима о несрећној 1885 години сав је и прави је Иларион 
Руварац. За њега је пораз Србије био пораз Срба, а не само 
краља Милана, као што је мислио Јосиф Јурај Штросмајер, 
када је, сав у пламену радости, писао Фрањи Рачком 29 но- 
вембра 1885 да су поразом Срба „и наше намјере побије- 
диле", гледао у томе прст' божији и исмејавао се са српским 
сновима о „Душанову царству". Иларион Руварац је био на 
правом путу. Интереси Српства, Југословенства и Словенства 
нису се дали, не даду се и неће се дати оделити од интереса 
Србије. То Илариону Руварцу није требало доказивати — 
пут срећном Југословенству није никада водио и неће водити 
преко несрећне Србије. Овако треба посматрати његове оз- 
биљне и шаљиве, сентименталне и веселе речи о Србима, 
Србији и Шумадинцима. Што се пак тиче његових осталих 
оштрих нападаја и жучних исмејавања, то они, ван сваке 
сумње, изгледају данашњим читаоцима много неумернији него 
ли тадашњим, нарочито ако не познају предмете критика 
Илариона Руварца. Зато је преко потребно да се свако пре 
суда и осуде сит начита књига и расправа, особито Исто- 
рије Панте Срећковића, које су изазвале његове критике. Ја- 
мачно ће бити правичнији према „Прелазу с приказа на кри- 
тику", мада оштрину тона неће ни онда моћи одобрити. Сада 
су друкчија времена, а ниједна књижевна врста није скоп- 
чана тако уско с духом времена као критика. Нама је данас 
и критика Илариона Руварца „Панта Срећковић и Шареник 
у скопској нахији" много оштра и мало развучена, а пре- 
пуни такта Константин Јиречек писао је, када је она изашла 
(1887), Стојану Новаковићу да је то „јако ориђинално отво- 
рено писмо."* 1 Све што се тиче продуката ефемерне књи- 
жевности односи се бар утолико и на научну критику, што 
се њен тон чини потоњим генерацијама чудан, покаткад чак 
неразумљив. Остале критике Илариона Руварца у овом тому 
Зборника уплетене су у разлагање. У критику, отворену и 
оштру, спадају, без нарочите намере, и последње речи што 



» Годишњаца Нпколе Чупвћа, Х1ЛН, 1934, 278. 



, ^ОД XXV 

ће их читаоци, који до краја ове књиге стигну, тамо наћи 
и, мислим, препознати као типичне за начин и тон критич- 
кога расправљања Илариона Руварца. 

Како су издани радови Илариона Руварца 
у овом Зборнику 

Српска краљевска академија одлучила је да при новом 
издавању старијих радова сачува текст онакав како је први 
пут штампан, То је једино тачно научно становиште. Тако 
су штампани, у њеном издању, Зборник Ђуре Даничића и 
Фрање Рачкога, па тако се морао штампати и Зборник Ила- 
риона Руварца. Но верно шгампање не значи прештампа- 
вање и штампарских погрешака и случајних омашака. У 
научном свету се то укратко каже — ново издање мора бити 
онакво како би га припремио писац, кад би га сам спремао 
за штампу. Тако је у овом случају и учињено, иако ми је г 
често, уздржљивост тешко падала. Јер, случај Илариона 
Руварца збиља је нарочит, можда бих смео рећи јединствен. 
Он је радио и писао у манастирској самоћи. Радови су му 
сви штампани далеко од њега, и бригу око штампања водили 
су често невешти, каткад и недовољно савесни уредници 
листова, да услове штампања код насуопште и не спомињем, 
Зато су се његови радови морали подврћи исправкама, пошто 
би — у другом случају — прештампавање било сасвим беа 
смисла. Да бих помирио принципе издања Српске краљевске 
академије с нарочитим случајем Илариона Руварца, ја сам 
се одлучио за овакав начин поступања: Текст се мора очи- 
стити само од штампарских погрешака и случајних омашака. 
Цитати се сви морају најтачније прегледати и исправити. До- 
даци и испоавци морају се што више избегавати, а где се не 
могу мимоићи, тамо се морају додати у ћошкастим заградама г 
како је то уобичајено за оваква издања у целомсвету; према 
томе је сав део текста у ћошкастим заградама мој додатак, 
Сачувао сам свуда и стране првога издања, уносећи их, у 
ћошкастим заградама и курзивом, на тај начин што сам 
после првога реда забележио страну где текст почиње а 
после задњега реда идуву страну, да би се тако, сигурно и 
лако, могли наћи цитати и стране уопште по првом издању. 
Правопис и интерпункцију нисам, без највеће невоље, ни 



"XXVI Н. РАДОЈЧИЋ 



дирнуо. Остављао сам све њихово шаренило и сее њихове 
-неконзеквентности, често у истој реченици, обично на истој 
страни. Иларион Руварац није учио у школама модерни 
•српски књижевни језик, него славеносрпски. Писао је у шали 
•о себи и о себи равнима „сви ми који погрешно пишемо 
српски" (I, 271), и збиља, он није био сигуран ни у грама- 
тици ни у синтакси српскога књижевнога језика, а правопис 
-и интерпункцију и да не спомињем, мада је српски језик 
знао као мало ко добро и мада је из народних прича и 
песаиа усисао савршено познавање народне фразеологије. 
Његов начин писања види се, можда, најбоље у „Старом 
Сланкамену", који је штампан у брзини онако како је написан. 
Иначе су правопис и интерпункција у радовима Илариона 
Руварца више дело уредника листова и публикација, где су 
■штампани, него ли његово. Сваки их је удешавао по милој 
■вољи. С највеиом пажњом штампао их је Јован Грчић. Зато 
•су ти радови Илариона Руварца, изашли у „Стражилову", 
■најбоље умивени и најлепше очешљани. Остало је у њима 
јако мало погрешака, али зато тешких, како то баш при 
■пажљивој коректури бива. Иначе су списи Илариона Руварца 
чзенином били тако штампани да примерци, које сам спремио 
за штампу, често изгледају као прва коректура непажљиво 
сложенога текста. Погрешака је било највише у цитатима. 
Иларион Руварац је одлично знао већину језика нужних за 
лроучавање извора и литературе о српској прошлости, па 
је, пазени на цитате да по смислу буду тачни, често их сам 
започињао својим речима, у туђем језику, или их тако интер- 
лолирао или завршавао, обично да их на тај начин скрати. 
Смисао, истина, није кварио, но такви цитати ипак се нипо- 
адто нису смели оставити. Морали су се исправити. Али лов 
«а њих обично није био лак. У ватри стварања, или да при- 
•сили читаоце да се мало и сами промуче, Иларион Руварац 
врло често није наводио страну с које је цитат, а покаткад 
«ије спомињао ни име извора или место едиције. Број цитата 
је, међутим, код њега огроман, пошто су његови радови често 
кратким реченицама повезан низ цитата. Па из колико извора?! 
У многим варијантама, он је често понављао ову мисао — 
„претураш преко руке 77 књига, док један тричави ивер 
«апишеш". (I, 288). С пуним правом, али и с додатком да је 
то много претуривање било често и непотребно, особито када 



^ОД XXVII 

је доказивао како је један писац преписивао другога. Но како 
било, те су све књиге морале прећи и преко мојих руку. 
Трагање за недовољно означеним цитатима било је редовно* 
дангубно, често је ишло до несносности, највише, наравно,. 
ако је Иларион Руварац цитат много преудесио, па га није 
било лако препознати. Ја сам све цитате, што се могло тач- 
није, исправио и тако исправљене штампао — осим старих 
српских, Испрва сам, наравно, и њих исправљао према издању 
Љубомира Стојановића у Записима и натписима. Но брзо- 
сам морао од тога одустати, јер сам се уверио, да су он» 
код Илариона Руварца, и поред нетачности у словима и> 
интерпункцији, стварно тачнији него у Записима и натписима, 
где су испуштене речи и реченице, понекад најважније у 
запису; зато сам ја поред старих српских записа и натписа 
додавао само да се упореде с издањем Љубомира Стојано- 
вића; оставио сам у њима и транскрипцију бројева, како је- 
Иларион Руварац чинио; то је била његова, довољно разум- 
љива, воља. Поступајући на овај начин, постигао сам, мислим^ 
двоје — дао сам верну слику радова Илариона Руварца, 
онако како их је он написао, и очистио сам цитате и тексг 
од погрешака. То ми је био главни задатак, а додаци » 
исправци споредни, и ја сам им приступао само онда када 
сам мислио да их не смем изоставити. 

За мене је била веома привлачна мисао да све овде 
штампане радове Илариона Руварца испнем до данашњега 
познавања наше прошлости. Али она се није могла оства- 
рити због жеље Академијине, да се читаоцима да што вер- 
нији текст самога писца, који би многим додацима и исправ- 
цима био толико претрпан да би се тешко могао препознати, 
То, дакле, нисам смео чинити. Али нисам могао ни оставити 
читаоце без икакве испомоћи у оним случајевима, где се 
дало помоћи с једном малом упутом или с кратким додатком, 
Морам особито истаћи да сам у том послу био јако уздр- 
жљив и да сам му приступао само тамо где је Иларион Ру- 
варац несумњиво погрешио и где је друкчија историјска- 
истина несумњиво утврћена. Где год постоји још и мало 
сумње, ту се нисам упуштао у исправљање, јер би то било- 
расправљање. Има случајева у којима ће се, можда, читаоци 
чудити што нисам иоправио текст Илариона Руварца; н. пр.,, 
што сам поред Лудовика IX, краља францускога, оставио као 



"XXVIII Н, РАДОЈЧИТ, 



године владања 1229—1270, али ја сам то пустио (I, 11), јер 
је можда намерно истакнуто раније доба регенције, како се 
то и сад понегде чини; нисам исправљао ни страховито не- 
знање Панте Срећковића у једном цитату (I, 121), јер је Ила- 
рион Руварац тачно преписао његове речи, да покаже како 
Панта Срећковић није имао појма о књигама које је цити- 
рао; нисам исправљао ни којекако написане речи са стране 
Ланте Срећковића (I, 256); пустио сам, како је споменуто, и 
1251 год. поред Доментијана (1,292), јер је тај састав испра- 
чвљао Ј. Грчић с ванредном пажњом. Највећу промену у раз- 
лагање Илариона Руварца унео сам на једном месту (I, 438), 
-где је био цитат помешан с осталим текстом. Иначе ће се 
читаоци, који буду упоређивали ово издање с првим, чудом 
чудити колико је било погрешака у првом, нарочито у ци- 
татима; Иларион Руварац је — и то морам рећи — цитирао 
обично песме, и народне и уметне, по памћењу; али како?! 
Код грчких писаца свуда сам додао и грчки текст, пошто се 
Иларион Руварац бар и њим служио; има случајева да је 
извршио и одличну критику грчког текста или његова ла- 
тинског превода; грчке текстове сам ипак унео у ћошкасте 
заграде као и све остале своје додатке. Иначе нисам ни тре- 
нутка сметао с ума да само издајем поправљен текст радова 
Илариона Руварца а не да пишем уз њих опширан комен- 
тар. Зато ми се понегде чинило да сам поједине радове Ила- 
риона Руварца одвише оптеретио са својим исправцима и 
додацима. Нека ми се то не замери — желео сам текст раз- 
јаснити или исправити где ми се чинило да је.то преко по- 
требно. И с тумачењима алузија био сам јако штедљив, ма 
да знам да ће их бити чим касније тим теже разумети. Већ 
данас су понеке неразумљиве. Тако се сам уредкик „Стражи- 
лова" Јован Грчић, где је штампан чланак Илариона Руварца, 
не може да сети ко је „дијете-Грујица" (I, 290). То би било 
добро знати, док сам сматрао да је непотребно исписивати где 
се говори о Александру Сандићу (I, 276), гдејеречо Милошу 
Цветићу (I, 284) и где се мисли на Илију Огњановића (I, 
367), јер је то без икакве важности за српску историогра- 
фију. Нисам, наравно, исправљао ни тврдње као ова, да је 
Никола Иштванфије писац XVI в., пошто је Иларион Рува- 
рац јамачно хтео рећи да је највише живео у XVI в. До сит- 
,«ица и до разметања с антикварском ученошћу зблља ми 



увод XXIX 

није стало. Понеко тумачење, којим нисам хтео оптерећи- 
вати текст, унео сам у индекс, који се тиче само текста, не 
и примедаба, и онако, уосталом, малобројних. Индекс ће, у 
то ни мало не сумњам, много олакшати научну употребу 
радова Илариона Руварца, веома склонога екскурзима, због 
којих није лако рећи о чему све он пише у појединим рас- 
правама. Сада је непотребно кидање његових студија, на 
које се мислило, и одвајање уметака од њих. Оне морају 
остати, и остале су, онакве како су написане. 

А да ли је текст радова Илариона Руварца у овом тому 
Зборника штампан без икакве замерке? Није, или, да тач- 
није кажем, није штампан потпуно без замерке, онако како 
се желело, и колики су напори ради тога учињени. У тексту 
су неколике погрешке, можда и у цитатима из две три књиге, 
до којих се није могло доспети. За наше прилике текст је 
најбољи што се дало постићи. Штампање је ишло с тешко- 
ћама, особито у првим табацима, у којима је много старих 
српских текстова, а штампарија није располагала с довољно 
слова за њих; није било свих потребних слова ни за чешке 
и румуњске текстове. Није било штампању од користи ни 
што је овај том Зборника штампан далеко од мене. Тако се 
догодило да се на деветом табаку увукао друкчији начин 
означавања примедаба, иначе тачних и непоремећених. Смем 
рећи, и тиме завршити разговор о штампању, да је техничка 
израда расправа Илариона Руварцз, с необично много стра- 
них текстова и редовно без одељивања научног апарата од 
текста приказивања, ванредно сложена, и да ју је уопште 
тешко извести, не само код нас. 

На крају, не устручавам се рећи да сам око спремања 
радова Илариона Руварца за штампу и око надгледања штам- 
пања пропустио веома много времена и поднео не мале на- 
поре. Пратити у стопу све студије историчара који је цели 
век, не кратак, с неугасивом страсношћу научно радио, посао 
је по себи веома тежак, а ја сам га још отежао жељом да 
резултате његових истраживања, бар на најнужнијим ме- 
стима, издигнем до данашњег стања наше историјске науке 
и да исправим бар оно што је несумљиво погрешно у њима. 
Но на уложеном труду нећу ни тренутка жалити, ако сам 
њиме и мало помогао да радови Илариона Руварца постану 
приступачнији, да се њихов утицај, где заслужују, обнови и 



XXX Н. РАДОЈЧИЋ 



освежи и да се по њима осети једно знаменито доба у раз- 
витку српске историографије, победа критичке историјске 
школе. 

Љубљана, 
9 марта 1934. Никола Радојчић 



С^О 



I 
Краљице и царице српске. 1 

I 

О жени краља Радосдава, сина првовенчанога 

краља Стефана. 

На питање, чија је кћи била жена краља Радослава, 
одго-/3/3/варају Рајић, Пејачевић и Енгел, да је била кћи 
Тодора Ласкара, грчког цара у Никеји. Рајићев је извор за 
то Троадник (в. Истор. сл. нар., II, стр. 373.), Пејачевић (у Ко- 
локвијама стр. 179) позива се на рукопис српски, који је под 
именом Летописа Бранковићевог у Аркиву кн>. III. штампан 
(в. стр. 10) а Енгел је осим Рајића црпио и из рускоглето- 
писа по Никонову списку (стр. 217). Једном од те тројице 
следе и сви новији повестници. О Троаднику или правије 
Тројадику и о одломцима српских родослова у Никоновом 
Летопису говорићу на другом месту, 2 а овде ће довољно 
бити приметити, да се наведени извори не могу никако сма- 
трати за праизворе Неманићког доба, но да су и они из 
старијих извора црпили. Такав је старији извор и Тројадику 
и Родослову и Летопису „Живот св. Саве" који је Ђ. Дани- 
чић 1860. г. у Београду на свет издао. У том Животу при- 
поведа се на стр. 126 како је св. Сава у послу свог мана- 
стира дошао до „царсткоукмитаго Константина града,.., тогда ж« 
царсткоукчнтоу *«» ""емћ в«удоро\- Ласкароу" и како је од истога 
лепо примљен био „за ше и скатк шоу слок-кик «■ дкшти 
ви> цара вишдора Ласкдра Ккданд кистк нвк-кстд Радославоу, Скшоу 
ст|фанокоу, лшпст ж« ск«таго еаки." 

' [Машица, Ш, 1868, 313-316, 337-339, 361-365, 386-389 409-412 
433-435, 457-461, 481-484 в 605-508]. 

' (Летопис Матице Српске, 115, 1873, 38—43]. 

1 



И. РУВАРАЦ 



Овде ћемо се мало зауставити. Дакле и Живот каже, да 
је Радослав имао за жену кћер Теодора Ласкара и по томе 
би историци наши имали право. А ја велим, да се Радослав 
није [314] могао ожениаги кћерју Ласкаровом и да ни једна 
од кћери Тодора Ласкара није бала за нашим Радославом. 

И по домаћим нашим изворима 3 и по Византинцима* 
била је прва жена Стефана, првовенчанога краља, Евдокија, 
кћи Алексија III. Комнина, грчког цара, и та је родила Радо- 
слава краља; а по истим Византинцима имао је Тодор Лас- 
кар за жену другу кћер Алексија Комнина, по имену Ану. 
Ана је била дакле роћена тетка нашем Радославу, и Радослав 
није се могао оженити својом сестром од тетке. Није се могао 
оженити њоме а и није, јер из Византинаца« знамо, за кога 
је Тодор Ласкар, грчки цар у Никеји, све три своје кћери: 
Ирину, Мару и Евдокију удао. Прва је била обручена Андро- 
нику Палеологу, а по смрти истога дата је за жену Јовану 
Дуки Ватацу, који је после смрти свога таста, Тодора Лас- 
кара, царем у Никеји постао г. 1222,; друга је пошла за сина 
угарског краља Андрије Јерусалимца, а трећом се оженио 
Роберт, латински цар у Цариграду. 6 

Кад дакле жена Радослављева није била кћи Тодора 
Ласкара, да ког је онда рода и племена била ? 

Она је била кћи царева и то грчког цара Тодпра ал' 
не Тодора Ласкара, већ Тодора, грчког цара у Солуну. — 
Дај доказа, дед' докажи и аошврди сау дрску реч, — рећи 
ће ил' ће помислити бар когод у Биограду, у Загребу и у 
Оросламошу. Ево вам доказа частна, пречастна, велеучена 
браћо и господо! 

Горепоменути Живот св. Саве, на коме се оснива зет- 
ство Радослављево са Тодором Ласкаром, нпје право дело 
Доментијана, биографа св. Саве, већ је арерад шога Живота 
од светогорског јеромонаха Теодосија. Ко је тај Теодосије 
био и кад је живио, питања су, која се нас овде не тичу; 

.» Шафарик, Памат. стр. 5 у Животу св. Симеона од св. Саве и 
Листине стр. 4. 

* ЗЖМег, II, стр. 191-3. 

* Асгоро!., есШ. Вопп., стр. 29. 

* [Евдокија је била само обећана Ро^ерту, али — пошто јој је 
отац пре њезина венчаља умро — аааржава је коц куће и удала се 
тек касније 8а Анзелма <1е Саћјеи. Асгоро!., р. За— 34. и 92, Ви Сапее 
Рат. Вуг., р. 219-20]. В ' 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРЛСКЕ 



доста то, да се речени Живот за ирвохпни извор не може 
узети; с тога нам не остаје ништа друго, но утећи се к 
•правом делу Доментијановом, к Животу, који је такоћер Да- 
ничић у Биограду 1865. г. на свет издао. У том Доментија- 
новом делу каже се на стр. 261: како је првовенчани краљ 
^лагословио сина свога Радослава на краљевство „н ожншкк 
*ег* отк гркчкскдаго цдрд кирк Теодора," а на стр. 280, како је 
св. Сава, враћајући се из Никеје, дошао у Солун и „тдко 
■скстд « ск скдто.мк си цдршк кирк Т«одоро«к. и Д да овај сб- 
лунски цар Тодор није једно и исто лице са царем Тодором 
Ласкаром, то се и из самог прераћеног живота св. Саве може 
видити, [315] где на стр. 170-171. пише: „Констднтинокк грддк... 
Фроугихмк нркшшимк и дркжштил\к (од 1204 до 1261 г.), цар- 
•стко гркчкско нд дво| рдзс-кч« С1, ло кксж во ТстдлТи и ИлирТи Кк 
<?олоун* царсткоу-оштоу Ошдороу... по ксшоу же Понто\*, Гд- 
.лдтТи ж« и Кидиши кк Псш цдрсткоугештоу .. . цдроу КдлсТи>лнн©\- 
Батацоу," — зету и наследнику цара Тодора Ласкара, и на 
стр. 173 и у Солуну „иригетн... вкжк (св. Сава) цдршк вт-до- 
^олдк." Прерадилац Теодосије не каже да је овај Тодор со- 
лунски био „сват" св. Сави као што стоји у Доментијановом 
делу; он је први помешао овог Тодора, цара у Солуну, са 
Тодором Ласкаром, царем никејским; он је први назвао Ла- 
•скара тастом Радослављевим; из његовог прераћеног Живота 
лрешла је и прелазила је та погрешка у Тројадике и Царо- 
■ставнике, Родослове и Летописе, а из ових опет у Рајићеву, 
Лејачевићеву и Енгелову историју, из ових опет у новије по- 
•вестнице, расправе и чланке све до Пастара, што је почео 
у Београду излазити. 7 

Овај Тодор, грчки цар у Солуну, имао је брата Михаила 
.Анћела Комнина, који је деспотат епирски управо и основао 
л не имајући законитог сина, њега из Никеје к себи позвао, 
да му помогне владати. То је онај исти Михаило „и>тк родд 
гркчкскдаго, родд цдркска смн, илиншк Миј-дилк, кк стрдн-к дрдчк- 
•сц-ки и Кк пол\ории и>строкд того келиклго," с ким је наш Сте- 
фан првовенчани имао неприлике, као што сам о том у 
Животу свог оца приповеда, 8 и кога је „нздннк и>тк'роБкк нзго 
Жкстдкк скдрокн и мкчшк нд «>др-к нзго": „Мјсћае1 поспј ш 1ес- 
1и1о ипа сит ихоге сиђапз а зегуо Ротаео потеп ега! рап- 

' В. истог црквеног листа бр. 8. стр. 119. 
» Шаф.. ГЈам., стр. 24— 25. . 



И. РУВАРАЦ 



сШае тЈептИиг." [„сроуебтасс тсара' тоо т&ч бтсгјретбу б ШуађХ. 
убхтсор етс! тг]с хХс\гјс, аоухаб-еббшу тгј уиуасхС- ТсоилГое, бе тју тф. 
сроуготтј тобуоЈха:"] 9 То је било око г. 1214. Али пре тога имао 
је наш Стефан с тим Михаилом и друга посла. Димитрије 
Хоматијан, потон>и архиепископ бугарски, казује, да је био 
он још лодчињен црквени званичник при охридској цркви,. 
кад су посланици великог жупана српског к тадашњем ми- 
трополиту Јовану дошли, да га питају, може ли велики жупан 
Теодору, кћер Михаила Комнина, за жену узети. Ова Теодора. 
била је другобратучеда Евдокији, 10 жени вел. жупана Стефана 
а матери Радослављевој и тако, почем је Радослав с Теодором 
у 7. степену крвног сродства стојао, одговори митрополит,. 
да он њу за жену не може узети. 11 Али кад Радослав није 
могао узети за жену [316] кћер Михаиловуј да како је могао 
оженити се кћерју брата Михаилова, цара Теодора, кад је » 
ту иста препрека? 

Може бити, да се узело у обзир, што је Михаило То- 
дору, као штоФинлеј вели „сЈег 1ееШтЈг1е ВгисЈег" био 12 или 
се од строгости канонске попустило. Но било, како му драго, 
тек је то известно, да је жена Радослава краља била кћи. 
Тодора, цара у Солуну. 

Још ми ваља споменути, да је краљ Радослав по тро- 

НОШКОМ ЛеТОПИСУ 18 „ПОАЛ8, С8пр8г8 С«Кћ1 (V НрИНЦСУКК 81Н6ЦИ- 

анскнук, иж| пр«кнстк кезк плодм", а ја би на то приметио, да 
је летописац помешао Радослава с оцем му, Стефаном кра- 
љем, који се по хроници Андрије Дандола г. 1217. по други 
пут оженио са Аном, унуком Хенрика Дандола дужда мле- 
тачкога.' 4 Име жене Радослава краља нису нам биографи,. 

8 Асгоро!., стр. 27. 

10 Ср. Дифренове: РатШае Вуаагитае, стр. 202—208. 

11 В. Бг. Јоћ. 2ћЈ8тап'з Ећегесћс с!ег опепса1. Ки-сће, стр. 249 п 250. 
Из истог дела дознајемо, да је Стефан првовенчани инао кћер. В. стр. 278. 
[О овима преговорима није Чишман поуздан, него треба видети самога 
Хоматијана (ес1. РИга), Дринова М., О н-ккотормхт> трудахт. Димитрјд 
Хоматјана какт. историческомт> матер1ал-ћ (Сочиненви, I, стр. 592 — 3.) 
Ковачевнћа Љ., Жене и деца Стефана Првовенчаиог (Глас, 1.Х, 1901, 
стр. в п д.), где је тачно нзнесена садржнна дотичног писма Хошати- 
јанова., и оцену Ј. Радонића на ову радљу у Летопвсу, 208, 1901, 126 — 130]. 

11 Рш1ау'з Оезсћ. 0песћеп1апс1з, [ТиђтјЈсп, 18&3] стр. 136. 
»» В. Гласник V, стр. 41—2. 

14 Сћгоп. 1!ђ. 10. Сар. 3. ра§. 29. [У хроници Андрвје Дандола стојн- 
*амо ово: „Зсерћапиз ^ио^ие Ооттиз КахЈае, & 8епг(ае, чш Меваујрапиз- 



КРАЉИЦЕ И ЦАРВЦЕ СРПСКЕ 



■родослови и Летописи сачували, само у Поменицима Бео- 
•чинском" и Сопоћинском" помиње се уз Радослава краља 
„1шнна момах Днноу монах-но.* 

Да је писца овог чланка доста муке стало, док је до 

тложене историјске истине дошао, може му се и веровати 

и не веровати, али сваки од поштовани читалаца има право 

^апитати ме: спј оопо свеколико твоје испитивање, и је ли 

вредно било мучити се око тако индиферентне ствари, а не 

•казати, каква је краљица била жена Радослављева? На ово 

друго питање нек' место одговора служи ово место из нај- 

старијег Летописа Копривничког (Шаф., Летописи, стр. 51) 

„прилоучн с* рад«слакоу крал» ж«нл далида и>нл, нлн рнрн ноки 

^закЈлк, и елнка пострада" и т. д. - но, то је сиже таман за 

песника Делиле, а ја ћу само додати, да је са жене своје 

^адослав пострадао, да је с ње престо изгубио, потуцао се 

лзван земље своје и напослетку расу обукао и умрво.«' 

II 
О љуби краља Владислава. 

У прераћеном Животу св. Саве каже се на стр. 178. да 
<&ј[337] св. Сава синовца свог Владислава „лшт* шадкени* н рлз- 
жоиничкски кластк кксхмтнкша« на краљевство венчао „и цлра 
.загорскаге дкитрк, Дсана нарнцашаго, н«к-кстоу с«моу" привео, а 
сам Доментијан не вели да је том приликом (1234. — 1236.) 
Сава Владислава оженио, већ само на стр. 328. каже, да је 
•св. Сава враћајући се с источног пута из града „Шсеерћ ; 
<Месемврије) и поскла пр-кдн кк сватоу си клагок*ркномоу цар» 
Иоанноу Пс-кнк" а на стр. 335 4 приповеда нам како је краљ 
Владислав ишао „кк ткстжи клагок-кркномсу царк. КалоИоаноу 

арре11а1иг, с1ига пер1ет Ч иопаат Неппс! БашМо Оит ассерјззе! ш Соп- 
јивет, ех зиазтпе ихопз ађјесЈо $спј$та1е рег №п«<» а Рара оМшип, 
Ш Ке 2 10 «г.и!о с1есога1и8 еззег, <5 рег 1.е К а1ит Сагота1ет аа ћос птзит 
ипа сит Сопји 8 е согопа« 8шн." МигаЈоп, 85 гегит ИаНсагит, XII, 1728, 

15 В. предговор к Рјечннку Вуковои, I. ивдање, стр. XIX. 

" В. Гилвфердинга Боснји и т. д. стр. 151. 

"|[0 Ани упор.Ласкарис М., Вивантикске приицеае у средњеве- 
-ковној Србији, 1926, стр. 38 ид. и оцену Н. Радојчића: 51ау«а, VI 1927 
■стр. 190— .191.] ' ' 



И. РУВАРАЦ 



пскнбу" у Трново да испроси тело стрица свога, светитеља* 
Саве, који се тамо преставио. 

Но која је од Асенових кћери била за краљем Влади- 
славом? По Диканжу 1 се Јован Асен (1217—1241.) двапуг 
женио. Од прве жене Марије, кћери угарског краља Андрије 
II., имао је сина Калимана и две кћери: Јелену удату за То- 
дора Ласкара II. цара никејског и Тамару о чијој срећи при- 
поведа Акрополит (стр. 69. и 101.). 

По смрти прве своје жене Марије (т 1237.) ожени се 
Јован Асен Ирином кћерју Тодора цара солунског, ког је он< 
заробио и ослепио. Ал' о кћерима ове Ирине (Марији и Ани)- 
не може овде говора бити. По Акрополиту (гл. 25. [стр. 44.]) 
имао је Јован још једну кћер по имену Марију „ех реШсе 
5и5сер1ат" [ п %т.с, еи ■каХХлт.^ ехгсуср угугууг/тап"] коју је [338] удао 
био за Манојла брата поменутог цара Тодора солунског, но- 
коју је муж њезин, почем јој је отац кћер деверову за жену 
узео, одпустио и оцу је вратио (после 1237. године.) Премда, 
дакле из Византинаца, из којих је Диканж црпио, не дозна- 
јемо, која је поименце кћи Јована Асена била за нашим Вла- 
диславом, не можемо се ипак гледом на приведена места 
сувременог биографа сумњати о том, да је краљ Владислав 
био зет бугарском цару Јовану Асену. Бугарски лешописи и- 
цароставници може бити, да ће нам и ту празнину попунити,.. 
а донде се морамо задовољити с оним, што из наши домаћи 
извора о том дознајемо. 

По летописима србским умрво је краљ Владислав без< 
деце 2 а по Троношцу' 5 родила му је Бугаркиња „токмб дкс= 
дцкрм". Из листина пак дознајемо, да је краљ Владислав имао 
не само кћер удату за неког кнеза Ђуру [Качића]', но да је- 
и сина имао, Десу (Тешу) жупана, и да му се жена звала. 
Белослава. 5 

С. Љубић у Огледалу књижевне повиести југославјан- 
ске књ. I. каже на стр. 169. да је Владислав умрво „без одт 

1 Рат. Вугап(., стр. 320. 

8 Шаф., Летописи, стр. 70. 

8 Гласник, V, стр. 48. 

4 М!к!., Моп. зего. стр. 54. 

6 В. Агкју, IV. стр. 527 и Каа ЈиговЈ. гкаО. Г. стр. 126., 135., 139., 
[Имао је и старијега сина Стефана; за жену му Белосаву не зна се^ 
да лп је то баш кћи Асена II, или му је друга жеиа. Јвречек-РадониИ,. 
Историја Срба, I, 1911, стр. 296-7.] 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСК.Е 



виетка" а у истој књизи на стр, 289. вели, да је Иса, син 
Владислава краља српског, учинио мир између бугарског и 
цариградског цара. Одкуд то противусловље? Српску пове- 
стницу писао је загребачки академик по нашим изворима и 
помоћним средствима, а при састављању бугарске историје 
служио се чешким Научним Словником, где је на стр. 972. 
дела I, нашао ово место: „Тоћо бази И1 V ВиЊагзки Коп- 
з1ап1т Тбсћ и убеоћеспе" уа2пози\ Ј$а зуп УШЏШџ, кгаЧе 
8егћзк(*ћо а ро та!се з гоатои АзеПиУ ргтигпу, па1ега1 иба- 
зкпзМ а ргјуг2епзгуа тег\ ћојагу а И<1ет." Чех дакле каже, 
да је Константин Тјех, (цар бугарски 1259—1278), будући 
(Јза) син краља Владислава, а по матери род с Асенима, 
имао међу Бугарима својих присталица, а наш г. Љубић из 
помоћног глагола истера нам Ису сина Владислављевог — 
ипостасова партицип! — Говору о роду бугарског цара Кон- 
стантина Теха који сам у једној листини назива Симеона 
Немању „д-кдомк цлрмггка мн," в не може бити у расправи о 
краљицама места, али свакако не могу а да не споменем, да 
је г. Крстић г. 1864. [Историја срб. народа, стр. 104.] још 
мислио, да је Владислав за другу жену имао неку Млетач- 
кињу, по имену Констанцију од племените породице Моро- 
зинија, сестру Трмазине, матере угарског краља Андрије III. 
То је пвимио Кр-/3 , 0/стић од г. Јанка Шафарика 7 а Шафа- 
рик је исписао из Нардија. 8 

Истина је цела, да је Констанција Морозинијева била 
за српским краљем Владиславом, ал' тај Владислав није био 
овај наш Владислав, други син првовенчанога краља, већ Вла- 
дислав син краља Драгутина као што ћу на свом месту 
доказати. 

Могли би нагаћати, да је краљ Владислав, пре него 
што је узео Бугаркињу, већ био ожењен, јер је онда, кад је 
исту узео, прешао био 34 годину живота и може бити да је 
жена кнеза Ђуре била од те прве жене Владислављеве, и да 
подкрепимо то нагађање могли би се позвати на Троношца 
[с. 41.], који изреком вели, да су се сва три сина првовен- 
чанога краља оженила била за живота очина (до 1224 или 
1228. г), ал' то су гола нагађања, а известно је само то, да 

в Шаф., Памат., стр. 23. 

' Гласник, IX, стр. 300. 

8 Ср. и Љубвћеву [1] првмедбу на стр. 169. 



И. РУВАРАЦ 



је љуба краља Владислава била кћи Јована Асена, цара бу- 
еарског, и да се по свој прилици звала Белослава. 

III 

О жени Уроша I. најмлађег сина Стефана 
првовенчанога. 

Акрополит пише у својим аналими на страни 134. да је 
Тбсос [361] Обро? — Козиз 1Јгиз — зет угарског краља а таст 
бугарског цара Михаила Асена (1245—1258.) посредовао мир 
између Михаила Асена и грчког цара Тодора Ласкара II. 
г. 1258. Ово је 1осиз с1аззЈси5 за расправу ову о роду жене 
Уроша I. великог краља српског. Како то и шта има наш 
Урош рапави ал' и велики краљ са рускимУром? Може »и 
когод, т. ј. онај, који је Гебхардија, Енгела, Феслера и Пала- 
узова читао, приговорити и са злобним осмејом запитати 
ме: зар и то још не знаш, да Акрополитов Козоз Шш — 
други Византинци не знају за њ — нико други није био, но 
Ростислав Махаиловић руски кнез, који је од таста свога 
Беле IV. угарског краља Мачву у државу добио, као што 
су то поменути историци доказали? Казали, казали су само, 
ал' никако нису и доказали, нити су при садашњем стању 
ствари доказати могли. Гебхарди 1 је први био, који је Акро- 
политовог Уроша за Ростислава, руско-галичког кнеза и угар- 
ског магната „сЈег уЈеИеЈсћ! <1аћег а*еп ТИе1 1Јгоз осЈег Негг 
ипа! КеЈсћзгеееп! ШћПе," прогласио. Није се толико чудити 
Енгелу 2 и Феслеру 3 који ту хипотезу Гебхардијеву без сваког 
разбора примише, колико се човек дивити мора томе, да ју 
је и Палаузов у расправи „Ростиславт, Михаиловичћ, русскШ 
УД-блбнбш кннзб на Дуна-ћ вђ XIII. в-ћк-ћ" [Ж М Н Пр., 1,ХХХ1] 
усвојити могао. Али још пре Гебхардија Диканж је предна- 
ведено место Акрополитово овако парафразовао: „Ас1 ехсге- 
тшп рах 1П*ег [362] еоз рппсЈрез гасха ез4 рег тгегтесНаНопет 
ге&з Ки$$гае е1 Мозсоугае зосегит МЈсћаеНз ег ^епегит ВеЈае 
IV. Ке§јз Нип§апае."* И ово је клица из које се поменута 

• ОевспШе аев Кејсћез Ви1вапеп, стр., 167. 
' Оезсћ. уоп бетјеп, III, стр. 227-8. 
' Оезсћ. с1ег 1Јпгегп, II, стр. 593-594. 

*ЈлЧ ЦВТаТ НИСам могао наћи У Диканжу. У РатШае оугапЈтае 
(стр. 320—321) стоја; „ТапЛет рах ш1ег Шгипкше сотрозИа, 1Јго Киззјае 
Рппсгре, сијиб тШат сЈихега! Мгсћае!, ћапс сопсШагпе.*] 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ р/ 

хипотеза о истоветности Ростислава руског са Акрополито- 
вим Урошем развила. Ростислав руски кнез а потоњи бан 
мачвански био је доиста зет Бели IV. краљу угарском и та 
је околност повода дала реченим писцима, да Уроша зета 
угарског краља с тим Ростиславом идентификују. Голо је 
дакле нагађање само да је Акрополитов Розоз 1Јго8, руски 
Ростислав. Па кад је именованим писцима слободно било на- 
гађати, нек просто буде и мени домишљати се и рећи: да је 
Акрополитов Кобоз 1Јго8 наш Урош краљ и да је Акрополит 
управ написао био „Казоз 1Јгоб" рашки (краљ) Урош а Ковоб 
је само погрешка доцнијих преписача. 

И нисам ја први који то кажем и тврдим; већ је оттро- 
умни Пејачевић приметио, да српски Урош „аћ АсгороШа.. 
соггирЈе Козбит 1Јгит с11сј, о.иоа' гесг.о опИпе сопуегзит поп 
аНи<Ј, циат 1Јгозит б1§пШсаг." (стр. 198) и на стр. 200: „Асго- 
роШа 1Јгобшт..., ргаероз^его уосит огаЧпе Робит Џгит бспр- 
8Н* И Палацки у чланку о руском кнезу Ростиславу приме- 
ћује „очевидно естћ, что то ошибочное ими „Робоз игоб" 
должно относитв кт> тогдашн-ћму сербскому королш Стефану 
Урошу" 5 У чешком Научном Словнику у чланку „ВиШагбко" 
написао је Фриауф, да је српски краљ Стефан Урош мир 
међу обема странама, — грчким и бугарским царем — учи- 
нио [с 971.] а г. 1857. заборави исти научењак, шта је пре 
6 година казао, те у чланку „Ростислав" истог Словника 
[с. 687.] приписује дело примирења Ростиславу. Са Словни- 
ком смо се успели на висину времена, даље не можемо.« 

Акрополит дакле каже — као што га ја разумем — да 
је рашки краљ Урош био зет угарског краља а таст бугар- 
ског цара Михаила Асена. Ако је Стефану првовенчаному 
Евдокија и Уроша I. родила, као што се опште држи, т онда 
је врло веројатно, да Урош, који се пре 1200. родити морао, 
није чекао 41 годину живота па да се ожени. Он је пре него 
што је Јелену Францускињу узео већ ожењен био и од те 
прве жене, можда кћери угарског краља, и кћер добио, коју 

» В. Чтен. П. 0._ И. н Д. Р. 1846. I. [Расправа Палацкога о Рос- 
тнславу озашла је у С С М 1842. стр. 23 и д. а у цвтнраним Чтев. нема 
ништа од Палацкога.]. 

9 [Чланак о Ростиславу није написао Фриауф, него Перволф.]. 

' Само Пејачевић мислн, да је Уроша I. друга жена Стефанова, 
Млегачкиња, родила [стр. 191]. 



10 , И. РУВАРАЦ 



је за бугарског цара Михаила Асена удао. И за поткрепљење 
те хипотезе могао би навести речи Летописа карловачког: 
„Хрошк, урдпаши... роди ск сконо соупроужницт влшом дкц|«рТк> 
крдлга оутркскдго."« Али би то р 63 Ј све само пусто нага ђ ање 

било, јер Данило архиепископ, који је при погребу краљице Је- 
лене био, каже изречно, да је она рода фрушка била. И познати 
нам већ С. Љубић вели [Огледало, стр. 287} да се Урош I. 
двапут женио и да му је прва жена била кћи цара бугар- 
ског Михаила Асеиа, оног истог. који је по Акрополиту имао 
за жену кћер Урошеву. „Сагиеаан Урош 1. узе Михаилову 
кћер за жену, а то му је ирва била," то су речи Љубићеве. 
Г. Љубић ил' није разумео речи, извора из ког је црпио: 
„I росШПо ве ти (Стефану Урошу) батећо М1спа1а Азепа 51 
гГзка«, к4егу2 <кеги јећо V тап2е1згуј ројаГ' (чешки Научни 
Словник I. стр. 971) или је мислио да му треба преокренути 
ствар, па кад се већ не може доказати да је Урошева кћи 
била аа Михаилом Асеном, рећи, да је прва жена Урошева 
била кћи Михаила Асена. Еп1\уеа"ег — оа"ег. 

Шта ми је дакле сва мука моја око виндиковања Акро- 
политовог Уроша за Србство помогла'? 9 Помогла ми је то да 
увидим да се и на Акрополита ослонити и речи његове за 
темељ расправи нашој о жени краља Уроша I. поставити не 
можемо, но да морамо и опет к домаћим изворима прибећи. 

Као што сам горе већ напоменуо, архиепископ Данило 
каже на стр. 58 да је жена краља Уроша I. била „отх ам- 
мни фроужкскааго, дкшти соушти слаккнкио родит«л10, кк мднц-кмк 
когдтстк-к н слав-к мушуим" а у Животу краља Уроша додаје 
се [стр. 8.Ј да је била „отк пмшм царкскд отк рода ж( фроужкска." 
По Летопису који је патријарх Пајсије у Животу цара Уроша 
употребио „6л1на... вмстк франчашкаго кралга дкши" [Летопис 150, 
стр. 79.] — в Ке§18 Ргапсошт Шја" (Агкју, III, стр. 11). — И 
Мавроурбин каже да се Урош оженио Јеленом „нородм фран- 
цоусшА", као што у руском преводу стоји [с. 224]. 

Бранковић је први у својој Кроници рекао, да је Јелена 
била кћи Балдовина последњег латинског цара у Цариграду. 

8 Шаф., Летописи, стр. 60. 

9 [*0 'Ргооос. Оирод Акрополитин ни]е Урош I краљ српски, него 
руски кнез Ростислав, како је још Дикаиж мислио.а несумњнво утврдио 
К. Јиречек, Агспиг шг. з1ау. РМ., XXI, 1889, стр. 623. и в. Упор. Об1§ег 
Р., Согрив о"ег ^песп. "ЈгкипсЈеп, Ке^еп, Ш, 1932, бр. 1833-4 стр. 26-7]. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ Ј Ј, 



И та хипотеза Бранковићева прешла је преко извода његове 
Кронике (в. Гласник XXI., стр. 239) у Летопис троношки, * 
преко Рајића у новије историје. 10 Балдовин се тај родио око 
1218. или 1219. године. Њему је истина још 1229. године 
обручена Марија кћи Јована Бријенског, цара латинског, али 
од ње роћена кћи могла се је тек 1253. удати," а по Данилу 
се Урош наш наскоро по заузећу престола 1241. г. оженио 
Јеленом. Али све то и многе друге хронологијске неприлике, 
да и не помињем, довољно ће [364] бити да ставимо питање: 
Одкуд је Бранковић на концу XVII. века знати могао, чија 
је кћи била Јелена, жена Урошева, кад извори, из којих је он 
црпио о том ништа не знају ? 

Кад дакле ни најмање није веројатно, да је Јелена била 
кћи Балдовина II., да није она „(Јез ћ. 1,ис!№Ј & 5 (краља фран- 
цуског 1229-1270.) РгЗШе.п ТоОПег ^ебеп" као што се 
Фрешкот домишља [с. 115.) и као што П. Витезовић (КШег) 
тврди? Али се и то не може ничим потврдити. 

Шта даке да се ради? 

Ништа друго не остаје ми но завирити у књижурину 
Фарлатијеву, па ако нам и из ње не засине светлост исто- 
ријске истине, са стидом признати, да бар ја, најмањи меЋу 
браћом, не знам:' чија је кћи била благочашша наша кра- 
љица Јелена. 

Шта стоЈи у Фарлатијевом Св. Илирикуму књизи IV на 
стр. 440-41? 

Казавши, да је Урош 12 краљ имао за жену Јелену „ех: 
РгапсЈа тетшат ае^ие поћШззЈтат е! геП^ЈозЈззат, <\\х&т "аШ 
Мапат уосат", саопштава нам Фарлати ову калућерску бе- 
лежку: ^Аппо Вопнш МСС1-ХХХУШ. Мопаз<егшт 5. Мапае 
с!е бсШап, е1 Мопазгепит 8. Ргапаза а"е Са1паго. е( Мопа- 
з1епит 5. Ргапаза <Је АпИћаго, е* МопазЈепит 5. МагсЈ о!е 
ОикШто регОоттат Мапат пе аото СМеш а"е г 7 гапс<а,Ке&- 
пат ае гепЈа, ћос ез1 МузЈае тгепот, т рагићш, АШатае. 
СЈиае ге^па јасе! зериИа т ЕсскзЈа 5. МагсЈ <1е Оикпппо согат 
аИаге тајоге сит Оотшо Апбе1то ејиз тШо", (^иет кгге, 

"> Крствћа, стр. 128. Љубпђа, Огледало стр. 169. 

« По Двканжу [стр. 2 7Ј ј е Балдовин имао осим сана Филипа 
кћер Катарину, удату за Карла Валоа. Али о томе се други исто- 
рвци сумњају. 

" Фарлати пвше управ Радослав ал' мисли Уроша I, 



12 И. РУВАРАЦ 



примјећује Фарлати, ех аНо тапго зизсерегИ т рпуата гегит 
зиагит тогшпа зјуе ап1е, бјуе розг шИит сит Кас!о51аУо со- 
пјибшт." [Упор. ТћаПбсгу I., Јјгебек С. ех бигЛау Е, Аста ег 
-<Нр1ота{а гез АЉатае тешае аегаИз ШизЈгапНа, I, 1913, 151 — 
152]). С овим записом треба упоредити оно. што је Кукуље- 
вић рекао у Аркиву књига IV. [стр, 346] о истој задужбини српске 
краљице Марије, жене Уроша Великог. Ја знам, шта би се 
против записа тога приметити дало, 18 али ја не знам куд, 
већ на основу тога записа проглашујем да је жена Уроша I. 
била „Ае Лото СМепг с!е Ргапаа." Трудио сам се, да о пле- 
менитој тој обитељи француској што дознам — но сав ми 
је труд узалудан био.' 4 — Краљица Јелена родила је Урошу: 
.Драгутина и Милутина, а по Троношцу и више кћери. У 
листини једној краља угарског Беле IV. изданој 9. Апр. 1269 
т. каже се да је делија Михаило „Шшз Регп с!е ^епеге Сћак" 
у боју који су Угри били помажући Бели мачванском бану, 
сину горе- [365] споменутог Ростислава, противу Уроша краља 
српског (сопгга \Угоз геЈ?ет бегујае) заробио зета ишог 
Уроша и сина неког дворског частника. 10 

IV 

О жели и деци краља Стефана (Драгутина). 

Урош I. оженио је првенца свога Драгутина Катарином- 
[386] Кателином — кћерју Стефана V. краља угарског. 1 

Катарина је Драгутину краљу родила: Владислава, Уро- 
шица и Јелисавету.* 

а. Ожени краља Владислава. Карло II., сицилијски краљ, 
који је за жену имао Марију, млаћу сестру наше краљице 
Катарине, даровао је у име сина свога Карла Мартела, пре- 

18 Калуђери су, може бити, помешали краљицу Јелену са женом 
брата ну краља Радослава. која се могла преудати и с другим мужем 
Анзелма родитн. 

" [Упор. ЈЈгесек С, 81ааЈ ипЈ ОезеНзсћаћ :т тШе1а1*егИсћеп бег- 
гнеп, III, ОепкзсћпКеп Меп. АкасЈ., 58, 1914, 36-7]. 

15 Рејег, Со<1. Шр1ота*., IV, уо1. 3, ра& 490. 

• Даннло, стр. 13. и 17., Гилвф., Вос. стр. 139.; уговор мира г. 1271. 
склопљен нвмеђу Стефана V. и чешког Отокара, у која је Стефан ста- 
вио и: „(Јгозшт ге§ет Зеппае, ег 81ерћапит ИНшп ејиз јитогет ге^ет 

5елгјае цепегит позггит." Ргау, Аппа1ев, II., стр. 331. 

* Шаф., Летописи, стр. 52, 62 и 69. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ ' 13. 

тендента угарске круне, повељом од 19. авг. 1292. „1ааЧ$1ао 
рптоцепИо Шерћаги ге&з 8етае ођ зегуШа зјђј ргаезШа 
(бопат.) ш регретишп с1иса1ит 81ауотае" Ј по свој прилици 
мислећи да ће га тим за; свог сина, Карла Мартела, задобити. 
Ал' не бих рекао да је у том успео, јер већ следеће го- 
дине видимо, где се посредовањем и суделовањем Андрије III. 
Млетчанина* последњега изданка лозе Арпадове на престолу 
угарском и противника поменутог Карла Мартела склапа 
женидба између Владислава, Драгутиновога сина, и Констан- 
ције Морозинијеве, рођаке Томазине Морозинијеве, матере 
Андријине. 

Односни женидбени уговор — „51гитеп1о сП МаћМтошо 
се1еђга1о *га Мас1оппа Оо81апга %1јио1а (Н Ооп МЈсће!е Мо- 
гобјш сИ сЈоп АШегђпо, е И 5|'§поге 1Ј1аш"81ао тЈ§Нио1о <1е1 Ке 
бхетапо сИ беглма, ао! Јзгапга с!е11 сктго Роп А1ђегппо Ауипси1о 
с!е1 бј^поге АпсЈгеаз Ке сГ 1Јп§;пепа, а1 ^иа!е снрој П сЈеИо 
бј^поге (Ј1асИ$1ауо зиссес^еКе пе1 сЈеНо Ке§по" — приобштио 
је Муратори у Зспрг. гег. ИаИс, Т. XXII, [1733, 771.]. 

Ради склапања тог уговора послани су оц стране краља 
Стефана (Драгутина) и краљице Катарине и сина њихова Вла- 
дислава у Млетке Василије „Уезсоуо Вазсшепзе" (епископ 
Босански) „е уаззаИо е зетсЈоге с1е1 бј^поге Ке Зхетапо," — 
и Вид Бобаљевић, а придан" им је и „АђгасИо — АђгабЈсо — 
ргете с!е1 сЈетто ЗЈЈгпоге Ке Зтетапо", те је уговор подписан у Мле- 
ткама, у [381] великој палати Албертина Морозинија, деда де- 
војачког, у присуству више сведока 24. августа 1293. г. — 
Констанција, жена нашег краља Владислава, била је дакле 
кћи Михаила Морозинија, сина Албертина Морозинија, који 
је био брат Томазине матере краља Андрије III. 

У музеуму београдском има копија од портрета Кон- 
станције с надписом: „Сопз1апНа Маигосепа Зеплае Кедша 
\ПасИ51а1 ге§18 ихог А. 1293." в 

Не знам, докле и како је ова Констанција с Владиславом 
живила. Крстић у Историји својој не наводећи изворе, ал' по 
Феслеру, вели на стр. 154. да је наш Владислав био зет Вла- 



■ Агкју, VII, стр. 20. 

*Ргау:Соттеп4агпћ181опас1е .. Зегте сит Кекпо Нип^апае пехи,- 
«1. 0. Рејег, стр. 30. по*а а. 

' О породвцв Мороввнн в. Агкју I, стр. 48—49. 

6 В. Гласнвк XXIII, стр. 65. [Овде нема овога лат. натписа]. 



44 И. РУВАРАЦ 



диславу Апору сибињском војводи, који је после смрти краља 
Андрије III. (1301) важну ролу у Угарској играо. 

Туроц 7 и Вонфиније, 8 на које се Феслер [Еа*. 1816. Т. III. 
с. 42 и д.] позива, кажу, да је папин легат г. 1308. поменутог 
ердељског војводу Владислава анатемом поразио и с тога 
л (}иЈа НИат $иат 1гаш'с1ега1 ННо 81ерћаш, ге§;Ј5 бетае, — 
као што Туроц — или — ге§1$ Масес1ошае, — као што га 
Бонфиније зове — $сћЈ8таНсо... ш ихогет ггасИсЈега*." Исто 
тако има и „Сћгошсоп Ви^епбе" где је на стр. 233. у ноти 4. 
изведено и писмо легата папиног од 25. дек. 1309. Угарски 
кроничари не кажу нам по имену сина Стефанова, за којим 
је била кћи ердељског војводе. Могао је то бити Владислав, 
ако се с Констанцијом ма којим начином раставио био; могао 
је бити и други син Драгутинов, Урошац који се по Тро- 
ношцу такођер за живота очина оженио, — а могао је бити 
и Константин син Милутинов (Стефана Уроша) ком речи 
<Бонфинијеве в 1Шо б(ерћаш геЈрб МасеЛотае^ и више приличе. 

Бранковић изрично каже да се Константин син Милу- 
тинов, оженио кћерју војводе ердељског. 9 Хипотеза је дакле 
само, или као што Диканж, ког је Феслер пред очима имао, 
вели „уего асЈшосЈит бЈтПе еб! гШит Ј5*ит б!ерћат УШШ- 
$1аит еббе." [с. 291]. 

Даља судбина Владислава краља овде се мене ништа 
не тиче. У животу био је јошт 1323 године, и „умирдстк н(- 
шстдкивк синижк, но токл»8 дк« дцири 10 " (Троношац у ГласНИКу 
V. стр. 48 и 58.)» [388] 

б. Урошцу, другом сину Драгушиновом дознајемо из 
Троношца [с. 58.], да га је отац оженио „но (онх) прсБмлк кх 
чнстот-к тдинки н шуе>тии> присокок&питисл с© шкрЗчницсго сконо." 

в. Јелисавеша кћи Драгутинова родила је по Летописима 
србским ,г три сина: Стефана босанскога бана, Инослава и 
Зладислава, а Владислав роди Тврдка бана и Вучића. У не- 

' II. гл. 89. [ЕА. ЗспмгапсИпег р. 158.] 

• [Е<Ј. 1744.] Дек. Н. књ. IX. стр. 248. 

8 В. Гласник XXI, стр. 241. 

" У писму писаном 25. октобра 1323. сроднику „соп{е еЈе Каи^а 
1.о(1оусо Маигосепо" и обштини дубровачкој спомиае Владислав своју 
децу „а1а у!1а с!е гцШ /ШоН" (Пуцнђ, II, стр. 4.) 

" [Руварац је касније, када Троношцу није више веровао, ову 
,последн»у алинеју у своме ручном примерку превукао.] 

" Шаф., Летоавси, стр. 62 и 70. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКК Ј5 

изданом једном карловачком Летопису контраховано је то 
овако: „6лНслв1Дк роди т- снна: Мраткл (бјс! место Твртка) и 
Влкка* 18 Ал' ко је био отац Стефана бана, Инослава и Влади- 
слава, ил' другим речма за кога је удао Драгутин кћер своју 
Јелисавету? Мавроурбин пише на стр. 270—271 (руског пре- 
вода): „(Да од Котромана) н-вмчша... достТже (банство босанско) 
в-в руки Стефана бана.... Умершу же ему л-вта 1310. оставГлт. 
три сТна Стефана, НТкослава" и ВладТслава. Стефант,... (најста- 
рији) поТде под% заш,Тш.енТе рћчи посполТтои Рагузскои ст> 
матерТго своек) ЕлТзабетого.'" Поредимо Мавроурбина с Лето- 
писима србским па ћемо погодити мужа Јелисаветиног. Сте- 
фану Котроманићу бану босанском родила је Јелисавета кћи 
Драгутинова: Стефана, босанског бана, Нинослава и Влади- 
слава и с тога Твртко први краљ босанст, син Владисављев, 
а по баби својој Јелисавети праунук Драгутина краља, зове 
Неманиће прародитељима својима „идот> кк сркккскЈЗге з*млк>, 
Ж1ЛЛ16 и хот! Вкр-кпити пр&столк родитмк моиук.. . И ТЛМО ШћДМИб 
ми в-кнчлнк кмук. . на кралнзвкство пр-кроднтелк ццИј,*« (Мјк1,, 
Моп. 186. и 201.). 

" [Летопис је касније штампан код Стојановвћа: Споменнк III 
стр. 139 и д ] 

" Гдекоји писци називају га и Мирославом и Конставтином ал* 
код Лучвћа, ес1. 5сп«гапсПпег, Ш.стоји на генеолошкој таблнци,стр. 531: 

5серћапиз Вапиз Во зпае, тогИиг 1310 

5герпапиз Вапиз Не1епа ^ У1а<Из1аиз, ~~ N11101.1118 ' 

тог. 1357. 



ЕНзађет ухог бсерћапиз ТиагНсо МсћЈсп бгерћапиз Бађјзаа 

ГМ&ивт Ке^б Упкаг. Кех Казаае ег Во- Вапиз Кех, гпог. 1396 оо 

8п1ае ; 1376 Не1епа ухог 

бсерћапиз Тиаггко бсерћапиз ОзЈоуа" - 

бсигиз Кех, ри1зо Кех 1397. тог. 1435. 

ОзЈоуа, 1405. 

Всерћапиз Тћотаз 
зрипиз,аМаћите1е 
зесипао песасиз, 
1465. 
м Јосвф Подхрадски у издању свом Кронике будимске примећу- 
јући на стр. 340. да је Јелвсавета жена Лудовика краља маиарског бвла 
кћв босанског бана Стефана додаје и ово: „1.асН81аиз бгбгепу т Ушол- 
*Н8 5Јгтеп8. р. 9-11, еат ех Иеетама цепге Шат /игзе зспдИ". У из- 
дању тог Серењнјевог делцета од г. 1734. нема о томе ни речи, а у 
лознвје издање, мнслим од г. 1747., нисам могаозавирити. 



16 И. РУВАРАЦ 



Лукарић каже, да је Јелисавета, жена Стефана Котро- 
мана бана босанског била кћи Казимира пољског кнеза „од 
Гњезговије" [стр. 45.]. Покрај свег тог, што је Лукарић куд камо 
ближи Стефану бану него ја, опет се усућујем рећи, да је 
погрешио и Стефана оца са сином Стефаном помешао. За 
сином Стефаном, с којим је наш Душан рат водио, била је 
Пољкиња Јелисавета" и с њом је родио он опет Јелисавету' 
којом се оженио Лудвик маџарски краљ. Ал' тек што се Лу- 
карића опростисмо, ево нам друге беде и то од нашинца, 
Симе Љубића, који на стр. 223—4) свог Огледала приме- 
ћује: „Изворна листина Петра Граденика, кнеза Трогирског, 
од 25. Свибња 1355., која се у Аркиву Млетачком чува, каже 
доисто, да је/330/ мати бана Стиепана (Стјепана Стјепановог) 
била сестра Младинова (Бребирског)."" Противу листине мучно 
је војевати, и ја сам, који се клањам листинама, морао би све 
што о Јелисавети нашој рекох и тврдих као неистинито пре- 
крижати и опозвати. Апнсшј Р1а*о, агшсиз Апб*о1е1ез, зеЛ 
тахјта атјса уегНаз! — Јест! ал' смемо ли се на С. Љубића 
ослонити? Иса, Иса!! Други историци 18 кажу да је Јелена 
жена Владислава брата бана Стефана била од породице гро- 
фова Бребирски; да ниЈе Љубић оца са сином помешао? 
Помешао ил' не помешао, ја волим бар у овај пар веровати 
нашим летописима и са г. Рачким председником Југославен- 
ске академије 10 држати, да је Јелисавета, кћи краља Драгу- 
тина, била жена Стефана Котроманића, мати Стефана бана^ 
Владислава и Нинослава, а баба Твртка краља босанскога. 

V 
О женама краља Стефана Уроша II. (Милутина). 

Архиепископ Данило спомиње у Животу тога свога до- 
бротвора [409] само краљицу Симониду, кћер грчког цара Ан- 
дроника, а не каже нам ни ко је Стефана Дечанског родио. 
И нарочити биограф овог последњег, Григорије Цамбљак, зна 
само за маћију Стефанову а за Константина вели да је роћен 
од друге матере. Летописци србски забиљежили су нам само 

18 В. Енгелову Историју, Ш., стр. 258.; Љубића, стр. 223. 

« [Листина је касније штампана: ЦџШ 5., и&Нае, III, стр. 271.] 

18 бсШтек, Оевсћ. (Јеа Кбтег. ВозпЈеп, стр. 69. поЈа 2. 

>» Рас! Ји^. акас!., II, стр. [89.] 



КРАЉИЦК И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ | 7 



имена синова Милутинових: Стевана и Константина; једини 
Троношац нешто обширније пише да Милутин „ради ненакисти 
врата сво1ги> драгбтина, н«соч«тасА кракв ф мкијгв вмнкиух крок«и, 
но IV скоиук вмможк, пр!жд| приАТЈА царства; $ ковА с8пр8ги 
им-кж ©тфна Хроша крдлд... н дцнрк 6л*н8 нж« Вк.д«ан*ук 
св«тк. почикакт*^ и да је по смрти прве своје супруге „поатх... 
в'тор8.о, дцнрк Индроника... сх которок ражда«та два сина и дк« 
А«ш«ри, шркдго сннд Константинл, к'тораго Днмнтрп. Димн- 
трТи уж« умира«т* прн отц-к«; једну је кћер дао за Михајла 
сина Шишманова а друга је после смрти отчине пошла за 
војводу Прибца Гребељановића од које се роди в. кнез Лазар. 

У рашким Ђурђевим стубовима насликан је на стени 
„бтфнк Оурошк кралк" (Милутин) а до њега „Шд-кна кралнца 
срккскаа."« Милутин је даровао цркви св. Николе у Бару 
икону на дрвету сликану на којој је с десне св. Николе Ми- 
лутин а с леве краљица Јелена жена његова. 3 [410] 

Из домаћих извора дознајемо дакле само за две жене 
Милутинове, од којих се прва звала Јелена и друга Симо- 
нида. Сувремени пак Византинци, Пахимер и Нићифор Гри- 
горас, знају о женидбама Милутнновим много више припо- 
ведати. Овај последњи пише,* да је Милутин просио сестру 
Андроникову, удовицу Евдокију, но да се ова никако није 
дала склонити да за Милутина пође, који се, као што гово- 
раше, већ трипут женио: прва му је жена била кћи госпо- 
дара влахиотског, коју после неколико година отпусти у 
отачаство а узме за жену сестру жене брата свог Драгу- 
тина, скинувши с ње расу монашку. Но почем србска црква 
тај незаконити брак није одобравала, то након дугог вре- 
мена Милутнн и њу отпусти те се ожени сестром бугарског 
владаоца Светослава — и тако, кад Евдокија не хдеде поћи 
за Милутина, принуђен буде Андроник дати му за жену кћер 
своју Симониду. С Нићифором слаже се и Пахимер* у том, 
да се Милутин до Симониде већ трмтут женио, али је раз- 
лика у томе, што је по Пахимеру Милутин прву закониту 
жену отерао и узео кћер Јована Севастократора (влахиот- 

* Гллсник, V, стр. 65, [и 69,-60,1 

* ГилБф., Бос, стр. 139. 

3 Кукуљевић у Арквву IV. стр. 350. 
' I. ес! Вопп., стр. 202. и д. 
5 II. ес! Вопп., стр. 280. 



1 8 И. РУВАРАЦ 



ског господара) а кад и ову отцу натраг пошље доведе кћер 
-бугарског владаоца Тертера, и то све за живота прве зако- 
ните жене. А што се сестре жене брата му Драгутина тиче, 
Лахимер приповеда да је патријарх цариградски одвраћајући 
га од тог брака говорио му: да је Милутин исту: „У1бепо!ае 
саиза зогопз т бегђјат ргоЈесгат, Нсе1 ћаес топасћае уезШи 
теН^опет ргоМегетиг, гттте дићНабзе, ћиташз злти! шуј- 
тбоие ргоси!саНб јипоиз, ргортциат, ћобрИат, ге§;е рго§;па- 
1ат, Оео засгат ујгдтет бшрго... роНиеге," [„...хас" тб <р9-аао« 
гоч ХерЏоч тђ^ табеХфап Етгфс&оо уо^асхабеХсртЈУ, еЈт об\> ха! абтоб 
Џо'1тд, ф тоО б»)убс, ОбуурЕас хбртЈУ, хата хресау тоГд тђс 2ер|^ас 
тотјосј етасгтааау час та џош-/}уЛ 1)џ.у1&о-џгчг 1 ч тсорусхбк; уу&уас."] дода- 
јући, да му је то мати Милутинова одкрила. 

Ја нећу морити читаоце са збрком Мавроурбиновом и 
комбинацијама Дифреновим и Пејачевићевим, већ ћу само 
приметити, да Енгел [стр. 238], коме у том Мајков и Крстић 
следе, држећи се у свему Нићифора Григораса, вели, да се 
Милутин око г. 1276 оженио кћерјуЈована Анђела, господара 
влахиотског или тесалског, да је око г. 1286 узео за жену 
калућерицу Јелисавету, кћер Стефана V. краља угарског а 
сестру снахе своје Каталине, — коју кад г. 1296 одпусти 
ожени се кћерју цара Тертера а сестром Светослављевом а 
г, 1300 венча се са Симонидом Гркињом. 

кћери Јована Анћела не знам ништа казати; и сам 
Дифрен није јој ни имена знао. 

Стефан V. угарски краљ имао је и кћер Јелисавету, која 
се још [411] за живота очина г. 1270. посветила господу и 
закалуђерила се у самостану на острву код Будима, које се 
острво звало најпре зечије (Јпби!а 1ерогит) а доцније острво 
свете Марије или Маргарите (садашња Маг§агеШеп-1пбе1). У 
том је манастиру живела Јелисавета и измолила је од свог 
брата краља Ладислава Куманца своме манастиру више 
добара. 

У листинама" спомиње се иста Јелисавета г. 1274, 1275, 
1279 (те године као приориса) 1283. и на последку 1287. ау 
листини од г. 1298. већ се не спомиње. 

Јелисавета могла је дакле између 1283 и 1287. године 
походити сестру своју Каталину и том приликом могао ју је 



« Рејег, Тош V, Уо1. II, стр. 221, 436, 446, и Т. д. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ 19 

наш Милутин познати. Но ја ни прво ни друго нећу тврдити 
већ ћу предложити другу хипотезу. 

Краљ сицилијски Карло II. писао је г. 1296 „МадпШсо 
•Рппсјрј Оопппо б^ерћапо... Шиб1п гејр бепчае, сапззппо зо- 
.гопо 5«о" 7 . Овај Карло II. имао је, као што сам већ у IV. чланку 
казао, за жену Марију кћер угарског краља Стефана V. а 
-сестру Каталине, жене Драгутинове — те по том сва је при- 
лика, да је речено писмо писао Карло Драгутину, пашеногу 
своме. Али зогопиз у средњевековној латинштини не значи 
-свака, пријатеља или сестрића, већ по Дифрену вогогше се 
зове муж сестрин и брат женин — богопз тапШб, ихопб 
1га1ег (в. 01обапит тесИае... ^аНпИаНб.) 

Истога Карла II. сестра по имену Изабела или Јелиса- 

<вета била је удата за Ладислава Куманца брата Каталининог. 

Али Ладислав волио је Куманке те је са својом женом зло 

:живио. Палма мисли [стр. 745.] да је Јелисавета г. 1290 у 

-затвору свиснулаилимало касније после смрти Владислављеве 

умрла, почем се од тог доба ни код домаћи ни код страни 

■не спомиње. А како би било, да узмемо, да је Јелисавета 

после смрти свога мужа пошла за нашег Милутина и да 

-зато њега краљ Карло с правом зове богогшб-ом, и да из 

истог узрока син његов Карло Мартел назива краља и кра- 

.љнцу рашку „сћапббјтоб сопзап^шпеоз зиоз" (тетак и тетка). 8 

„Од Јелисаве, кћери Андрије III. угарског краља, имао 

је Милутин сина Стиепана Дечанског". Тако С. Љубић [Огле- 

.дало, стр. 170], тако је и Рајић [П. стр. 439] по Бранковићу, а 

Бранковић на сумце рекао. Мислим, да би посве излишно 

■било и једну речцу против те Бранковићеве хипотезе потро- 

шити — ил' је г. Љубић другос мњења? — Стефан Дечански имао 

је г. 1326. око 50 година, морао је дакле [412] угледати света 

»г. 1276. — Ако је он законити син Милутинов био, то му је 

мати могла бити само прва жена Милутинова којој Пахимер 

не зна рода и за коју Троношац вели, да је била кћи неког 

велможе србског и која се по свој прилици Јелена звала. 

Неверојатно је такођер, да је Константина Симонида 

родила. Сувремени Грк изрично каже, да Милутин са Симо- 

■нидом није имао порода, а осим тога, је ли Симонида, рођена 

1292 г., око 1321 г. могла имати толиког сина, колики је Кон- 



' Агкју, IV, стр. 366. 
ч Агк№ ч УИ, стр. 23. 



20 И. РУВАРАЦ 



стантин био, кад се са Стефаном за престо борио ? Констан- 
тина су помагали Бугари; ако је и он законити син Милу- 
тиноа био, то му је по свој прилици била мати сестра 
Светослава цара, који је г. 1322. умрво. Милутин је имао- 
неколико кћери. 

Данило спомиње само Ану [стр. 1 19), жену бугарскег 
цара Михаила, коју Мавроурбин Недом зове. 

Год. 1308. радило се о том, да син Карла Валујског 
Карло Алесонски узме за жену „2апсат, тШат 1Јго8п, ^иат- 
15 с1е сопји§;е ЕЈазађехћа бизарегат. 9 То ће бити „Царица. 
дкфи кпдл«ва и , која је с братом својим Константином на- 
сликана била на стенама Грачанице цркве. 10 Мајков, Крстић 
и други зову је Зарицом." 

VI 

О женама и кћерима краља Стефана Уроша Ш. 
(Дечанског). 

Краљ Дечански двапут се женио. Прва му је жена била 
кћи [433] „цара Блкгаркскааг«- р«к«л\ааг« Омилкца", којом га је јошт 
отацњегов оженио, ] да л'за царовања Смиљчевог (1292 — 1294)> 
или касније, не знам. Како је овој краљици србској, која је 
по летописцима око г. 1311 Душана родила 2 име било и кац 
је умрла, не дознајемо ни из домаћи извора ни из византин- 
ски повестничара 3 који последњи [N10. Оге§огае ШзЈогЈае Ву- 
гап{., е<1. Вопп. 1,456] само то знају да Душан није од Гркиње 
већ в ех аНа ихоге па1иб. 4 [„Зу &% кхкрл^ уеу^гјха утхмбс,"]. 

Гркињом се оженио Дечански око г. 1326. а била је кћи 
Јована Палеолога, сина Константина Палеолога, кога је стриц. 

» Рејабеујб, стр. 236. 

10 Гнлвферинп,, Бос. стр. 237. (Јјгееек С, 8Јаа4 ипс! ОевеПзсћа« 
1т пнИеШегНсћеп ЗегМеп, III, ОепквсћгИгеп Мепег АкабетЈе, 58, 1914 г 
стр. 34. '] 

»» [О Симониди упор.: Ласкарис, о. с, 53,— 82.] 

1 Дан., стр. 124. 

1 Шаф., Летописи, стр. 53. 

• Не внам од куда је Муравјев докучио да се та кћи бугарског 
Смиљца звала Марија. В. „Житја свлтмхт,." Месец окт. стр. 388.; у Дечан- 
ским споменицима С. Ристића спомиње се на стр. 20. краља Стефана 
Уроша III. краљица монахија Марта. 

• [Упор. Грујић Р., Краљвца Теодора, мати цара Душана, Гласник; 
Скопског научног друштва, I, 2, 1925, 309-328.} 



КРАЉИЦК И ЦЛРИЦЕ СРПСКЕ 21 

му, цар Андроник старији 6 , наместником у Солуну поставио. 
!Име јој је било Марија. Тако вели Нићифор Григорас, који 
је и Марију и Дечанског лично познавао и од њи у србском 
двору чашћен био, тако и суврстни Душану цар Јован Канта- 
кузин, в ато је хтео рећи и биограф Стеванов, Григорије Цам- 
бљак; 7 Али је свима тима или сувременим писцима или пис- 
цима из истог столећа наш Рајић [434] претпоставио Бранко- 
вића, те вели, 8 да се Стеван Дечански по смрти Бугаркиње 
оженио Влахињом кћерју „Влаика Бассарабм ВоеводБ1 Влахо- 
запланинскаго по свидћтелству Бранковича и прочихт, на- 
шихт. Историковћ" При речма „и прочихт, нашихг Истори- 
ковђ" мислио је Рајић на родослове неке, који ништа друго 
нису но пуки изводи из Кронике Бранковићеве. Ја мислим 
.да ће многима а нарочито некима члановима Српског ученог 
друштва у Београду и србске „Матице" у Ловоме Саду по- 
вољно бити, што ћу односне речи из те гласовате Кронике 
овде верно исписати: „Њцн гллг«>лк»тх — речи су Бранко- 
вића на листу 238. и и. — мко Ж1 И шркинк латински нсто- 
рикк 84С1к>л»н8«тк, иж« Крала екрвски Четкртн ХрОШк, пстомн и 
Дечански назкан вики, с<в< кл с8пр8жниц8 мликк и дацирк Блса- 
рака (над том речју мало другчијом руком „Влаика") вои- 
всди нарм?д4 Вл4х , '1нскаг№ и . Није ми при руци Мавроурбин 
у оригиналу но у рћавом руском преводу, те с тога не 
смем рећи да о томе у Мавроурбину нема ни једве речце, 
ал' већ а ,рпоп смем тврдити, да Бранковић Орбина није 
добро разумео, јер Дифрен, Гебхарди, Пејачевић и други, 
који су талијанског Мавроурбина читали, нису то, што Бран- 
ковић каже, у њему нашли. Ал' казао Орбин ил' не казао, 
свакако није истина, да је друга жена Дечанскога краља 
-била Влахиња, па звао се њен отац Басараба ил' Влајко.* 
Марија Палеологиња родила је Стефану Синишу. 10 Но 
о овом погрченом Неманићу и о његовој љуби нећу ни речи 

6 Јоваи Је био сивовац Авдроников, а ве као што Крствћ [ес1. 1862.] 
на стр. 69. велн вајмлађи свн његов. 

6 Кн,. I. ес1. Вопп. стр. 308 » сл. 

' Гласнвк, XI, стр. 67. 

в Кн>. II., стр. 549. 

[Орбини то доиста не каже]. 

»• [О Марији Палеолога упор. Радоивћ Ј., О деспоту Јовану Оли- 
■веру и његовој жени Марији, Глас, ХС1У, 1914, 74—108 и Ласкарис 
><М., о. с, 83-96]. 



22 и. РУВАРАЦ 



проговорити, а радознали читалац знаће, и без да му ја* 
кажем, наћи, где је судбина његова нацртана. 11 

Дечански је имао и две кћери: Јелачу и ТеодоруЧ по свој- 
прилици од прве жене, с тога мислим да је вредно знатк 
какве су среће сестре Душанове биле. 

а.) У акту једном млетачког архива 1 « од 31. окт. 1355. 
каже се: „ш са$и уего цио ЈгасШи$ ргаесНстае соттШ$$ае- 
сит пце ргаеШсго (КахЈае) јгагп зио, сотр1ети$ е$$е! а т. ј. 
ако је кнегиња градове Клис и Скрадин рашком краљу т . 
брату своме већ предала и т. д. А за ким је била та сестра. 
Душанова и како јој је име било? Рачки, с позивом на горњи. 
акт, мисли,'* да је око г. 1355. Скрадину и Клису властница 
била Катарина, удова покојног Павла Шубића а кћи Млет- 
чанина Дандула. Нема сутње [435 Ј о том, да је Катарина бил* 
кћи Дандулова, ал',да је она била властница Клису и Скрадину,. 
како би се онда у акту могло рећи, да је краљ рашки брат 
њезин? Тадашња властница Клишка и Скрадинска није била- 
Катарина удова Павлова већ удовица Младена, 15 брата Па- 
вловог, и она је речене градове, за које су се и Млечићи и 
Угри отимали, брату своме цару Душану предала. Име тој. 
удовици Младеновој било је Лелка или Јелка. Лучић вели на. 
стр. 370. свог познатог дела: „ЕХ сит Шса уМм та!ег М1а- 
аеш риеп СотШз СИ$$ј, е* бсаШопае, Ч ш т Уепе*огит рго- 
1есНопе ега1, Ке^ Ка$сЈае астае$Ј$$е1Л.. И та Лелка жена. 
кнеза Младена Ђорћевића мислим да је иста кћи Стефан* 
Дечанског, коју наши летописци Јелачом зову. 

б.) Цар Стефан назива у листини једној севастократора. 
Дејана својим брашом", па с тога мисли г. Даничић у свом. 
Рјечнику, да је жена Дејанова Евдокија била сестра Душа- 
нова и да се зато и зове царица. То исто изводи из тог 
назива и руски архимандрит Леонид у свом најновијем делу 17Г 
на стр. 73: „Д-ћннт, бнлг женатт, на родственниц-ћ царскои,. 

" [Ваљда се мисли расправа К. Николајевића, Србска Комнени- 
по предашима и по исторш, Гласник, XIII, стр. 323 и д.] 
и Агкју, III, стр. 13. Дечански спомен., стр. 20. 
» Гласник, XII, стр. 19. 

14 Кас! Ји#ов1. акаа"ет1је, II, стр. 83. 

15 Соп*. Љубић, Огледало, стр. 225 и 227. 
18 МПсЦ Моп., стр. 143. 

" Историческое описаше сербскои царскои Лаври Хиландара* 
Москва, 1868. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ 23 

в-ћрсштно на сестр-ћ Стефана, которал по сему овдов^вг, вт> 
своихт. хрисовулихЂ називаегв себч не иначе какЂ Госпо- 
жек) царицек) Евген.ек) (ваљда Евдок.ек))'' 18 Знам да би мало 
оаасно било за мене, агаквим научењацима арошивословити, 
а нећу се ни малициозно скривати иза лећа велеученога 
Константина Николајевића 13 и Мајкова 20 те с првим тврдити, 
да није сестра Душанова била за Дејаном, већ да је царица 
Јелена била сестра Дејанова, а с другам се домишљати, да 
је царица Евдокија била жена каквог Душановог цесара и 
да она с тога себе царнцом назива. Шта о царици Евдокији 
ја мислим, казаћу у идућем чланку а овде ћу то само при- 
метити, да је Стефан Дечански другу кћер своју по имену 
Теодору удао за Војина „мила зета србског цар Стјепана" 
и да с тога Милош Војновић у песмама зове Душана ујаком 
а цар Урош у листини кнеза Војслава, сина Војнова „врдтшлмк 
царкстка ми." 21 

VII 

О љуби цара Стефана. 

Летописи аустријски забележили су при години 1336, ца је 
/457/Јелисавету, кћер римског краља Фридриха, од Јована Лук- 
сенбуржког, чешког краља, ком је заручена била п .про1епп'ае 
тепЈас.о ргаеЈепбо" остављену, просио србски краљ, за кога 
она не хтеде поћи што је шизматик. 1 Одбијен од Немице ожени 
се Душан Јеленом, сестром бугарског цара Александра, 2 која 
му године 1337. Уроша роди. 3 

Но г. С. Љубић пише на стр. 171. познатог нам већ 
Огледала: Душан узе за супругу Јелену кћер министра грч- 
ког Јована Кантакузина. Може бити да ће ми се замерити, 



18 Прамедба истог архимандрита на остој страни: „Изв-ћстно, что 
цар!< Стефант> им-вгљ сестру Душицу. ЕвгенЈи не крестное лн ими 
ДушицБГ?" не треба никаквог коментара аа србске читаоце. 

" Ввди расправу Николајевићеву о србским Комненима у Глас- 
нику XII. [стр. 445 и д,] 

•о Исторјн срб. народа, [есЈ. 1858.] стр. 83. 

" МШ., Моп., стр. 169. 

• [.еуепМау, РапаеМ. Н.зЈог. Тигос. стр. 442; ОеоћагсИ, Оезсћ., 
стр. 644. 

• Кантакувин, II, стр. 260 и 338. 

3 Шаф., Летописи, стр. 54.; ср. Гебхардија стр. 665. ноту 1.) 



24 И. РУВАРАЦ 



што сам се ја том вредном јуеославенском старинару и ао- 
вестничару на душу аоаео, те све њега потежем и премећем, 
а он нити је један, нити први, који тврди, да је Јелена кћи 
Јована Кантакузина била. То су исто пре н>ега тврдили и 
Милаковић у Историји Црне Горе и Муравјев у Животу цара 
Уроша и Јулинац у свом „Введенно"*, а што је најглавније 
тако пише и сам архимандрит Јован Рајић [II. стр. 613.-4.] 
и то „по всћхт> Историко†свид-втелству" а то је исто 
тврдио, колико се опомињем, и неко у неком чланку у „Сед- 
мици" [458] за г. 1857. 5 На то ћу само приметити, да Љубићево 
Огледало носи на челу г. 1864., а најпосле оставимо се и 
Огледала и Седмице, оставимо на миру и самог Рајића, кога 
је Енгел исправио, па бацимо сву кривицу на Бранковића, 
извор Рајићев, ил' немојмо кривити ни Бранковића но сва- 
лимо све бреме одговорности на странога нам Франца, кога 
ће већ Дифрен у обрану узети. Бранковић пише на стр. 337 
своје Кронике: Како је Јов. Палеолог изагнао Кантакузина, 
па наставља „и... Франза .. гр-кчаски истшрикк к пкрвФИ кннги 
екош глакизние тјмти на Д(«т©и каи>кразикк р«к(ш: Катаквзинк 
ПрИЕбГНбКШН Ка ЗШЛН> СћрВСКб К4 31Т8 СК01ЛА8 и т. д." 6 

Но Јован Кантакузин, приповедајући како се уклонио у 
Србију, вели да је нашао Душана у Морави „Не1епат ихогет 
аа" Јгаггет еји$ Акхаппгит Моезогит ге§ет с!ес1исеп{ет." 
[„...'Шмгр... ф ушаГха крб$ т6у јЗаасХеа Миабгу 'АХе^броу, бЧ>та 
абеХсрбу, ЛфнуМпр* II, р. 260.] С тога и Дифрен примећује, 
да реч уа|Ар>6{ код Грка као год &епег код Латина значи 
често „агтшет, т1егс1ит зогопит. Е! геуега МаПћаеиз Сапга- 
сигепиз, Јоапшз Шшз, 5*ерпаш $огогет сЈихега*, еосЈие потте 
Јоап пез Зсе рћапо а<НшНа1е шпссизега*." 7 Није дакле нико крив, 

* И у Србљаку београдском од г. 1861. каже се, да је матв Уро- 
шева Јелена била кћи Јована Кантакузина, царагрчког. У књвгу ту за 
црквену потребу унесене су многе погрешке. 

* [Овде мисли И. Руварац на своју расправу: Прилогт, кт> испити- 
ванш србскихт, гоначкихт, песама, која је изашла у Седмицн за 1857. 
год., и то на ово место на стр. 50: Женидба ова Душанова, већв 6 
Копитарт, кавао, истории е посве страна; ерт> се ана, да в онт, узео 
кћерт, 1ована Кантакузена министра, а доцние цара грчкогт, блену. . .] 

о Рћгап(гев,(ед. Вопп.),стр. 42. „Сапгасигепиз ћкЈа ве ш бетат ас1 
вепегит, ејиз ге§!оп!з рппарет, гесер.Мгж^ие дше1е акеђа*,' [„'0 86 Кауга- 
у.ои?1)у4 г &« 9«Т*? гу тгј ^вррЈ* ирб; тоу -ЈхџЏра-/ абтоО тоу табтгЈ; хратоЗута бШ>у 
та; 81вкјХ$(ј ЈкомЗто, ^оих^озу . . ."] 

' Шуг. V. е1 п., стр. 62. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ 25 

ни Бранковић, ни Љубић, ал' је и то истина да Јелена наје 
била кћи грчког Јована Каншакузина, већ сестра бугарског 
Александра. „Па и ја сам у мом Огледалу на стр. 292 казао 
да је Јелена била сестра Александрова. Ево мојих речи: „Алек- 
сандр понуди Душану своју сестру Јелену, и удеси тако, да 
се женидба тајно сврши у Зрзеву." Јест истина, г. ЈБубићу, 
то сте ви казали, ал' сте ви у истом Огледалу на наведеној 
— 174. стр. — и ово рекли: „Роди се Душан г. 1310. Диете- 
том оде с родитељи у Цариград, где буде у диедовом (?) двору 
одгојен, те уве кашње за супругу Јелену кћер министра грч- 
ког Ивана Кантакузина. Прва жена по народном приповие- 
дању била је Србкиња и кћерка ваљда Деспота Иваниша 
{Гласник XV, стр. 315)," а на стр. 291 истог вашег Огледала 
казали сте: „(Стефан Дечански) заповиеди, да док Шишман 
доби дорасте, земљом (бугарском) управља велможа србски 
Александр, вођа оне војске и скрбник Шишманов, нећак 
{ббеХсрсбопд] пако Михаилов (чим је сестра Михаилова удата 
била за отца Александрова, Војхне Гребострека)." Оћете л' 
господин— Љубићу да правим изводе из — но оставимо се 
Љубића и његовога мусавог Огледала. 

Царица Јелена бвла је сестра бугарског цара Александра, 
а ко им је отац био? [459 Ј 

Обично се држи, да је Александров отац био Страши- 
мир, кнез бугарски, који је за жену имао сестру бугарског 
цара Михаила Шишманића, но по г. Константину Нико- 
лајевићу 8 , била су браћа Јеленина: цар Александар, севасто- 
кратор Дејан, деспот Оливер, војвода Богдан, а свима је отац 
био кесар Војхна 9 син Новака Гребострека, великог војводе 
за краља Милутина — и сви су били Комненовићи. Да ме 
се ствар не тиче, ја би рекао: „Ма све тако и не било, 
Вељко, мило ми је што говориш храбро!" ил' да у мојим 



8 В. у Гласнику XII. расправу његову „Србски Комнени." [с.433 и д.Ј 

" Приметбе г. Рачког у „Раду Југосл. академије" II, стр. 86. нота 1. 
■стр. 89; 111. стр. 93 и 131. предпостављају ово родословље: 

>- ■*"» —- ^ 

Богдан Дејан 



Воихна (Жарко) Драгаш Константин 



Ефнмија, Диматрије, Теодора, 

удовица Угљеше војвода кнеза за Балшом 

деспота Лазара Балшићем 



26 И. РУВАРАЦ 



жилама тече племенита крв Комненова, може бити да би 
могао веровати г. родословцу, који је такоће Комненовићг 
— ал' овако приметићу само то, да Јован Кантакузин, којн 
је царицу Јелену и Олнвера, пријатеља свога, врло добро 
познавао, и који није заборавио споменути, да је војвода Бог- 
дан брат Оливеров, нигде не каже, да су они браћа Јеленина 
а рекао би за цело да су била као год што је на два места 
споменуо, да је Јелена сестра цара Александра, и да исти 
Јован Кантакузин о Воихни и Јелени тако лише, да је сасвим 
неверојатно, да је ова кћи кесара Воихне, који тек после 
смрти Душанове на прво ступа. Осим Александра једини је 
Дејан био може бити род царици Јелени. 

По Мавроурбину |стр. 261] и Лукарићу [стр. 58ј звала 
се жена Душанова „Рогузна-г?о§озпа или Јелена." Прво име 
сећа нас на царицу Роксанду у народним песмама. И једав 
епитоматор Бранковићеве Кронике каже да се жена Душа- 
нова а мати Урошева звала „Роксанда." 10 

Летописци хрватски зову је Аном, помешавши може 
бити жену Урошеву са матером му. 11 

У једном типику хиландарском записано је: „Пр-кстаки се. 
царица прћваа сркпћска блисавп-к" " г . Јован Кантакузин приповеда 
на [460] крају своје Историје" како је цар грчки јован Па- 
леолог послао патријарха Калиста Јелисавета краљици која 
је ао смрти мужевљевој иребивала у Серу, да уговара о миру 
и заједничкој обрани против Турака 14 , где пак и патријарха 
и скоро све пратиоце његове напрасна смрт снађе. Енгел 
мисли, да се то догодило одмах после смрти Урошеве (1368) 
а Крстић после смрти Јеленине (1370— 1371 ), 16 обојица пак 

10 Гласник, XXI, стр. 245, 249. 

" Агкју, IV, стр. 33. дасЗа рпае аппа сапса газка и ђозпи;" стр. 49. 
1251. „СЈиапао Сезаг сит Аппа 8иа Сезап(а уепН т Возпа". 

» М1к1., Моп., 246. 

'» Ш., стр. 360. 

14 У књизи „Добротолмбје" каже се на стр. 47. да је патријарх 
Калист „вт, Сербјк> отшедшв с - ћ клвромт., мирнаси ради соединешх 
шамошшл церкви... едва же присп"к вт. СербЈго, тамш тл-внное житје 
на нетлНнное премћни." 

" И Филарет у делу свом „Свнтвге гожннх-б Славлнт." [стр. 23.) 
навода ив атонског патерика место (1.,403) где се каике, да је Калист 
г. 1350 постављен за патријарха „а вт> 1368 г. бнвт. посломт.'вт. серб- 
скои кралев-в Елисавет* скончалсн в-б Ферахт.". Но по каталозима 
цараградских патрпјараха патријарховао је Калист само 12 годвна- 
[Упор. Новаковић С, Срби и Турци, стр. 148.] 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРП СКЕ 27 

држе да је речена Јелисавета била удовица цара Уроша. Но 
учени људи веле," да се патријарх Калист скончао око г- 
1361 — 1362 и по томе царица удовица око 1361—1362 није 
била нико други но мати Урошева, царица Јелена, као што 
је то већ Пејачевић на стр. 300 приметио 17 и та иста царица> 
Јелена јесте и она „стара цдрицд Кира Кжлнсакггд" коју је ста- 
рац Исаија полазећи у Цариград у познатом псслу походио 
г. 1375. 18 

У поменутом типику хиландарском забележено је на 
другом месту: „ДО-кмцд нсчекра •§• пр-кстдкн « прнвд цдрицд срклн- 
скда, подроужинз бтофднд цард прнкдг«, л*онауи бкгкгнни 19 " а и у 
Беочинском поменику помиње се „клдгоч. цдрицд Л1онлг;ии 6к- 
пении". 80 У поменику пак Дечанском спомиње се уз цара Сте- 
фана Душана „царицд лмЈидуии гвкдокии". Читаоци ће се добро 
опоменути, да је у последњем чланку била реч о некој »србској 
царици госпођи Евдокији", која је са листином „кскрнднчнимн 
еиноллн цдрсткд лли Констлнтинол\" [МЈкЦ Моп., стр. 190] изданом 
г. 1379 у Струмици поклонила неке земље манастиру Хилан- 
дару, и коју једни за сестру Душавову а жену [4Т} севасто- 
кратора Дејана, а други за жену којег Душановог кесара држе. 
А да није царица Евдокија листине те наша царица Јелена,- 
која се г. 1362 и 1375 звала Јелисавета, која се у типику 
Хиландарском и поменику Беочинском под именом Евћеније 
а у Дечанском поменику под именом Евдоки/е помиње? Она 
је могла бити тетка Константину сину Дејановом, те с тога- 
и назива га сином царства јој, почем после смрти сина свога 
цара Уроша никог рођенијег имала није, код кога се она скло- 
нила била кад су јој Турци област њену у Маћедонији при- 
тисли. По летописима србским саградила је мати Урошева- 
цркву у Црној гори више Жеглигова, а у истим летописима. 
и другде зове се тај братић или сестрић Јеленин Константин 
Жеглиговац. 

« Лекијен, I, стр. 303; Асемани, Кал. V, стр. 189-90. 

" И Фрешот зове матер Урошеву Јелисаветом, стр. 132. „5еЈпе- 
еј^епе МиКег ЕНкаоеша, (1ег Ви^агеп Кбшр Тосћ1ег." 

18 Није дакле встина што по Мавроурбвну Двфрен, Рајић, Еоде!,. 
Ое&ћагсП и другн пишу, да је царица Јелена умрла око г. 1371; удовици 
Урошевој (која је г. 1375, ако је била у животу, могла имати највише 
38 г.) не би приличво назив „стара иарица". 

" М!к1., Моп., стр. 246. 

10 Вуков Рјечник, прво изд., стр. XIX. 



28 И. РУВАРАЦ 



VIII 
жени цара Уроша. 

Урош се родио око 1337. г. а већ 1342. године — док се 
[481] узурпатор Јован Кантакузин у Србији код Душана бавио 
— нудио је цариградски двор Душану за Уроша сестру мла- 
дог императора цариградског Јована Палеолога 1 . Да се о том 
и следеће године радило, види се из закључка млетачкога 
већа од 4. септ. 1343. г. по ком је млетачки посланик Марин 
Венијер имао Душану честитати женидбу сина му са се- 
стром цариградског цара;* но од те женидбе са Гркињом не 
би ништа. 

По неким плсцима 3 искао је доцније Душан од босанског 
бана Стефана кћер Јелисавету па је слао и посланика свог 
чак у Француску, да проси кћер француског краља Јована 
за свог Уроша, но не добивши ни једне ни друге, ожени је- 
динца свога православном Влахињом, кћерју влашког војводе 
Влајка, којој је име било по Орбину [стр. 267] Јелена а по 
Лукарићу [стр. 60] Слава. [482] 

Но Пејачевић не да ни Орбину ни Лукарићу за право 
нити допушта, да је Урош — као што први приповеда — 
прву своју жену — Влахињу — отерао, те узео за жену 
кћер кнеза Војслава Војновића, већ држи да је за Урошем 
^5ила кћи влашког војводе Александра, отца Влајковог, по 
имену Анча.* 

Ја се слажем с Пејачевићем, који хипотезу своју оснива 
на писму папе Урбана V. од 14. фебр. 1370. г. У том писму 
изјављује папа радост своју Клари, удовици влашког војводе 
Александра, што је кћер своју, царицу бугарску, обратила у 
католичку веру и позива ју, да се потруди и другу своју 

1 Нићнфор Григорас, (ес1. Вопп.) II, стр. 642. 

• Гласвик, XI. стр. 354; С. Љубић велн на стр. 175. свог Огледала, 
да је Марину Венијеру г. 1342. пошло за руком утаначити мир и же- 
нидбу мећу Душановвм синбм и царевом сестром. 

3 Мавроурбин, Лукарић и наш Троношац. Овај последњи јако је 
иншераолиран, те с тога је ва историјско испитивање прека потреба, 
да се старији од Бранковића и славеноруског Мавроурбина препис тог 
родослова на свет издаде. Ту би нам Србско учено друштво у Београду 
помоћи могло, — пјс Кћоаиз! — а Бранковићеву Кронику нека остави- 
„Матишг" 

1 СаИодиЈа, стр. 304. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИДЕ СРПСКЕ 2 & 



кћер, „уЈаеНсе* Апсћат, Кеетат бепчае Шибтгет" обратити. 
Речи папине предпостављају да Анча у почетку г. 1370. јошт 
није удовица била, а из историје знамо, да је Урош г. 1367. 
убијен и по томе Анча није била жена Урошева, но ил' 
стрица му Синише као што је Енгел нагаћао [стр. 319.] или 
пак жена краља Вукашина. Противу приговора тога приме- 
тићу, да није истина, да је цар Урош на измаку године 1367. 
пострадао. Из једног акта Млетачке архиве произлази, да је 
он јошт 18. септ. 1369. у животу био* а већ следеће године 
5. априла потврћује Вукашин као прави краљ Дубровчанима 
повластице дане им од пређашњи краљева и царева, одкуд 
се закључити мора, да је Урош 2. дек. 1369. живити престао 
И Раткаји у делу „Метопа ге#ит егђапогит гедпогит Оа1т. 
Сгоа*. е* 31ау." каже на стр. 79. да је Урош умрво г. 1369' 
Из Троношца и из животописа цара Уроша знамо да се 
дуго није знало, шта се с Урошем збило, те је и по томе врло 
веројатно да и папа у почетку г. 1370., кад је поменуто писмо 
Клари писао, није знао, да јој је кћи Анча већ удовицом 
постала. Нагађање Енгелово не заслужује озбиљнога опровр- 
гавања а што се Вукашина тиче, мислим да папа жену ње- 
гову не би никад краљицом титуловао; на неистиност пак 
казивања Орбинова [стр. 269}, по ком је Урош прву своју жену 
отерао и узео Јелисавету кћер Војслава Војновића, може се 
закључити већ из тога, што цар Урош тог кнеза Војслава у 
листини једној „братом царства му" назива, како га заиста 
не би назвао, да му је он таст био [483] 

Ја мислим дакле да смем тврдити, да је Урошева жена 
била Ана, кћи влашког војводе Александра Басарабе а сесшра 
ио отцу Влајка ирејемника Александрова, и да је она аре- 
живила Уроша. е 

Осим Раткаја не зна нико, да је Урош порода имао, а 
на просто тврђење Раткајево [стр. 79.], да се босански бан 

8 Гласнвк, XII, стр. 51; и Рачкв вели у Раду Југосл. акад. III 
стр. 131.: „А када је Ђуро Валшић г. 1369. обсјео град Котор спадајући 
тада под Србију, реп)блика вамољена такођер од цара Стјеаана Уроша 
посредова код н»ега за мвр«, но у истој расорави II. стр. 89. каже нсти 
госаодин: „Тврдко је по изумрћу владајуће куће Неманића у мужкој 
лози т. ј. послије цара Уроша, дакле послије 2. просвнца 1367, сматрао 
србску државу без пастира." [Упор. Годишњица, III, 1879, 404]." 

« У поменику Дечанском помиње се п Цтк Ур«ш » бд<иа Мон«. и " 
[стр. 20]. * * 



,3(3 И. РУВАРАЦ 



Твртко кћерју Урошевом оженио, и да је он „пијибсе Сопјивп 
Ши1о роб4 \Уика$5шш Шит, Ке§шт потеп аа" бер!ет аНоз 
ге^еб бисседепЈеб бЉ1 рго^гебби {етропз 1гап8пн5И в мислим, 
да се не можемо ослонити. 



Царев убица краљ Вукашин потврдио је г. 1370Дубров- 
•чанима привилегије „с пр-кккзлмклнЈннс-мк кр-шеккстка *и кра- 

:1ИЦОЛ\к И С |1 К 41 Л к II Л\ к (КирЛ бл(НОМк) Н Ск 11р~кВКЗЛК>КЛ1вН- 

нилхи ситжм крллкзккстка ми ^Илркомк И (1 II к,\р-км III ЕМ к" 7 
Летописи 8 спомињу и трећег сина Вукашиновог Димитра* 
По Орбину је краљ Вукашин имао синове: Марка Краље- 
вића, Андријаша, Иваниша и Митраша, и кћери; Милицу 10 
удату за Ђорђа Балшића и Русну, жену Матије Кантакузина, 
дакле „двије шћери и четири сина." 

Од синова Вукашинови само се Марко писао и називао 

краљем. Жена Маркова, по Орбину |стр. 270] Јелена кћи Хла- 

пена „ип ро1еп1е Вагопе пеШ рагИ сјј Огеаа"", изневерила је 

свога мужа — и шим аоставши иредметом модерни наши 

месника гашуаљује перо сувоаарном родословцу™ 

Краљевић је Марко аоследњи „клагочкстиви крллк" срб- 
ски. [484] Народ наш верује да он није умрво но да само 
спава док га звек сабље и врисак шарца његова не пробуди 



' МЈк1„ Моп., стр. 180. 

8 Шаф., Летописи, стр. 61. 

9 У писму једном код Пуцића, I. стр. 28. спомиле се неки „ДммтЈрк 

..К|МЛ16ЕН1М>." 

10 Г. Љубић примећује на стр. 184" Огледала: „У списих аркива 
Млетачкога (5епа1о Маг. 22. Свибња 1444) спомнње се „ОНуепа КНа ге§1з 
Уо1са581ПЈ" и каже се да је „рег тајЈЈз^тоз сопаис1оз ае Ке^по ратпа 
8ш" саградила у Зенти цркву „Запс1е Мапе ае 1.огепго." 

11 Кантакузин [еа. Вопп., III, стр. 136.] каже, да су два велвкаша 
србска Хлааен и Томислав оставили Душана и прешли на његову страну. 
■Неки Радослав Хлапен спомиње се у повељи цара Уроша од г. 1355 
мећу велможама србским. (Каа Јикоз1. акас!., I, стр. 148.) Један еет Радо- 
слава Хлапена звао се Никола Пагаси Балдуин (81ау. ВЈђИоЈћек, I. 
стр. 167.) 

»» Франца приповеда на стр. 54. да је Андроник слепи с неколико 
пријатеља и сродника жениних „е1 Магсо зосего ци\ еИат 1ит раг(ет Ви1- 
@апае 1епеђа1° [,,ха1 ~о~> тлу&гроп абхоо" Мархоо ~о~ хуЈ{ ВоиХ-{ар{ас $Т1 џЛро$ 

-^ввпбСвуиг,"] — к турском Бајазиту одбегао. Но други кажу, да је таст 
Андроников био Шишман бугарски. 



КРАЉИЦЕ И ЦДРИЦЕ СРП СКЕ 31 

— иа ће бити опет краљица и царица србски и биће људи 
који ће и опет писати о краљицама и царицама србским. 

У Карловцима, 16. јула 1868. 

— р!07. 

IX. 
Царица Милица. 

Летописци србски кажу, да је Милица, жена кнеза Лазара, 
[505] била кћи кнеза Вратка, праунука Вукана жупана. сред- 
н>ег сина Стефана Немање. По једнима је Вуканов син Дмитар 
имао сина Вратислава а Вратислав Вратка, 1 а по другима је 
син Вуканов Стефан родио Дмитра жупана, а Дмитар Вратка 
а овај Николу жупана и кнегињу Милицу. 2 Ја држим да је 
ово од летописаца усвојено родословље саставио Константин 
биограф Стефана Високог* али како: да ли по преданију или 
из главе? Не знам; из листина дознајемо само за Ђорђа сина 
„Јираш 'Уе1саш в . 4 Остављајући дакле питање то да га други 
реше навешћу овде само једну околност, којом се потврдити 
може казивање летописаца, да је Милица, жена Лазарева, 
била кћи кнеза Вратка. 

Вратка спомиње око г. 1342. Јован Кантакузин, назива- 
јући га најизврстнијим измећу војвода Душанових; он се спо- 
миње и у листинама Душановим*. У Пуцићевим Споменицима 
има писмо цара Стефана од г. 135!., у ком он позива Дубров- 
ничку обштину, да врати „ногаск кксзд Ераткд" који је његов 
човек у „<Иар-кнд Кбникга" заложио био, а и сам кнез Вратко 
писаојеради тога свога [506] појаса поменутој обштини. 6 Но 
локрај свега тога појас не би враћен — и то је срећа наша 
јер да га је обштина тада Вратку вратила, не би кнегиња' 

1 Шаф., Летописи, стр. 60. 

• АгкЈу, Ш, стр. .15. 

4 В. Житије у Муравијеву, Дец., стр. 272. 

* КасЈ. Јиј?оз1. акаЛ I, стр. 132. Ср. Троношца у Гласнику V, стр. 48. 
ЈУпор. Руварац И., Вукан, најстарвји снн Стефана Немање и Вукано- 
вићи, Годишњица, X, 1888, 1—9.; Исти, о Дмитру жупану, сину вели- 
кога кнеза Вукана .... Годишн>ица, XIV. 1894, 21—221 и Исти, О Кнеау 
Лазару, 1887, 3 и д.] 

6 АШ., Моп., стр. 104, 108; Фарлати, VI, стр. 450 „СотКе У1аг1со н 
<место Вратко; Ка<1 Ј. а., 1. стр. 144. [СопЈе Уи1а«со]. 
« Спом., II, стр. 20. 



32 И. РУВАРАЦ 



Милица са сином својим Стефаном око г. 1393. писала ре- 
ченој обштини за исти појас „кон е $ лдарина 8 задогв" и 
искала да га откупи, 7 те не би онда ни ми из те околности 
изводити и домишљати се могли, да је кнегиња Милица била 
кћи Враткова. 

Г. 1395 писала је кнегиња Милица обштини Дубровачкој 
„зл поставК жбпдна Николс" 8 што потврћује опет, да је жупан 
Никола био брат Миличин а син кнеза Вратка, и да по томе 
он не може бити онај жупан Никола (Алтоманић), ког је кнез 
Лазар расуо и ослепио. 9 У једном гробном натпису каже се 
да је „(И)кдниш Ллтолланокикк" био „ан*п«и кн»з8 Дазарб" 10 , одкуд 
закључити морамо, да је и поменути Никола Алтоманић род 
био Лазару; може бити да је сестра Лазарева Драгана била 
за Алтоманом сином Војновим а отцем Николе жупана и 
поменутог Иваниша. 11 

Милица 12 је Лазару родила више синова и више кћери. 
Ове последње можемо јошт које како у овом чланку о кра- 
љицама и царицама протурити, ал' о првима не може овде 
говора бити с тога што су они кнезови и деспоте а жене 
њиове само деспотице биле. 

а.) Прва кћи кнеза Лазара Мара дана је за жену Вуку 
сину Севастократора Бранка а унуку Младена војводе. 13 

б.) Византијски и Дубровачки писци, летописи и био- 
граф Стефана Деспота слажу се у том да је једна кћи Ла- 
зарева дана Бајазиту, цару турском, али се разилазе у имену: 
Дукас је зове Маријом, Мавроурбин и Лукарић Милевом, Ле- 
тописи Десаином а Константин Оливером. Последњи је нај- 
боље знати могао име сестри свога добротвора и мецената. 

в.) Лаоник, летописци, Мавроурбин и Лукарић кажу, да 
је једна кћи Лазарева била за Шишманом царем Бугарским. 



' Саом., II, стр. 37 и и. 

8 Спом., I, стр. 3. 

9 Види у Рјечннку Данвчићевом р. Ншола. 

10 Мјк!., Моп., стр. 250. 

" [0 Драгвљи И. Руварац: Гласник, Х1ЛШ, 1879, 173—180 и О 
Кнезу Лазару, 1887, 11 и д. и 125 и д.] 

11 Као Монахнња звала се Евсенија а пред смрт Ефросина. 

15 Лаоник, стр. 53; Мавроурбин и Лукарвћ; Летописи србски. Шаф., 
Лет. 72. и листнне код Мвклошића, Пуцића; акта Млетачког зрхнвз, 
{Гласник, ХШ1, 1879 г 203-205 (И. Руварац о „Плакнди") и Руварац И., 
О Кнезу Лазару, 1887, 4 и д.] 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРПСКЕ 3 3 



Лаоник и летописци не казују јој имена, Лукарић зове ју 
Марцом а Мавроурбин Десшном. Но Пејачевић не обрће на 
то главе [507] већ тврди да је Шишман имао за жену „ВгаЈаат 
\*глт\ СОШ1118 ас Безротае паташ. 1 * Дуго сам се мучио док 
сам изнашао извор Пејачевићев за то тврћење. У латинском 
преводу Лаоникове историје стоји на стр. 37: „(Зшзтапиб 
МузЈае гех) — сШа т ихогет Атигат! ВДа виа Јогта ехсе!- 
1епге ех ВгаШе, диат ихогет уи.пегатив аихегаг, рговпатат." 
{»...Шаџет*..,. ха1 Ат(хр1*ч 1к>и}о<*јшгс§ ^ Г ат1ра аСтоО, хШес 
те б Л ерср1роиаау ха! атто ЂрраГбоЈ, Џ ^Луехо тр«>М{, џтф&м, 
хЏ Ајкијр<%,.„]«" Наишавши на то место радовао сам се ал' 
та је радост трајала само донде ток нисам поглед бацио мало 
више на оригинални текст и док се нисам уверио да Лаоник 
управо каже, да је Шишман кћер своју од Јеврејке — && 
'ЕрраШо*; — рођену султану дао и да је преводилац од 
апелативног имена НеогаЈаоз направио име лично Браида. 
Не зна човек ком да се већма чуди: немачком преводи- 
оцу ил' оштроумном Пејачевићу? - Мавроурбин приме- 
ћује, да се Деспина по смрти Шишмановој преудала за 
Ђорћа, сина Страшимира Балшића, но летописи наши кажу, 
да је друга кћи Лазарева била за Балшићем а друга за 
Шишманом. 

г.) Једна од Лазаревих кћери била је за Николом Гаре- 
вићем, мачванским баном а потоњим палатином угарским, 
сином палатина Николе Горјанског. Летописе и Дубровчане', 
који то кажу, потврђује листина краља Жигмунда, где се 
вели, да је Никола Гаревић „1,аигит аотјпит КаззЈае зосе- 
гит зиит — 5о1гЧае ооесНептЈае гесЈихН ш §тетшт." [Рејбг О., 
Соаех, X, 4, р. 665]. Ову кћер Лазареву зове Мавроурбин 
Јеленом, а Лукарић Јеленом Деспином" и последњи додаје, 
да се она по смрти мужа удала за Сандаља Хранића, хум- 
ског војводу. То исто по Лукарићу тврде Дифрен, Енгел и 
Мајков ал' из листина србски и акта Млетачког архива про- 
излази да се 

д.) Јелена кћи кнеза Лазара која је најпре била за 
Тоурћем сином Срацимира Балшића господарем зетским 
лосле г. 1412 удала за Сандаља вел. војводу босанског. С 
Ђорђем је имала Јелена сина Балшу, отца Јелене жене хер- 

11 СоПс^ша, стр. 315. 

3 



34 И. РУВАРАЦ 



цега Стјепана, синовца Сандаљевог, а са Сандаљем није 
имала порода. 1 ' 5 /5087 

Код Миклошића има на стр. 251. листина од 17. фебр. 
1403. у којој се каже за Јелену, кћер кнеза Лазара, да је 
госпоја Сандаљева; но то не може бити, јер је те године први 
муж Јеленин Ђурђе зетски још у животу био а тако исто 
била је јошт жива прва жена Сандаљева, Катарина, кћи бана 
Вука Вукчића и банице Анке. У поменутој листини које је 
еадржај равногласан листини од 16. фебр. 1423.' 8 стављена 
је погрешно година 1403. место 1423. АдасеЈелена удовица 
Ђорђа Срацимировића а не као што Лукарић тврди удовица 
Николе Горјанског за Сандаља удала то се истина не по- 
тврћује оним местом које је С. Љубић на стр. 258. навео, н 
где се само каже да је Сандаљ род деспоту, али се извести 
може из тестамента Јелене Сандаљевице 1 '' у ком она за кти- 
тора поставља своју „8 н 8 к «" „госпогб 6л*и!$ ввекодинб" т. ј. 
жену војводе а потоњег херцега Степана, а та је Јелена 
била кћи Балше, сина њезиног од првог мужа. У истом 
тестаменту оставља Јелена једну икону златну својој сестри 
Десаини. 

Мавроурбин и Лукарић спомињу и кћер Лазареву Ву- 
косаву, љубу Обилића Милоша. 

Царица Милица последња је царица србска; с тога за- 
вршујемо циклус од чланака, у којима сам резултате мојих 
родословних испитивања положио, остављам другима да род 
деспотица србских истраже. Питање о роду деспотица, а на- 
рочито о роду обе прве; жене Стефана Високог и Ђурћа 

15 Родословље Балшића и Храњића олакшаће преглед. 
Балшићи Храљићи 



Срацимир Ђорђе Б алша Храња Влатко 

1^ Санцаљ Вук Вукац"* 

'Ђорђе см Јвленз, кћи кнеза * 

Т Х405 Лазара Стефан 



херцег 



Балша 
Т 1421 



Јелена 

« МЈк1., Моп., стр. 321. [Упор. ^ЈззепзсћаШ. ШН. аиз ВозпЈеп ипа 
Негсееоујпа, II, 1894, 134). 

"МИс!., Моп., стр. 415—417. 



КРАЉИЦЕ И ЦАРИЦЕ СРИСКЕ 35 



Смедеревца, тако је тешко решити, да би ја, кад би права 
имао, славној Матици предложио да распише награду за 
онога, који то најбоље реши. Тим би се може бити когод и 
<од „Омладине" побудио, да младе силе своје о решење тога. 
аштересантног питања окуша. НЈс КћосЈиз! 

цјгндцар' 8 



18 Само да нвје без цатата навешћу Гласник XI, стр, 178 и 179. 
ДУ тајној буквици: Руварац]. 



II 

роду деспотице србске Анђелине 
и срећи Деспине Марије. 1 

Стефан средњи син деспота Ђурђа оженио се Анђелином.* 
У [13] летопису карловачком, који је као што се П. Ј. Шафарик 
домишљао, син Стефанов, Максим владика, уредио, каже се 
„итхсдитк ст1П4нк кк ддлмдтУк, и тлм«> ирншлнзтх сккрћсти^ 
дкцирк драннток-кук пл(лмнк (ех {атШа агапј^агит), лнг№- 
линву." (Шаф., Летописи, стр. 63); у Животу Максима владике 
пише: „(Спфднк) крлкв с%ч1~[14]тлкит а по№мл№тк мБ-к с«упр$ж- 
ннцв, дцнрк кн»за лркклнитсклг© аранитд урдкрдгв ку*р лггнлно." 
(Гласник, XI, стр. 126); а у поменику крушедолском записано је 
име не само отца но и матере Анђелинине: „господинд II рд- 
нита Кфлднинд; госпсжеу ЛЛлароу; ллвндхЈ« дгплину." 

По разноврстним домаћим изворима била је дакле Ап- 
ђелина кћи Аранита Комиина, кнеза албанског, а то исто- 
потврђују и страни писци: Спандугин, Орбин и Лукари, само 
што ју је овај Теодором крстио. 8 

Према овом сугласном тврђељу главни извора мора 
пасти и од самог Мајкова прихваћена хипотеза Милакови- 



' [Машица. V, 1869, 13-171. 

! Одломак овај из расправе „0 роду деспотица србски" штампа 
се овде поводом извештаја о седници фнлологичко-историчкога раз- 
реда Југославенске академвје у Загребу, у којој (е читана расправа поч. 
члана Југосл. академвје дра Фр. Миклошића о Марији кћери деспота; 
србског Стефана слепога и Анђелине (в. Народне Новвне* бр. 294.), 
а штампа се п зато, да би се у своје време знало, шта је приплодка-. 
добивено Миклошићевом расправом. Р-ац. 

{Расправа је изашла с овим натписом: М1к1о§1^ Р.. МагЈја к& Ап^је— 
Јтша I КопбПшКп АпјапН, Каа\ XII, 1870, 1-9]. 

3 Дифрен, Рат. оугапКп., стр. 338. . . 



РОДУ ДЕСПОТИЦЕ АНЂЕЛИНЕ 37 

^кева, по којој је Анђелина бнла кћи Ђурђа прозванога Ар- 
ванита или Арбанаса, брата Ивана Црнојевића. Истина, да се 
и у рукописном једном летопису каже: „бтфшк ж( дкпотк 
■№ дивклитиднскУе странж, нж« естк дрванашка зшлв, м> чр'н<>бвнчд 
госпождоу повтк днкПА11о сш соупроужницоу." [Стојановић Љ., 
Стари српски родослови и летописи, 1927,95, стр. 55.], али 
на основу том можемо се само с народном песмом доми- 
шљати, да је Стефан у двору Црнојевића Иве познао Анђе- 
лину, свастику свога домаћина. 

Гласовити јунак Аријанит Комнин (Голем) леп је пород 
еа својом женом Маријом, кћерју Андрије III. Мусака,* из- 
родио: три сина и осам кћери, од којих је Андроника пошла 
за Ђорђа Кастриота (Скендербега), Гојисава за Ивана Црно- 
јевића, Ана за Николу I., Јелена за Ђорђа II., Десаина за 
Тануса IV. Дукаћинца (три сестре за три брата), Анђелина 
за србског кнеза Стефана, Комита за Гојка Балшића и 
Жатарина за мореотског архонта [Николу] Бокалиса. 5 

Од синова старог Аранита, 6 односно браће наше Анђе- 
лине најстарији Тома умро је прије 1484. Консшантин се 
потурчио а од најмлађег Аранита (-Ј- 1466) остала је Марија 
и Константин (рођ. 1454 а умро 1 Маја 1531). И овог по- 
следњег Константина спомиње Сануд у својим летописима на 
Једном месту, 7 //5/ које заслужује, да се нањ пажња обрати. По 
преводу једног загребачког академика гласи то место: „Ме- 
сеца јунија :1500 г. дође жена, која бијаша од деспота срб- 
еких, (т. ј. од њиове крви,) а по речима самим могло би 
значити: која је била жена једнога од њих, али рекао би, да 
смисао не допушта тога последњега значења) мати Кон- 
стантина Комина. која је сестра матере Турчинове, зване 
_Деспида, стара госпођа у црном одјелу са три госпође 
сједавши до кнеза даде те се прочита инструкција сина 
.њезина и т. д." 

« Ка<1 Ји50з1ауеп8ке акас!етјје, V, стр. 172. 

* Види о томе Хопфа „ОезсћцЛсе Опесћеп1апс1з уош Ве§шп с1е5 
^МЈПе1аНег8 а у Енцмслопедији Ерша и Грубера 86 ч., стр. 121. 

* Гласник, XV., стр. 147 и 156. 

т Агкгу, V, стр. 102, (а. 1500) „Уепе 1а тојег Јо т БевроН <Н бета 
•тас!ге <Ш 5. СопвЈапКи Сотто оуег АгшН <\ид.\ е зоге1а сШа тас1ге с1е1 
Тигсћо поте Оезрк1а _Сотта1а, с1опа уесћја уа уезШа сИ пегго а1а 
;8гесћа^е1с" 



38 И. РУВАРАЦ 



Ја држим, да ова стара госпоја ннје била нико другиг 
но наша деспотица Анђелина. Историја не зна ништа о том, 
да је која од кћери деспота Ђурђа била удата за оца Кон- 
стантинова, који се, као што је горе казано, родио г. 1454. к 
с тога морамо узети да ја Сануд деспотицу србску несвој- 
ствено назвао матером Константиновом, јер му је управ тетка? 
била. Анђелина је јединицу своју Марију удала, као што ћемо 
ниже видити, за Бонифација, маркиза Монфератског, која је 
г. 1486. у двор свога мужа позвала Константина, брата свога 
од ујака, и као што су гдекоји истог Константина звали просто 
братом Маријиним 8 тако се и у наведеном месту код Сануда- 
зове тетка Константинова мајком његовом. Анђелина ја имала 
сестру Деспину удату за Тануса IV. Дукађинца, које се си» 
може бити потурчио исто тако, као што се и син треће- 
сестре Јелене па и сам ујак Константин потурчио, те с тога 
мислим да се каже Деспида (гесИиз Деспина) „мати Турчинова"- 

Тако дакле и овим местом, у свези с другим сведочбама' 
потврђивало би се, да је Анђелина била кћи албанског Ара- 
нита Комнина. 

Које је године она за деспота Стевана пошла, ја управо 
не знам, ал' већина списатаља држи, да се Стефан оженио 
после г. 1459., које је из Србије изгнан, и то око г. 1461. 

Стефан оженивши се Анђелином живео је под зашти- 
том цара немачког Фридриха III. у Београду у Фурланској 9 а 
болан на [16] смрт препоручио је писмом својим од 1. октобра 
1476. Дубровчанима своју Анђелину и дјечицу: Ђуру, Мару 
ч Јована," 

Да се Мара, кћи деспота Стефана и Анђелине, удала за- 
Бонафација Палеолога V. маркиза Монтфератског то су већ 
многи а наиме Спандугин, Орбин, Лукарић и други, које 
Дифрен наводи, тврдили, али се то најбоље потврђује же- 



8 Двфрен: [Рат. оуг. стр. 197.] „Мепиш! поп зете1 СопзЈапНт и* 
НЈ81огЈа ОшссЈгтчНпиз, а чио регрегат Магсћштззае Мопгеггатепзјз ггагег 
сКсНиг, сијиз !11е тајог ега{ ауипси1из;"(?) Двфрен наводн н ова два стаха: 

„Бошр СопзЈапНп {геге с!е 1а Маг^шзе 
Тгез ћито1етегИ 1ш тК 1а геуегепсе." 

9 „Ст«фанх. . . встлвлштк вткчмтке и ит.теднтк нл заплдк, к««љ ж« и> мнзлљ. 
8«-кд1вк, призмшп-к ег« кк с«-к жллб« и Л№5хзнв оучр-кжддс дик« с« пр-км$др«стн ега.ч# 
АЛбТк влц- ва Ј5п«к««н!« б'клгрлд» иж« кх Фрним«-. (Гласник, XI, 126.), 

10 Шк\., Моп. зего., стр. 518. 



РОДУ ДЕСПОТИЦЕ АНЂЕЛИНЕ 39 

нидбеним уговором, који је посредовањем цара Фридриха 
између реченог Бонифација с једне а деспота Ђурђа, Анће- 
лине и Марије с друге стране г. 1485. склопљен и којег је 
уговора садржај Муратори приобштио у 5сп'рг. гег. 1та1. Т. 
XXIII. р. 755—756. Марија би обручена у присуству цара 
Фридриха у „Испруху" а затим од истог цара заједно „са пре- 
светлом (Шибтге) Анћелином матером својом, деспотицом срб- 
ском, Андрејом Шемком, доктором и послаником Њ. Вели- 
чанства, с Ђорђем Гаспаром витезом од Ломбемберга посла- 
ником надвојводе аустријског и с неколико госпођица и други 
немачки племића одправљена." Кад су дошли у град Казал 
(Саба1е), сврше се сватови и Анђелина се обвеже, да не пла- 
тити прћију од 10.000 дуката; то је било 17. октобра 1485. 
Марија умре 1495 а деци њезиној буде за тутора постављен 
горепоменути Константин, брат њезин од ујака. 

Старијег сина Анћелининог, Ђорђа (потоњег Максима 
владику), оженила је Беатрича, жена краља Матије угарског 
својом сестричном јелисаветом. Дифрен каже, да је та Јели- 
савета била дана Гргуру стрицу Ђорђевом за жену, али је 
већ Пејачевић приметио, да Јелисавета није могла бити жена 
Гргурева, почем је исти год. 1462. (правије 1459.) умро а 
Беатрича је тек 1476. у Угарску дошла, те је већ Пејачевић 
нагађао да ће муж Јелисаветин бити Ђорће, Стефанов син. 11 
Нагађање то потврћује Живот Максима владике где се на 
страни 127 (Гласник, XI.) каже: „даваегк Ж( крдлк (8грхскм) срод- 
ниц8 скои С1лл8 клджжол\8 л\лбил\8 ишншк с»к1л8 (Изабелу или 
Јелисавету). гако кмти ем8 кк жж8; и истина да биограф томе 
додаје, како је блажени Јелисавети рекао; „м\н уоцнши ер«ск 
остакитк да кхзшмк, онд/77/ж« т кхсрт«. он ж* чистд «>тк нн> 
сјк*: схб«и«дк, и 8таик « вгвхк остризагтк чкстнкне скокј класм... 

СХК-клД Ж1 рДСКДДКШИ С{ ШТ^ОДИТК КК ИЖЕ 1\>ТК НК1\"К инокин&шк 

и тлл остриздјтк влдсм", али ја би рекао да је то биограф џ 
тајогет запсгј §;1опат рекао. 



11 Дифрен, Рат. ђугапНп., стр. 252 где вела да се Бонвфац Пале- 
олог по други пут оженио Маријом, „сДе сијиз 1атШа ппште сопзепТшпг 
зспр1огез. 0_шрре Соттаеиз, Ве1сапиз, Огђтиз, сае*еп^ие Геге цт ејиз 

теттеге, 51ерпат Саесг" 8ет'ае Безротае (Шат 1шззе ашп1 А<к1ип{ 

Мет Вепуепшз е* Ке1сапиз ађ 1трега(оге РпАепсо пооШззппае гвНиз 
таггопае а/Јгшз зиае ргосига1аз сит Вошјасш МагсМопе пирИаз." [Упор. 
ТпаИбсгу I.., ЗшШеп гиг ОезсћЈспте ВозпЈепз ипс! бегђјепз Гт МИте1а11ег, 
1914, 121—134]. 



40 И. РУВАРАЦ 



Деспот Ђурђе могао се реченом Изабелом оженити из- 
међу г. 1486., које је године он с матером Анђелином и бра- 
том својим Јованом из Фурланског Београда у Угарску или 
од цара Фридрика Ш. у двор краља Матије дошго, и год 
1490 које је краљ Матија преминуо. 12 



О^Ј 



" [У папирима Иларвона Руварца има два концепта, сасвим слвчна, 
о Лазару, наЈмлађем сину деспота Ђурђа, његовој жени в њиховим. 
кћервма. жени Лазаревој, Јелени, скупио је, касннје, још васебно 
вести под натписом „Деспотица Јелена, жена деспота Лазара." Изнад 
једнога другога листа бележака исписао је „Кадуђерице, српске кра- 
љвце, царице, деспотице." Обадве последље скице, а делом и прва, 
замишљене су као део сгудија о краљацзма, царицама и деспотицама 
■српским]. 



III 

О првим годинама Душанова краље- 
вања у хронолошком погледу' 

Обнчно се узима, да се србски краљ Стефан Урош III 
<Дечански)/;757скончао, а син му се Душан закраљио, године 
1336. Против године те писао је др. Никола Крстић и трудио 
се доказати да се промјена та на пријестолу србском г 1332- 
збила (в. Гласник, VII, [Одговора на неколико аншанл тг 
србске историе], стр. 98 - 1 07). Но пошто се на доводе и разлоге 
Крстићеве доселе слабо обзирало и пошто је и он сам доц- 
није (у Историји србског народа у Биограду, год. 1862. стр 
74) годину 1332 напустио, то сам наумио питање о години 
ступања Душанова на пријесто поново претрести и тим га 
бар себи с врата скинути. 

Србски краљ Стефан дао је или иродао је повељом у 
Пологу дне 22 Јануара 1333 г. изданом Дубровчанима Стон, 
Рт стонски с Превлаком (МШобкћ: Моп. 5егђ., стр. 103- 
1ли1ис: Мопитепта 5 Р ес(аппа ћЈ5(оп'ат 51ауогит тепсћопа- 
1шт, Уо1„ I, р. 398.). Пита се који је србски краљ земље те 
дубровачкој обштини дао: Стефан Дечански или син му Ду- 
шан? Миклошић вели у надпису: „5(ерћапи5 (Јгоз, бегђјае 
гех, Рз 8 и 5 Јо уепсШ Ка(, 3*оп. егс« Кад би се и у самој по- 
вељи краљ тај Стефаном Урошем називао, онда се горње 
питање не би ни ставити могло, јер се зна да се Душан није 
Стефаном Урошем звао ни називао; али пошто у тексту стоји 
само „Стефан краљ", „5(ћерапи5 гех«, а тако се кад што и 
сам Дечански подписивао, то из самог имена краља не може 
се знати, који је од поменуте двојице повељу од22 1ан 1333 
г. издао. [179] 

* [Каа Јиао51ауеп8ке акадетјје, XIX, 1872, 178-188]. 



42 И. РУВАРАЦ 



Милаковић, Мајков, Филарет, Рачки 2 и у обште сви који 
мисле да се Стефан Дечански год. 1336 преставио, већ стога 
морају узети да је упитне земље Дубровчаном исти краљ 
уступио, а речени Филарет зна и за што је краљ Дечански 
„ПлешанецЂ (?) богатои денвгами но не землеш республикт* 
Дубровника" уступио — па вели, да је он то стога учинио, 
што му је за довршење високих Дечана требало новаца. Од 
новијих писаца, колико је мени познато, само оба Дубров- 
чанина Медо Пуцић и Матија Бан 3 тврде „да је стонско- 
рћанско земљиште Дубровчанима уступио Стјепан Душан 
1333 односно 1332 године." Но пошто и они то само просто 
тврде а тврћења свога ничим не доказују, то придружујући 
се и сам њима позваћу се прво на самог цара Стефана, који 
у повељи својој од 20 Септ. 1349 вели: „фС а и>вр-ктак> лк>- 
Д,ИКЗ ЦДрКСТКД Л\И, кои б8д$ пришкли 8 6т«нк п« тол-к, ККДИ 
гд № дало цдркство л\и д8вр<>вкчанс-л\к, тјзи лкди цдрксткд 
лди дЗкрс-ккчдн-к да \удкжјн8тк". (МЈк1., Моп. бегђ., стр. 147)- 
Да то мјесто у свези стоји са повељом од 19 Маја 1334 (М1- 
к1о51сп, стр. 107), којом краљ Стефан потврћује Дубровчанима 
стонски Рт но уједно им забрањује да не примају његових 
људи у Стон и Рт стонски, мислим да није нужно доказивати. 
У самој пак повељи од 19 Маја 1334 позива се краљ Стефан 
на своју „пр-кднк< пс-кјлјо", којом је Дубровчанима Рт стонски 
записао, а та „пр-кднга пс-кјли" није никоја друга већ с почетка 
споменута повеља од 22 Јан. 1333.* 

* Милаковић, ИсторЈЛ Црне Горе, 1866, стр. 17; Мзиковг, ИсторЈз 
србскога нарола, биоградски пријевод од г. 1858, стр. 208; Филаретћ, 
Свитме кјжннх-б Славнп., 1895. стр. 200; Рачки, [Во^отШ 1 Ратагеш] у 
Кааи VIII, стр. 125. 

8 Првп у предговору к Споменицима србским I. стр. III а други 
у чланку „Зрцало пов^стнице дубровачке"; [у другој преради „2егса1о 
роубзшсе аиђгоуабке" у алманаху „Оиогоутк" I— III.]. И Макушев вели 
у „Чтенјдиа вт> ИмператорскомЂ Обш,ествт> Исторш" итд. 1865. кн>. III, 
стр. 10. да је Стефан Душан г. 1332 устуоио Дубровчанама Стон; алн 
је он то по Бану написао а у познијој својој књизи: „Задунаише н 
и адрЈатическЈе Славане" 1867 опет вели да је Стефан Дечански до 
г, 1336 владао (в, стр, 47 и 48). Тако исто и Филарет: на стр. 208 по- 
менутог свог дјела војује за г. 1336 а на стр. 227 тог истог дјела прн- 
мећује, да је г. 1332 уступио Душан Дубровчанвма Стон. 

4 Даничић у свом Рјечнику код ријечи „Дмроушт*" каже да је 
Стефан Душан потврдио Дубровчанима Стонски Рт г. 1334, али код 
ријечи „мршрд" и он мисли да је повељу од 22 Јан. 1333 још Стефан 
Дечански издао. 



ПРВИМ ГОДИНАМА ДУШАНОВА КРАЉЕВАЊА 43> 

Друго позваћу се на саму обштину дубровачку, која је 
увијек јавно исповиједала и признавала, да јој је упитно зем- 
љиште краљ Душан, по том цар Стјепан, у баштину дао. 5 [180] 

А из тога мислим, да с основом извести могу, да је 
Душан већ у почетку г. 1333 краљевао, и да је тим уједно 
узимаше, да се Стефан Дечански г. 1336 пресгавио, јако по-- 
тресено. 

Сад даље. 

У Животу краља, потоњега цара, Стефана 6 каже се да Ј 
је архиепископ Данило Душана у краљевском двору Сврчину- 
у цркви Предтечиној на празник Мале Госпоће на краљев- 
ство вјенчао. Година вјенчања тога није у том Животу 
забиљежена, али је дан вјенчања тако означен, да по том 
означењу и саму годину погодити можемо. Биограф опису- 
јући припреме за вјекчање каже, да се у очи празника Мале 
Госпоће (8 Септ.) бдјеније држало „и кк &\*тр%и . .дннк мд-клн- 
нми" вјенчан би Душан на краљевство. Госпоћа Мала или 
осми Септембар пао је дакле године, које се Душан закраљио?- 
у недјељу, а у цијелој четвртој десетини XIV вијека пала је 
Мала Госпођа или осми Септембар у недјељу само у годи— 
нама 1331 и 1336. Но коју од ове двије године да узмемо за- 
годину вјенчања Душанова на краљевство? Ако стоји да је 
Душан већ у почетку г. 1333 сједио на пријестолу и запи- 
сивао баштине. онда немамо куд, већ морамо узети да је 
Душан 8 Септ. 1331 г. на краљевство вјенчан. 

Душан вјенчавши се на краљевство — продужује живо- 
тописац — науми осветити се цару цариградском Палеологу, 

5 Пуцић: Споменвци србски, I, примједбе, стр. III: „Зирег Јегпз е(. 
уПНз ргаесПеИз (говор је о Стону и Рту) оПт јат тиШз е1арз1з гетро- 
поиз Соттиш позхго Ка§изи соИаМз е(: рпуПсј^аИз рег оопае тетопае 
51ерпапит 1трсга{огет Каззјае, ЗегуЈае е( Ви1§апае" е1с. — [МаПсоуЈс Р.^. 
бротеша га (Зиогоуабки роујез! и упете и§;агзко-ћгуа1зке газШе], Зга- 
ппе, I, стр. 190, гдје се спомиње „роуеуа (повеља) с!е1 ге 51е{апо, спе 
роЈ то 1трега1ог, соте еПо пе с!оппа 1а РопЈа ?1 51а§по" егс. [После И. 
Руварца доказввао је Л>. Ковачевић да је повеља од 22 јануара, издана 
у Пологу, из год. 1333 и да ју је дао Стефан Душан (Годишњвца III, 
1879, 438). То је, наравно, примио и Е. М(алаш) у радњи „Стон у сред- 
њим вјековима" (1914), 23—4, док је А. Лиепопили за год. 1325 у овој; 
повељи и, према томе, за краља Стефана Дечанскога. (5{оп и згебпјјт 
ујјекоујта, 1915, 19 н д.)] 

1 Жнвоти краљева и архиепископа српских, Издао Ђ. Даничићг 
У Загребу 1866, стр. 218-219. 



44 И. РУВАРАЦ 



сину цара Михаила а унуку цара старог Андроника, што је 
с родитељем његовим мир разрушио и удруживши се с бугар- 
ским царем Михаилом (г. 1330) с војском на Србију пошао 
<5ио; те скупив сву силу своју упадне у грчку државу, освоји 
и поплијени многе земље и градове и устави се с војском 
под градом Солуном, који се и сам предати хтио „нк ш ск 
моуждно, икож« здконк илш ■:." [223]. Цар Андроник чувши како 
Се земље и градови Душану предају, долети и сам у Солун 
и стане краљу посланике слати и за мир молити. И пошто 
су се условља мира предходно углавила, састане се краљ с 
царем под градом Солуном „лук«ца авкгоуста, кк кз- дкнк, кк 
петнкк дкншк," [224] те међу собом мир утврде. Приликом 
том „почктч" [181] цар краља „ДксаккЈилли дарм царксккши" 
{225] а краљ цару врати неку чест освојених земаља и гра- 
дова а задржи и приложи к земљи отачаства свога: 1. Охрид 
2. Прилип, 3. Костур, 4. Струмицу, 5. Хлерин, 6. Жељезнац, 
"7. Воден и 8. „Чклхр-кнк" и јоште друга мјеста. „И сии Кксд 
лри^тк кк три л-кта кралгевкства својго", [226] — тим ријечма 
завршује биограф повјест о походу краља Душана и о рато- 
вању његовом с грчким царем Андроником за прве три године 
краљевања његова. 

Душан се с царем Андроником под Солуном састао и 
мир с њим утврдио дне 26 Августа. који је дан био петак; у 
цијелој пак четвртој десетини XIV вијека само ]е у г. 1334 
,26 Август у петак пао. 

По Животу краља Душана заузео је дакле исти пријесто 
краљевски 8 Септ. 1331, за тим је против грчког цара Ан- 
дроника млађег три године војевао и 26 Августа 1334 г. под 
градом Солуном с њим мир утврдио. 

Сад да видимо како се с тим други домаћи и страни 
извори слажу. 

У најстаријем тако названом копривничком љетопису 
<в. Шаф., Рат., 1е1., стр. 53) забиљежено је: („бтсфднк О^рвшк) 
— постиздгг. . кончиноу и»тк сина скмго — вх л-кто ,/з»м" 6840 

или 1331 од рођ. Христова, јер је у типику хиландарском као 
.дан кончине Дечанскога краља назначен 3. Новембар. — Ја 

не знам по каквима је изворима Павао Витезовић познату 
своју Кронику саставио, али и у тој Кроници стоји да је: 
*.&. 1331 Шозза УеНко^а Кга1уа Ногуа^згко&а, Кабкоза — 



ДРВИМ ГОДИНАМА ДУШАНОВА КРАЉЕВАЊА 45- 

бМап Биззап пајага^Зб! бгш... у!оуП у у-{еттсгј утогШ сћјпП- 
у кга!уУ52{уо октпбко гаује!. .." [101]. 

По најбољим љетописима србским 7 владао је Душан два- 
десет и четири године, и будући да се он 20 Дек. 1355 г.- 
преставио, 8 то и из тога слиједи, да је ступио на пријесто 
на крају г. 1331. 

Никифор Грегорас, византијски повјестничар 9 — који је 
као грчки поклисар год. 1326 у Србији био те и старог и 
младог [182] краља лично познао, описавши у кратко бој 
Срба с Бугарима на Велбужду (г. 1330) и казавши да се 
грчки цар Андроник, дознавши како му је судружник бугарски' 
цар Михаило прошао, у Цариград вратио, — прича одмах 
за тим о несрећи која је славодобитног Стефана Дечанског 
постигла. И пошто су властела и војводе Душана за краља 
прогласили а отца му у тамницу бацили и ту га послије 
неког времена удавили, завршује Грегорас: „Мох 5 {а1Јт ипа 
сит ео е^гезбј Котапат ргоутсјат изо,ие ас1 81гутонеп е! 
АтрШроПп, сарга еИат 81гиттНга ег аШз орртиИз, зиђј- 
8Ш1Г\ 1,%х1 &рл абгф О&Љхпц гШ^ <5>хесЖ<кто ф ТицаЈшу 
у&рач (*хр1 2тро^о« ха! 'Ац^отбХеоЈ- 5те бђ хсс\ ЕтробцстСау еГХо^ 
Џ Г е ОДц тоХсхуГоч.«] - А послије тога приповиједа 
обширно исти Грегорас,'« како је велики војвода грчки, Ку- 
манац Сиргијан одпао од цара цариградског и прибјегаосрб- 
ском краљу, како је подтицао србског краља на рат против 
Андроника, како је бунио по Маћедонији и наговарао градове, 
да се нредаду србском краљу, који је с војском ишао — а 
поход је тај био у вријеме жетве, — и како су се доиста 
многи градови предали па и сами Солуњани на предају ми- 
слили; и како се, кад је грчки цар Андроник у највећој 
опасности био и већ очајавати почео — нашао неки Сфран- 
цес Палеолог, — који Сиргијана пријеваром убије и у град 
( Солун) у макне. „РозтпсИе уего — продужује Грегорас — 

' Шаф. стр. 71.; Аркив, III, стр. 14; Григоровичт,, СербЈа вт, еа 
отношен1*хт>, стр. 50; Гласник, XXII, стр. 216; Досптеј патријарх јеру- 

сГсГхЖ^Г ^ " ДРУГ ° М МЈеСТУ Г ° В0РИТВ - [ЛеТ °" ИС *■""* 
в Шаф. стр. 54: Стфт. царк - ко.аш пвсти-штк А «. 20 «к н.д-кд^ 
« д-кт« 6864 - 1355 (г. 1355 пао је 20 дек. у недјељу); ОећћапИ, ОезсШсћЈе 
<1ег Ке.сће беЖеп ипс! КазсЈел, ст. 658. №>1е {.; Мајков, стр. 56 и 57 

9 №к. Огееог. Изд. бонско, I, стр. 456-457. 

10 №к. Оге§ог., I, стр. 490-501. 



-46 И. РУВАРАЦ 



Сга1е5 ге сЈебрегата, 1гпрега1оп ре1еп1ј расет сЈесШ е! сит ео 
едгебзо со11оси1иб типепоиб ^шоибсЈат ассерНз с!отит геЈго 
аои1." [„б бе храХ1]с агозууоО? т| батераса атгоубас. гсрбг тбУ јЗаасХеа 
хгтђолчш теепоијхе хас" бцШјаеу еЈјсбутс ха: б&ра тсуа лар' абтоО Аа- 
{Ја»у оГхабе ауех&реае-"] — А Јован Кантакузин, такође сувре- 
меник Душанов, к томе додаје јошт" да је Сиргијана краљ 
оплакао и сјајни му погреб приредио — „пиббјбсше 1€§а1Јз 
ЈоесЈиб е! 5оае1а1ет сит 1трега1оге рерф!; е! сИе аИего, ћаиа" 
ргоси1 а Оа1усо Нитте (ријечица код Солуна) сит еосЈет 
бегтопе со11а!о, с!отит гешН." [„лреаЈЗеису бе ес$ (ЈаасАеа тецфад, 
агсоубас 19-ето тсрбд абтбу ес'р?усх«с. ш\ оиџџхујхч, ха! ее ттју бате- 
расау ои Јлахрау беаааАоУсхтј; тсара тбу ГаХсхоу потацоу аиууеуб^еуос 
тф (ЈаасАгГ, ф/гу&рграч еЕс хтју оЈхесау."]. 

Ко ово што оба грчка повјестничара о Сиргијану и о 
походу ратном, који је србски краљ против Андроника по 
наговору Сиргијановом предузео, о састанку србског краља 
с царем Андроником и о миру под Солуном закљученом 
пишу, сравни са предизложеном повјести србског живото- 
писца, мислим да ће се лако увјерити о том, да и србски 
животописац и грчки повјестничари један и исти ратни поход, 
један и исти састанак цара и краља и један и исти мир опи- 
сују и представљају — сваки по свом начину: код Византи- 
наца игра главну улогу пребјег Сиргијан: он [183] жари и 
пали — а србски краљ убира само плодове трудова његових, 
.дочим србски биограф и не спомиње пребјега тога, већ зна 
само за свог краља Душана. 

Истина је да Никифор Грегорас и Јован Кантакузин 
нијесу назначили године, које се Стефан Дечански скончао а 
Душан закраљио, и који је србски краљ с царем Андроником 
мир под Солуном утврдио, но ја ипак држим, да сам разлога 
имао, што сам се и на сувремене Византинце позвао и ми- 
слим да се по њима бар никакав приговор против год. 1331, 
као године смрти Дечанског краља, и г. 1334, као године 
склопљеног мећу Душаном и Андроником мира — не ће 
моће учинити. А тко другачије мисли, нек изволи поку- 
шати. Ја ћу се за сада само јошт на Булијалда позвати, 
који у примјетбама својима на Дукину историју на стр. 
546 вели: „ге§паге соерИ 8герћапа$ Мс (Душан) аппо 1331, 

" СапЈасиг., [Изд. бонско], I, стр. 457. 



О ПРВИМ ГОДИНАМА ДУШАНОВА КР АЉЕВАЊА 47 

дао ра1гет $иит 1Јго8сит аиНсогит сопзЈНо §и1а тгаста 
штегјЈСЈЈ јивбИ." 

По што је Душан с Андроником свршио — наставља 
даље биограф његов — .„и м пс мнез-к нлоушт«ниизл\к стардлг« 
нлчелкникл зклок-к. .., здвидд кметк отк крллга о^тркскадго Карклд 
на с!го Елдгочкстнкдлго (крдлм) и нд дркжаво^ откчксткии его." 
[227] Угарски краљ Карло Роберто чувши да је Душан са 
силом својом отишао да даљна царства осваја а државу 
своју без обране оставио, хтио је прилику ту на своју корист 
употребити, те пошље много војске на Србију. Угарска је 
војска већ прешла била Дунав, кад Душану о том нападају 
стигне глас, те брже поће Угрима на сусрет и већ стигне 
до Жиче архиепископије србске. На глас, да Душан с вој- 
ском долази, спопадне страх и трепет угарску војску те се 
смете и у највећем нереду стане бјежати и међу собом се 
бити, и бјежећи тако допре до Саве ријеке, у којој се многи 
утопе. — С ти.м казивањем србског животописца треба срав- 
нити оно, што Јован Кантакузин говори о намишљеном на- 
падају угарскога краља на Србију. 12 [184] 

" Сапгасигеп. I. стр. 457—8: [.бва бг топ; абтои; урШц ха> о тсђу 
05у/.ргоу а?х<оу, 8у (5>) т а хаХгТу оГбгу у АатСушу фсоугј, стратга |1б-гаХ"в еатратеиагу 
Ш Кр&Хгр, пгр> -рј; бргоу гсрб; абтб^ б1гувх»г(;- бг(оа; бг 6 КраХ*); цђ абпуато; 
еХ-ц &џШа&&1 аитбу, лргоре(ау в>; јЈкзЛва гсеи.фа; ^твТто аиџџа.^Ш. ^оЗ-г!; бг б 
раоЛги; лрб; -ф лрвареЕау, атра-пау АтгоХг^&џечод поХХр те ха1 4 т аМ]У, рвцфн 
в!; КраХтр аиццахЈау. & рЧ/$ бг ОорсрСа; елес г-Ј-еугто гу це^оргот; тђд аОтоб ж\ 
ТрфаХбу архчг, пр!у г; тђу ји&8|и\ху езРаАгТу, аувхтргјагу г'.; тЏ о'.хз!ау. Хо-ј-о; 
81 ђч т; Јм8-4(1гУо; гх (ЈлмЛвш; $нш ааџџах^ &ч&%фрфцу- гГтг бе тобтои §угха 
гттг ха1 етерои тоб;, Џтш еу АбЈЈХср«.] „5иђ Шет *етриб (т. ј. кад је Снр-' 
гијан под Солуном пао те услојед тога србски крзл> с Авдроинком мир 
утврдио)еи'ат СЈпцгогшп ргтсерз, ^иет. Јоатта 1т<*иа ге^ет поштапт,та&по 
сит ехегсјги Сга1ет, риосит е! с!е Ипјђиз егаТ соптгоуегзја, арретћМт. Рог- 
гшстапб Сга1ез, пе зе асЈуегзиб Шит Шеп поп роббет, Јтрегатогет зиђбЈолит 
рег ^едатоз то§лШ. СЈиа ретШопе с!е1ес1аТиб јтрега1ог с1е1ес1и сопЈесго, зеепз 
е! аштозит а^теп сопгесЦ, еј^ие аихШо пизИ. (Јо^Нае аитет гех, сит ш 
сопттпз гесЈШ зш ас ТпоаИогит 1епс1еге(, ргјиб^иат !п ћозШет ге^Јопет 
ЈггиегеТ, ргоргег биђтјбзаб ТгЈђаИо ађ ЈтрегаТоге сорјаб (иг {ата тшт) соп- 
уегзо Шпеге сЈотит гесШТ: ^иос1 и(гит ћае, ап аНа бе саиза {есегК, Јасот- 
регтит тапбИ". А Пејачевић [ШзТопа бегујае, 271] вели: в Ас1уегбиб Нип- 
^агјае ге$себ *ег сазТга ад бауј Нитеп рготоуИ(Душан): рппгипг аппо 1335, 
сит етт буг^Јапе сЈисе ас1 Тћезба!ошсат ат13бо, расет, {оеЛиб^е сит 
АпЛгошсо III. 1трегаТоге сотрозијбзе*, АикизТ! еНат аихЈШз асЈјиЈиб, Саго1о 
Нипгапае (поп Т®ТкО, и1 попиИ ропипг: Јз епЈт ап*е 1342 поп гекпауЦ) 
Ке^ 5ауј ТгапбКит тЈпИапН ехегсИит ођјесИ е! ађ Јпуазјопе тесИтата 
ауепн," (Сап1асиг. II. с. 25). 



48 и. руварлц 



А што г. Рачки примјећује. 18 да је у горњем извјешћу 
погрјешан уз крали «\тркскаго додатак „Кдрла", то он тако 
само за то држи, што предпоставља и мисли, да се извјешће 
то протеже на рат Душана с Лудовиком краљем угарским 
г. 1353 вођени. Но та је мисао његова по све неоснована. 
Живот краља Душана допире само до год. 1335, а на онај 
рат цара Стефана са Лудовиком краљем односи се оно мјесто 
у Животу првога патријарха Јоанићија, гдје се каже: „П» 
н-кке>ел\к жс вр-кмсни (т. ј. послије постављења Јоанићија за 
патријарха или послије 1346 год.) днаколк — ккздкижс ратк и 
нснакистк л\сжд«у царсмк 6тсфанол\к и лмждоу" кралкзмк оугрк- 
сккжмк." [378—379Ј. 

Резултат испитивања овога мога у кратко је ово: 

Душан је око половине 1331 год. устао на отца свог 
Стефана Дечанског, збацио га с престола и закраљио се 
8 Септ. 1331 г. За тим се упустио у рат с грчким царем 
Андроником, и по што је за три године у Македонији и Ал- 
банији много градова освојио, склопи с истим царем мир 
под градом Солуном 26 Августа 1334 г. Те исте или слије- 
деће године пошаље угарски краљ Карло Роберто војску на 
Србију — но војска му зло прође. — 

А како су до сад прве године Душанове владе пред- 
стављали? Да се то а уједно и разлика између мога резул- 
тата и казивања досадашњих историка види, навешћу до- 
тично мјесто нз Мајкова Историје, које гласи: „ДушанЂ по- 
ставши кралБ (год. 1336) ожени се бленомЂ, сестромЂ бу- 
гарскога цара Александра, и тимђ учини те за дуго буде 
миранЂ ст. бугарске стране. Продрвши у Истрно до Саве 
умири и Карла Роберта угарскога. По томт> се обрати на 
Грчку, и у два рата, између 1337 и 1340 гоДине прође цело 
тракјиско полуострво одђ Лнине до Евбев и готово до саме 
ВизантЈе. Андроника обколивши у Солуну натера га те га 
моли за мирЂ и даде Србш ОхридЂ, Прилипг, Инину, Три- 
калу, КостурЂ, Струмицу, СерЂ, ЧрменЂ и многа друга 
места," [4% [185] 

Прије свега морам примјетити да је цијело то мјесто 
не баш са свим вјерни извадак из Енгела. Остављајући же- 
нидбу Душана с Јеленом Бугарком на страну, зауставићу се 



** У Ка^и II, стр. 82, првмједба 4. 



ПРВИМ ГОДИНАМА ДУША НОВА КРАЉЕВАЊА 49 

код ријечи: „Душан продрвши у Истрију до Саве умири и 
Карла Роберта" (а код Енгела [269]: „1т 1о1§епс1еп јапге (1338) 
5<геШе ег пасћ Шпеп ипс! ђјз ап 5аи ипсЈ с1ег Кбп!§ Саг1 
КођегЈ паћт ВезНг уоп деп ЗсћћЗббегп сЈе$ ЕггоЈбсћотб уоп 
Со1ое$а 1338 ас- гиепсЈит НтИет Ке^т, пе КавсЈае гех 5сћ15- 
таНсиз ПбсЈет оррЈсИб туасзепсћб тШаге роббН.") Дакле Душан 
у Истрији: то ми никако није у главу ишло. Нијесам могао 
мислити да је Енгед ратни поход тај Душана у Истрији из- 
мислио, већ сам потражио извор, из кога је он то црпао, и 
доиста нађем у Лаоника Халкокондила 14 ове ријечи: „(гех 
бгерћапиб) ђе11ит ас! бауцт ибсше рготоуП; е* т Шпа геб 
ргаес1аге §егепб итуегва еа роМеоашг ге§тпе." („Џк1 Егфау 
те гсроеАабушу %<п 1к\ та хата тбу "1атроУ уЈЛр(х, реуаЛа атсебгсхуито 
еру«, ха! гђу те у&рт та6т# абртгаоау хатаатрефа^еуос. &/&."] 
Доцне сам се сјетио да погледам горе у оригинал, гдје о 
Истрији ни помена нема. Из ,.хата тб7 Татро^ у®р'.х" направио 
је латински преводилац Ишрију а Енгел и Мајков — но, — 
^иапс!одие оопиз сЈогтћат Нотегиз. 

Међу градовима, које је Душан и по учињеном с Ан- 
дроником миру задржао спомиње Мајков и: Јанину, Три- 
калу и Сер. 

У Родослову Данилову или Животу краља Душана не 
наводе се поименце та три града, али их има Рајић а по 
Рајићу и Енгел. 

Дотично мјесто у Рајића [11,613] гласи: „ПридадимЂ симђ... 
еже ДаншлЂ — написа: вђ род. лист. 106." ПрочЈе же рече 
градв! земли ГреческЈа -- приложи кђ земли ОтечествЈа сво- 
его, — Ихже имена ш сутв: 1) ГрадЂ... ОхрјдЂ 2) ГрадЂ... 
ПрилепЂ 3) ГрадЂ.. КостурЂ 4) ГрадЂ Струмицу 5) ГрадЂ 
ХлеринЂ 6) ГрадЂ ЖелезнацЂ 7) Градв ВоденЂ 8) ГрадЂ 
Черменв 9) Аверш 10) СерезЂ 11) Трикалу 12) Инину 13) 
Ханину." — Као што рекох, у Родослову Данилову или Жи- 
воту краља Душана наводи се поименце само првих осам 
градова, а о осталих пет мјеста нема у њему ни помена. 
Рајић је имена тих пет градова нашао у Кроници Бранко- 
вића, 15 која је из пописа у Родослову изоставио Воден а 
додао: Аверију, Серез, Јанину, Трикалу и Ханину. Ја држим 
да додатак тај, бар што се неких од тих градова тиче, није 

м Ое геђиз Тигсгаз [Изд. бонско], стр. 28. 

18 Види Летопис за год. 1866, [књ. 111], стр. 14. 



50 И. РУВАРАЦ 



умјестан. Сер (Серез) није Душан у првом свом ратном по- 
ходу већ много доц- [186] није а на име тек г. 1345 освојио. 16 
То исто важи и за Трикалу. И град је Канина тек г. 1337 
Србима у руке пао. 17 

Исто тако држим, да се никако не може казати да је 
Душан у првом походу свом прошао цијело тракијско полу- 
острво — од Јанине до Еубеје и готово до саме Византије. 
Тако је што могао написати Лаоник, који не пази на вријеме 
већ уопште о успјесима краља Стјепана говори. 

Но ја сам се од теме своје мало удаљио. 

У почетку ове расправе споменуо сам, да се обично 
узима, или другим ријечима, да већина оних, који су што о 
предмету расправе ове писали, мисли, да је Стефан Дечански 
умрво 1336 г., а јоште нијесам казао, на што се они осла- 
њају, кад ту годину за годину смрти краља тога узимају. Они 
се оснивају — но нека говори сам архиепископ Филарет, 
који по што је у тексту рекао, да је вјенчани старац удављен 
у новембру 1336 год., примјећује: „О годћ смерти надписв 
вт> дечанскои* обители: „доспеше совсћмг церковв вђ л. 6843 
(1335), единнмг лћтомЂ предЂ смерлк) своего." Раича 11.581. 
596. Тоже цароставникЂ у Раича II. 706.— 734. Лћтописв: „вт> 
л. 6844 (1336) прћстави се кралБ Стефанг, удави бо сннб его 
в граду Зв-ћнчану. Гласникв I. 165. Противг атого показашн 
вогоготђ (Гласник VII 98—103) но безуспћшно." Што се над- 
писа поменутога тиче, то је већ др. Никола Крстић у горе- 
наведеној расправи показао, да се из надписа тог година 
смрти Дечанскога краља не може опредијелити, и ја не знам 
шта да мислим о оном, који и по прочитању Крстићеве рас- 
праве смије да се на надпис тај позива. Цароставник је ком- 
пилација из Живота и Љетописа, и по томе што ћу за извор 
н»егов „Љетопис* казати, то ће и за н> важити. У обичним 
љетописима стоји дакле да се Дечански г. 6844 преставио. 
А која је то година роћења Христова? С обзиром на мјесец, 
у ком се Стефан Дечански преставио, то је г. 1335 а не 1336. 
Ко дакле тврди, да је Стефан Дечански умрво 1336 г„ тај се 

18 Ник. Григорас, II, стр. 746; Гласник, XI, стр. 364. МЈИозЈсћ, Моп. 
зегМса, стр. 117. 

" Нор!, ОезсћкМ(е Опеспеп1апс18, у енциклопедији Ерша и Гру- 
бера 85 д. стр. 429: „аа Уа11опа пеђз! 2и5ећ0г те аисћ Капјпа, 1337 јп 
Ше Напа аег бегђеп {Је1». (Кег- Ап§. пг. 312 !о1. 176 V.). 



ПРВИМ ГОДИНАМА ДУЈПАНОВА КРАЉЕВАЊА 51 

не жоже ни на надпнс Дечанске цркве ни на љетописе ни на 
цароставник позиеати, тај нема за то никаквог,/7<97/баш ни- 
каквог основа ни разлога. — Но како стојимо с годином 

1335 љетописа? У којима љетопнсима пише, да се Дечански 
г. 6844=1335 преставио, у тима истим љетописима пише и 
то, да се он по смрти отца свога краља Милутина г. 6825 — 
1317 закраљио и да је 19 година краљевао. По што пак ово 
друго и треће не стоји, не може ни прво стајати. — 

А шта се за г. 1333 наводи? „циос! ^шДет асасШ (т. ј. 
удава краља Стефана) сггда аппит 1333". Тако се Дифрен 
изражава, 18 а Гебхарди примјећује на стр. 639 Ц©*е п.: „(ОЈе 
§песћ!5спеп ОебсћЈсћтзсћпмгЈег) веггеп сНе ВезЈе^ип^ о!ег Ви1- 
^агеп ипс! сНе ЕтрОгипд (с1еб боћпез) зп ет етјдев Јаћг (1330), 
<Не етћејтјбсћеп 5сћптЧ$1е11ег ађег те!с1еп, пнт 2и81!ттип§ 
сЈеб Оепкта!? осЈег Огаћеб с1еб К. 51ерћап с!еб Ваб1агс1б 1т 
К1о5тег Оеаат, сЈазз сНе Етрбгип§ 1333 §езсћећеп беј". Ап- 
гејдеп аиз баттИ. к. к. ЕгШпс1ет V. Јапг§апе 5. 386. Би 
Сап^е р. 162. — Рајић каже на стр. 596 да осим Дифрена и 
љетопис хиландарски односи смрт краља Дечанскога г. 1333. 
Но у његовом пријепису љетописа тога стоји: „л. 6844—1335 
престави се страдалацв христов1> КралБ СтефанБ." 

Сад ћу јоште два три примјера навести, да се види, 
како они, који узимају, да се Дечански г. 1336 преставио с 
нзворима поступају. 

Енгел каже на стр. 264 своје србске историје: „ез ге5е1- 
Шеп гшу Ви^апзспеп Војагеп, Кахша... ипгј РћШрриз — 

1336 (ипо!) ја0ен <Не ^еЛа га Шгет НаЊ-Вгшгег пасћ 8епџ(еп, и 
а у Кантакузина, 19 из кога је Енгел ту вијест црпао, стоји да 
•су поменуте династе краљицу своју, удовицу краља Михаила 
а агетку краља Сшефана (Душана), изгнали из Бугарске и да 
је она с дјецом својом к братићу свом (гбу аЗеХ<р1§о0у) отишла, 

По Никифору Грегорасу [I, 488 и д.] Сиргијан је пребје- 
гао краљу Душану и подстакао га на рат против Андроника 
а Енгел вели да је Сиргијан в с1еп (Кбш§) ТЈгозсћ ш Н3пс1е1 
тћ с1ет КаЈзег Апсгготсиз уегшскеИ," и да се краљ Урош 
г. 1334 поново с царем Андроником састао код Радовишта и 
том приликом с Кантакузином пријатељство утврдио.* [188] 

18 Ои{геазе, Рат. ђугашт., р. 291. 

19 НЈ8Т0Г., 1, стр. 458. 

,0 СапТасиг., I, стр. 475. 



52 И, РУВАРАЦ 



Григоровић спомиње у „Очерку путешествји" по европ- 
ској Турској ..на.стр. 43 под бр. 17 хрисовуљу „Стефана четвр- 
тога краља (т. ј. Душана) од г. 1332, којом он на молбу протосе- 
васта Хреље дарује Хиландару нека села." По Григоровићу 
наводи хрисовуљу ту и Мајков 21 али уједно примјећује да го- 
дина 1332 није добро стављена. А то мисли само с тога, 
што уз.има, да се Стефан Дечански г. 1336 скончао. 8? 

На крају ове расправе нека стоји и једна хинотеза. У 
запису или поговору к свом Законику вел.и Душан: „и постакн 
ме гссивдина и скдркжителм кксои зшлн с-ткчаства д\оего. И цај)- 
ствс-ка л-ктк ,зј. — н по тол%к — в-кнцшк. царскмллк к-кнчанк 
ккгук на царксткс- кк л-ктс- *з>унд. м-каца априлк ,Д1. дкнк, кк 
велики... праздннкк Бкскрк«м'|л Христока." 55 

По запису том Душан се дакле по што је краљевао 1& 
година зацарио 1346 г. 14 Априла на Ускрс Али г. 1346 Ускрс 
није био 14 већ 16 Априла, и од 8 Септ. 1331, које се године 
Душан закраљио, па до Ускрса 1346 г. није протекло 16 већ 
14 година и неколико мјесеци. Да није преписивач бројеве у 
запису помијешао, те на првом мјесгу мјесто 14 ставио 16, 
а на другом мјесто 16 ставио 14?" 



0^] 



« Стр. 61., 2 приметба. 

'» И рускп архимандрит Леонид каже у монографији својој о 
Хиландару на стр. 56 да се Стефан Душан закраљио год. 1336, а у истом 
дјелу пнше на стр. 68: „Такт> подт> 1332 годом-б (сл-вдователвно вт> са- 
момг начал-к царствовавга Стефана Душана) находим-Б его (Душанов) 
хрисовулв, которвшт, онт, по просб-ћ протосеваста Хрели" е*с. 

" В. Законнк Стефана Душана изд. С. Новаковића у Београду 
1879, [XXV]. 

" [Упор. Ковачевић ЈБ., Неколико хронолошких исправака у срп- 
ској историјв, IX, Још једном о првијем годинама Душанове владе, 
Годвшњица, III, 1879, 397-402). 



IV 

Цароставнику 

или цароставним књигама, с погледом на важ- 
ност њихову за српску повесницу. 1 

Многозаслужни историк српски јован Рајић наводи у 
назна-/3б/чају извора, које је при састављању историје своје 
употребио, под бројем 61: „Цароставникт., у н%кихт> Троад- 
никт>, древнБш Сербскш рукописБ Ауктора безименнаго, вг 
коемт. чрез-в Главм или зачала описана Царства, Сербское, 
Греческое, Болгарское и Россиское Славенски." П. Ј. Шафа- 
рик, описујуии рукописне хронографе, приметио је,* да је 
Рајићев цароставник истога садржаја с тим хронографима 
и препоручио је српском повесничару, да повади из њих све 
што се односи на српску повест. Препоруку ту покојног 
Шафарика поновио је г. др. Рачки, 3 а и писац се ове рас- 
правице некад 4 домишл>ао, да су повести, увршћене у те 
хронографе или цароставнике из старијих, непознатих нам 
летописа, и да су по томе цароставници ти од велике важ- 
ности за српску повесницу. Али доцније, проучивши Шафа- 
риком под бројем 193 описани хронограф велико-реметски 
и тројадник шишатовачки, стао је о томе друкчије судити. 6 

1 [Лешоаис Машице Сраске, 116, 1873, 38— 43]. 

« ОезсћкгМе (1ег зегђ. ШегаШг, стр. 836. 

8 Осјепа 8*аг1ј1ћ Јгуога га ћгуаЈзкц ј згђ$ки роуЈе81 8ге<1пјееа у1ека, 
стр. 169. [КпЏечтк, II, 1865, 238]. 

4 Преглед домаћах извора старе српске повеснице, у Седмици ва 
год 1856, бр. 43—46. [Упор. Руварац И., Две студентске расправе, 
1884, 7-8]. 

6 Са судом својнм не хтедох одмах излазитн пред читалачкн 
свет поглавито с тога, што сам ишчекввао, да г. архнмандрит Дучић 
саопшти дотична места из цароставника житомишљићког и тим ис- 
луни жељу покојног Шафарика. [Упор. Дучић Н., Хронограф жито- 



54 И. РУВАРАЦ 



Рукопис шишатовачки 6 није никаква старина, и за то га 
не ћу описивати палеографски, нити ћу му мерити корица, 
листова и слова на сантиметре и милиметре, већ ћу само 
исписати натпис/ЗР/ и запис његов. 

У почетку пише: „пролшг сјир-кчк Сквранк от многжх" де- 
топнсацк отк ддамд и» царс^к >еуд<искжд" и цар<х" р|ил\скјих"к и 
царствлх мнопид- влагочкстиких" ж< и ини д ' царс л -к смежено кк 
крдтц-кхк;" а на крају је записано: „с1д книгд треидикк писд« 
кк л-кто 7210 а от рождкстка д-рнстока 1702 кк вдрошју моудч$ 
сбцниЈС вк \-рал\-к скггаго николи чк»доткорца, при госпединб ск§- 
твиикм$ патрјарх^ кгр Прссшм, поклоникб гровд господни, и при 
господинб <пископ$ п<ч$исксм8 н прочш\- настакник$ н бчитмсо 

К1'рЈК> К\*р Куфр(Л\8 МнКОКНћб, Пр0ИЗК0Л(НКЛ\к И ПОК(ЛСНКЛ\ И Тр$ДОЛ1 

господинд пр-косв(Ц](наго владиц-к и оучитми Кгфрша Мнковића. 

„НДЧСТИ ДДКШОМо' и сккршити клдгоизкодикшомВ когеу" ит.д. 

као год у поговору хронографа житомишљићког, само што се 

у шишатовачком именовао преписач: „пржми и ме< ем рбкосе 

СкЛОЖШК ГркшНЛГО И уВДЛГО ПОПЛ рДДОСЛВЛ. ПОЧ(С( ПНСЛТИ Т свстдд 

и БОЖкстквина книга глаголсмж троадикк л\<с<ца маја 13 Дкнк а 
свркшн с< лмссцд лвгеустд 8 дкнк \[ моуачб при к-кликомк госпо- 
динб жпнекопб шчбиском К&фршЗ Инкекићб.*' [Упор. Записи и 
натписи, 2099, II, стр. 3]. А одмах за тим примећује.сам вла- 
дика Јефрем: „СЈ10 книгз шкрстоЈ-к 8 ироЈгВмснд к\'р &гмиш 
тр<кннцд, и кажд(л<х" прсписдти к> и нси'крсто л 'к колнкга писца, 
иа скор< тачјсо кншсписатога мзрсд и ирин!$ди л - <ге пр<др'ллти нко 
ллоши многордзЗмннм и прочаткшнмк св(таа пислша н сшб рдзб- 
м*ти могбтк, дцј< грбко и ндписано <стк," [Упор. НмсЈ, 2100], 

По поговору овом и запису судећи, можемо рећи, да је 
тројадик шишатовачки преписан са тројадика, који је године 
7163=1654 или 1655 у манастиру Требињу, старој митро- 
полији херцеговачкој, писао „мних Исаија," који је рукопис 
описан у Магазину далматинском за г. 1867. стр. 150. 



мишљвћки, Гласник, XXXII, 1871, 239 и д, и Дучић Н., Књижевни радови, 
IV, 1895, 149—196]. Међу тим издао је Рус Андрвја Попов изврсно дело: 
„Обзорт> хронографовт. руссков редакцш" са „Изборнихом-ћ слававсквхг 
н русскихт, сочинеши и статеи внесеннмхт, в-в хронографм русскон 
редакцји," које је г. др. Рачки достојно оценио (в. Г?ас1 ји^оз1ауеп8ке 
акасЈетЈје, XIII, 1870, 213-230.) 

• [Уцор. Попович-1. П., ОСзорт> всторш сербскои литературн, 
1912, 252]. 



ЦАРОСТАВНИКУ 55 



А по што и житомишљићки тројадик, који је год. 7142= 
1634 писан у ман. Хопову у Срему, има, као што смо горе 
поменули, исти поговор, то смемо твр&вти, да су сва та три 
рукописна тројадика преписана са истога нзворника. Сва та 
три тројадика подељена су на глав е, а има свега 101 глава. 1 

Што се тиче поменутога велико-реметског рукописа, то 
опису Шафариковом имам да додам, односно да приметим, да 
исти рукопнс није писан г, 7176=1668, већ нешто раније, 
јер на крају додатка цароставника има овај запис: „вк л-кт« 
7153. и вк то л-кто окрктохоллк от лкже прорекл меух^лита 1Ш& 
л-ктл, и кк тди чде петрее« се земли месецл Јеолјл 22 дкнк кк по- 
неделннкк 8 час дне;" [Упор. Записи и натписи, 1400 — 1401,1, 
стр. 354] а како је и то записано мало друкчијом руком, то 
бих рекао, да је рукопис сам старији од тога записа. Царо- 
ставнику самом додани су изводи из живота светих и из 
типика. На дну листова, на којима је беседа светог Епифа- 
нија, архиепископа кипарског острва, о животу свете/40/ 
Богородице, записано је: „&и пехкдлне« слеке прескет-кн кеге- 
редицн нзкписахк изк книгм пднегернка ркскскаго кк менастирб* 
нднрдцмн при нг$мен8 кур п«трош№; в а на крају кратког типика 
пише: „с!е ижр-кте кк тр1и>д$ рЗскем 8 пдд)мки. н [Упор. Записи 
и натписи, 1089 — 1090,1, стр. 299]. А свршетак самоме царо- 
ставнику гласи овако: „ирдвеелдвни же от сеге нлдежд* им-кк>тк, 
ике по доколн-кллк ндкдздкн ндшего скгр-кннкјд пдккј вксеенлши ро- 
СНОДК ПОГр(ЕеНН$К* ИКО ВК ПН11Л1 некрв клдгечкстн ВК ТЛ»"к ЗЛОЧК- 
стивмх вллстеи ккжсжстк а-кле Н ПОПДЛИТк ИЗМДИЛТеНк ЗЛОЧк- 
стивмх царетвјд ико тркнн, и пресв-ктитк св-ктк кллгочкетјд, н 
пдки вкстдвитк клдгочкстн и цдре пракселдвнЈе. ©јд еуво кса влд- 

ГОЧКСТИКДЛ ЦДРСТВ1Д, Гр(ЧкСК0е, И КЛкГДрСКО«, СркКкСКОв, и восдн- 

ско* и арвдндекее, и ини ллнози, гр-к^к рдди ндших еожмшк пеп$- 
цнтсмк везвожнш т8рци попл"книин и Кк адпоуст-кше положише, 

Н НОКОрНШС ПОД СВОК> КЛДСТК. НлНЈД ЖС рОусШСКЛ ЗСМАН КОЖ1НО 

лшлостно и молитклми пречистје КОГОрОДНЦЈ н ксех скетмих чв- 
доткорцк, рлстетк и млддеетк и вкзкишдстсе и рлспространнетсе, 
еижс ХР ИСТ| милостикш ддждк рдсти и мллд-кти и рдзширдти сс 
и до скончлшд в-ккд. сНолее Ж« КкСДКОМЗ пр«читдкииол\К с1к> книгб 
глагед1ем$к> прелег и ндск да кксполинетк кк всесилнемЗ Бег$ 



7 Рајић наводи и 209 главу цароставнвка (в. ч. Ш. стр. 94, 102.), 
алк то је погрешно; не пазећи на број глава »ислио је да <}е зиачн 209 
место 99 главе, која је ва реду. 



56 и - РУВАРАЦ 



мко да и наллк кк полћзна такока ккм^кннтћ и накркшитк н(ДО- 
статачн©( мв(го х"!>даго разбма старшгк радн н инострлнскму по- 
слскицк. бдинк 8ко господк нашк 1исуск Христосх м ткчјк- наша, 
нк н ккси-о ллира н(Достатачк©( накркнш, вллбжс слака ск шц(мк 
М ск свггмллк д5Јгол\к, и нинга и прнсно и Кћ ксзконачнн вћ к-ккм 
кккомк аминк," 

Из епилога тога и горњих записа може се закључити, 
да је рукопис велико-реметски преписан с рускога у манас. 
Папраћи у Босни, у првој половини 17 века. Цароставник 
овај није подељен на главе, већ на зачела, и има свега 121. 
Последње је зачело: „IV вкзгги царигрдда ©т кокожнаго тврскаго 
цара (же кмстћ кћ л-кто 6961=1453." а нема онога додатка у 
горе поменутим тројадицима подељенима на главе: „дјснот- 
стко срккско! : ггерагк д(спотк." 

Из рукописа овог испала су нрва три четири листа, на 
којима је било прво и друго зачело, али доцније, а на име 
у прошлом веку, приписао је неко прва два листа, па се 
сада чита у зачељу: „книгд трицарстк(никк илн троадикк." А нат- 
пис индексу, који је, као што ми се чини, друга рука писала, 
али опет србуљски, гласи: „Оказанн глдкизнам в книзк сен 
р(Кол«и тргадик сир-кчћ трицрткник." 

Није моје оцењивати цароставнике — те средњовечне 
опште историје са црквено-православног гледишта — у ли- 
терарно-историјском погледу; ја сам рад само да у кратко 
одговорим на питање: еда ли цароставници ти, као извори, 
имају какве вредности за српску повесницу? Али пре него 
што приступим главноме том задатку, морам нешто приме- 
тити о разним називима тих рукописа: пролог, тројадик, 
трицарственик. 

„Пролог или сабраније" указује на компилативни ка- 
рактер тих књига. [41] 

За што се пак „тројадиком" зове, шта та реч значи и 
како је постала, ја не знам; код Руса јој нема трага, а бадава 
ћеш је тражити и у Диканжевом речнику грчкога језика 
средњега века. Али ћу ипак да кушам срећу с једном ипо- 
тезом. У тројаднику или цароставнику налази се увршћена 
и „п©К"кстк «> скздании н поплснснии троискомк н коначн*кл\ рл- 
зор«н!И его, еж( кнстћ при дакиде цари "|©уд<иск©мк," глава 106, 
а на страни зачело 9. У тој повести, којој је на крају при- 
мећено: „написа ж( лок-кстк о троиском плжсши ткоркцк и»мирк", 



ЦАРОСТАВНИКУ 57 



прнповеда се како је „царк н^ккн илмншк тронл" сазидао град 
„и нарсч* кк нлм ск«*: трондк град*." По „Тројаду граду" може 
бити да је сама повест о разору његову прозвана тројадик, 
те је то име, са увршћењем саме повести у цароставник, 
пренето на њ. Повест је та морала бити код старих Бугара 
и Срба веома омиљена; отуда и с обзиром што је натпис 
тој повести у најстаријем тексту: пвв-кстн о изв-кстквклним^х) 
кеции еж« с крал()Гћ причл и о рожд«них(х) и пр*Еиканиу(х) 8 — 
може се разјаснити, како се ао једној увршћеној повести 
могла назвати цела књига. А роНоп Ш о!епогтпагк>. 

Царственик или цароставник је најобичнији назив тих 
књига. Именица је та постала од придева царствен или ср- 
буљски царкстакмњ то јест цароставан, и значи царствена 
књига 9 или књига о царствима. И цароставне кжиге наших 
народних песама нису ништа друго, но ови цароставници; 
староставне пак књиге, и књиге старославне или старостојне, 
то су све наказне речи, које ништа не значе. 10 /4Ј?/ 

Овде ми ваља јоште приметити, да су цароставницима 
називана кадштб повесна дела, која управо нису царостав- 

8 Види 51аппе, што вх на свет пвдаје Југославенска академија, 
књ. III, 1871, стр. 156. 

9 Петар Алексијев у црквеном словару: „Царственнмн книги л-ћто- 
писи, касаклцаси до чвего либо царствовант." Пролог, јул., 12. 

10 Миклошвћ пак нели у расправи: Бје потта1е 2изаттепзе1гип2 
јт ЗегћЈзсћеп, 1863, стр. 18: „з(агоз1ауап: 81агоз1аупе кпјј^е Нћп апШш! еј^. 
а.п1'пр» &1опге; з1агоз!ауап: 8(аго8!аупе кпјј§е пасћ V. Ја§јс (Раојга ро 
стЈеСи пабе§а пагоЈпо^а рјезш§1\га, и 2а§гећи, 1861, стр. 18) 1апј* ћез1ећеп(1." 

— А и Гилфердинг у ,Босн1н, Герцеговина и Стара СербЈн" примећује 
на стр. 158—159: „книги старостоинвга или староставнћш (неправилБно 
цароставнвш (?) древтн книги, вђ котормхц по уб-вжден!к> Сербскаго 
народа, изложено бвшо его прошедшее и предвћш.алос1> его будушее." 

— И Доситије спомиње у својим Баснама на стр. 177. (прво изд.) (Сша- 
росшавник, књигу намастира Студенице), „коа се свуда не находи." 
[Држаано издаље, 1911, стр. 201а]. А ја опет велим, да је „староставан 
и старославан а староставник" изопачено од цароставан и цароставник- 
А што се тиче онога „предв-вш,ант будушаго" — и хо се може расве- 
тлити И8 оввх наших цароставника. Свршетак је цароставнику про- 
рочки. Осим тога, певац је народни у својој наивности мислио, да су 
књвге, у којима се говорило о царству овога и киештву онога, напи- 
сане Бог те пита кад, наиме да су написаие пре догаћаја онога, који 
је певац опевао, в по томе је држао, да у тим књвгама пише на коме 
је царство, — и, како је настало „пошљедње вријеме — хоће Турци 
царство преуаети." То би било пророштво ех роз*. 



58 И. РУВАРАЦ 



ивци; тако се књига, у којој су животи краљева и архиепи- 
скопа српских, од архиепископа Данила и других, у једвом 
новијем препису зове „цароставник", а други је опет на хро- 
иици Бранковићевој написао „цароставник". 

Цароставник је као што напред споменусмо „собранвје" 
или компилација из разних повесних дела; нас се тичу само 
места, која се односе на српску повест — те настаје питање: 
од куда је сабиратељ црпао повесне те одломке? 

Глава 88, 89, 91, односно зачело 102, 103 и 106, погла- 
вито о св. Сави, изведено је из живота истога светитеља по 
преради Теодосијевој. (Пореди Гласннк, XXXII, стр. 248-256; 
Гл., X, стр. 257—263. Летопис по Никонову списку, ч. II, 
стр. 284-288, са животом св. Саве, издао Даничић г. 1860. 
у Београду.) 

Гл. 92. зач. 107, о родословљу српских деспота, узета 
зе из живота деспота Стефана Лазаревића. (Гл, XXVIII, стр 
379, 380 [Гласник, Х1Д 1875, 256-257}; Гл. ( XXXII, 256, 257 
Гл., X, 264; Никон, стр. 289.) 

Гл. 93 и 94, или зач. 109 и 110, о Стефану Дечанском, 
извађено је из живота истога краља списанога Григоријем 
Цамблаком. (Гл., XXXII, 257-264. Гл„ X. 265-268- Никон 
ч. III, стр. 141-151; Гласник, XI, 43—94.) 

Гл. 96, зач. 112, о краљу Вукашину, или као што стоји 
у индексу велико-реметског рукописа: „» М0мшвч«викмз,\-к'', 
црпено је из повести Исаије монаха о краљу Вукашину' 
(Гледај Спгез<ота1пЈа Ра1аеоб1оуетса, ес1. Рг. ЛШозЈсћ, стр. 
72-76, или Летопис за год. 1853, II. ч., [кн>. 88} стр, 196. — 
Гл., XXXII, 265.) [Записи и натписи, 4944, 111,41—44] 

Гл. 96, 97. 98, 99 и 100, а зач. 113, 117, о кнезу Лазару 
и сину му деспоту Стефану, узето је из поменутог већ жи- 
вота овога последњег. (Гл. XXXII, 266-274; Гл., X, стр. 268— 
270; Никон, ч. IV, 241-245 и ч. V, стр. 86—91.) 

Остале ситније белешке узете су из кратких летописа. 

У цароставнику, подељеном на главе, има један уметак 
и један додатак, којих нема у тројадику, подељеном на за- 
чела. Први је, она прича о роду кнеза Лазара, по ко}ој је 
исти био син [43] цара Стефана (в. Гл-, XXXII, стр. 270. Рајић, 
Ш, стр. 6.), а додатак је: последње деспотство српско, од 
Ђурћа до Јована деспота, који, умрвши без наследника, 
остави „коначнЈЛо жалветк р«д$ срквћск«««.- Додатак }е тај из 



ЦАРОСТАВНИКУ 59 



живота архиепископа Максима. (в. Гл., XI, стр. 125—129; 
Гл, XXXII, 276-277.) 

У Никонову Летопису, ч. V, стр. 90. и код Рајића (ч. III, 
стр. 108—109.) има важно место из цароставника, којега 
нема у познатим мени цароставницима, а почиње са „©уставм 
Ж1 и чинћ слоуждфиу 1М8« и т. д. Без сумње је и то место из 
поменутога живота деспота Стефана, који није још штампан 
онако, као што га је филозоф Константин написао. 11 У жи- 
воту деспота тог, који је штампан у XXVIII. књизи Гласника, 
имамо прераћено и скраћено дело Константиново, које према 
орићиналу стоји од прилике онако, као што стоји Теодоси- 
јем прерађени живот св. Саве према деЛу Доментијанову. 12 

Ауктор хронографа или цароставника црпао је дакле 
увршћене повести српске из живота св. Саве, св. краља Де- 
чанскога и деспота Стефана Лазаревића, из записке Исаије 
монаха о погибли српској на Марици, и из кратких лето- 
писа, — и можда је имао пред собом онај рукопис, из кога 
је др. Ј. Шафарик исписао живот деспота Стефана Лазаре- 
вића, јер су у том рукопису сва три поменута живота, а и 
кратка белешка о краљу Вукашину. По моме мишљењу хро- 
нограф је у Русији састављен, а српски Цароставници или 
Тројадици само су преписи тих руских хронографа. 

Из досле казанога може свако закључити, да описани 
цароставници немају данас оне важности за српског повес- 
ничара, коју су у прошлом веку имали за архимандрита 
Рајића. Данашњи повесничар није спао на компилације, кад 
може црпсти из самих извора, и то чистијих и обилатијих 
од оних, којима се компилатор служио. 



" [Руварчева слутња је тачиа: Гласник, Х1Л1, 1875, 283]. 

" О разним реценсијама живота деспота Стефана в. Ивв-бспи 
Императорскои Санкт-Петербургскои Академш, VII, стр. 221. [Упор. 
Гласник, XIII, 1875, 224 ■ д.ј 



л • 

V 

раду Милоша С. Милојевића у 
Гласнику. 1 

Г. Милојевић истражује већ од неколико година ста- 
рине срп- [172] ске, Сећам се његових археолошких чланака 
у Андрићевом „Световиду"; о његовом старинарском раду 
сведоче записници Српског ученог друштва у Београду, 
„Песме и обичаи укупног народа србског", што их је он 
скупио и у две свеске г. 1869. и 1870. на свет издао, и 
његов „Путопис дела праве, старе Србије" од ког су до 
данас две свеске угледале света. Но покрај свеколиког тог 
рада, не бих ја о г. Милојевићу никада ни речце прословио, 
да није поменуто учено друштво неке писмене споменике, 
које је он нашао и за штампу приредио, у свој орган при- 
мило. Само последња околност могла ме је покренути да обра- 
тим пажњу читалачког света на г. Милојевића и његов рад. 

Најпре ћу уаети у претрес „Правила св. Петке Пара- 
скеве српске" која су штампана у књ. XXXI. Гласника. У 
предговору вели г. Милојевић, да је правила та исписао из 
неког у XIII. веку на пергаменту писаног пролога, и то ко- 
лико се могло верније све онако, као што стоји у ориђи- 
налу [316]. 

Кад бисмо се на приопштени на стр. 316 запис на крају 
пролога ослонити могли, не бисмо имали шта проговорити 
противу старине реченог пролога, јер у запису том каже се: 
„В!1 л-кт^ 6719=1211 инд. 9 сни ккигд глаголша прологк написд 
«" и т. д. али што даље следи, тако је невероватно и пуно 
анахронизма, да се ја о аутентичности тога записа па и о 
старини самог пролога јако сумњам. 

' (Лешопис Машице Српске, 115, 1873, 172—178] 



РАДУ МИЛОША С- МДЛОЈЕВИЋА У ГЛАСНИКУ 61: 

Г. Милојевић увртео је себи у глаеу, да је српска земља 
отачаство св. Петки, да је она била српског рода. Но у том 
не стоји он усамљен: било је пре њега, има их данас а биће 
их и носле/773/ нас, који ће с г. Милојевићем св. Петку за 
српску светицу држати и величати. И ко би се упео и ср- 
бинство св. Петке адвокатски бранити хтео, могао би се 
позвати: 1. на чети Минеј, где се повест о истој светици 
почиње: „кх зшли «ркскон влизи градл КаликратЈа к* в«ск на- 
рицашага вшкатх кх тои кеси родисА склтал и пршодовндА 
Парасму-а." 2. на пролог или синаксар, печатан г. 1718, у ком 
такоће пише: „сја склтал преподовнаА Параскам кмстк $ жмли 
«рвскЈА, к*сн бпнкатх, нарнчш^, « града КалистратЈа" и т. д. 
3. на Асеманија, који у: Аззеташ Ј. 8., Ка11епс1апа есс1ез'јае 
итуегзае, Тот. V, ра&. 290 из синаксара наводи; „Наес бапс1а 
Рагазсеуја па1а езг т бегШа, Га оррјсЈо Ерјуасит пипсира1о г 
^иос! ез* ргоре игћет СаШсгаИат." 4. На некадашњег игу- 
мана фенечког, Вићентија Ракића. који је списао и г. 1798 
на свет издао: „Пракило молјбној ко прест-ки Богороднц-к и гцн- 
иодобн1јн Парашки «ркскои." 5. на самога П. Ј. Шафарика 
који на једном месту (ОезсШсћге с!ег зего. Усегашг стр. 198.) 
пише: „1п сЈет РезИадзтепаеит уоп Во2!с1аг Уикоујс, УепесЈј^; 
1538,... зЈећеп сће Капопеп 1о1§епс1ег аегђ. НеШ§еп: аег ћ. Ра- 
газкеуа (РеОса), <1ез ћ. бутеоп, о.ез ћ. бађћаз" егс. 6. на Типик. 
у ком се код 14. окт. примећује: „Сакор « А (св. Петке) совер- 
шаетсл к* е*ркегх. в 7. на ту околност, што у грчким мине- 
јима нема службе св. Петке; и на послетку, на само народно 
предање, којем су сведоци најгласовитији црквени писци и 
беседници наши, као плодовити Еклезијаст у Београду у 
„Погледу на исторно Србске цркве првога першда" (в. Гла- 
СВИК, X, стр. 204) и Иконоставу стр. 22; — Милутин Ратко- 
вић, врднички игуман, у беседи на св. Параскеву (Духовни 
зборник „Беседа" за г. 1869, књ. Ш., стр. 34); прота Никола 
Беговић у својим Српским црквеним беседама; Никола Коко- 
товић такоће у „Беседи" (в. речени Зборник, књ. III., стр. 88) 
и други оратори, за које ја нисам дознати могао. 

На све те спољашње доказе не обрће г. Милојевић главе,- 
да ли је он знао за наведена места, или је осећао, да немају 
довољне доказне снаге у себи, Бог би га знао. Али ипак није 
он ни онако наиван као поменути оратори, и знао је да се 
публика, за коју је он печатао иоменута правила, мало раз- 



62 И. РУВАРАЦ 



ликује од побожних слушалаца свештених одушевљених бе- 
седника, који се приговора не боје; знао је да му се ваља 
постарати за мало тврђи ослонац својој мисли. И као што 
ћемо видети, он се доиста за то постарао, не досадним при- 
бирањем доказа с брда и с дола, већ стварањем нових доказа. 

Али пре него што покажем, у чем се нова та опера- 
ција г. Милојевића састоји, морам у кратко изложити шта 
се о преподобној//74/ Параскевн — св. Петки 8 — о њеном 
отачаству и роду, и о потоњој судбини св. моћи њених знало 
до г. Милојевића и његових открића. 

Преподобна Параскева родила се у Епиватима, селу 
близу грзда Каликратије у јужкој Тракији, и подвизавала 
се на крају X. или у почетку XI века подвигом девства 
и пустињожитељства. Свете моћи њене почивале су у ота- 
частву јој, док их Јован Асен, цар бугарски, син старога 
Асена, не испроси или купи од Латина, који су тада држали 
Цариград и околину му, те их из Епивата пренесе у пре- 
столни свој град Трнов.* Кад Турци приме Трнов (по срп- 
<:ким летописима 17. јулија 1393) пренесене су исте моћи 
најпре у Видин а по кратком времену измоли их царица 
Милица од Султана Бајазита и пренесе их у српску земљу, 
где су почивале до г. 1521., кад Турци Београд освојише. Из 
Београда пренесене су моћи Петкине у Цариград,* и ту су 
се чувале до г. 1641. а те године искупи их Василије Лупул, 
молдавски војвода, и пренесе их у свој престолни град Јаш, 
где и данас почивају. (в. у Гласнику књ. VIII, 131—134. 
„Жит1| н жнзнк пр-кпвди-кнш мт«р( ндин Нггкм. Ехнш'же и кдк« 

» Осим преподобне Параскеве (14. окт.) спомнњу се у месецо- 
«ловима в синаксарима и великомученица Параскева (28. окт.) н пре- 
подобномученица Параскева (26. јулија). свима -гим Параскевама види 
Асеманија КаИепаапа есс1ез!'ае игиуегзае Тот. V. 287—296. — У србуљ- 
скам печатаиим и рукописним месецословима не помиње се 23. јулија 
„преподобномученица Параскева" већ се каже: „вг> шкжде дшк прШе- 
секие мошшелњ свешге Пешкн." 

» У Прологу и месецослову руском стоји, да су моћи Петкнне 
нренесене из отачаства јој у Трнов г. 1201., али тада Лгтини још нису 
били освојилн Цариград и Тракију. — Филарет ставља оренос тај у 
г. 1238. — Бугарски цар Александар куне се г. 1352. св. Параскевом 
Трновском. (в. Могштеп1а зресЈапНа ћ1зЈог1ат 81ауогит тепалопаПит ес! 
ЦмШ, Ш, стр. 247-248.) 

* О тим преносу више у ревидкраним Летописима. 



РАДУ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЂА У ГЛАСНИ КУ 63 

пр-кнкшл ккјстк кк грлдн Тркнс-ал. е*пнслн« бгдглтмк патрј- 
лрхи-мк тркнс*скЈи; И * (Мурав-ђва) Житјн свитихг рос- //75/, 
сшскои церкви также Иверскихт, и Славннскихг, месец окт.' 
С. П. Б, 1856, стр, 248-264; Филарета архиепископа Черни- 
говског „Свитне гожннхг СлавинЂ," г. 1865., месец окт., стр. 
145—150. Е. Голубинског КраткМи очеркг исторш православ- 
них-Б церквеи, болгарскои, сербскои и руммнскои, Москва, 
1871, стр. 667-668. 

Место рођења св. Петке — Епивати [тб т©у 'ЕлфатЗу 
<ррот5рсоу] — спомињу византијски историци Григорас [ес1. 
Вопп] II, стр. 599 и 602, и Јован Кантакузин. На картама 
писало се негда Пиватос а данас Бојадос и лежи између 
Силиврије и Цариграда на брегу морском (в. Изв-встЈа Им- 
перат. академш наук^, С. П. Б., том VIII, стр., 153.) 

Муравјев и Филарет тврде, да су родитељи блажене 
Петке били Славени, али у животу Јефтимијевом, њиховом 
извору, нема о том ни спомена. И у српском прологу, пи- 
саном г. 7089—1581., који се налази у патријаршијској би- 
блиотеци, стоји само: „&гл скјтлл н пртодокнлл плрасткл, вмстк 
отк кксн впикат«л\к наричш-к с-тк грлдл каликрати* дкцји влаго- 
к-крн8 родитмкј." 

У горе наведеном месту из печатаног у Русији г. 1718 
Пролога, биће дакле оно „зтлн с^бша", познији уметак. 
Св. Петка имала је брата Јефтимија, потоњег епископа ма- 
дитског, и била је по свој прилици грчког рода. 

„Сказаше, како пренесена бмств преподобнаи Параскева 
вт> славнук) сербскуго землвд, списано Григорјемч, Цамбла- 
комт.", које по Царском Филарет наводи (стр. 150. по*а 39.) 
и за које Муравјев вели да је „по многимг историческимг 

6 У мене је једна шшамиана Србул>ица, на жалост с расути и 
испреметани листови, ала од житија св. Петке, еа свим истоветног са 
штампаним у Гласнику жввотом њеним, фалп само један лист. Готово 
би се рећи могло, да је ово последње само препис тога србуљског 
житија. Исто је житије списао поменути патријарх трновска око год. 
1385. Тодбр Валсамон, коментирајући кан. 63. Трулског сабора, помиње 
за Николу Музалона цариградског патрајарха у почетку царева&а 
Манојла Комнена: „циит \Иш 5ап1ае Рагазсеуез, диае т даоаат СаШ- 
сгаИае у!со со1еШиг, а ^иодат Укапо терЈе еЈ тс1ос1е ас 5апс{ае апвеНса 
ујуепш гаИопе Ш^ае сотрозКат туепЈззеЈ, еат \&и тапДап" јизз!*, е* 
01асопо ВазШсо тапдаук, Бео 8га1ат е! ассеогат ејиз укат сопзсгЊеге." 
О тим грчким животима поменуте светице нисам иигде трага наћн могао. 



64 И. РУВАРАЦ 



ев-ћдешлмг о собБтлхт. того времени замћчателђно", ко- 
лико је мени познато, није још нигде печатано. 

У изводу из тога „сказанија" код Муравјева, каже се, 
како је једном после битке Никопољске (г. 1396) кнегиња 
Милица, удовица кнеза Лазара, походила муњевитог Бајазита 
са својом синовима, Стефаном и Вуком, и са сродницом 
својом Јефимијом, удовицом деспота Угљеше. „Сђ дерзнове- 
шемг приступила она — кнегиња Милица — кђ султану, 
исполненному кт> неи уважешч, и просила у него, не какихЂ 
либо городо†или окрестнв1хт> земелБ но одушевленнан вбј- 
сокок) тобовт кђ преподобнои Параскеви, испросила себћ 
свлтбш ен мош,и. Посмт>нлсн невтзрнБш благоговћиному про- 
шешк> и спросилЂ: „почему не проситБ себћ чего либо болће 
драгоцћннаго, вмћсто неподвижнБ1ХЂ сухихЂ костеи?" Но 
благоговћинан жена, утверждадсв кг слов г ћ своемЂ, предло- 
жила все свое достолше ради сего сокровиша. Тогда похва- 
ливђ ел усердје, ибо и ВарварБ! уважаготЂ добродћтелБ, от- 
пустилЂ еи желаемое; она же, ст> лгобовЈк) обни†честнни 
мопди, прилБпнула кт> нимђ устами и сердцемЂ и проли- [176] 
вала радостнБш слези. Не имћи при себћ свншеннои раки, она 
обвила ихђ ароматами и золотбши одеждами и сђ болшоко 
честјк) перенесла вг свокз землго; тамЂ положила ихг у 
себи вт> домовнои церкви, и какт> сохранила она честное 
тћло преподобнои отђ рукт> варварскихЂ, уповал ст> него 
вмћстћ блаженствоватБ вт> небесномЂ царствш, такт> и Го- 
сподб оградилЂ и возвеличилЂ ви земное царство — и такЂ 
Господб отннлђ отђ нен (Параскеве) славу Болгарскуго и 
даровалЂ еи славу Сербскуто". 

Кнез и опћина дубровачка писмом од 23. маја 1398. 
изражавају радост своју в &ллкнон... госпоги.. . бкпении и... 

КН138 Стфш$ И КЛкК8 IV ПрИиИСТИК' ГОСПОДКСТВЛ ВИ К4КО ГОСПОДк 
КОГк 110 нгего ЛШЛОСТИ 8ЧИНИ Т«рк Д0Г0СТ1 здраво Н СК КСЛКОИЛ.к 

иочтснншк славно..." Да се није тада кнегиња Милица са 
својим синовима од султана вратила? Ако се томе повратку 
њихову радују Дубровчани, онда би лето 1398 била година 
преноса моћи св. Параскеве из Бугарске у Србију. 

Познати нам Григорије Цамблак, који је списао поме- 
нуто „Сказаније" о преносу св. Петке у српску земљу, са- 



• Споменицн сргбскв, взд. Пуцвћ, I. св., стр. 14. 



РАДУ МИЛОША С. МИЛШЕВИЂА У ГЛАСНИКУ 65 

ставио је по свој прилици и службу јој, која је увршћена у 
зборнику или празничном минеју Божидаром Вуковићем год. 
1538 у Млецима печатаном. 7 

И сад се тек можемо опет вратити г. Милојевићу и њим 
удешена правила св. Петке на око узети. 

Ја бих рекао, да г. Милојевић није знао за поменуту 
печатану службу св. Петки, јер да је знао за њу, не би по- 
хитао са приобштавањем „Правила св. Петке" у мисли, „да 
ће.. она красити скоро најдрагоценијим украсом друштвени 
Гласник." [318]. Али знао или не знао, ми имамо у тој 
служби критерију за сућење о верности преписа поменутих 
правила. 

Ко не пожали труда те пореди Милојевићева правила 
са службом св. Петки у Божидарову зборнику, наћи ће, да у 
трећој стихири на малој вечерњи код Божидара нема „крл- 
сотд зшлн срћпћскои и дико прдвослдкига срћпкскдго" и на крају 
те исте стихире „и атш ско« српћскТс." 

У стихири на литији (Гл. XXXI, стр. 330., бр. 51.) која 
почиње овако: „ПришкствТшћ сксти^ћ моцин твоихћ кк зшлоу 
^тћчћсткл тн, срћкћскд зшлд обогдти с|", нема у служби Божи- 
даровој „кћ зшлоу Штћчксткд ти." У истој стихири стоји код 
Божидара „рлдбД «... покорницс и скштроу срћпскомоу посо- 
кницд" а код Милојевића „и скуптлроу срћвћскогд крдлсксткд 
посокницд.« [177] 

Девета песма канона гласи код Милојевића (Гл. XXXI, 
стр. 327., бр. 42.) „бдинок- ногои кк тЈк-к члов-ккк нриккгк емоужс 
дјснд ногл соуд-л отк рождсшд кмстћ, цдрсткоукчид грлдд кћ!Ш(, др-к- 
Е«нву нотоу имккз н нс ЛН1ШНН бмстк, нк исцклкзшд полоучи IV 
ткое рдкн прЈЈСВДлнл. Дцоугдго изћ Фткчћсткл ти оугркЈзсндго 

* ЗЛД1Д, ШБЛДСТИ ДрДЧћСКП, МРКТВД ОЖНЕС ИрЈЧИСТД БОГО- 

ддномћ тн ц-клћкок.." Друге ове половине нема код Божидара. 

У Милојевића на стр. 343. бр. 119. „Гркдћт« вћси вого- 
моудрн крдлп, кнсзи н кслкмоужи # з«млнз срћпкскп н 
»кркстнкн зшслк дллнисе кћ рдц«" и т. д. а код Божидара: 
„Гр-кдт внсн Богомоудрм от зшлге дллкчнћне Кћ рдц(." 

Једна песма почиње са: „бпмвдтс отћчћство ти дккицс 
когоншсто" и т. д. и премда та песма двапут долази код Ми- 

' [У празничном Минеју Божидара Вуковића служба св. Петки 
је на табаку 6, лист 6—8, и 7, лист 1—6.] 
3 [\Ш., табак 6, лист 8, б]. 



5 



66 И. РУВАРАЦ 



лојевића: на стр. 327. бр. 36. и на стр. 340. бр. 100., то прву 
реч није умео Милојевић да прочита као што треба; у њега 
је на првом месту: „<х)плнкл( бткчксткс ти дккнце косдн(К-ксто," 
а на другом „пикде т§ \\>ткчкстко ти д-ккиц« квгднск-кстс." Од 
Каликратије града, који се на више места спомиње, није Ми- 
лојевић толико зазирао. 

На послетку ми је још приметити, да у натпису „Слоужвд 
ирспФДОКнТс матсрс наше петки параскски сркккскои (назикан:л\ои) 
спиддвркскои рскоми доукроклчкские" нема код Божидара 
последњих пет речи. 

О разликама тима измећу текста Милојевићева и текста 
Божидарева нека мисли шта ко хоће, а ја не сумњам ни нај- 
мање о томе, да све што има у тексту Милојевићевом а код 
Божидара нема или што је друкчије код првог, да је то све 
г. Милојевић уметнуо и дотерао, у намери да добије наслона 
за своје тврћење, да је св. Петка рода српског, и да су св. 
моћи аене још за краљева српских у српској земљи почи- 
вале. Он је нашао негде рукописну службу св. Петки, као 
што сам и сам у рукописним минејима наилазио на исту 
службу, па мислећи ваљада, да таке службе нигде више 
нема и да ће се тешко когод одважити, да у Дибри потражи 
онај рукопис, из кога је он службу ту исписао, није се по- 
сумњао допунити и малко дотерати наћени текст према својој 
цели. Па ко би му од језуитских „мударствујућих" могао 
замерити, ако правилима на крају дода још ово: „Скетд дк- 
кицд Пггкд кк л\онл\-инм\-к ндрицдшд ИдрдскигкТд кмстк рождекд 
кк грлд-к бпидакр-к срнпкскомк ш д-ристоливиаид-к и клдгочкстикихћ 
родителк, ХрнстТанк, Кк врш« кралга сркпкскдго Хвдлимирл . . . И 
свгге моши с'|( кк Тркнк сркпксколлк" па онда, да се Власи не 
сете, стане тужити и запевати, што нема бајаги последњег 
листа, на коме је опис живота светичиног као [178] да са оно 
неколико измишљених речи није цел своју постигао; тој 
истој цели служи и фингирани запис на крају пролога, који 
гласи: „кк д-ктк 6719=1211 индик: 9. сии книгл гллголша 
прологк написа се кк \-рдл\к св: Богородицл Кк жоун-к дккркцскои 
лд-кст-к Б(Лкгрлд-к св: БлддимТрд сркБкскаго цара, при енискоупТн 
дккркскои скеторождкнаго просветителга сркБкскаго Слкки сснокл- 
нига, кк дни клдгок-крндго кралга Стефднд прккоккнкчдндго и крлтл 
моу крдли Клккднл №моуже и писднк с( пок(л-кн№Мк нгоулленд ск. 
Богородици прсчистига кк долмк Дккркц-к к\"р ДндониЈД." [316] 



РАДУ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА У ГЛАСНИКУ 6Г 

Да је запис овај г. Милојевић измислио и скрпио — мислим 
да није требе доказивати. 

А ко се још боље жели уверити о вештини — хоћу 
-рећи о манији тога господина, с којом он измишља народне 
•песме и кује натписе и записе, тај нека прочита само поме- 
«уте обе збирке Песама и обичаја укуппог народа српског, 
л особито Путописа његова књ. I. стр. 25, 31, 152. II. свеска 
^тр. 3, 44, 162, 164, 166, 167, 174, 176, 178, 184 и 188. — 
-Хтео сам још рећи коју о његовом „Општем листу" у Гла- 
»снику књ. XXXV, 1 — 103., али по што се у оном, што он 
тамо говори, с једне стране огледа само незнање његово, с 
друге пак стране мислим, да је напред наведено довољно, да 
•се види каквога је духа чедо тај г. Милојевић, то ћу овде 
■с њим да прекинем. 

И такога шарлатана изабрало је српско учено друштао 
у Београду за свога члана, потпомаже га, и даје „створо- 
>вима" његовим места у свом Гласнику! Ва истину, то је 
колико смешно толико и жалосно! 



* 



VI 

Хронолошка питања 

о времену битке на Марици, смрти краља 
Вукашина и смрти цара Уроша 1 

I. „(Ок Ж* Оур«Шк ЦДрк) Л\Н«А>ГД и'ЗЛ«БЛНЗН1А и мксти и [214] 
т«млкзнТл прктркпк, глдголк* же и>тк Влккдшинд и оуглгешнз. Ск 
ж« влккдшинк сподоки с« »тк низго чксти дкпотекдго сана, 
потомк Ж1 н ккнчаканзтк нзго, послкди Ж1 н скриноу «го ск прк- 
стола и>ткчкстка сво«го и ккзлаглггк нд а ккнкцк крллнзксткд. 
срквскаго, крлтоу Ж1 свошоу оуглкши Ккроучлггк странм зшлнз 
гркчксш! ск саномк дкпотскм* чксти. тк ж« прлвм,нми, лш* 
и пострада вн изгндн?и царскм« чксти и-ткчксткТл скојго, 
нк посркдк ско! зшлнз вк своеи чксти цдрскои слдвно кк 
когоу исрдитк." (Копривнички летопис у Шаф. Рат., л-ћт., 
54.; Ја^с, Е5п ВеКга§ гиг зего. АппаНбКк, [АгсМу *иг $\гч. 
Рт1., II], ра&. 85 и 108.) 

II. „<^го (цдрд \"рошд) оулгориш« крдлк клккдшинк, и оуглиил 
Д1сп«тк, и г«ико, иужб когк н»остдвм жити" и т. д. Карло- 
вачки летопис у Шаф. Рат, л*ћт., 61.; Агки/, III, 14: „Нипе 
Иа^ие 1трега*огет оссШИ Кех Уиказтиз" ек.) 

III. Пајсије патријарх српскн (1614—1647) у повести 
„« житТи и скончднт \"рошд млддогд цдрл" приповеда да цар 
Стефан умирући „остдвлиггк синл сво(го млддооумнлго, [215/ 
ецн №нд ккзрдстомк и кнр8чд1Тк Кклклшиноу екнптрк дркжаки, 
и клггвлми здклггк н«нлсилити сина (го, дондјж« вкЗрдстл д«- 
стнгн!Тк. — По прктсшши мнопимк лктомк, ПрДВ€ЦЈ$ КЛкКДШИН« 
д«нд(Ж1 урдврк кметк цдрк оурошк «ко емти «моу -31; л-ктк; 

— дТЛЕОЛк КкЗДВИЖ! рДТк М-кЖДОу МЛДДШк ЦДрШк И КЛкКДШИ- 

номк, — (и влккдшинк) Ск ндсилннзмк КкСЈ-мцЈДГгк пр-кстолк «го- 



[Годишњица, Ш, 1879, 214-226], 



ХРОНОЛОШКА ПИТАЊА ђ$ 



П* ТОЛИКОИ КЛ1ТВН Н ЗЛВкшанТН. — И ТОГДЛ СкКО()0\' ШВШОу 
кк 1*радс\- призр<ноу — н со\;дил\к нл\к клккашннк шнокинокаик 
<( глаголге: ллн-к пр<дано нзстк, — И рлзмдоик с< ккждс кк скога 
« клкклшинк рлзд-клгаггк нл трш ч<сти: бглкзшн ккдлјтк е<р<зк и 
нар<ч< <го к«слрл и гоика д<спота кк трап-кзонтоу сир<чк тркнокоу, 
а самк вк срккскон з<л\лн. — И н-кколико л^ктк мнмс идк, 
и клкклшннк рлсккр<инкс< — наоуц1а<тк ско< слбгм оукк!- 
ствб. II о н-ккмнук днјгк исгод-ктк наловнткз икож< оеи- 
чаи им-кауоу; н тамо конацк житио прн<л\л<тк, оукикак»тк 
*го ничил\к повинаа. — И оукивамтк прак<днаго ничимк по- 
кинна тал\о н<гд< ниж< н<родил\ннз мксто зокол\о соудимлга" 
и т. д. (в. Гласник, XXII. 217-220.) 

IV. Састављач тако названог шроношког летоаиса или 
родослова зна ти још више казати и о Вукашину и о Урошу 
и о убиству овога последњег, а на име зна да је друга жена 
цара Стефана, која је Уроша родила, била сестра Вукаши- 
нова, и да је по томе овај био ујак Урошу, којега, „сина 
«ко<ги> КЈнаго", и све царство је и цар Стефан умиоући по- 
ручио и предао „архишршдлВ скошб кбкашинб, да к8д<тк и»рок8 
нкстбнк и царсткВ зац1итит<лк, и ск кллткои с'к ©утк«рдилк"; 
зна да „Оурошк... приикдк ко козластк исканк Ф волкашнна еко< 
насл<дстко, но колкдшннк н<дакаш<, нач<ж< \-от<лш< оувисткб <го 
пр<дати"; зна како је Вукашин домамио Уроша од Лазара, 
код кога је пребивао, и како га је напослетку у лову, када 
„изидоша на <динк х"олмк, [216] котори <стк ко ноллх*к косок- 
<кијгјј, (оударивк) к$здоуанол\к во глав»", убио „2. д<к,, лкта го- 
споднл 1367". (Гласник, V, 70—73.) 

У најстаријим нашим повесничким изворима илити у 
летописима прве редакције не каже се дакле да је краљ Ву- 
кашин убио или убити дао цара Уроша, већ само се каже 
да је Урош многа зла трпио од Вукашина и Угљеше (а за 
трећег брата Гојка они и не знаду), и да је Вукашин на по- 
слетку цара сагнао с престола српског а сам се закраљио. 
Тек доцнији летописци и повесничари из XVI, XVII и XVIII 
века говоре о убиству Урошеву и знају како се и где се то 
убиство догодило, а то знан>е своје они су, као што ја ми- 
елим, само из предања народног и калуђерског и из народ- 
них песама, а никако из писмених споменика црпсти могли. 
То се већ и отуд види, што најмлађи и најпознији летопи- 
сац (троношки) зна највише, најподробније н најкитњастије 



70 И. РУВАРАЦ 



причати и казати о убиству и о оном што је претходило 
убиству, које се на три стотине и неколико десетина година 
пре њега догодило. Писац летописа познатог под именом 
троношки летопис обзирао се при састављању истог и на 
Мавро-Орбина у ртјавом преводу руском. Но и Орбини, кој» 
на страни 271 пише: „1Јго5с 1тр. аттаггато а"а Ке Уисазсто" 
а у тексту вели: „((Јгозс) 31 пзо1уе сН !觧1ге а Каиза. Ое1сће 
зепсш аујзато Ке Уисазсшо с!а ип зегуИоге, ј*Ц (Иес1е соп ипа 
тагга сН /егго $и1 саро; с?е1 ^иа1 со1ро е§;П зићИо саЈе тогШ; 
е шуо1то1о т ип тареш, 1о тесе зереНге јп Зсајгетк 1егга с!е11о 
бтато сН Зсорје" следовао је у том усменом казивању о смрти 
цара Уроша. 

По најстаријим нашим летописима дакле није краљ Ву- 
кашин убио или уморио цара Уроша, дапаче може се из њих 
доказати, да је цар Урош ареживио краља Вукашина. У ле- 
тописима пише: „Кк д-кто 6880=1371 оумр« — пр-кстаки с« — 
топтиг — п*стизл«тк коикцк — постиж« скмрнтк — царк Оуошк 
(царл Оулоша) шацл д.кшкрТа. [217] (Шаф. 71.; Ја§Јс 94 и 103; 
цароставник житомишљићки у Гласнику XXXII, 264; Агкју, 
III, 15.) Па и сам Пајсије патријарх пише (Гласник, XXII, 227); 
„и БК1СТК по ннзллк (цару Стефану) л\ладк цлрк оурошк з> л-ктк 
и лишак>тк еге с«го ек-кта — гак« кк1тн пр-кстакл1шк> «го кк л-кто" 
6880=13/1 (у месецу Декембру), дочим се из истих летописа 
и других повесничких извора зна, да је краљ Вукашин по- 
гинуо 26 Септембра 1371: („Елкашинк и Оуглнзша) — погмкош* 
кк ллакнздонн на лларици, кк петккк, на Куана когослова, с«пт«лл- 
крја 26 вк л-кто 6880=1371., тожде л-кто, кк ко« оурошк." (Шасјћ 
72, Јавк- 94 и 103). Огћшј пише на стр. 277: „Ке Уисазсшо 
!и аттаггато с1а1 зио ра§#ш N10010 Нагзојеујсћ" „арргеззо 1а 
уШа сП СагатапН, с!оуе Н КаззЈзш соп Н Тигсћј тесего 1а §тг- 
пата, ујсјпо а1 СазтеИо сП Сјагпотап т ТгасЈа. — // сће ааеппе 
I' аппо 1371 аШ 26 Ш ЗеШтбге"). Доказивање моје да цар 
Урош није убијен од Вукашина, но да је њега преживио, 
оснива се аославито на домаћим нашим аовеснинким изво- 
рима а имено на старим летоаисима нашим. Но пошто ле- 
тописи нису увек поуздани, нити се може човек при рас- 
прављању хронолошких питања једино на њих ослонити, то 
је нужно да се свестрано претресе и извиди: 

Прво: које године и којег је месеца и дана краљ Вука- 
шин погинуо? 



ХРОНОЛОШКА ПИТАЊА 7! 

Друго: које године и којега дана, како и где је окончао 
дане своје цар Урош? 

Ја ћу још један пут узети у претрес оба стављена пи- 
тан>а, премда напред знам да ће ми труд узалудан бити. Но 
намера моја и није да ја коначно расправим питање о години 
смрти цара Уроша, (пошто година погибије српске на Ма- 
рици па следователно година смрти краља Вукашина бар 
међу нашим писцима и није спорна), но да чланком овим 
изазовем и подстакнем друге а нарочито млађу браћу на 
подвиг и победу. [218] 

Приметих да година пораза српског на реци Марици 
није спорнл, јер сви наши писци узимају да се та несрећа 
26-ог Септ. 1371 год. догодила. Но и против те године и 
односно дротив тога дана (26-ог Септ.) може се приговорити 
и то: на основу копривничког летописа који се свршује по- 
датком: „кк л-кто 6879 ногиве клккашинк и оут뻈ша кк л\лкк;~ 
доши кк мтккк дкншк." (Шаф. 54). Ако су Срби с Вукаши- 
ном страдали дана 26-ог месеца Септембра, онда би год. 
6879 била г. 1370 од р. Хр. те против г. 1371, ако стоји 
26. Септ., говори и запис или поговор сувременог светогор- 
ског монаха Исајије у преводу његову Дионисија Ареопагита, 
који је он почео: „кк довра... кр*кмсна, кзгда бфжкстккнкиа оуко 
црхккки и бкАтли Гора рагеки подоккн-к цккт-кахљ" а свршио га 
ту „кк зкл-книик; ккс-кук зклкшг> кр-кмшк". Када? Кад је дес- 
пот Угљеша покренуо српске и грчке војнике и брата свога 
Вукашина краља и многе друге велможе, скупа до шездесет 
хиљада избране војске, и пођоше у Маћедонију на изгнање 
Турака; но они Турке не изгнаше, већ су сами од њих уби- 
јени тамо кости своје оставили; после чега Турци просуше 
се и полетише по свој земљи секући Хришћане или их од- 
водећи у сужањство; за тим наступи помор и глад („такоккж 
во гладк ЕК1СТХ по кс-кл\к странамк, гаковх Н1 емстк отк скло- 
женнн мирсу"), а који не помреше од глади, -,сид-х„. клкци 
НОШТИ1Ж и дкнинк, нападанк скн-кдаахж." — И тако „оста атли 
вкс-кр доврмих* по\'ста н лмдни н скотв, и ин-кх* ПЛ0ДСК8« и т.д. 
Поговор тај завршујући Исајије вели: „л-кто ж« ткгда т«чаапк 
Ш1стк1ТК1с*шткно(е осмнс*ткн<ме с*дл\к дкатк и дшаток; (6879) 
ннидикхтионк Д1КАТК1И". (МЈк1о5Јсћ, Сћгеб*ота!ћ1'а Ра1аеоз1оуе- 
тса, 1854, ра§. 72—76). [Упор. Записи и натписи, 4944, III, 
стр. 41—44]. 



72 И. РУВАРАЦ 



Треће: Јосиф Ажбах [АзсћђасћЈ у „Оебсћкћге Кајзег 
ШдаишсНв* I Во\, ра§;. 87 примећује у ноти 1. „Ођег ше 
5сћ1асћ{ ап о!ег Мапгга уег#1. тап V. Наттег Оебсћ. а"еб 
Обташзсћеп Кекћб I В. 5. 169 Ш. ипд Ше сЈогг ап^етићггеп 
0.ие11еп, [219] \уоги \ујг посћ /п&еп Сћготскз о/ КаШ Јозерћ 
(гапзШ. /гот 1ће ћедгек ду ВШ1одШгку. Ша. 1835. Уо1. I. 
р. 240? ш1сћег /Иг сИе 8сћ1асћ1 Ааз Јаћг 1370 дезИтт^." 

Љубави поштованога мога пријатеља г. Стојана Нова- 
ковића захвалити имам што могу овде из те на енглески 
језик преведене Рави-Јосифове хронике дотична места саоп- 
штити и тиме читаоца у стање поставити, да може о вред- 
ности сведоџбе Равина тога судити. Исти пише на стр. 243: 
„И беше мир међу Амуратом (сином Оркана сина Османова) 
и царем од Цариграда; обојица беху утврдили погодбу међу 
собом. И кнежеви од Јавана побунише се на цара; и Марко 
2атооШо кнез од Бугарске (рппсе о! Ви18;апа) помагаше 
их. И цар поиска помоћ од Амурата" и т. д. На стр. 246-ој 
прича, како је Мурат узео Галипољ и околна на Хелеспонту 
места год. 1366. Ту се огласио непријатељ цару, пошто је 
велику силу претурио. И он узе Филипопољ и проће кроз 
сав предео Србију и народи беху у страху од њега. На стр. 
248-ој §. 330: „У тим данима (на врху стране: Амурат узима 
Бугарску 1370) сјецинише се Лазар деспот кнез од Србије 
ч Марко кнез од Бугарске и неколико кнезова од Албаније. 
И сакупише војника колико је који могао. И изађоше да се 
боре против Амурата, и ставише се у бојни ред према њему; 
али они бише потучени од њега и попадоше мртви на бо- 
јишту. А Лазар деспот би ухваћен жив, и они га одведоше 
са собом и у крви га предадоше гробу. А Мурат узе предео 
Бугарску из руку необрезаних у време једне хиљаде триста 
и седамдесете године. А један од робова чу да му је госпо- 
дар Лазар кнез од Србије погубљен и то га веома на срцу 
тишташе. И једног дана он ће рећи: „Данас ћу да умрем [220] 
и ја заједно с Амуратом, који је убио мога господара." И он 
продре до њега, и узе мач и сјури га њему у трбух; и њих 
обојица умреше у то време. И Амурат влада 23 године и у 
крви сиће у гроб год. 1373." И да се не зна, кад и у ком је 
веку живео Рави Јосиф (а зна се да се родио 1496 год. у 

» Није, но ра§. 248 као што ће се ниже видети. 



ХРОНОЛОШКА ПИТАЊА 73 



Авињону), већ из самог конфузног казивања његовог може се 
видети, да су извори, из којих је он црпао, морали врло мутни 
бити, и да по томе казивање његово не заслужује да се, при 
расправљању о години битке на Марици, у обзир узме. Но 
што је најлепше, та он на поменутом месту и не прича о 
битци на Марици, већ управ о боју косовском, који се по 
њему године 1370 догодио. 

Тај дакле трећи приговор против г. 1371, отпада, те 
нам остаје само летописна белешка Исајије монаха с којом 
се мора рачунати. Поговор је писан, као што је горе наве- 
дено, 6879 индикције 9-те. Индикција 9-та те године текла 
је од 1 Септем. 1370 до последњег Авг. 1371 год., и пошто 
се у поговору помкње и пропаст Мрњавчевића и војске њи- 
хове у Маћедонији и наступивше за тим на земље њихове 
разне напасти и невоље, то је све то 1 Септембру г. 1371 
претходити морало. Из синодалног закључка о сједињењу 
српске цркве у области деспота Јоана Угљеше са цариград- 
ском патриЈаршијом изданог и потписаног од патријарха 
Филотија у месецу Мају г. 6879. инд. 9-те 3 види се, да је 
деспот Угљеша „Авдбопкц беоттстјс 2ерр:а« хОрес *Ш&ф 6 
ОбухХвспЈв" у Мају г. 1371, још у животу био и по томе се 
пропаст на Марици у Јуну или Јулу т. г. 1371 догодити мо- 
рала. То следи из поговора Исајије монаха, и пошто је он 
класичан сведок, и к томе је годину и индикцију словима [221] 
назначио, то пред њим и летописци наши и Мавро-Орбини, 
који стоје за 26. Септ. пасти морају. 

И Халкокондил вели да је летње доба било (-Мроог бг <Џ 
бра) кад су Турци на српску војску „гахра ТсЖхреи шшџбч* 
— „хкта КерЈШУву у&роГ безбрижно боравећу напали и њу 
потукли (Сћа1с, ес1. Вопп., р. 31.). 

У нашим лотописима каже се да се то збило у Маке- 
донија — у Македонији на Марици — „нлмлриц-к бдизк 
чркномснд кс! еоинстко иук потоплгено ЕкЈстк." (Шаф. 54, 61, 
72). Кантемир у својој историји османског царства, писаној 
по турским изворима, пише на стр. 58. „Н. 766 п. Сп. 1365. 
Мигао! зепо-ет еш Неег ип!ег 1.а1а бсћаећш ш Еигора, (Јаз с1еп 
РеЈпсЈ ап еЈпет Ог1е, Сзегтеп (Чермен) ртпапп! ипуегзепепз 

'Ј- МиИег, ВухапКшзсће Апа1ек(еп, Меп, 1852, ра §. 77. [5Игип^$- 
ђепсШе \УЈеп. Акас1етЈе с1ег МбзепзсћаКеп, РћН.-ћ!з1 С1абзе, IX, 1853,409.] 



74 И. РУВАРАЦ 



апЈЈгеШ ип<1 тН 1е1сћ*ег Миће ш сНе Р1исћ1 бсћШ^"; а и Хал- 
кокондилово „хата Керрихч&ч х б Р° ч " — 'п Септшш ге^опе — 
указује на Черномен, сада Чирмен; а што уједно Халкокон- 
дил реку ону, на којој се војска српска утаборила била, зове 
Теаром — „Таеарос; тсстар.бс.," у латинском преводу погрешно 
Таепагиз, те странци а по њима где који наши битку на 
Марици — ваљда што класичније звечи, зову битком на 
Тенари 4 — то треба знати, да Халкокондил у историји својој 
меша Теар са Марицом или старим Хебром (в. Сћа1с. ћјз*., 
р. 12 [„...ш\ I; Таиероу 11фаута тсохацА^ хбу хаха хгр АГуоу 1к1 
тсоХо тоО латар,оО аОу таГ; ШЈдг! %рое\&еГу и ] „паујђи$ т тЧитеп 
Таепагит (Та(ароу) јихга Аепит игђет сЈесЈисИз," а на стр. 520 
пише: („...хатаХајЗесу АГуоу полш тђу 1у т{ј врахтј лара тф "ЕјЗрср 
ттотаиф, .."] „и! оссирагеп* Аепит игђет ТгасЈае, јихга т1шпеп 
Неогит": а опет на стр, 529: [ И ..ха> ЈЗао&еи* IV 'АбрксУоитоЈле:, 
гсера^ тоО Такхрои, -јј/ бђ I« тоу "Еррсл/ ехбсбоГ."] „етјат гедтат 
зесЈет АшчапороИ иНга Таепагит (Тасароу), диа Неогит Ша- 
Шиг, етипшГ 5 ) и да у том погледу нема ни- [222] какве 
разлике између наших, турских извора с једне и Халкокон- 
диле с друге стране. 

У турским повесничким изворима уписује се у заслугу 
победа турска на реци Марици беглербегу румилијском Лала 
Шахину или подручном њему крајинском војводи и јунаку 
Хаџи Илбекију, но у животу Стефана Лазаревића деспота 
(Гласник, Х1Л1, 290) каже се на једном месту: „Посшаизтк ж« 
« ск нимк (ск Клкк©л\к, врат->л\к д«спота (>т«фана) иже ис-пркка 
крккшк д-ристивнкскк1ил\к пролигатмк, иж( н Исллаилитомк кк кра- 
н«ук ткзоил\1нитк1И нж! и вк в^лнц-ки крани на р-кц-к гла- 



* Рачки у Раду Југосл. Академије II, 89: „(Тига) роЈикозе до& 1371 
па Ташагози згђзкојЈа Кга1ја Уикабша." 

» К. Јиречек вели у „ОезсШсћЈе (1ег Вић»агеп" на стр. 40: „Ве! 
Ас1папоре1 ђетшстет вЈсћ сЗег 2иБаттпепИи88 уоп с1геј ђес1еи»епс1еп РШззеп; 
сне Мапса (аег Неђгиз сгег АИеп) ттт1 т'ег Ипкз <11е ТипАга ш\, гесћЈз 
сИе Агс1а;" на стр. 41; „Оег ^гб&бтв 2и11и58 с1ег Мапса Ше ТишЈга (Таварое. (V) 
с!ег ВугапИпег) ептзрпп^т 1Ш Ва1кап"; а у делу: „БЈе Неегз1газзе уоп Ве1- 
&гас1 пасћ Сопзтаптторе!," велн исти писац на стр. 47 да је Тунџа стари 
„Топгиз (Рјо1- 3, 11, ТоОу^аТћеорћапез 674, Типга: КопзТаоИп уоп КозТепес... 
** №*, 01а$шк 42" (сар. 65) а на стр. 49: .Бигсћ Ше ЗтасП (И11е Виггаз 
(Вепзи1е, АгкасћороНз) ШеззТ с1ег Кага«ас-Оеге. Оеззеп №ђепт"1изб Вбјик 
Оете (I. Огоззег Васћ) јвТ с1ег Теагоз с!ез Негос1о(, етег сјег оегићткзтеп 
РШззе с!ег На1ђјпзе1." 



ХРОНОЛОШКА ПИТАЊА 75 



голмјм-ки Љарвцд кркммк излитни киноккннкк (емстк) 
(ЗБрЈНЈЗк)" а тим речима хоће Константин Философ да 
каже, да је Евренос, — друг Хаџи-Илбекијев и такоће кра- 
јински војвода, који је највише допринео да се у првом пе- 
риоду турско царство тако брзо у Европи рашири, — по- 
тукао Србе на Марици. Константин Философ био је много 
ближе том времену, него Нешри, Идрис и Садудин, који су 
повести о битци на Марици по усменом казивању Турака 
састављали. 6 

То нек буде доста о битци на Марици, у којој је краљ 
Вукашин пропао, и која се није 26 Септ. 1371 г., као што се 
узима, нити пак I Новем. исте године, као што Лукари (у 
Сорјозо пзтгеКо Је јјН АппаП сЈе Каиза, р. 63) пише, већ у 
летњем месецу исте године «371 догодила. [223] 

А сад да се још једном вратим на годину смрти цара 
Уроша о којој, као што наш Рајић вели [II, 676—677] „не 
малое сумн1ше.« между Историками естБ, колико бо ихђ о 
томђ написали, вси иное назначаготт. лћто". Рајић наводи и 
побија Мавроурбина (г. 1371),' цароставник („6880, еже есп> 
1372")и хронику Хилендарску (6870=1362), Цароставник и 
Витезовић с Орбинијем „вђ излишеств-ћ погрЂшаки-Б" а хи- 
лендарска хроника „вт> недостатктв погр^шаетг"; а за Диф- 
рена „которш опредћлиет-в искомое лћто 1368", примећује 
да је „наилучше угадалт. лћто (смерти) цара Уроша". в Но еже 
ли припомнимт. — продужује Рајић — что ввние писанно, 
нко Урошт> Царв владћл-в деслтЂ лгтђ,... то паки обрћтемг, 
что и безвременнан его смертв поств1гла ири скончанш 1367 
года<. И ту годину аримили су сви аисци који су иосле 
Рајића о том што иисали. — Рајић је ту годину добио тиме, 
што је узео ирво, да је цар Стефан преминуо 18 Дек. 1356 
и да се Урош зацарио 1357 г. а друго, да је Урош цар вла- 
дао 10 година; но пошто прво не стоји и није истина, а 
друго се оснива на неразумевању једног места у Орбину, 
који не каже да је цар Урош 10 година владао пак онда 
скончао се, већ да се за десет година слабе владе његове 
распала српска царевина на више држава, (краља Вукашина, 

8 Иввори српске повјестнице вз турскијехспоменикаод Бернауера 
■ Брлића, у Бечу, 1857. 

' Тако стоји у руском преводу Мавро Урбина, но Огошј тако не 
пише, но друкчвје, као што ће се ниже видети. 



76 И. РУВАРАЦ 



кнеза Лазара, жупана Николе, Балшића, Воихне Кесара и 
зета му Угљеше), „1а1епе т тапсо сИ сНеа апт хиМо П Ре§по 
<ћ КазбЈа т"и сЈешбо јга ^иаихо Вагош боргаскШ'' (Огђшј, р. 
270) — то од Рајића узета и од других усвојена г. 1367 виси 
у ваздуху, и мора пасти, ако се не нађе какав јак подупирач. 
За такав и уопште за какав ауторитет у тим хронолошким 
питањима не могу сматрати тако звани троношки летоаис, 
у коме стоји написано да [224] је цар Урош убијен 2 Дек. 
1367 г. Од куда је непознати компилатор из прошлог века 
тај хронолошки податак узео, или како је до њега дошао, 
то не знам, али то знам, да се спорна у историји нашој 
питања по тако позном и таковом писцу, који је пре саста- 
вљања „Србског РодословЈл" доста разних рукописних и, 
печатаних „исторјд" читао и много по земљама српским пу- 
товао и причања народна о минулим вецима и јунацима 
слушао, па за тим сео и, ослањајући се на памћење своје, 
дабогме без сваке критике, Родословије то српско написао, 
— решавати и пресуђивати не могу. 

Пошто је дакле Рајић пао а Троношац се у обзир узети 
«е може, то се морамо вратити на неопровргнутог од Рајића 
Дифрена, који вели: да је Вукашин убио Уроша године 1368. 

Дифрен није извор за аисца сраске историје, и с тога 
веродостојност његовог казивања и кажност његових пода- 
така зависи од извора, из којих је он црпао то казивање и 
узимао те податке. Дифрен је нашао у Орбину [р. 272] место 
где се каже, да се мати цара Уроша као монахиња преста- 
вила, „(ге апш а"орд 1а т.ог1е сГеззо 1трегас1оге Угозс зио 
тЈ81шо1о. Спе ти пе1 1371", и отуд је извео, да је цар Урош 
убијен 1368 године. Али је питање, да ли се доиста мајка 
Урошева речене 1371 године преставила? Из повести о из- 
мирењу српске цркве с цариградском патријаршијом у год. 
1375 излази да је тада „стлрл царицл кирк Шлисавктд" још у 
животу била (в. Животи краљева и архиепископа, изд. Да- 
ничић — стр. 382). То би се још боље потврдити могло, 
кад би се тачно знао датум писменог одговора, даног царици 
Јелисавети у погледу њеног поклада од стране млетачке ре- 
публике (в. Гласник, X, р. 86: 1псНаз Нђ. II XXXV 1375—77. 
„РебропбЈо 1ас1а о!от1пе НеПбађеИе 1трега1псЈ Роташе бирег 
1асш биј с!еро8Ш 133"). Речена повест о мирењу цркава напи- 
сана је [225] за цело ако не у XIV а оно у XV веку, и по 



ХРОНОЛОШКА ПИТАЊА 77 

томе она заслужује, да јој се више верује него ли писцу 
дубровачком из почетка 17-ога столећа. 

И по томе ствар тако стоји: 

На једној страни стоје летописи наши, који су запи- 
сали год. 1371, а на другој страни стоји Орбини из кога се 
изводи год. 1368 као година смрти цара Уроша (јер Тро- 
ношца са г. 1367 нећу да узимам у рачун). 

Ја сам против год. 1368 навео што сам навести имао 
и умео, и тако по1епз Уо1епз морам остати при свом првом 
тврђењу, да Вукашин није убио цара Уроша, но да је цар 
Урош, који се у. почетку Децембра 1371 преставио, преживео 
краља Вукашина, који је пре 1 Септембра те исте године у 
битци на Марици пропао, и с тога се каже у летопису> на 
који сам се горе позвао: „Тни жс кјззлобибнш ллогжк (цар 
У рош). ацн н пострада вк изнгнанкЈи царскнпе чксти И'тчкствд 
скомзго, нк пдкнј поср-кд-к зшлкз скокз* кн скокзн атли и чнстм 
цдрскои кк когоу пр-кд-однти, кк л-кто 6880 (1371) ткриџ 
деккзкрУа 4 днк, коннчноу ждлостн зсллли ©рккскон шстлкнкк. 
Ен тожд« пр-кжд« тог№ пр-кставлкзнЈа л-кто снгнакш«и 
кзго \ут царсткл Елнкашмнн крллк и Оуглкзша д«потн м»т 
смнокк Измлилнзк-кхг. ск пр-кмногммн множксткомк кои скон л 'н 
покижнк! Бмшс нл р-кц-к глаголизм-ки Марица, икш нн ткл(скл\к 
нун овр-ксти С1." (Ја^Јс, о. с, р. 108.) И у другом летопису но 
исте редакције каже се „(Урош цар) кк скож зшли слдкно кн 
господб пркндс СО житја с(го и многЗ скрнкн и>стаки {учксткв 
сво«лл$, оки> о нзгнани, ок№ пр-кстдклкзнГмзмн своимн. И кн 
то бко л-кто вн нмзж! скгнанк БН1стн, снмрнтио пр-кл\-кни его гос- 
подн №тн здшнмун. И и е мнит* л\кжд$ сУими Влнкашннд 
крали коисц-к и того крата Оуглкзин дјспотл н т/и салли кратшци 
покнши ккши" и т. д. — Да ли је г.Јагић на по- [226] слетку 
растављене речи добро превео са „А1 поп тарпо Ше/уаИо 
роа1еа"? е1с. (Ја^јс, ра§. 85). 

Што .се дана тиче, то се обично узима да се цар Урош 
преставио 2 Дек.; но у хиландарском типику назначен је 
трећи, а у приведеном месту из летописа код Јагића на стр. 
108 поменутога 4 Дек., у једном летопису (Шаф. стр. 71.) 
пише: „кн д-кто 6880 — 1371 постшштк коннцн цара Оурошд 
м-к«ца ДЈКЈмкрм к; (2) кн чЈткрктккк". Ја немам кад рачу- 
нати да се уверим, да ли је доиста 1371 године 2 Декембар 
пао у четвртак, али не могу ни претајити, да сам пре више 



78 И. РУВАРАЦ 



година рачунао и нашао и у издању Шафариковом на страни 
дотичног места из летописа прибележио, да је г. 1367. 2 Дек. 
пао у четвртак. Из тога би се можда могло сковати оружје 
против хипотезе у овом прилошку постављене а у прилог 
тврдње Рајићеве и за част састављача троношког летописа. 
Нека кује ко има вољу, а ја ћу само још да приметим, да 
је у ноти оној, коју је у екземплару на руски језик преве- 
деног Мавроурбина на стр. 236-ој, Патрнјарх Арсеније IV, 
исправљајући Мавроурбина написао и коју ноту Ј. Рајић у 
ч. II стр. 675 приводи, најпре написано било: „и си укистк«> 
1естк сктвор^но ва п*ли Кособомх близх Шродилллга Кк м-кст-к 
4»ксл\4\\лк ©удиллла", па је после направљено од „©удимда" 
„Ншудима,,. За Судимљу зна и Пајсије патријарх, а ниже 
Неродимље нашао сам на картама „НекосПп" записано. Није 
ли то тај Некудим?* 



0^3 



8 [Руварчеву погрешку о дану битке на Марвци исправио је у 
истој књизи Годвшн>ице Љ. Ковачевић „Неколико хронолошких испра- 
вака у српској историји, X, Кад је погинуо краљ Вукашин?" (402-404). 
•0 дану смртн цара Уроша расправљао је Ковачевић, измећу осгалога, 
■на истом месту: „XI, Краљ Вукашин није убица цара Уроша" (404-416). 
И, Руварац је поново расправљао о дану смрти цара Уроша у „При- 
лошцима агиолошким.* Ломио се взмећу 3 в 4 дец. 1371 као дана 
цареве смрти (Српски Сион, VIII, 1893, 422—425), али је ипак више 
иагињао 3 дец.] 



VII 

[Стефан Лазаревић на повратку из 
Ангоре у Србију] 1 

Кад бих хтео коментирати цео живот деспота Сте- 
фана [184] Лазаревића, оц Константина философа (Мурав-ћвг, 
Житјн свитнхђ, Спб., 1856м.Дек„ 262—314; Изборник-вславлн- 
скихт> и русскихт, сочиненЈи и статеи од А. Попова, Москва, 
1869, [92-130]; Гласник, XXVIII, 366-428; Гласник, ЈОД 
244—328.) морао бих написати читаву књигу. Ја ћу се др- 
жати последњег издања и покушаћу овде, да нека само 
места из 39, 41, 42, 43, 44 и 45 главе објасним. допуним и 
исправим, аратећи Стефана од Ангоре до Триаоља на Ко- 
сову. Описивање саме битке на пољу ангорском, под Звез- 
дом гором, није моја ствар, а није ни од потребе, јер сваки, 
ко се накани да ово чита, знаће где му потанко описивање 
те битке — која је по Хамеру „еше с1ег №1сћп'§$1еп о!ег 
Кпеаб-ипс! Уо1кег§е- [185] 5сћЈсћ*е в — тражити треба. Али код 
саме године, месеца и дана велике те битке морам се мало 
задржати. „Бмстк ж« оуко кмикага кранк кк Пнккнр-к, кк л-кто" 
6911—1403. пише на стр. 280 Константин, но то је погрешно, 
јер се битка догодила г. 1402. у летњем месецу, као што је 
и у нашим безименим летописима забележено: „кк л*т«6910 
— 1402. с\'ки Д«мирк цдр ћ (татарски — тсллнр акк сак*,) цдра Бага- 
зитд п*д ингбрвмк (днг8р«лм.) »нл 29" (Шаф., Лет., 75., Григоровић , 
51, Јагић, 103., Гласник, IX, 150, 31аппе, VI, 21, 5<ап'пе, IX, 
79. [Упор. Стојановић Љ., Стари српски родослови и лето- 
писи, 1927, 604, стр. 220—221]). И у месецу се сви новији 
историци слажу, но што се самога дана тиче, то је Хамер 

" [Прилошци к објашњењу извора сриске исахорије, Гласник, 
ХШТ, 1879, IV, 184-194], 



80 И. РУВАРАЦ 



(I, 622, N016) узео за дан битке 20. Јули (четвртак, а њему 
следи у том и Цинкајзен (1, 379) и Хопф (Егбсћ, Епсус1ореш'е, 
[ЛСХХУ!.. 65) но Француз МигаИ (Сћгопоегаргпе бугапбпе, 
1057 — 1453) на основу најбољих извора изјаснио се за 28. 
Јулија 1402. г. Осим Византинца Францеса, пишућег на стр. 
67. (Бон. изд.): [ ч Т-д бе е&оотђ бубб^ тоб ТоиАсои џгр&<; топ $8аС 
етои{ б ЋхгцСргц 6 јЗаасХеп? Мааааует&у ха! ПерааУу ха! рореиоу 
Ејш&шу тбу &џт1ра» Млауса^тгјУ ^(мЛ&иае ш1 ттју руаГха аитоп 
хх^ тбу и1бу аитоп Мсоа^у жскХ етерои; оих бХсуоиЈ арутхах, тјј$ аиХ% 
аитоО, ха: п^ута тбу атратбу абтои бсеахебааеу."] „Оје ујсезшо 
ос1ауо тепбЈб ЈиШ аппј 6910 Оепнгез (6 Хте^сргЈе), Мабба- 
^егагит, Регбагит е( бсугћагит бер1еп4попаПит гех, Вајаге- 
Јет атегат сит ихоге е* НПо Мобе аШб^ие аи1ае орПтаНоиб 
поп раисЈб серН, Шит^ие ејиб ехегсИит сПббЈрауН" потвр- 
ђује то и један очевидац, којега речи ОегагсЈо ба^гесЈо, 
који је 8. Августа 1402 из Брусе побегао и 22. Августа у 
Цариград приспео, у извештају своме, млетачком већу под 
12. Окт. 1402 поднесеном наводи. (Мига1оп, бспрЈогеб гегит 
НаНсагит, XXII, 795). Рјегго 1^ип&о био је у војсци Бајазитовој, 
и тај је казао претпоменутом извештачу млетачком, да су 
се судариле обе војске „ш 1^ап§;ога 28. 1,и§;По а и да је у Ба- 
јазитовој војсци био и син кнеза Лазара. 

У нашим летописима могло је преписивањем лако по- 
стати из и к>ла" »ни, као што за то у самим летописима 
примера имамо. На то као да указује и место дотично у 
Згаппата, VI, 21. [186} 

У почетку Јуна 1402 био је кнез Стефан још код куће, 
и спремао се с братом својим Вуком на војску, као што се 
види из иисма дубровачке општине, писаног у Јуну поменуте 
године (Пуцић, I, 41.) 

Гдекоји наши летописци к речма: „оуки Темирн цлрл Ш- 
изита подк Мнг\'р0ли>" додају јошт: „издлде ео »его д«спетк 
Ст*ф<»н1." (Шаф. 75.). Чудновато! А у самим турским аналима 
пише.да су изневерили Бајазита најпре Татари, па после да су 
га и турски војници оставили, и да се једини Стефан, син Лаза- 
рев, са својом дружином храбро борио и издржавао навалу 
Татара, па наводе и речи, које је Темир, дивепи се јунаштву 
чете Стефанове, рекао (1.еипс1., Аппакз Тигсш, стр. 320.). 

Кнез Стефан с братом својим Вуком и заосталом дру- 
жином пробије се кроз Татаре, и прошавши кроз огањ и 



СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ ... . ИЗ АНГОРЕ У СРБШУ 81 

воду, склони се с једним делом своје дружине у Цариград, 
а неколицина од во|ника његових „пр-кшкдкш« л\ориз и л^ало 
л\ил\с шкдкин #нкдринн9кк градк (вдрен«) изкскчено емстк 
н-ккеимк Одражи«" који је и отца Стефановог, кнеза Лазара 
на Косову — тај се разумети има под „довлигс- страдалкцл" 
— ухватио био, и по томе је имао „мнавистк... и кк. смнс-у игго" 
у черноменским (данас чирменским) луговима (стр. 274 и 
275).* У Цариграду је кнез Стефан с великим слављем доче- 
кан од цара Јована, кога је оставио био место себе стриц 
му цар Манојло, кад се на крају г. 1399 кренуо на пут, да 
у старом Риму куша сјединити цркве и покренути западне 
народе на избаву царског града, опседнутог и притешњеног 
војском Бајазитовом. и Т«гда ж« (а имено у Августу 1402) и 
диспсткскааго сана кнсприизмлкзтк стк [187] клагочкстивадго цлрга 
Јваш." [278] То потврђује и горепоменути сувременик ОегапЈо 
5а§гес1о у наведеном извештају: „— Ргае*егеа сИззе, сћ'1 1тре- 
гас1ог Са1ојапт 1есе Безрого пе11е Тегге зие \\ т১шг 11§Нио1о 
о!е1 сопхе 1,аггего," [Мигагоп, XXII, 797]. А и Орбини вели на 
страни 320: „Ег. еббепдо а1Г ћога 51етапо ргесЈехго а Сопб1ап- 
опороћ ћећђе Нго1о о!е1 Оезро!" 3 У Цариграду догодило се 
у месецу Августу још нешто, што Константин не спомиње, 
а што су не само наши летописци забележили, но што и 

Орбини потврћује. Први лаконички пишу: „вк тожде (т. ј. 1402) 
л-ктс- св/кза (или ^уувати) А'*"«т1к @т*фанћ Гкргд Блккскикга оу 
Цааиградоу." [Упор. Стојановић Љ., Стари српски родослови 
и летописи, 1927, 605, стр. 221]. А Орбини подробније казује, 
да је Ђорђе Бранковић, који је са својим братом Гргуром 
био такоће у војсци Бајазитовој, па се и он спасао у Цари- 



* Хамер (I, 210) каже, да је у боју на Косову уз принца Јакуба 
био генерал пионира „5заг1с15Сће-Ра5сћа* (5агис1бсће-разсћа); може 
бити да је исти Коистантинов Саража. 

8 [У папирима И. Руварца има једзк лист с натписом „О деспо- 
тима србским и тко их е поставио". Али на њему има и другвх беле- 
жака, н. пр. о Јадвиги (Драги) и Кнезу Лазару. Белешке су из младости 
И. Руварца (види се по правопису), па ипак се у њима налази скоро 
од речи до речи повнато место из његове студије О Кнезу Лавару 
(1887) о титули Квеза Лааара (стр. 191). Под крај живота (види се по 
цвтнранвм делима) написао ]е И. Руварац састав нсте садржине, само 
у скици. Сабрао је, на два листа, вести о постављању деспота, све од 
Стефана Лазареввћа до Змаја Огљенога Вука в Ђорђа и Јована Сте- 
фановића, Грађа Је одлично сабрана], 

6 



82 И. РУВАРАЦ 



град (а Гргур пао у ропство татарско, из кога је после ис- 
купљен био), ухваћен на молбу својих ујака (Стефана и Вука), 
који, живећи с њим у непријатељству, бојаху се, да Ђорће не 
оде у Романију к Мусулману Челебији, (најстаријем сину 
Бајазитовом, који је после битке код Ангоре похитао у 
Европу, те се утврдио био у Адријанопољу), те да нре њих 
не стигне у Србију и не заузме област њихову. „Изк соужанк- 
<тка оу Царнградоу оукрад« Гкрга Родопк кк л-кто 6911 — 1402. 
См. 3" [Упор. Стојановић Љ., е. с, 606, стр. 221] бележе 
обично наши летописци, само један (5*аппе, VI, 21.) каже, да 
је то било 31. Августа; а Орбини пише: „Рга циез*о шего Ој- 
ог§1о 1ог шро*е (Стефанов и Вуков) зј хгоуауа шсагсегахо а 
СопзћтћпороН, сЈоУе \\ Безро* е\\ ћауеуа 1азсјаго ип зио 
8еп1П'ћиото, Ц Ч иа1е шсЈоПо тогзе о!а диа!спе §гап рготезза, 
*гоуапс1о 1е сћјауј с1е11о сагсеге, 16 Поегб." Поменути ослобо- 
дитељ Ђорћев може бити да је онај „№со1а КосЈор ргоЈоћЈз- 
Јапо," који се с Радичем челником и с другим дворанима 
потписао на уговору, закљученом 14. Авг. 1435. измећу дес- 
пота Ђурђа и млетачког посланика (Гласник. XIV, стр. 19.). 
Ослободивши се тавнице, отиде Ђорће Мусулману цару у 
Једрене, који га [188] милостиво прими и обдари. („1п1ег аНа 
сшпауИ еј јаш типс ћагћагезсепћ Вагћагиз аппа ргорпа, зшпгш 
атопз ЈШе1^ие гезћтошит ^иат т еит сопарјећа!", вели 
по Орбину Павао Витезовић (Ритер) у рукописном делу: 
„бегђја Шизћ-ага.") — Угостивши и венчавши Стефана на 
деспотство, цар Јован пошље га к тасту своме, господару 
Митилинском, „Катм^-зик-", да га оданде у Зету оправи. И 
на острову митилинском (Лесбосу) славно је дочекан и уго- 
шћен Стефан. „Тогда оуко и Дкитрк «го дркждтЈли оузр-ккк 
ск пр-ккмсокми, о ннгмкж« нал\к слово, »ж« пвсл-кжде вк жшоу 
погетк. По млтсри ко и сии аншсш царк. пЗаноуилсу, — . Глаголв 
нзмву твгда Кадк.доузк ск: »ж» ршпши отк Дкшт<рии мои^к 
поилш Кк ж*ноу с«к-к. И сии оустроише се ск скк-ктомк и скд-к- 
лсваникшк цлрице 1оаноки, сјкз С1стри." [279]. 

На броду оном, на ком се Стефан с Вуком и дружином 
својом из Цариграда у Митилин превезао, био је и поменути 
Млетчанин Сагредо, који казује „сће зј рагИ с1а Сопзћзпгшо- 
роН со11а §гапс!е Сосса ћотеПпа ћепе аггпата, зорга 1а диа1е 
Шат егапо <1ие НвНиоН о!е1 сопхе [.аггего соп тоНа 
8еп1е. Е диапсР е&Н 1и ауапН а ОаШроП, зесПсЈ Оа1еге сН 



СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЂ. . . ИЗ АНГОРЕ У СРВИЈУ 85 



ОаШроН агта!е е ђепе ш огсЈте уеппего соптго диеШ, сше 
оПо да ип 1а!о е о«о да11' аИго, тгаепдо то1ге баеМе рег Ш 
зподо, сће регсоббего бет иопнш <јеПа Сосса, де' циаИ ипо 
тоН. Е о,ие' о!е11а Сосса бЈттПтепте тгабзего сопгго ^ие' о"е11е 
-ОаИеге тоНе заетте, регсотепдо е тегепдо рег та1 тодо сће 1е 
4$еМе Оа1еге гШгагопз1 га аЈе1го, е 1а Сосса апдб а бст, е \ 
•детН тЈвНиоН сЗе1 сопте 1аггето пта$его пе!Г 1бо1а <И 
МегеШпо соп регзопе сјгса 260. Ргаетегеа 81 дЈсеуа сће 
<П уокуа та^ог И§1шо1о де! сопте Ј-аггего) гоеПеге рег 
зиа тоеПе 1а НдПиоЈа де1 бј^поге д! МетеШпо. 1е [189Ј 
диаН погге (гаИауе Н деКо 1трегадоге (Со1ојапт). Ма доро 
Ји деМо, сће диебто татптошо поп 81 сотрјегеоое." 1 [Мига- 
Ш, XXII, 796-7]. 

„Бкздкигк.. се дјспотк отк пр-кдрсчснддго острока (ДОнтн- 
линк) кораккми нд-кашс, н ико екјстн пристати нзмоу кк Лрканасм 
«к кмикми.\\к лкбочкстнкзмк скр-ктанзтк кзго господннн странк 
т-кун. В-к бо н зстк нзмоу. вк во арканашнскнж господинн, Гк>ргн 
ш\$ кзмоу, понзлн к-кшс Кулсноу ссстроу нзго кн жсноу, ^тк ннзнз 

ЖС РОДИ СН1ИЛ БалКШОу, ИЖС И ТК КН1СТК ГОСПОДННК ЗСМЛКЗ тонз... 

Дастк ж« 8к оук-кд-кнннз Благочкстнкон госпожди литсри сконзи 

дсспотк, зетк Ж1 мзго ВК1Ш1 рсчсннж подастк кзмоу КОННКСТКО, 
Ј€лико ккзможкно, кк кзжс допрокоднти того.* (гл. 45). Орбинн у 
краве казује: „Н ^иа1е (бтегапо деброт) тбјете со'1 зио 1га- 
те11о епггб т ипа §а1еа дј МетеНпо, ет уеппе рпта ботго Оо1- 
сјдпо, рој боагсб арргеббо АпНуап; е! зј асотшодб со'1 био 
со§пато Ошг^ш дј бтгазсишг Ва1з1 бј^пог дј 2епта, Н диа1е 
«И дједе то1та §епте, соп 1а ^иа!е уеппе ш КаббЈа." [320]. 

Дубровачка општина, одговарајући госпођи Евђенији на 

лисмо, којим их је била умолила, да пошљу Никшу Влахо- 

тића „8 крнгснтинк нскатн ткок> д-кцоу". јављају јој под 10. 

Новембра 1402. да пошто мећу тим „по милоети божиј«и го- 

-сподинк кнезн и крдтк м$ догшше," то није потребно слати 

4 Ј. Шафарик вели у извештају о свом путу и истраживан>у спо- 
меника српске историје у млетачкој архиви (Гласник, IX, стр. 299.) да 
је преппсао из рукописног дела: Согпаго ОЈотапЈ, ^еПеге с!а1е т Соп- 
:34ап4шороН аппо 1402., врло занимљиво савремено взвешће о великом 
боју између татарског хана Тнмура н турског султана Бајазита, у ком 
су и синови српског кнеза Лазара учествовали, и које заслужује, да га 
у Гласнику напечатамо. То до данас није учиаено, и за то сам држнм 
да ввје сувишно, што сам из Сагредовог извештаја односна на исто- 
3>вју вашу места повадио и прнопштво. 



84 И. РУВАРЛЦ 



Никшу, и к томе придају „много уитни к-куи-мо... прнпрдкни и- 
ч(Кдсл\о иук ск. К(ликомк лгекккомк и почт(нигемк прилчити, дл 
1то се пот(гоин тдл\о к кдмк, да когк дд т*рк [190] ил\к. 

Б$Д( ДО8ОЛН0 Ск ПОЧТ(НКНЗЛ\ћ И Ск В(С(ЛН(€Л\к ДОКИ К"ћ- 

Д1Тк скок« К8К10." (Пуцић, I, 42.) 

Утврдивши се „вк западнмиук" (у Европи или Романији> 
Мусулман цар „о\'к-кд-квк о дкпотк 6т»фдн-к гаж( ккшк и к*дм 
гако кк западк1шил\к л\-кетол\к гд-к лк>ко измти х-оштггк и слмк 
кк злпддкнк!ил\к оуклднганзтк « ск кксклли скоилли. К-кго\' Ж( 
тогда ск р(чшк1ил\к Л^Ц-соулклиномк и смном СЈСтрм стар-киимнз 
дјспотовм <ШрћЈ«, нже и т гетшго Тоурккомк повараар\% ,|И е * 
индко ккзл\ожно к-к (?). Т-кл\к Ж1 и пославк царк пок(л-к поуте 
скдркжати и стр-кшти по 31л\ли сиук ни ко иноуд-к вкзможкно- 
в-к проити влагочкстикол\оу сшоу" (гл. 44.). Из Бара пошао је 
деспот Стефан с дружином своЈом и с војском даном му од. 
зета Срацимира, господара зетског, и ударио је путем, који 
је водио на стару или прву архиепископију, Жичу, а оданде 
„пришкдк.. на Косово... и ©\-в-кд-квк многмиук (Турака) соуит, 
разд-клгакзтк конз соушт«нз ск нил\к кк. дка плккд,.. мко да дште 
издинк изскчшк коуд«тк, длоугми екпасггк «; ашт« ж( гедннк, 

КрДТк ПДДЈТк, дроугии СТЛДОу КЛДГОЧкСТИК0МО\* ПДСТМрк ОСТаНЈТк. 

В-кш« Ж( пришкло и отк л\дт(р( мзго ткшткн-кииикз воинкство... 

И 0\'КО Л\НОЖаИШ(КЗ КОКЗКк ДДКЗТк КрДТО\' СКОКЗЛ\0\* Клк|СО\% 

самк Ж( мал-кишо\'К> чктк ек соком кк.чклм*. ид(Тк кк крлнк." И 
турска је војска подељена била на двоје; Стефан ударивши. 
на онај одел турске војске, којим су заповедале паше, и који 
се код Грачанице утаборио био, разбије га и потуче а млађи 
брат Вук, намеривши се на свог нећака „оплкчи с( нл нггнга 
сконзго.., христнинкско« скиптро" буде од истог са свим потучен. 

„ К*кШ1 Ж( ТОГДа Н К(СЛрк 0\*ГЛ(ШЛ Ск НСЛ\ДИЛНТк| И Тк Л\НОГ* 

СЛ©\*Ж(НИНЗ СкТКОрИ Ск СкЛДНИНЗМк Кк КЛДГОЧкСТНКОЛ\0\' ИЗк СИЈк,. 

СИд"к СкК^КТк! и ковм Ккзк-кштанз." (гл. 45.). 

С Константивом се потпуно слаже Орбини, који на стр. 
321. пише, да је Вук, брат Стефанов, потучен од нећака "Ворђа^ 
а Стефан напавши на турске капетане разбио их је [191] и 
победио „рш *08*о соп бЈгаЈа^етта, сће соп ргосЈегга с!е11& 
зиок 1трегосће ега цп -ЈепШ' ћиото, ас!сПтапс1а*о- 
\3%%\\*$с\га, уабаНо, е* соптесЈегаћо <1е' ТигсћЈ, 11 ^иа!е <го- 
уапсшбј а1Г ћога пе1Г еззегсИо Тигсће$со, соте ш јп ргост*о 
1а ћаЈа^Па, регзиазе аШ Тигсћј, сће бј азЈепеббего сН таг 1а, 



СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ... ИЗ АНГОРЕ У СРБИЈУ 85 



ЈЈшгаага, аНегтапгЈо, сћ'е551 поп ро(гећоопо бобгепеге И рпто 
јтрего, е! аззаНо сЈе' СШбћаш. ОпгЈе тсоттсјага сће № 1а 
ћаПаеНа, Н ТигсШ циазј ш" зиоПо 51 сЈ1ес1его а Ш^Не. II сће 
саибб сће тоШ сН 1ого гебгаббего тогН с1а сшеШ сЈе! Оеброг. 
31 диа1е *от6 уегзо ТпроП, сгегЈепсЈо а1 тегто сН тхоуаге 
уШопобо Н $ио {га1е11о Уик; та §Н ауеппе 1иНо ГорробИо. 
Регаосће Гтсоп*гб раг 1а бгхагЈа ассотрадпахо поп рји сће 
<1а уепН сауаШ тгогпо." 

И летописци наши спомињу тај бој деспотов с Ђурђем 
Вуковићем и с Турцима. Једни бележе то овако: „кн тожд| 
Ј\-кто (т. ј. 1402.) бои смстк дкпото^ сн Гкрпемк и с Тоурци 
ш Трнпели, нвгемврЈа 21." (Шаф., 75; Ја^с:, 103; Зхаппе, VI, 21; 
5гаппе, IX, 79.) Само летопис код Григоровића има 6912 — 
1403 годину; а други овако: „кк л-кто 6911—1402 разки д«с- 
шстк Моуси« на Триполм, Нс-нЈмври 2Г. (Шаф., 75; Гласник, XI, 
150.). Овде је погрешно стављен „ДОоусУа", јер је исти тада 
-био код Татара, а није јошт прешао био у Романију. Скоро 
у свима до сад познатим летописима нашим назначен је као 
дан боја на Трипољу 21. Нов.: само Григоровићев и у 51ап- 
патз, IX, је 20 Нов., а Орбини пише, да је Вук потучен од 
Таорђа 25. Нов. 1402. [Упор. Стојановић Љ., е. с, 608, стр. 221]. 
По месту. где се Стефан сударио с Турцима, зове Кон- 
-стантин бој грачанички „по крлни.. С1И к*лнк»и градкчаничк- 
<кон" а летописци кажу, да је бој био на Трипољу: „Ое5ро1а 
сесЈсШ МиббЈат 1П ТпроПо, 1птга Огасћапјгат* (Агк., III, 
Г7). ТпроП спомиње и Орбини. 

Допративши деспота до Трипоља, могао бих овде пре- 
•стати, али не могу се расташи са „животом десаоша Сше- 
4>она и [192] а да не рекнем коју о Ћ кесару Усљеши" Орби- 
•новом „цепНГћиото НебНезта, уазаПо е1 соп!ес!ега1:о Пе' 
Тигсћи" 

Ј. Шафарик приопштио је у Гласнику (V, 299—301.) 
•објашњење натписа извезенога на завеси Хилендарској од 
г. 1399., које му је стриц његов, П. Ј. Шафарик послао био. 
Тамо се вели, да је позната нам Ефимија „родила са Угље- 
•шом (погинувшим на Марици г. 1371), колико је познато, три 
сина: најстарији Јоан, био је већ 1369 г. за себе господар, 
и спомиње се у дипломама манастира руског у Св. Гори; 
други син њиов звао се Тврдислав, незна се шта је био и 
тде је живио, али има и од њега диплома у монастиру све- 



#6 _^_ И- РУВАРАЦ 



тогорском; а трећи син звао се Стефан, и лежи сахрањен у 
монастиру Љубостињи у Србији". 

Но ја би рекао, да то не стоји, а на име да не стоји 
да је стари Угљеша имао сина јована, но да се он сам писао 
„Дкпотк 1«д Нк Оуглш.д" и у грчким хрисовуљама и у срп- 
ским повељама (ј. ЛШПег, ВугапНп. Апа1ек4еп [б1Г2ип 8 5оепсћ(е 
\УЈеп. АкасЈепне, рћП.-ћЈз* КЈаззе, IX], 1852, 75; М!к1. 51ау 
ВИ>Но4ћек, 1851,1, 164 и 165; М1к1., Моп. бего., 179; Гласник' г 
XXIV, 248-249, где је издавач погрешно ставио г. 1372. место 
1369, коју годину 7. индикт иште. У истој повељи зове Угљеша 
кесара Воихну родитељем, јер је био отац жени његовој, 
потоњој калућерици Ефимији). 

Трећи тобожњи син деспота Угљеше, Стефан, био је з* 
цело син овога кесара Угљеше, кога Константин и Орбини 
спомињу, јер на гробној плочи у манастиру Љубостињи пишег 
„л С1 л(жи Отфнк, к«сара Оугмии синк." Истина, да је и 
стари Угљеша најпре био кесар, па онда деспот, али Стефаи 
лежи у манастиру Љубостињи, који је кнегиња Милица 
после боја косовскога саградила. Истина је даље и то, да 
Љукари у својим дубровачким аналима на стр. 63 пише, да 
је Угљеша оставио државу Стефану, сину своме, али ја 
мислим, да се ипак мора узети, да је сахрањени у манастиру 
Љубостињи Стефан био син онога кесара Угљеше који [193/ 
је г. 1402 тајно помагао деспоту Стефану, да потуче Турке 
и који је мало за тим и сам прибегао под крило деспоту 
Стефану, „и зшлк> скс-к- с-ткчкскс-у!«. Ерлнк- и Инс-гоштсу и Пр*- 
Ш18С- пр-кктк н судркжа. И вист& икс-жј нћкокз крмле уристи- 
иноли" (гл. 45 на крају) он је био у животу и г. 1412, кад 
се цар Муса устремио био на Ново брдо, те у мало није 
кесара ухватио у „Ерании" „ид-вже ккзсарк лрЈБиканикз им*- 
имл" као што пише Константин на стр. 305. 

Исти је „Њсар \'глшк, гс-сподарк скрвлш и подунакп©* 
јошт „кк л-ћтс" 6931-1423 записао манастиру Хиландару село 
Вране (Григоровича ПутешествЈе, стр. 52.). До душе Филарет 
примећује (Свлтме јожнмхб славинг, стр. 225., по1а 42) на тог 
„зд-бсв во означенш года, ошибка, зане по лћтописи Угл-ћшв- 
билт, уШент, на Косовомт, полћ вљ г. 1370.", али ми већ знамо 
шта та примедба вреди. 

Но ко је уараво бао тај кесар Угљеша, шје ли бар он 
био син десиота Јована Угљеше? Могуће је, да је Угљеша 



1 



СТЕФАВ ЛАЗАРЕВИЂ . . . ИЗ АНГОРЕ У СРБИЈУ 87 

тај, који је кесарем за цара Уроша постати могао, 6 био син 
старога Угљеше, али ја то тврдити не смем, јер не знам како 
онда да изјасним приведене речи Константинове: „пр^нзтк" 
„3(<ил*> скоге откчкско\*№ Крднк- н Иногоштоу н 11р-кш<ко." За 
све троје знамо где су (за последње в. Даничинев Рјечник а 
Иногошт је предео на северу Врање око планине Пољанице), 
али места та нису била у држави деспота Угљеше, који је 
столовао у Серу (Серезу) и господарио у странама „зелмкз 
гркчкскш." Он је свакако био један од оних силних властела, 
који су се после г. 1371. покорили Турцима, те као вазали 
турски били се и крв своју проливали за Турке. 

Шафарик спомиње, као другог сина деспота Угљеше 
Тврдислава. За какву диплому његову у светогорском мана- 
стиру, не знају ништа ни Аврамовин ни Успенски; може бити 
да је Шафарик начуо био о оној листини, која почиње [194] 
„Сј9е«фд сј Ткрћдисллкк ^глешитк", и коју је Миклошић на 
стр. 149. својих Мопитеп1а печатао, али тај Тврдислав тешко 
да ће бити икакав род деспоту Угљеши. 



8 [Слутн>у И. Руварца одлично су потврдилв извори: Јјгесек, С, 
81аа1 ип<3 ОезеИбсћаК јш т!«е1аИегНсћеп бегђјеп, IV, БИгип^бђепсћ*, 
Мепег Акадегте, 64, 1919, 14-15]. 



VIII 

ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 

КЊИГЕ: 

„ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА" 

КЊИГА ПРВА 
ЖУПАНИЈСКО ВРЕМЕ (600—1159) 

НАПИСАО 
ПАНТЕЛИЈА СЛАВКОВ СРЕЋКОВИЋ, 

НА СВЕТ ИЗДАЛО 

»СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО« У БЕОГРАДУ 1884« 

ОД 
" ИЛАРИОНА РУВАРЦА 

(Прештампано из „Наше Доба") 



У НОВОМ САДУ 

ШТАМПАРИЈА Дра МЛАДЕНА ЈОЈКИЋА 

1885 



I. 

У додатку к првој сврјој расправи, прештам- [1] паној 
у књижици под натписом: „Две студентске расправе И. Ру- 
варца, у Н, Саау 1884", поменуо сам раднике на пољу српске 
историографије после 1856. год. те мећу њима и г. Панту 
Срећковића, професора на Великој школи у Београду. По- 
бројивши на страни 111. мени до онда познате „Одломке из 
Српске историје" и друге историјске расправе г. Панте додао 
сам ово: „Судећи по тим одломцима и расправама београд- 
ског професора, неће бити штета, ако његова „Српска исто- 
рија" и не угледа света. Рекавши то, нисам знао, да се та 
његова Српска историја у велико штампа, и да ће за који 
дан под горњим натписом и света угледати. 

Што сам пак онако укратко и негативно казао оно о 
раду једног професора и ректора Велике школе, замерило 
ми се с неких страна, а поглавито с оне стране Саве и Ду- 
нава: шта више, и због те кратке изреке није се поменута 
моја књижица могла примити тамо на откуп, ван ако [2/ 
се поново без поменуте изреке „и других неких увредљивих 
изрека" штампа, или се пак дотични листови из ње ишчупају. 

Ја сам мислио, да у поменутој изреци о вредности рада 
г, Панте Срећковића нема никакве увреде; шта више, да не 
би ни онда било увреде, да сам познтивно рекао, да ће Исто- 
рија његова, ако угледа света, бити више од штете него од 
користи и по науку и за млад нараштај наш, који би из ње 
учио познавати прошлост свога народа. 

Но било у поменутом суду или не било увреде за г. 
Панту Историја је његова угледала света, и за вредност њену 
стајало је добро „Српско учено друштво", које је књигу о 
свом трошку издало, те свакако треба, да се та књига као 
плод вишегодишњег труда професора српске историје на 
Великој школи у Београду, ма и с ове стране Саве и Дунава, 



92 И. РУВАРАЦ 



иодвргне подробнијем разбору и критичком претресу, но без 
сваке страсти. Ја ћу то у овом листу, у неколико одељака 
покушати, а тим може бити постићи то, да ће где који од 
оних, који су ме због горе поменуте изреке корили, признати, 
да у тој изреци о историјском раду г. Панте Срећковића, 
кад се сазна вредност тога његовог рада, нема никакве увреде, 
« да самимао право, што сам онако казао о том његовом раду. 

Поменув то унапред, прелазим одмах на књигу, која 
подлежи критици, те ћу у овом одељку [3] изнети неке сит- 
нице, али такве ситнице и елементарне ствари, из којих се 
нешто крупно мора извести. 

1. На страни 75. пише у ноти 2.: Ћирило је пре поласка 
из Цариграда у Моравску г. 861. склопио азбуку, али коју? 
„У причању о азбуци вели се, да је Ћирило 1. №>уИег т. ј. 
лоновио и усавршио азбуку. Дакле ону, која је аре њега била, 
а то је била глаголска азбука". Даље напомиње под т. 2—7. 
друге разлоге за то, те из свега тога изводи: „Константин 
је нашао словенску азбуку и преводе светих књига у Бело- 
гезитији, па је ту словенску азбуку т. ј. глаголицу — поуИег 
поновио, а то значи: узео из грчке азбуке сва писмена, а 
што их није достало, узео је т. ј. ионовио, а то значи, из 
глаголице. Такав је смисао и говор монаха Храбра", 

Познато је, да је монах бугарски Храбар написао причу 
о писменима словенским, али у тој словенски писаној причи 
нема нити може бити оне реч'це „поуИег", из које писац 
изводи, да је Константин философ аоновио и усавршио 
азбуку; и '\а мислим, да многи од читалаца те „Српске 
историје" неће знати, од куд ја писац узео 'ту реч'цу 
„поујтег". 

Безимени бранилац салцбуршких митрополита у позна- 
тој службеној споменици против св. Методија подигну и ову 
тужбу, да он: „лоуИег \п- [4] уептјз 8с1аујпЈ5 1Шег1н» 
Нп&иат 1агтат с1остгтат^ие готапат — уПезсеге тесИ" — 
(в. КорНаг, 01а§о1. С1ог., р. Г.ХХУ.; или „Писма о историји 
Срба и Бугара" од Гиљфердинга, превео М. Ђ. Милићевић, 
св. I, стр. 81.). „НоуИег шуептае 8с1аушае Штегае" пак значи 
„недавно изнађено — обретено — словенско писмо", а из 
саме реч'це „поуИег" „недавно" не може се извести ништа, 
а у свези са осталим речима значи баш противно оном што 
писац изводи и тврди. 



иретходни приказ 95 

2. На стр. 127—8. прича писац, како се „нински владика 
Аљфред" у распри с архијепископијом спљетском због земље, 
коју је Трпимир дао овој последњој, надао повољној одлуци 
од стране хрватског владаоца Мутимира за то, што је на 
њиној (т. ј. владике нинског и народне партије) страни била 
правда, „јер у самој повељи Трпимировој изриком је речено,. 
да се исте земље уступају римској спљетској архијепископији 
на неко време (вшдоНв апгнб)«. Не у Трпимировој листини 
од г. 852., већ у повељи Мутимировој од 28. септ. 892. г, 
напомиње се,да је нински бискуп Алдефред тврдио, да спорна 
цркеа није дана цркви св. Дујма (то јест архиепископији 
спљетској — солинској) у област „— поп ш есс1еб1а запсЈогит 
ОотпН е! Апабхавп — роббјаепаа; зеа јрзшз ргебиП тгиелс!а 
аА гешриб ггасШа езт". [Моп. брес.- ћЈзт. 51ау. тег., VII, р. 15.}, 
а у самој Трпимировој листини од г. 852. налазе се додуше 
речи, поменуте по Срећковићу, али у сасвим другој свези, 
а наиме на оном месту, где бан [5] Трпимир нарећује: „Ет и! 
бЈп^иПз аппјб с!е отшђиб пабсепиђиб теггае ех сцг(е по${га, 
^ие Оизап сћсНиг, аеатае ттегаптиг јп тетогатат есс1езЈат" 
(да се сваке годпне од свију плодова земаља нашег двора у 
Клису даје десетак поменутој цркви). [Пмоет, 4]. „бтеићз- 
аппјб" не значи дакле „на неко време" већ „сваке године". 

3. На стр. 430. Дукљанин каже за краља Градињу, да је 
био „разуман муж (запе те) бојећи се и љубећи Бога и т. 
д.". Мало ниже: „Оваква карактеристика, угодна за приватна 
човека, не показује у Градињи државника, него „мужа" 
обичне аамети". Дукљанин пише у гл. 46. о Градињи: „Ега! 
запе ујг гјтепз ас аШјЈепз Оеит" етс, то јест: „Заиста је био 
муж, који је љубио Бога и бојао га се". „ЕгаЈ запе \\Г није 
дакле никако то, што „разуман муж" или човек „обичне 
памети". 

4. На стр. 410. „Пошто је краљ (Владимир) умро и био 
сарањен — људи „у истини краљеви (ћогшпез.. уего ге^јзХ 
по савету Јаквинте изврше" и т. д. и ниже опет: „Овакво 
мишљење „у истини краљевих људи*. Но Дукљаниновог 
„Ногшпездие уего ге^Јз оссазшпе ассерта" егс, не значи „у 
истини краљеви људи", већ само: а краљеви људи. 

5. На стр. 383. „а краљ (Радослав), као кротак и миро- 
љубив, нехтедне да ратује с њиме (Бодином), него се уљудно 
повуче са својим синовима у своју „краљевину" (гегЈопет) 



94 И. РУВАРАЦ 



Травунију". Дукљанин вели: „8ес1 зесевбИ ћитШтег сит [6] 
01118 8Ш8 ш Тпћитат ге§шпет", што је г. Суботић овако 
превео: „него оде аонизно са своим синовима у предјел Три- 
•бунију". [Летопнс, књ. 88, стр. 73.]. Господин писац београдски 
узео је, да ћитШтег долази од пото, те одтуд у њега „уљудно". 

6. На стр. Збб. „Папа одговори Михали „8с1ауогшп ге§ј" 
<словенском краљу)" 9. јан. 1078. год., да „пошље у Рим или 
Петра антибарског (аптЊагепзет ерјбсорит атсше га§иб1пит) 
«ли другог способнијег човека (ЈсЈопеоа пипНоб)," а ниже на 
-стр. 367. „па и она увреда у писму, да пошље у Рим спо- 
собнијег човека". Овде је излишна свака примедба. 

7. На стр. 342. „У Хуму владају синови Љутовитови: 
жупан Мирослав, бан Ритимир и т. д. и потврђују даров- 
штину Љутовитовој црк. св. Панкранција у Бабином пољу, 

■+, N0^ 2. Соа\ ТрЈ. I. 109. Година је рђаво стављена. У тој 
се повељи саомињу некакт неаријатељи хумски — „отшћиз 
2асћи1гтае Јтгшсиз ћогшшћиз". И овде је довољно за зналце 
само напоменути, да издаваоци те повеље кажу: „ет сЈесштшз 
е1 (опату Виталу) 1осит тотит Ваћте ра11е, — Ш Је потте, 
и* з! аНди15 2асћи1тЈе ћото Гтгаге пос тасшт уо!иепг, уе! 
соптгапит тесепт, §11 оттћиз 2асћи1ппе јшпнсиз ћопптћиз, 
апзирег та1еалсти5 зН а сЈогшпо" етс. [Упор. Летопис попа 
.Дукљанина, е4 Шишић, 194—5]. 

8. На стр. 405. у ноти казује писац, како су међусобне 
крваве борбе ондашњих поглавара српски дали „прнлику 
римском папи да их нападне и потчини дубровачкој архије- 
лископији. И заиста папа Паскал II у самоме почетку г. [7Ј 
1002. (треба 1 102.) пошље плашт арх. дубровачком Доминику 
и легитимира њега и његове насљеднике, „свете столице 
дубровачке", па потчињава истој столици „ге&пшп" Захул- 
мију, п ге§пит" Србију, и „ге§тит" Травунију, и градове Ко- 
тор или Рисан и Будву (аварску) „и неке друге ако арисшану 
драговољно" . Позната ми је била та листина папе Паскала 
II., те читајући ову „Српску историју" морао сам код овог 
места „и неке друге ако пристану драговољно", запети и 
потражити дотично место у Кукуљевићевом сборнику св. II. 
стр. 2., [Упор. 5тЈбПс!а5 Т., СогЈех, II, 3.] где се набрајају све 
дијецезе, које су од прије биле у области архијепископије 
дубровачке, и које се и тадашњем архијепископу Доминику 
јл његовим наследницима у целини остављају, а те су: хумска 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 95 



српска, требинска, которска, будванска, уљцинска, скадарска, 
дривостска и пнлотска нурија (парохија или дијецеза) — 
дакле после будванске, спомиње се у латинском тексту „Нс1- 
ша(епбет (Лбцинб, Улћин, Дуљцин), а^ие зсосЈпепзет, пес 
поп с!пиаб{еп5ет,а1^иеро1а1еп8ет(5с. рагосћјат) сит есс^ебј^з 
е* рагосћиз еогит". Писац „Српске историје" дакле запео је 
за Псјшасепбет, па не знајући шта је управ то, досетио 
се, даћето „Пшшахепзет" значити „ако драговољно при- 
стану" (то јест оне друге: скадарска, дривостанска и пилот- 
ска бискупија). Даље наставља писац у ноти: „Потврђује 
(папа Паскал II) свештенству приходе и повластице, па вели: 
наређујемо, да се нико [8] неусуди безумно правити преврате 
или црквена добра одузимати, узапћавати, смањивати или 
строгим наметима оптерећавати, већ нека све остане недар- 
нуто, како оно, што је твоје (архијепископово) тако и оно 
што је клира и сиротиње.. . Значи, да је у овим превратима 
економно жалосно стање народно играло врло велику улогу 
у овим бунама и покретима". У тексту листине папине нема 
о бунама и превратима ни помена, нити се из ње може извести, 
да је „економно жалосно стање играло врло велику улогу"! — 

На послетку ми је приметити, да сам на стр. 453. нашао 
на два места: „ађ шШо гееа1е тш! тегга" то јест од почетка је 
(то) била земља краљева; на стр. 127. „ге§;а1е 1еп1опа" и опет 
на стр. 162.: земља, која је добила име: крунска добра „ге§а1е 
*еггИопо а . Ова друга реч исправљена на стр. IV. у „ТегпТопо", 
а „ге§а1е" је добро, — те није било потребно исправљати); на 
стр. 79.: по Словенији „т Масес1ошат" и опет на стр, 87.: 
што са назива једним општим именом Словенија у Маћедо- 
нији (5с1ауша т МасесЈошаш). 

Па шта се из ових неколико само опаских извести даје? 
или да се послужимо са обљубљеном пишчевом формулом: 
Шта значи то, кад се пише: да „поугг.ег" значи поновио; да 
„зЈпдиНз аппЈз" значи на неко време; да „егат. бапе ун-" значи 
био је разуман муж; да „ћитШтег" значи уљудно; да „Јс1о- 
пеоб пипИоз" значи способнијег [9] посланика; да „НсшЈатеп- 
бет" значи, ако драговољно пристану; да се у латинском 
језику каже „ге§а1е 1егга" — и „ге?а1е тегптопа" и „ге§а1е тегг!- 
топо" и Словенија „ш МасесЈошшгс"? То значи, да нисац, који 
тако преводи и тако слаже, не зна латинског језика ни оно- 
лико, колико један гимназијалац у IV. разреду треба да зна. 



96 И. РУВАРАЦ 



Писац „Српске историје" пише: Арнуљф (с. 81.); фуљд- 
ски манастир (с. 74.); Фриуља (с. 113.); Ваљдемин (с. 114); 
Мадаљберт (с. 135.); Гиљдебранд (с. 144.); Уљф (с. 145.); 
Рауља (с. 368.); Гизуљфа (с. 368.); — Херард (место Герард, 
стр. 149.); Петра Хумаја (место Гумаја, стр. 451.); пише: 
Петау (место Петава или словенски Птуј, стр. 80.); Пресбуре 
(место Пожун, стр. 83. и 128.); кнез Брацлавон на *стр. 128., 
а на стр. 81. зове истога „Вацлав". 

Шта то значи? То значи, да је писац „Српске историје" 
историју панонских Словена и Белвх Хрвата скрпио по ру- 
ским писцима, који пишу: УлвфЂ, Гизулћфг, Пресбургв и т. 
д., и да потом писац није сам читао изворе оне, као Перцова 
МопитепЈа, Мураторијева Мопишеп1а, Кукуљевићев Сос1ех 
Ојр1отаНсиб е1с, које у својој Историји често наводи. 

II. 

1. На стр. 304. „Српске историје" каже се: Василије II. 
(Блгароубијца) „васпостави архијепископију првојустинијан- 
ску у оним границама, [10] какве јој (је) одредио Јустинијан 
г. 535. са додатком предела око Охрида. За архијепископа 
ЈустинијаниЈског постави Јована Комнена, који се на сабору 
1056. г. овако потписује: „СмиренБШ монахБ 1оаннБ и мило- 
стјк) божЈек) архиепископБ первБ1л КЗстиниаши", И одмах у 
ноти 1. додаје: „Читаво разлагање Голубинског у књизи: 
Краткш оч. Ист. прав. цер. Бол. и т. д. Москва 1871. г. аасо- 
лутно је неверно". Тако г. Панта. 

Из списка архијепископа бугарских састављеног у XII. 
в. а печатаног у Диканжеовим: РатШае ВугапИпае (ео! Рапв., 
р. 174) и других података, које 2аспапае 1лп§еп1ћаЗ у „Веј{- 
гЗ^е гиг ОебсћЈсћЈе <1ег ђи1§ап$сћеп Кјгсће", 51. Рекгбћиг^ 
1864. наводи, знао сам, да је Јован архијепископ бугарски у 
Охриду преживео пропаст првог бугарског царства и да га 
је Василије Булгарохтон у том достојанству г. 1019. потвр- 
дио; знао сам, да је после тога Јована на истој катедри седео 
око г. 1053—54. Лав, а после око 1056. Теодул, Јован Лампен, 
Јован Трезвени, Теофилакт, Лав Мунг, [Михаило, Максим, 
Василије, ЕвстатијеЈ и Јован Комнен, син Исака Комнена, 
старијег брата цара Алексија Комнена, који је био на сабо- 
рима у Цариграду г. 1143. и 1156. држаним; али нигде нисам 
могао наћи, да је Јована Комнена, који се на сабору г. 1056» 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 97 



онако потписује, поставио „Василије II. Блгароубијца". Па 
где је г. Панта нашао тога другима непознатог Јована Ком- 
нена и његов потпис од г. 1056? Нека се нико не [11] упре- 
пасти, кад му кажем, да је београдски професор тога Јована 
и његов потпис нашао у књизи: »КраткЈи очеркЂ исторји 
православнмхЂ церквеи болгарскои, сербскои и руммнскои 
Е. Голубинскаго, Москва 1871., где на стр. 287. Голубински 
вели: Вђ первни разЂ арх1епискоши ахридскаи, сколбко намЂ 
изв%стно, ивлнетсн вђ памлтникахЂ сђ именемЂ первои 
КОстинЈани подђ 1156. г.; именно — подписб архјепископа 
ахридскога 1оанна Комнена подђ д^ннјнми бмвшаго вђ семЂ 
году собора вђ Константинопол-ћ читаетса: „смиреннБ1и 
монзхђ 1оаннЂ и милостш Божјек) архјепископг 
первои К)стинЈанБ1 (кр&тг^ ЧтШхмш® 8Јс) и всен Бол- 
гарји Комненг" (см. вђ изданји Анжело Маио брЈсЛе^Јит 
Котапит 1 X, р. 89.)". Скоро је сувишно, да изриком кажем, 
каквој је операцији г. Панта место то из књиге г. Голубин- 
скога ч којег је читаво разлагање апсолутно неверно" подвргао. 
Он је просто од г. 1156. направио г. 1056., и из титул.е изо- 
ставио ове речи: „и всеи Болгарји КомненЂ", а целу 
титулу штампати дао црквени слови, да се мисли, да је он 
то из каквог старог зборника извадио. Што је из титуле 
изоставио „и свел Болгарш", то разумем и биће сваком 
појмљиво, који прочита ту његову Историју те види, како г. 
Панта нене ни да чује за име „блгарско" у Охриду; али за 
што је од г. 1156. начинио год. 1056. па опет рекао, да је 
цар Василије II. г. 1019. поставио [12] за архијепископа Ју- 
стинијанијског Јована Комнена, и то исто и на стр. 205. у 
ноти повторио тога не би могао себи изјаснитиЈ кад не би 
знао, да се човеку, који се одважи на фалсификацију, бело 
на очи навуче, те не види шта ради. То име „Комнен" из- 
дзло је г. Панту и помогло ми је, да уђем у траг поменутој 
његовој операцији. А та операција, како се зове г. професор 
у обичном простом језику? Слични томе пример може чи- 
талац ндћи у другој једној Пантиној књижици, назватој: 
Владике фанариоти рашко-призренске епархије од г ; 1818 — 
1854. по неиздатим документима. I. Београд 1881.", где г. 
Панта на стр. 2. у ноти 1., вели: „колики је простор обух- 
ватала српска пећска патријаршија, може се видети из књиге 
„Ср.пс. ученог друштва №. 16.", где се налазе титуле свију 

7 



98 И- РУВАРАЦ 



патријараха. СрбБСКомоу Арећнда-архЈепископу свнтЈе архј- 
епискоуше ПечвскЈе и прввје ИустинЈание и западнаго помо- 
рја и белаго подунавја и т. д. Патрјарху же всем Срблшмт> 
многан л^та. — Књита, у којој је ова титула, иисана је 1592. 
год.". Ја књиге те или рукописа тога нисам видео, али га је 
видео покојни наш Ђ. Даничић и описао га у „Кас1и ји§о- 
51ауепзке АкагЈегшје" књ. I. на стр. 181. под бр. 15. „У руко- 
нису — вели Даничић — ученога друштва бр. 16. на хартији, 
иа 83 листа, у ком је хнротонија и литургија, иа листу 83. 
пише: „ с"|к> кожкстккнвк* слоужкб исписад- повЈлкнимк кладмкс Ки- 
сарТона (црногорског) и [13] и по пр-кстаклбши его прин««на Емстк 
м и>тккоупТи\* сло\та бго дзк вава »ромона д - — вк лкто 7200 — 
1692." — а припела и „прЈдислоки" (титуле) по гласу другог 
записа писа Сава Епискуп г. 1694., који је посвећен за Епи- 
скопа (цетињскога) „пок4шнТсм свтишдго патрТдр д -а Лрс1нТа" 
(Чарнојевића)". Али и да немамо сведочбе те, мислим кла- 
сичког сведока, да узмемо и то, да рукопис, који је Да- 
ничић описао, није истоветан са рукописом, на који се г. 
Панта позива, опет би морао рећи, да *се у књизи писаној 
г. 1592. не може налазити онаква титула пећског патријарха. 
Но о том на другом месту, а овде морам само констатовати, 
да је г. Панта од г. 1692. направио 1592., као год што је у 
Историји од г. 1 156. направио 1056. Пасија му је дакле године 
за сто година помакнути горе, као што му је с друге стране 
у души места и поља као „Рас", „Топлица" одмакнути даље 
на истОк и југ а тиме размакиути границе српске државе. 
2. На стр. 455. нричајући о „словенској богумилској 
јереси", вели г. Панта да „се та вера распрострла у Драго- 
витији, за време Самуила она се рашири по Маћедонији и 
осталим српским племенима и главни је њен представник и 
учитељ био „пр(звитсрк Еасилннз а зовом попк Драголк", од кога 
је остао читав зборник апокрифа и његово излагање науке 
јеванђелске". К речи „Василије" додаје ноту 1. „Ап. Сот. 
Ић. [14] XV. стр. IX. и пише противу богумила и наводи 
неког монаха Василија, који је имао 12 апостола". На стр. 
460. пише г. Панта у ноти 1.: „Ради примера да наведемо 
нека места из књиге нротопрезвитера Василија названог 
„пвпк Д,раголк". У професора Панте има дакле једна књига 
или ти зборник апокрифа од презвитера или протопрезвитера 
Василија а „зовомб попв Драголв" и за тога Василија „зо- 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 0,0. 



вомб попб Драголв", вели г. Панта, да је био „главни пред- 
ставник и учитељ богумилске јереси у XI. веку". Ту књигу 
требао је г. професор затворити у сандук и на сандук мет- 
нути седам бразз и за живу главу ником је не показати, кад 
је већ мислио рећи оно, што је рекао о презвитеру Василију 
„а зовомб нопб ДраголБ", и ако је желио, да му се боја 
прими. Но г. Панта (?) би у једном часу слаб, те уступи ту 
драгоцену књигу или зборник гладноме и жедноме „открБг- 
тјн" рускоме писцу Владимиру Качановском, коЈи се иначе 
с г. Пантом у погледу године и начина смрти цара Уроша 
потпуно слаже, но који у „бсалпе" књ. XII. на стр. 232, пише: 
„N0 ако је Во^отПа ђПо и згђбкој дггауј, уа1ја!о је вгђбкоти 
буебепз^и ЈтаН пека ргауПз, којјта је тод1о рођјјап' оуи 
„трЈклггву еркк." I гајбга је ђПо ЈакоуПг ргауПа. Еуо једап 
Јакау б1апак „* вучлин в-крм" XIII. ујека, па кгаји коједа је 
гађПјегепо: „Ииса мн«г«гр-кш'нм равк ши пр1звит(рк касили1е, 
л з«к«мк пгпк драгвлк." Очц бе б1апак па1аг1 и јео!пот хатт- 
Јјјуот [15] гђогтки ргот. Рап{е бгебкоујса и Веојггади, коти 
уеота Перо гаћуа1јијет, бЧо пн је догуоНо иро*геђШ 1ај ги- 
корјб. ОдаИе бат јгуадт буе б!о је гцатепШје, об!т јешшћ 
„ргогобапбгуа", која <$е бат уђмДО гикорјба јгдаи". Немамо 
узрока да не верујемо Русу Качановском, који вели, да је 
чланке о вери, о крсту господа нашега Исуса Христа, „» к«м- 
канТи р«ш пончецннш," о литургији, „V) испмндамн кк о«кага- 
шпе", о крштењу, о цркви Христовој писао или преписао 
православни „ијискнтјрк Еасндииз, а з*к«мк п«пк Драг«лк", ради 
заштите православија а против лажне науке богумилске. А 
шта је учинио професор и ректор Панта? Професор Панта 
Срећковић направио је од благочастивог пресвитера и рев- 
ностног поборника за правоелзвије, „главног представника 
и учитеља богумилске јереси". Неерећни Срећковићу, шта 
учини да од Бога нађеш! 

3. Г. пиеац „Српске историје" упућује нас на више 
места (стр. 220., 433.) на свој чланак у Гласнику, књ. 54-ој 
„Стање и одноеи српских архонтија — у половини XII. века". 
У том чланку вели он на етр. 160. „Како су синови Уроша 
I. били ујаци Гејзини: тако су синови његова брата Стевана 
Вукаиа, били ујаци Градинића, јер је супруга Градињина 
била роћева сестра Немањина", и у потврду тога наводи из 
лиетиие једне у „Сод. Шр1. II. ра#. 115." ове речи: „...Кпе- 



100 И. РУВАРАЦ 



2Ш5 (Ка«1о$1ауи$) поп тосНса ев! аћ ауипсићб тоГебШиб . . . 
т. ј. од Немање и ње- [16] гове браће около 1180. г," Наве- 
дено из Кукуљевићевог зборника место гласи управ овако •; 
„Кпегшз сшодио МЈсћаће!, си! <1Јос!е1Јапе есс1еб1'е сига е! во1- 
НсћисЈо поп тоШса е$1, аћ аиипсиНб то1е$таш$, ад еа ^ие 
поб сир1ти$, пипс т!епс1еге пнтте уа1е1 И . За што је писац 
место МЈсћае! ставио Кас!о51ауи$, то зна он, но знамо и миј: 
ал' овде се пита, шта то значи, и какву веру заслужује 
писац, који тако с извори поступа? 

4. Нота пишчева, која почиње на страни 304. а свршује- 
се на страни 311., садржи у себи толико погрешних и дрских 
(да не употребим приличнији придев) тврћења и извртања,. 
да, кад бих хтео цело то клупче размрсивати, требало би ми 
на то бар пет табака артије највећег формата. Од те ноте 
ја сам горе под 1. само прве две врсте споменуо. Али ради 
карактеристике г. професора београдског и да се види, у 
ком је степену дрзак он, споменућу овде из те ноте две- 
тврдње његове. Прва гласи: „Ми (т. ј. г. Панта Срећковић> 
позитивно тврдимо, да су за Борисове владе у Блгарији,. 
најпре биле ове митрополије, а да их више није било: пре- 
славска доростељска етс. Ово се види из Петанчићевог оаиса- 
Блгари/е (в. Перијод. сиисан. 1883. г. књ. IV. сшр. 70 : Блга- 
рија се шири од Чабре до Црнога Мора и од Дунава до~ 
Балкана — 8а§опа), која Софију називље те'1гсроП$ Тп- 
ћаИогцт, а Тривала су Срби но никада и нигде „сир§чг, 
БЂЛгаретђ (стр. 70.)". И написа — и остаде жив! [17] Да- 
поткрепи тврдњу своју у погледу епархија у Бугарској за 
време цара Бориса-Михајла, позива се Панта на Петанчића,. 
кој.и је г. 1502. написао књижицу о путеви у Турску О-јђеПиб, 
дшћиз Шпепћиз Тига вт! а^гешепт); али ни те књижице- 
он није читао нити у оригиналу, нити у преводу српском 
(који је печатан у Летопису Матице Српске за год. 1847. Ч. 
IV.), већ само у Дриновљевом бугарском изводу; а који писац 
или и не говори ништа о оном, што би г. писац хтео њим 
доказати, иди. што говори, са свим је ех шатегго противно 
оном, што г; Панта тврди. По Петанчићу „мост на Струми- 
раздваја Македонију од Трибалла или Булгара", по њемује 
Софија главви град Трибалије то јест Бугарске, и Бугарска 
му је много шири географски појам од Загорја, „које се 
простире од Чибре риеке око Видина и Никопоља, границом. 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 101 



Дунава до Црнога мора" и од Дунава до Балкана. Србе назива 
Петанчић у тој књижици или Мизима или „Сервијанцима и 
Расцијанима". Византински писци — вели г. Матковић у Каа!и 
■књ. 49. стр. 123. — зову, као што је познато, према географији 
и етнографији старога виека Србе старим именом „ТпћаШ" 

а Бугаре „МузЈ" (N10. Оге^огаз 1. VIII. с. 14 1.аоп. Сћа1- 

-сосолсЈукз, е<1. Воп. р. 22, 29, 30, егс). Петанчић иако уирав 
обратно раби та имена, што не само у њега, него и код 
других писаца XVI. виека врло често долази, а особито у су- 
временога Куспиниана („МузЈозсЈие, цш ћо- [18] сЛе Зегуп; 
ТпћаПоз, цш Ви^ап соттиш уосаћи1о сЛсипхиг"). 

У поменутој дугачкој ноти вели г. Панта на стр. 308. 
да „Голубинскоме није стало до истине, него до цели, коју 
хоће да постигне, на име: он хоће по што по то, да докаже 
да је архијепископија Приме Јустинијаније блгарска, ма да 
«ије било ни спомена о Блгарима, кад је она установљена, 
ла ни после и т. д." и ниже: „Голубински, дакле, без икаквих 
доказа, називље јустинијанијску или охридску архиеписко- 
•нију „блгарском" ', . . Нећу се позивати на привилегију, дану 
.архијепископији охридској царем Василијем II. убиоцем бу- 
сарским, у којој се иста архијепископија изриком бугарском 
лазива, јер не имајући овде у пустињи при руци ни Сборника 
Ралијевог и Потлијевога, ни Захиријнога Јиз Огаесо Когла- 
пит", у којима је одломак од те привилегије печатан, морао 
■би дотично место из књиге Голубинског цитирати, коме пак 
г. Панта не верује; већ ћу се за доказ, да су се охридски 
архијепископи и у XI. и XII. и у XV. веку називали „блггар- 
ским архијепископима" и да су и од других тако називани, 
■позвати на такве изворе, које су издали људи и писци, којима 
■бар Панта не може ништа приговорити. 

Прво ћу се позвати на Крмчију Морачку, коју је описао 
« издао арх. Н. Дучић у Београду г. 1877., где се на стр. 16. 
чита: „АтнкТА ДРГЈ-/79/ шискола Клкгдрскдго «»тк трУи послднУи, 
•о т-ку/кжд« опр-кснћц-кхк..." [Гласник, друго од. VIII]. 

Друго ћу се позвати на „пр-ћдисловје" еванћелију, в в«о- 
.фУддктд дрршископд кдкгдрскдго", које ће ваљда и г. Панти, као 
негдашњем богословцу и руском академику или семинаристи 
лознато бити. 

Треће. У животу Илариона епископа могленскога, који 
је покојни Ђ. Давииић у „31аппе" књ. I, приобштио, чита се 



102 И. РУВАРАЦ 



на стр. 68.: „иж« Вк ОдеЈд-к Блкгарск«л\«г твгдЈ лрхУшискспо^ 
в1 - стлдј| ж( к-к толлоу нрозк<.нШ". 

Четврто. У истим „б1агшата" књизи XII, има приоб- 
штено од пријана Пантиног, поменутог горе Руса Владимира 
Качановског „послесловије" Номоканона од г. 1466., у ком 
в д|дкк" Дмитар у Кратову прича, како се он „п<ША-кш«мк нже 
кк тогдашни;« кр-кл« ссушагв кх и-х-рјд-к арукгшскопд клкгарскаг* 
к\'рк дорддм" — кад је исти дошао у Кратово — склонио, да 
испише књигу „законникк,. кмикои цркКБК!... прккои јоуст.аши, 
— на сркккскми езмкк пркк«д«нк кмкини, зан№ ш нмкти гла- 
гслк»1|1су (архиепископу) тм« кжги оу с«кк с*Е«рн-кн црккки 
н>хр|'дкскон на езмкоу скрккскол»оу исписанк, разк-к по гркчк- 
скол\$". [с. 255] 

Не могу даље наводити места и титуле охридских архи- 
јепископа, где се они „бл-Бгарскимархијепископима" називају, 
но само ћу још један аргуменат, аг§итеп!ит ас! поттет, 
навесги. У [20] Гласнику XXII. има посланица Доминика 
архијепископа венедичког, приобштена К. Невострујевим, и у 
предговору к тој посланици, који је г. Панта С. Срећковић 
с рускога превео, чита се на стр. 371.: „Михаило Керуларије 
заједно с бусарскам архијеаископом Лавом охридским 1053, 
г. напише". И тај исти Панта, који је то без (?) написао, има 
образа г. 1884. рећи, да Голубински без икаквих доказа називље 
јустинијанску или охридску архијепископију „блгарском". 

У првом одељку изнео сам на видик неке ситнице, » 
из тих ситница извео сам, да писац „Српске историје", који 
је своје дело начичкао цитатима из извора латински писа- 
них, не разуаде управ латинскога језика. а у овом другом 
одељку споменуо сам неколико места, да се од прилике види, 
како се г. писац служи иаворима, и како доказује оно, што 
тврди. Мислим, да се г. писац и у том погледу није показао 
са светле, већ са врло тавне стране. 

III, 

У овом трећем одељку навешћемо из „Српске историје" 
такве тврдње и такве етимологије, које ће нам показати 
писца са орићиналне, куриозне,просто рећи са смешне стране. 

1. На стр. 64. и и. пише о кнежини у Доњој Србији (5ег- 
ђИа 1п1епог) по имену Велогезитији, ла вели: „2. Велогезишија 
т. ј. Србија. Њу је населио у солувској теми, брат српскога 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 1 03 



кнеза, као [21] што каже Порфирогенит. Грчки писцн називљу 
ту кнежину у солунској теми, Белогезите. Они су молили 
Ираклија, да им даде земљу. Он им допусти да се населе у 
солунској теми. То и значи њихно име: ВеХе == Бело или 
Беле; уе значи же; ђф&м значи: тражим, молим, питам. Ово 
и јесу они Срби, о којима говори Порфирогенит, да су молили 
цара Ираклија, па им дозволио, да се населе у Солунској 
теми". Није ли то слично оној етимологији, која изводи 
„пасуљ" од к&с, (сав) и елаиу (зејтин) = сав зејтин; јер за 
пасуљ треба много зејтина. 

2. На стр. 16. „При крају IV. века догоди се сеоба народа: 
од страха хунског, нагрну у источну римску империју Визи- 
Готи и Остро-Готи". Ови последњи „под Теодориком 481. г. 
отиду у Италију, оставивши ио себи трагове у Улуфима и 
Готима (т. ј. Хотима)". И на стр. 101. „Између града Дио- 
клеје и Дрима, у подини Проклетије, и налази се остатак 
Гота (СпоИ) од чега се она по некад и звала Гото-Словенија". 
Хоти су племе арбанашко, и г. Панта тврди, да су они 
останци Остро-Гогоо, јер је разлика само у једном писмену: 
X. место Г. 

3. Стр. 23. „Приск (598.) смисли да продре у срце Ава- 
рије, а Бајан за то продре с војском до Јадранска Мора и 
освоји БалеЈу и других 40 градова". Но на стр. 33. пише г. 
Панта ово: „Теофан (ра§. 428.) вели, под г. 591., да је Хаган 
(аварски) са свом својом војском (отшоиз сорпз) [22] упао 
у Далмацију и освојио (ВаХјЈгј?) Валвис и около четрдесет 
градова оборио". У ноти 3. додаје: „Под год. 1019. император 
Василије II. спомиње у митрополији Велеградској град тЈју 
"АагсргЈУ, што значи а1оЈз т. ј. Бели. За то и ВаХрг^ није ништа 
друго него — АЈђуз". И човек читајући то, да се не оте.., 
да не пукне од смеја! У дотичној Василијевој привилеђији, 
даној охридској архијепископији, спомиње се међу епархи- 
јама, подвластнима истој бугарској архијепископији, и Бео- 
градска и међу градовима исте епархије напосљедку „хаЈ хг,у 
"АалртЈУ ^ххХгјаСау" т. ј. и град Бела Црква, а та Бела Црква 
("АапргЈ ЛххХ^аса) је данашња (Хасан Пашина) Паланка, 6 сати 
јужно од Смедерева (в. Неегз1габзе уоп Ве1§гас1 е*с. уоп Ог. 
Соп81ап11п Јоз. Јјгебек, Рга§, 1877, р. 77.). Но шта се г. Панте 
тиче црква и турска Хасан Пашина Паланка: њему треба 
само придев „"Аатсргју", јер то значи а1ђјз т. ј. Бјели, те по 



104 И.РУВАРАЦ 



томе и онај у Далмацији од Бајана освојени град ВДфдв није 
ништа друго, него АЊуз". И не може бити друго, кад тако г. 
Панта тврди. Нећу овде спомињати, да г. писац тај исти град 
ШЏцс, на страни 23. зове „Балеја", да један и исти упад 
Бајаиов у Далмацију на тој страни ставља под г. 598. а на 
стр. 33. под г. 591., јер то спада у другу категорију његових 
врлина: овде ми имамо посла само с оним, што је ориђи- 
нално, што је смешно. 

4. Г. писац описујући ратни поход грчког [23] цара Ма- 

нојла под јесен г. 1150. противу рашких жуаана и битку „на 

шаранцима" вели на стр. 217., да је царева извидница јавила 

ЦЗРУ. в да је на левој страни реке Таре разређена фалангом 

огромна војска, не само од Срба, него да су ту и трупе угар- 

ских коњаника и иноверних с њима Халисијана" и код те 

речи додаје у ноти: „У угарским староставним књигама на- 

зивљу се Кализи, а Срби их запамтили под именом Кезуна". 

Да се боље разуме то место, морам навести, шта исти писац 

у своме чланку у 54-ој књизи Гласника, који смо већ више 

лута приводили, о томе пише. Тамо на страни 174. вели он: 

„Ту је било (осим Српске војске) неколико чета угарске ко- 

њице, коЈе несу биле од велике вајде у врлетним и брдовитим 

местима и нешто Халиса мухамеданаца ханевидске јереси, 

који се називају, у угарским споменицама, кализи, а код Срба 

су запамћени под именом Кезуна". У ноти 3. примећује: 

„Вероватно, иосле шареничке битке: они су заостали и на- 

станили се около Таре, Пиве и Дрине, аа једно њин назив 

Кализ, а друго — несу знали сраски и на говор само се 

осме/кивао, кезио, аа добили име Кезуни". Дакле Кинамови 

Халиси, Несторови Хвалиси, по којима се и Каспијско море 

зове море Хвалиско или као што Лукаревић на стр. 50 пише: 

„ћиаИпзко шоге", то су српски Кезуни. О Панто, Панто, 

Ч иае * е — серШ (ср. Славенски зборник, II, стр. 247. по!а 

78! Виот§ег М., Оез^еггеЈсћЈбсће [24] Оебсћ1сћ1е, Ва\ 1, 5. 210, 

411.; Раи! Нип!а1уу, ЕгћпоцгарћЈе уоп Цпеагп, стр. 218— 221.; 

Еп1бтећеп сћштћ КеЈсће уоп Ј. и. Н. ЈагеСек, \Ујеп, 1865, р. 214). 

5. На стр. 398. вели г. Панта у ноти 3. „Од времена 

Бодина (1082— 1 101.) почело се говорити у Дубровнику сраски, 

а од освојења градића Бодинова (год. 1116) „словенски" . 

Дубровник постане једна варош с Рагузом и Дубровник се 

посрби*. Ја то не разумем: мора бити да не знам српски, те 



ПРЕТХОДИИ ПРИКАЗ ]()5 



би имао вољу само осмејкивати се, кезити, ал' се бојим, да 
ме г. Панта не назове Кезуном. 

б. У Летопису Матице Српске за г. 1882, књ. 1. [с. 19.] 
има чланак П. Срећковић под насловом „Узроци српско- 
византинског ратовања 1073—4. г. а . Тај чланак почиње овако: 
„Ми се овде дотичемо овога ратовања, у колико је то по- 
требно за објашњење питања, о коме су писана два писма 
цара Михаила VII. Парапинака 1071. г. Према изворима, које 
имамо при руци, старали смо се, да одговоримо на ово пи- 
тање;" а на крају тога чланка вели: „И тако ова два писма 
објашњавају ратовање српско-грчко 1073. год." [с. 514 

У самој ствари пак овако стоји, 

Познати издавалац средовечних грчких паметника Конст. 
Сатас издао је у Паризу г. 1875.: Два неиздана писма цара 
Михајила Дуке Парапинака, писана и редигована познатим 
полихистором Михаилом Пселом-Пселожем — , доказујући, 
да су писма та писана славноме хер- [25] цегу Апулије, Ка- 
лабрије и Сицилије, Роберту Гвискару. Томе напротив дока- 
зивао је руски писаи В. Васиљевски, да су писма та веро- 
ватно писана руском кнезу Всеволоду. 

На ту расправу „највећег", као што Панта вели, „зналца 
византинске историје средњега века" [с. 28.] наиће наш г. 
Пантелија — а не каже нам, где је и кад је печатана, 1 ) те ју 
лепо преведе, само што, покрај „досетке" руског писца о 
руском кнезу, стави или дода и као што мисли „образложи" 
своју досетку, по којој т. ј. Пантиној досетци оба су писма 
писана Дукљанском кнезу (српском) или ти „краљу словен- 
ском" Михаилу, протоспатару византинском, па му (цар) 
црни његовог пријатеља Романа Диогена, као „уљеза" и проси 
његову кћер, бившу испрошену за сина Диогенова, проси је 
(т. ј. цар Михаил VII.) за свога брата. На оба писма не види 
се, да је било одговора. Поштена и частна душа Михаилова 
згрозила се због вероломнога збачења и грознога убијсшва 
свога аријатеља Романа Диогена и он на место одговора 
(на писмо писано у јесен 1071.) покрене (1073. г.) устанак у 
царевини и пошље сина Бодина за владаоца ослобоћене 
земље. После првог грчког пораза, он удаје испрошену и 

') [Реч је о расправи В. Г. Васиљевскогз „Два писћма византШ- 
скаго императора Михаила VII Дуки кт> Всеволоду Лрославичу, ЖМН 
Пр., 182, 1875, Отд. II, стр. 270—315]. 



106 II. РУВАРАЦ 



прошену кћер за ирешавшег на његову страну знатнога мужа 
Лонгибардопулоса". [с. 49.]. 

Панта се дакле послужио расправом В. Васиљевског, да 
побије тврцњу грчког издаваоца, и да може досетки руског 
писца ставити на супрот [26] своју досетку као српског писца, 
— е, па добро! Но за што по Богу брате Панто, да тај крпеж 
твој крстиш „Узроци српско-византинског ратовања од г. 
1073—74°, кад о узроцима тога ратовања у целом чланку 
ни помена нема; јер ваљда не мислиш озбиљно, да је „сло- 
венски краљ Михаило" само с тога покренуо устанак и из- 
ложио.сина Бодина највећој опасности, само с тога, или за 
то, што је византијски цар Михаило VII. Парапинак веро- 
ломно збацио и грозно убио свог сацара Романа Диогена, 
сина оног грчког војводе Константина Диогена, који је онако 
коварно и на превари убио „српског", као што г. Панта тврди, 
кнеза Серма у Сирмиуму? А ако је доиста „словенски краљ 
Михаило" тога ради започео рат 1073. г. — е онда је он баш 
прави Михала.и онда г. Панта има право, кад у „Српској 
историји" на стр. 374. од речи до речи вели: „Њега (Михаила 
краља) најбоље карактерише његово име, јер кад су њему 
сувремени, пређашњи и доцнији владаоци добијали имена 
„ћаво", „жељезна рука", „лукави", великодушни" и т. д., ње- 
говог оца назвали „мудри" и „лукави", њему на место Ми- 
хаило народ даде назив „Михала", које ће од све ирилике 
значиши „неувићаван", јер је он заночео ону трагедију, која 
је искоренила кућу Војислављеву. Он је сишао с пута очина 
и слепо се држао најпре Византије, после запада, пп најаосле 
није никуд аристао, разма да умре, што је и урадио". А ја 
велим: Мир пепелу краља [27] Михаила — а живио г. про- 
фесор и ректор Велике школе у Београду, г. Пантелија Славков 
Срећковић! 

7. На стр. 162. пише г. Панта: „За његове владе (српскога 
кнеза или краља Владина (679—700) покрену се Блгари од 
Волге и освоје данашњу Бесарабију. Њихов се владаоц (зк) 
називао Хаган. Они најпре освоје леву обалу реке Дунава. 
После и десну, па у њој „читаву провинцију румунску"; 
ОБи су се у оно време звали Романима (Румунима или Мо- 
ровлахима, т. ј. црним Латшима, т. ј. црним хришћанима"). 
У ноти 2. додаје: „Отален је и дошло њихно име у нашим 
песмама: Каравлашка и Карабогданска". И на стр. 59. у ноти: 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 107 



„Дукљанин вели, да су Блгари освојили Моро-Влахе, а то су 

црни Латини т. ј. Румуне". Но на стр. 228. прим. 8. . . . » 

„Римљани (варошани приморских далматинских градова), 

које Порфирогенит називље „Римљанима"; Дукљанин их 

називље „Латинима"; српски се називљу — „Моровлахи =• 

Моровласи = Морласи или Морлахи" т. ј. од Власи и море, 

јер су „живели из мора" су обрађивали острва и тим жи- 

вели". Додуше, то баш није тако смешно, јер су и прије г.. 

Панте неки доводили Моровлах или Морлак од „морски 

власи" а други тврдили, да долази од мавро влах = црни 

влах; али је смешно, да један и исти човек у једној и истој 

књизи и једно и друго вели и тврди, и да је бпет жив и 

здрав. И то није једини случај у „Српској историји": [28] 

слични примера можете наћи у тој, о трошку Српског ученог 

друштва изданој књизи, колико хоћете. Тако на пример каже 

се на стр. 60.: . . . „Блгари (су) због своје малобројности 

ступили у свезу са новим Азијанцима Угрима, измећу 829. 

и 842. год., јер кад су заробљени Словени надбили, на левој 

обали дунавској, Блгаре (за владе цара Теофила 829—842.),. 

ови т. ј. Блгари затраже помоћи од Угра, који им и дођу у 

помоћ, па уздајући се у њих, Пресијам и насрне на Власти- 

мира". Но на стр. 81. пише исти г. Панта, како „Арнуљф 

закључи уговор и утврди савез са Хрватима и Горичанима, 

суседима Моравске . . . тада Хрвати и Горичани пошљу Ар— 

нуљфу војску у помоћ против Светоплука. Но му је мало 

било те помоћи, па за то позове у помоћ још нове азиате 

— Усре, који су арви иут дошли у Евроиу, на позив визан- 

тијског цара Лава 888. г. па победивши Блсаре, у три маха 

једно за другим, прешли су у Трансилванију' 2 ) (Ердељ). Туна 

их наћу Арнуљфови посланици предлажући им да се они 

удруже с њиме и да ратују против Моравске И тако Арнуљф 

у савезу са Хрватима, са сремским и славонским Србима и 

са Угрима нападне на Светоплука 892. са четири стране: 

Угри са истока, с југа Вацлав са иосавским племенима, а са 

запада Арнуљф са Немцима, Баварцима и т. д.". При Хрва- 

тима и Горичанима, и сремским и сла- [29] вонским Србима 

и глави њиховој Вацлаву нећу се заустављати*. но ћу само 

поредити тврдњу г. Панте на стр. 91. „да су Угри ирви пут 

дошли у Европу на позив византијског цара Лава 888. г." 

3 ) Јер су билн чергари, па им је требала попаша за стоку. 



И. РУВАРАЦ 



— са наводом на стр. 60.: да су Блгари ступили у свезу са 
Угрима између 829. и 842. г. — и да су.им Угри доиста и 
дошли у помоћ. Ако ово друго стоји, а стоји, и Панта је то 
нашао код других писаца, онда се никако не моЖе казати, 
да су Угри тек р. 888. дошли у Европу. Ја знам, да има' 
■писаца, који то исто тврде, ал' нема ни једног писца, који 
би у једној и истој књизи и оно прво и ово друго наводио, 
и тврдио. Србија илити правије Шумадија = Лонгомерија, у 
његовом смислу, сретна је, што је родила и васпитала детива 
и јунака, који то сме и може, и који, пишући II. одсек своје 
књиге, не мора се обзирати на оно, што је у I. одсеку или 
глави рекао. 

Ево још једног примера из „Српске историје". На стр. 
57. каже се у ноти: Српска подунавска племена (Бодричи, 
Браничевци, Кучајчани и Тимочани) „после дуге борбе, под- 
пала су под Блгаре, јер је 885. г. био управитељ Београда 
Борита-хан. ... Кад су се враћали натраг из Моравске уче- 
«ици Ћирила и Методија, Београд већ није бцо блгарски, јер 
у њему налазимо кнеза Радослава". Ово је заиста нешто 
ново и куриозно, особито овај кнез Радослав. Но најпре 
морамо запитати, од куд он, т. ј. г. Панта, [30] зна, да је г. 
«85. био управитељ Београда, Бориха-хан? У књизи се не 
спомиње извор, из кога је то црпено, али се зна, т. ј. свет 
учен зна, да се Борита-хан, или као што Реслер [Коташзспе 
Митеп, б. 252.] мисли, Вбрсд харх^уо;, као стратиг и заповед- 
ник у Београду само спомиње у животу св. Климента (в. Уна 
б. С1ешеп1јз, еа 1 . МјМозјсп, УЈп(1ођоп. 1847, с XVI.), 

Св. Методије уснуо је 6. априла 885. г. а већ потоње 
године 886. морали су ученици његови оставити Моравску. 
Изгнани из Моравске ученици Методијеви: Климент, с Нау- 
мом и Ангеларом упуге се у Бугарску и дођу у Београд, 
најплеменитији град од свију на Дунаву лежећи, где их по- 
менути заповедник Борита-хан или Борис таркан лепо прими 
и угости.јер језнао,да господар његов, кнез бугарски Борис 
или Михаило чезне за таквим људма. Тако пише у грчки 
лисаном животу св. Климента. А од куд г. Панта зна, „да 
тада, када су се враћали натраг из Моравске ученици Ћи- 
рила и Методија, Београд већ није био блгарски, јер у њему 
налазимо кнеза Радослам"? Где је нашао г. Панта тога кнеза 
Радослава? На то питање наћи ћете одговора на стр. 303., 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ ' 109- 



где се каже: ,По смрти архијепископа моравског Методија 
885, год. латинско свештенство протера све његове ученике 
из Моравије и Паноније, па неки оду у Блгарију, други у 
византијску царевину т. ј. у Маћедонију, где Климент постане 
епископ велицки [31] и охридски . . . За Ћирила и Методија- 
и Наума у старинском рукопису вели се", како је у Мора- 
вији настало гонење на ученике Методијеве и њих „ижд*- 
нбш«" преко Дунава. Оии дођу у Београд и „тоу от к'н-кзд. 
Рддислака... ч'ст>» кћспришаит'." У поменутом „старинском ру- 
копису" има „ЛИкЈца Д(кш'кр1а 23 (кг) пдлмт пр*поАок'наго и 
когонос'наго от'и>а ндшн-о На8ма, кмикаго 44'дотвор'ца, нже кк- 
Ликан'|'( д-квол'ск«, клизк градд ОурТда", и у том проложном жи- 
тију ухватио је г. Панта кнеза Радислава или као што по-> 
правља „Рздослава" [Гласник, 1ХШ, 1885, 1—2]. Но.па шта 
је то тако смешно?. Смешно је то, што г. Панта не види, 
да његов кнез Радослав не може покрај бугарског запо- 
ведника у Београду Борита-хана опстати: један од њи дво- 
јице пасти мора. Св. Климент са Наумом и Ангеларом скупа 
су бежећи из Моравске дошли у Београд и ту од стратига 
и заповедника београдског примљени и угошћени. По жи- 
тију Климентином био је то Борита-хан, а по кратком 
житију Наумовом кнез Радислав. Сад тко има право? Жи- 
тије св. Климента, ако није старије, зацело није млађе од Те- 
офилакта, архијепископа бугарског (у.последњим десетинама 
XI. века), а како је старо и кол'ко вере заслужује „Житије 
св. Наума", ,то не знам, ал 5 можемо од прилике знати, кад 
нам се- каже „да тај рукопис припада г. Панти и да га је он 
добио од Јордана X. Константиновића"; да долази дакле-из- 
оне исте фабрике, из које је про- {32} изишло и оно фамозно 
писмо кнеза Лазара свом војводи БогумИлу, и слово Кирила- 
Солунца и писмо папино Душану, и одговор грачаничког 
проте Калисту патријарху и друге слепарије, на које се само 
„заврзан" позивати може. Но ја испадох мало из стила и 
постадох горак, што у овом одељку, намењеном само ори- 
гјиналним, куриозним и смешним стварима, не смем бити.Да- 
се вратим дакле на „боља (веселија) дела". 

8. У. 111. одсеку или глави, у којој г. писац излаже исто- 
рију „Архонтије Србије (600—1159.)" одмах на другој односно 
160. и д. страни „Српске историје" ставља сам аутор неко-; 
лико питања и одговора на њих. 



110 И. РУВАРАЦ 



„— Ко се, дакле, први нут помирио с Блгарима? Владин 

— Чији је био син срЈЗски кнез Владин? Селимиров. 

— Чији је био син Селимир? Свевладов. 

И тако „онај српски кнез", који је водио преговоре с 
Ираклијом,... био је Свевлад. После њега владао је његов син 
■Селимир, након њега Владин, који је учинио мир с Блгарима, 
те се оба народа волели до Властимира и Пресјама. 

Овај почетак наше историје биће јаснији, кад пропри- 
чамо судбину освојених (многобожцима Србљима) хришћана 
— Дака и Беса, и радњу ових првих српских некрштених 
владалзца". 

„Судбина освојених хришћана. Власи су (т. ј. данашњи 
Румуни) претопљени т. ј. романизирани [33] Даки и Бееи. 
„Они су живели пређе у суседству еа рекама — Дунавом и 
Савом, где сада (XI. в.) живе Србљи". Србљи су заузелк 
земље, на којима еу живелн Даки, Беси и Тривали. Грчки 
писци називљу Србље „Тривалима". Влахе (Румуне) су Србљи 
растерали и заузели њихно земљиште. Заузећем новог зем- 
љишта отпочне се борба освајача са освојенима, т. ј. борба 
између Срба и романизираних Дака и Беса т. ј. измећу осва- 
јача многобожаца и старинаца — хришћана. Та је борба 
била жестока, крвопролитна и дуготрајна. После овог биће 
«ам јасан онис радн>е првих српских архонта. 

„Свевлад измећу (640—660 г.) наследио свога оца по- 
тинувшег у рату ва време завојевања новога земљишта 
^Много је гонио хришћане и иакости им чинио. . . ." 

„Селимир (измећу 659-679.) није гонио хришћане. Жи- 
вио је са свима у миру. . . ." 

»Владин (између 679—700.). Он је ишао стопама свога 
оца и владао у миру. . . ." 

„Рашамир (између 700—730.) је био од свога детињства 
„веома суров и охол". Он је волео веру својих отаца, а 
мрзио на хришћанство и хришћане . . ." 

„Имена остала четири владаоца, који су један за другим 
владали у архонтији Србији, и „ишли шрагом Ратижровим", 
побожни и благочастиви свештеник Дукљански као Лати- 
нин и хршићанин, није хтео ни иавести, већ само ка- [34] 
же, да су они били од Ратимировога рода (ех еЈиз рго- 
^епје) и да су неврекидно гонили и мучили хршићане (осво- 
јене Ромејце)..." 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 1 1 1 



„Због њихног гонења, насиља и безбожја побожни 
хришћанин и свештеник није хтео ни њихна имена да спо- 
мене, да се не би заиамтила, али је по срећи, њихна имена 
очувао Порфирогенит. Он вели, да је умрБО онај српски кнез 
који је наше претке довео у ове земље, па је за њим владао 
његов син, унук и т. д. сви архонти из његовог рода ао реду. 
После неколико година произишао је од њих Вишеслав, Ро- 
дослав, Просигој, по том Властимир". Па ово и јесу она 
четворица, чија имена неће да епомене хришћански свеш- 
теник, нити хоће да опише њихна зла дела и живот". 

Ова четири „безбожна" т. ј. некрштена српска владаоца 
владали су око 100 и нешто више година. Дукљанин дакле 
није хтео ни имена споменути четири именована српска вла- 
даоца, а Порфирогенит само им је поменуо имена и ништа 
више; но г. Панта, чедо XIX. века, испева нам ову епопеју: 
„Вишеслав, Родослав, Просигој и Властимир . . . четири срп- 
ска владаоца учине, те словенска народност одржа потпуну 
победу над романством у животу, и Романе (Влахе) истреби 
и растера па у животу одржи победу словенство са свима 
својим особинама, и претопи у себе старинце хришћане- 
Латине-Румуне-Влахе. [35] Радња ова четири српска вла- 
даоца, привезаност и чврста љубав према својој старини, 
језику и обичајима уроди благотворним плодом, јер се 
очува словенска народност сраских племена. Благодарећи, 
дакле, љубави спрам своје народности, енергији, уму и срп- 
ском патријотизму Ратимира, Вишеслава, Родослава, Проси- 
гоја и Властимира, српска племена изаћу победиоцима из 
борбе са старинцима. Срби реше питање у корист својих 
племенских интереса, претопивши у себе старинце, ш зато 
се и продужи српска историја". [стр. 167.]. 

Ту је на часак стао, ал' се још није сустао патриотски 
историк или историјски панегириста; стао да се мало издува, 
па да опет продужи „Јаз ћоће Уео"*. „Пошто је ово нацио- 
надно питање" — тако наставља г. писац мало слабијим 
гласом — „било решено у корист завојевача а на штету 
завојеваних Латина, побожни Латинин (хришћанлн) Дукљд- 
нин наЈе хтео ни имена њихна споменути, јер су они предали 
победу у руке некрштених завојевача, гонитеља и истреби- 
теља хришћана — Латина, а Порфирогенит је писао историју 
у времену, после црквене деобе, па је поменуо њихна имена, 



112 и. руварац 



јер су они, давши победу Словенима, и учинили, да архон- 
тија Србија прими из Цариграда православно хришћанство 
на словенском језику. И заиста, да су Латини (хришћани) 
одржали духовну победу над освајачима — српским племе- 
нима, ова српска племена не [36] би ни створила српску 
народну државу, нити би очували Срби свој језик, него би 
се појавила некаква мешавина језика скрпљена од словен- 
ског, грчког и латинског језика, онако исто, као што су 
постали романски језици — талијански, француски, шпански 
и т. д. и српска би се племена пороманила, као што су се 
пороманили Франки, Готи, Лонгобарди, Сакси и други, или 
као што се поарбанасили Бојки и др. наша племена. Таква 
патријотска приврженост и љубав према својој старини и 
борба за исту, и одржала је српска нлемена у њихној на- 
родности, а народност је и помогла, да.се створи српска 
држава. Код.Срба се није могла увући латинска култура, 
јер они несу примили веру на латинском језику, него су 
примили културу на своме роћеном језику са писменошћу 
словенском. Сва су се она српска племена погрчила или по- 
арбанасила, која су усвојила хришћанство на грчком језику". 
Пошто се г. писац тим веома промућурним рефлексијама 
поодморио, завршује с громопуцателним дитирамбом: „Рати^ 
мир, Вишеслав, Родослав и Властимир, то су били. највећи 
поборници своје народности и они су својом радњом донри- 
нели, те се очувао словенски народни живот на југу словен- 
ском. Та национална борба увенчала се проглашењем српске 
независности; у духовној сфери — постанком српске писме- 
ности и књижевнога језика. Овим борцима за своју народнош 
помагали су њихни [37] богови: Давор, Световид, Сварог, 
Перун и други, а надахњавали их анћели Дажбога — виле, и 
обдржавали заштитници родова и кољена (славе)". [стр. 168]. 
И ти Чедо Мијатовићу са твојим Вукашином краљем и ти 
Гавро Витковићу са твојим Пером Сегединцем сакрите се, 
скријте се у рупу мишију, јер вас г. Панта Срећковаћ над- 
маши и палму вам оте! А ти Србијанче, ти тужан Србине, 
и прејемниче старих архоната „Србије", шта ћутиш, шта 
мислиш, шта си скрстио руке, што не подижеш гранитне, 
тучне споменике Ратимиру, Вишеславу, Родославу, Просигоју 
и Властимиру, тим највећим поборницима ^словенске народ- 
цости српских племена", и прогласитељима српске незави- 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 



113 



сности, и творцима српске народне државе, једном речи, 
највећим патриотама српским, већим и заслужнијим и од 
Немање старог и од краља Милутина и од цара Душана, 
тога полугрка, и од црнога Ђорђа и од кнеза Милоша! ! ! — 
споменике, украшене са испупченим сликама Давора и Пе- 
руна, Сварога и Световида — и вила и кућних богића — и 
са сликом скромнога откритеља, Панте Славкова Срећковића! 
— Но ја се може бити варам, што сам уврстио ту подужу 
експекторацију из „Српске историје" под III. као нешто 
смешно, тако смешно и детињасто, да се човек, читајући то 
место, мора грохотом смијати, да му од смеја сузе морају 
летити; јер међу читаоцима Пантине „Српске историје", 
особито мећу Бугарима (у смислу и значењу, које г. Срећко- 
[38] вић речи тој даје) има зацело и такових, којима су при 
читању описа славне борбе и победе наших првих некрш- 
тених архоната са хришћанима или ти Власима и над Вла- 
сима, сузе из очију текле, ал' не од смеја, већ сузе умиљења 
и признателности, и благодарности према великим тим пред- 
цима нашим, који нам сачуваше народност и језик у чистоти 
словенској. Сретна Србија са свога Ратимира и Вишеслава 
и Родослава и Просигоја, којима имамо захвалити, што го- 
воримо српски, а несретна „Хрватија" са свога Борне и 
Трпимира и Томислава и Крешимира, који принесоше „на 
жртву латинштини хрватску народну душу".., те мораде 
„погинути" хрватска народност, „да се одржи римска идеја" 
(читај у „Српској историји" стр. 132.). Да није било Рати- 
мира — и оних других до Властимира, шта би било од нас 
Срба? „Ми би се пороманили, те би данас говорили некаквим 
мешовитим језиком, скрпљеним од словенског, грчког и 
латинског језика", дакле онако исто, као што браћа наша 
Хрвати данас говоре. 

Но било наведено под тачком 8. смешно или жалосно, 
ал' ово што ћу под 9. навести, то је баш смешно. 

9. У посљедњем одсеку или глави, без римске цифре, 
под насловом: „Укутрашње стање живљења жупанијскога 
времена" [стр. 437.] говор је и „О просвети" од стр. 453—466. 
„Са покршћавањем и преводом св. писма на „словенски" 
језик — [39] вели г. Панта — отпочела се просвета. Покр- 
шћавање је ишло из Рима у Приморје, и из Примејустини- 
јаније у Горњу Мезију, Дарданију и т. д. или из Солуна по 



114 0. РУВАРАЦ 



солунској Србији и Маћедонији и т.д. Римско је свештенство 
покрштавајући Хрвате узимало од њих потиис, да не ратују 
против Римљана. У осталим покрајинама, најпре се покрстила 
она српска племена у солунској теми, при крају VII и у VIII 
веку. У почетку IX века покрстила се српска племена Ми- 
линзи и Језерци. У солунској теми, међу покрштеним срп- 
ским племенима и појавила се најпре како писменост, тако 
и превод св. писма на ондашњем њихном језику. То покрш- 
ћење доврше Ћирило и Методије у другој половини деветога 
века. Архонти или краљеви „покрстивши се* и почели су 
зидати цркве и манастире и давати им непокретна добра са 
правом: имати их, владати њима, мењати и поступати с њима 
онако, како за добро нађу манастирска братства. Са уласком 
у таква сопственичарска приватна права, манастири доћу у 
сукоб и многобројне парнице зато, што су они најпре на- 
срнула на „племенштине" . . . „Противу словенске писмености 
у Приморју устане римска црква, па је противу ње била и 
Византија; али свађа између патријарха цариградског и рим- 
ског учини, те словенска азбука нађе заштитника у Визан- 
тији у Фотију и Василију Маћедонцу словенину. Како је пак 
византијска и римска црквена јерархија чинила злоупотребе, 
а блгарска управа (т. ј. управа завоје- (40] вача Волгара, 
њихних царева и бољара) опет чинила насиље над Слове- 
нима: онда с преводом св. писма на словенском језику појави 
се међу Словенима тежња за одржањем свога племенскоеа 
равенства, па ослањајући се на племенски живот и јеван- 
ђелско равенство и нађе међу словенским становништвом 
места словенска богумилска јерес . . . а (словенска) племена 
нађу свога учитеља у Словенину попу Јеремији. Он је на- 
писао књигу, која самим називом показује јеванђељско ра- 
венство на име: „Како е Христгс плФугвлд орал." Богумили 
устану против црквене јерархије, противу насиља блгарскос 
у име јеванђелског равенства и словенске племенске једна- 
кости". Затим долази оно нама већ познато место о „през- 
витеру Василију а зовомом попу Драголу" о науци и о склопу 
богумилске цркве и како су богумиле гонили како на истоку, 
тако и на западу и како светске тако и црквене власти, те 
на стр. 457. долази ред на школе (од IX. до половине XII. 
в.). „Што се тиче школа, — пише на поменутој страни г. 
Панта, и ја слободан сам умолити читаоце, да обрате наро- 



претходни приказ Н5- 



■чито пажжу на оно, што сад сљеди, а јошт боље да цело то 
место о школама у самој књизи Пантиној, као збиља кла- 
■сично место, прочитати изволе. — Што се тиче школа, римска 
је црква у Приморју забранила школе на словенском језику. 
Према томе (према чему?) морамо (одиста?) мислити, да је 
■било школа у Загорју (Србији и [41] Босни) и осталим срп- 
ским архонтијама. У исто доба (у које?), на место што наша 
младеж сада иде у стране државе, да се чему научи, па да 
дође и поучава своје земљаке (жалосна им поука!): онда су 
многи Срби ишли у Цариград и тамо се школовали код нај- 
■чувенијих аредсшавника разних философских теорија, иоред 
-обичног (?) сувременог изучавања аредмета вере". Даље на 
тој 457. и сљедећим странама до 465. стране нека изволи 
читалац сам прочитати, ја тога напомињати не могу, јер је 
превећ учено; а могу уверити свакога, да се неће кајати, а 
■нарочито допашће му се опис филозофа Ишала, „кога су 
поштовали за кнеза философа". „Био Итал — вели Ана, а 
■по Ани Комненовој г. Панта — груб и у љутини није собом 
■владао, јер је он разговарао и речма, и рукама, и противника 
није остављао све дотлен, док га није дотерао до дувара 
Није ни с тим бивао задовољан, него му заклапао уста, 
хватао би га рукама за браду и за косу и тада је суктала 
за увредом увреда". Имао је цигло једну црту философа, на 
име, кад би противника ударио, одмах се кајао и плакао. 
ЕЊегова је глава била велика, чело много испупчено, лице 
•отворено, дисао је лако и слободно; брада округла, прси 
(Широке, тело здраво, пораст средњи. Грчки је рђаво говорио. 
ННаучени људи звали га: „дивљак". Његове књиге биле су 
испреплетене дијалектичким замкама. . . ." [стр. 465]. Тако 
нам по грчкој [42] принцези Ани Комненовој црта г. Панта 
тога дивљег философа у Цариграду. Та добро — ђаво носио 
и философа и принцезу цариградску! но шта тај морски 
философ има посла са школама српским и од куд он у исто- 
рији сраској? љубезни мој и нестрпељиви читаоче! има, 
има и свезе и смисла, што се у Српској историји прича о 
Италу и о глави његовој. „Њему (Италу) се стицала — про- 
дужује принцеза Ана, а по принцези београдски професор 
-Панта — , њему се стицала младеж" са свију страна, јер је 
•он ту младеж уводио у дубљину науке „Прокла и Платона, 
Лорфирија и Јамвлика (неоплатонизам). Младежи није било 



116 И. РУ ВАРЛЦ 



од користи, ]ер му у томе сметала његова срдитост и нарав. 
Доста је напоменути — вели Ана — његове ученике: Јован- 
Соломун и некакви Јазити (Јазики), Србљи и други, који су 
вероватно били приљежни. Доцније, ја сам — вели Ана — 
више пута виђала многе од њих, кад су долазили у дворац." 
(') ту у ноти додаје г. Панта: „Овда су се бавили у Цариграду 
Родославићи, Браниславићи и други. Њих је и употребио 
цар Алексије противу краља Ђорђа, противу Уроша и т. д.). 
Незнајући (ко? па ти ученици Италови, Јазики, Србљи и 
други, који су вероватно били приљежни) добро ни једне 
науке, они су иоказивали своју дијалешичку вештину безред- 
ним махањем руку и сулудастим кривељањем членова; ништа 
није било аоузданог и здра- [43] вог у њихноме знању, него су 
у њих биле само голе идеје и тамне иредставе о ареселењу 
душа а друге налик на ове блиске им чудновашости". „Кад. 
додамо овим српским питомцима и оне, који су слушали 
монаха Василија, сувременика Италова са његових дванајест 
апостола, као поглавара богумилства, онда се лако објаш- 
њава превод на српски језик свију неканонских књига, о- 
којима смо говорили. Упливом такве књижевности и могу 
се изјаснити они појави у српскоме животу, о којима говори 
св. Сава, да су ондашњи Срби били „сметени". [стр. 466]. 
Доста, г. Панто, ако Бога знаш! Па сад да човек не завапи, 
са Симом Сарајлијом: 

„Схорнте се највиша небеса 

Чреамерије потреса вас људско" 

ил' да не рекнемо са Милованом Видаковићем у класичној; 
прози: „Бједно глупости изчадије". Ко? Тко је бједно глупо- 
сти изчадије? Да ли цариградски философ Итал, или цари- 
градска принцеза Ана, или питомци они „правителствени", 
који су слушали Итала у Цариграду, они Јазики и Србљи и 
они други, који су вероватно били приљежни, но у којих 
знању није било ништа здравог и поузданог; или они новији 
српски „правителствени" питомци, који су у православној 
Русији изучавали богословију, и који су такоће вероватно 
били приљежни, но који такође и не знајући добро ни једне 
науке", вративши се у отачаство своје, помисли- [44] ше, да. 
ће се отачаству своме, које их је и послало у страну земљу,. 
да што науче, или као што наш слављеник каже, „да се чему- 
науче, па 'да дођу и да поучавају своје земљаке", најбољег 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ Ц7 



•одужити тиме, ако напишу „Српску историју* и друге налик 

■на ове блиске им чудноватости, хоћу реви историјске ра- 

•справе по „Вили", по „Гласнику", по „Ратнику" и по „Лето- 
пису Матице Српске"? На питање то нека изволе благохотни 

^итаоци Пантине Историје по свом благоразумљу одговорити, 
јер ја имам преча посла, а наиме, морам одговорити на пред- 
ходна два питања, од којих прво гласи: „Та шта је, за Бога, 

■са оним српским питомцима и слушаоцима философа Итала 
у Цариграду на крају XI. века а имено са „Јазикима и Срб- 

Јћима и другима, који су вероватно били приљежни" — у 
ствари? а друго је питање, на које свакако треба одго- 
ворити: „Кажи ми, молим те: какви су то били појави у 
српскоме животу, о којима говори св, Сава, да су ондашњи 

•Срби били „сметени" и да ли је доиста рекао и где је рекао 
просветитељ српски, да су Срби „сметени"? На прво питање 

>не могу точног и ексактног одговора дати, пошто мени овде 
у пустињи Алексијада Ане Комненове није при руци; него 

*у навести из једне расправе „највекег зналца" византијске 
историје „средњег века" једно два ли места, која нам бар од 
чести могу објаснити ствар, У обзнани књиге Теодора Успен- 

•ског [45] „Образоваше втораго Болгарскаго царства" Одесса, 
1879. пише В. Васиљевски [ЖМНПр., 204, 1879] на стр. 328. 
прим. 1.: „ФамилЈи Шито†доволбно изв-ћстна вг царство- 

^ваме Алексћн Комнина. 1асита бнли вм-всгв- ст> Сервлј- 

■««и вђ числ-ћ приверженцев-в 1оанна Итала (Анна Комн., 
I, 263). Одна из дочереи цара Алекс%н бмла вндана за 

Иасита — сћша, по имени Константина... Вђ соборномБ дћ- 
лн1и 1090. года упомннугБ куропалатЂ Конст. 1аситт> (ВШИ- 
огћ. СоЈбНп., ра^. 204.)" — а на стр. 326. „1оаннт> СервлЈа 

'(РЈпеКЈ, 8: тф ЗеррХмсд Кирф Тоику^) напоминаетт> царскаго 
нотарјн вт> приказ* главнои казнм, 1оанна Сервлш, кото- 
рвш подписалса под казначеискими расчетами 1094. гоаа 

<2аспапае, Ји§ Огаесо-Кот., 111, 398)...; его фамилЈл встр-ћ- 

-чаетси и во Алекаадћ Аннб1 Комнинбг (I, 263.)". Из тих 
места можемо извести, да су и Јасити и Сервлије били 
Цариграђани и да су као такови били слушатељи и при- 
врженици философа Итала, а не не знам какви „Јазики" 

■и „Србљи", сраска питомци у Цариграду — а из тога даље 
извести, да је цео Пантин говор о Италу и српским питом- 

^цима у Цариграду, просто (ове две речи што иду научио 



1 1 8 II. РУВАРАЦ 



сам од самог Панте) „зановетање" и „ћаскање", или да се- 
послужим још бољом и згоднијом, но опет Пантином речи 
„проста измишљотина". 

А што г. Панта вели, да св. Сава говори, да су ондашњи- 
Срби били „сметени", то најпре мо- [46] рам признати, да- 
места, где то св. Сава говори, у познатим и до данас печа- 
таним делима или списима његовим, нисам могао наћи, а- 
није га могао наћи ни покојни Ђ. Даничић, јерга у „Рјечнику 
из књижевних старина српских" не спомиње. Па за што нам- 
сам г. писац „Српске историје" не каза, где је нашао то- 
место, за што остави нас, да се узалуд трудимо и мучимо г 
тражећи те изреке Савине? Ја знам да се г. Панта злобно 
смеје или се бар кезунски осмејкује, што је внао заметнути- 
траг, да се ни ђаво не може досетити, од куд је узео оно 
„сметени" ида св. Сава говори, да су ондашњи Срби такви 
били. Смеј се, смеј се г. Срећковићу, само да ти смеј не 
преседне!— У животу св. Саве, што је написао Доментијан г 
а издао га Ђ. Даничић год. 1865., дакле после поменутог 
Рјечника, читамо на стр. 243.: „По с«л\к пдкм нзврл (св. Сава> 
отк оуч^никк скоиг> ког0ЈШо\-л\мњие лдоуже, и поетлви нј прото- 

ПОНМ; И Т*ГК ПДКМ ПОСКЛДВК ВК ВКС« стрднм откчксткд свокзго- 

мдостлтккм ис!Ш.нити; мзлици во в*х*оу « жжилн члов-кци« 
прочии по здконоу, нк >н в-кнчлни в-кд-оу, и«° оккц,« н« имоушт* 
пдстмрд к-к\-«\' скл«т(ни; повмћ: же иоскллнмимк — в-кнкчлти родк. 
члок-кчкскми" и т.д. Јесмо л' погодили учитељу пансрбијски? 
Доментијан дакле приповеда, како је св. Сава, дошавши са> 
истока као архијепископ у Србију и утврдивши и брата свога 
и народ у вери православној, — послао протопопе — или, [47$ 
као што Теодосије — који је Доментијаново дело прерадио — 
вели, ексархе на све стране с налогом, да венчају све оне,. 
који су били ожењени, али невенчани; и за те ожењене али 
невенчане људе, каже Доментијан, да су као овце без пастира- 
били „сметени"; а г. Панта, „надахнут и умудрен анђелима. 
Дажбога", с погледом на то место у Доментијановом животу 
св. Саве вели: „Упливом" цариградско-философске и словен- 
ско-богумилске „књижевности и могу се изјаснити они по- 
јави у српскоме животу, о којима говори св. Сава, да сјр 
ондашњи Срби били „сметени". [стр. 466]. Ја, додуше, испо- 
ведити морам, да не могу савршено да схватим смисао те- 
Лантине реченице, те скоро би готов бив да кажем, да нисуу 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ 119 



ондашњи Срби били „сметени", већ да је „сметен" онај, који 
тако пише; и да су још „сметенији" били они, који су гла- 
сали и саизволели на то, да „Српско учено друштво у Бео- 
граду" на свет изда књигу, као што је „Историја српског 
народа" од Панте С. Срећковића, књигу, испод сваке критике; 
и да су још највише „сметени" они — они — та зна се већ 
кога мислим, — који трпе таквог „сметеног" човека на ка- 
тедри свога највишег учевног завода, и који таком човеку 
дају прилике и средства, да може писати књиге и расправе 
на срамоту народа, у којега књижевност такве књиге и такве 
расправе спадају. 

Но ја опет падох у стару летошњу погрешку, [48] те 
изричем у напред суд о делу, које још није критички пре- 
тресено и разабрано; о историјској радњи једног професора 
и члана Српског ученог друштва, која још није „подобателно" 
оцењена; јер ово, што сам у ова три одељка о том рекао: 
то још није права критика; то је само прелудијум и пролог 
и увод у критику „Српске историје" од Панте Срећковића, 
то је тек „тропар" а не цела „служба" тога „бугарског" и 
богумилског свеца! Да је та „Историја српског народа" књига 
„исаод сваке критика", то би се тек на крају критике с пра- 
вом могло изрећи, а овде, где смо још у предверију, свакако 
је та изрека преухитрена, јер се оснива само на „поуИег", 
„з>п§иП5 апшб", „запе \п и , „уего", „1056." место 1156., „пре- 
звитер Василије а зовом поп Драгол", на „Белагезитима" и 
„Кезунима", на „Италу и српским питомцима у Цариграду" 
и на „другима овим блиским чудноватостима" и ситницама; 
а главних питања, као што су: које је изворе и како је из- 
воре те употребио г. писац „Српске историје", — како се г. 
писац односи према ранијим и сувременим њему писцима, 
који су писали о племенима на „словенском југу", каква му 
је етнографија, и каква подела српске историје? и т. д. и т. д., 
још се ни дотакли нисмо. Но била поменута изрека основана 
или не била: свакако ћу овде мало стати и поново добро 
размислити: да ли је вредно „Сриску историју" од Панте 
Срећковића узимати под нож озбиљне и [А9Ј подробне кри- 
тике, и да ли уопште човек, који једног Голубинског „фа- 
мозним", а Рачкога и Дринова „шовинистама" назива, који 
је историју „Белих Хрвата" и ако „српског племена" посве 
изопачио, а за „Блгаре" друго ван грдњи, пакостних, простих, 



1 20 И. РУВАРАЦ 



простачких, бугарских и шумадинских грдњи нема, заслу- 
жује, да се на њ на пољу књижевном обзир узима? 3 ) 

Писмо уреднику „Нашега доба"') 

Пошшовани госаодине! 

У бр. 15. Ваших новина почео је, а у бр. 26. довршио 
своју критику, на „Историју Срп. Народа* г. Руварац, овим 
речма: „Свакојако ћу овде мало стати и аоново добро раз- 
мислитаа: да ли је вредно „Ист. Срп. Н." узимати под нож 
одбиљне^). , . критике. 

У бр. 26. ређа, о чему је писао, наиме, о „поуИег", „запе 
\'\т", „уеп"; о „зшкиНз апшз" и „1056", јер о попу Драгојлу 
моћи ће бити разговора, кад се наштампа, а о Италу је бе- 
зусловни извор Анна Комненова. 

I. Што се тиче „поуцег", баш нека би било онако, како 
хоће г. Руварац, поменута факта ни најмање не губе свој 
значај и смисао, него остају у свој својој снази онако, како 
су изложена у „Ист. Срп. Н.," Ипак нека се зна, да „по- 
уИег" значи: изнова, недавно познати и т. д. Оно што је 
„изнова", може се ваљда рећи, да је поновљено. Ствар пак 
није у речи „поуИег", него у постанку „азбуке" — кирилице. 
Вид. Јагића Зреатша Пп§иае ра1аео51оуетсае, 1882. Тако 
исто ни својим тумачењем „запе \'\т и , и „уег!" није ни за 
длаку промењен смисао изнесених факата. Да су факта друк- 

») [После овога „Претходнога прикааа" упутао је П. Срећковић 
уреднику „Нашега доба" писмо које долази.] 

*) Премда не налазимо, да је у овој обрани доста исцрпена и 
доказана ствар, која се брани, али јој ипак дадосмо места у овом 
листу, тежећи за тим, да се јавно претресу и разбистре особито кн>и- 
жевне ствари. Нека је пак и писцу" ове обране на утеху казано, да 
оштар и неделикатан начин, којим је напвсана реценсвја г. Руварца, 
не одобравају многи наши чнтаоци, па нп ми. Зздирале у особу само 
шкоди ствари, која се брани. Угледајмосе на П.Ј. Шафарика, на којега 
се и г. Руварац позвва, како он објектввно, како са кпаснчком мир- 
ноћом говори, да му мораш на речи мотрвти, ма се и не слагао с 
њима. Лли ко хоће класички да разговара, мора битв и класвчки 
одгајен и изучен, а то Је у нас ретка ствар. У. 

[Оао је пасмо штампано 5. (17.) маја 1885. у 36. бр. „Нашега доба".] 

*) Много би било боље како за српску историјску науку, тако 
и за критичара, да је и сада стао, добро се размислио и „озбнљно" 
„ножем критнке" парао историју, а не проводио посао Терсита. 



ПРЕТХОДНИ ПРИКАЗ \2\ 



чије протумачена и у том обзиру историја објашњена, било 
би смисла подобном разбирању, а овако, то је таква ситница, 
о којој није вредно ни перо узети у руку. 

II. Друкчије стоји ствар о „зимрШ апшз". Да је одрећен 
рок аустријској окупацији Босне, не би се о њој сада писало, 
или да је била изречена анексија, знало би се, шта је. Има 
нечега подобног у „зшкиНз апшз". Не питам ја г. Руварца, 
да ми он сада тумачи те речи, него питам сувременике 
истога догађаја. Главно је то, да „зт^иПз аппјб" не значи 
Јт заеси1а заесиЈогит" — него значи по речма Мутимира: 5 
„асЈ тетриз {гасШа езе". О овоме в. 1лјсшз сЈе Ке§по Ра1т. 
е! Сгоа*. Шзтпа, РгапсЈипЧ, 1666, р. 61. Утс1оо. 1758, р. 60. 
Раг1а«, Шупсит басгит, Т. III, р. 51, Повеља Мутимирова: 
1-исшз с1е Ке#. Оа1т. е1 Сгоа*. 1666, р. 65. УтсЈоо. 1758, р. 
64. Раг1а!1, Љ., Т. III, р. 82. Све то скупа у Кукуљевића; Сос|' 
Вјр1от., Т. I, р. 46 и 72. 

III. Да је Јован био архиепископ Примајустинианије, 
признаје и г. Руварац. Разлика је у томе, што он не разли- 
кује архиепископију Примајустинијанску од Блгарске патри- 
јаршије, о чему не може бити спора после васпостављења 
архијепископије јустинианијске царем Василијем II. 1019.*) г., 
о чему говори његова повеља. Што је Голубински побркао' 
имена, факта и т. д., па овога Јована назвао „блгарином", то 
није моја кривица, него његова. Овај Јован архијепискои 
Примејустинианијски био је жив 1056. г. Ово се може видети 
у књизи: „Л-ћтописо церков. собБгтш" арх. Арсенија, Петро- 
град, 1880, стр. 368, где се вели да је цар збацио арх. Давида, 
а поставио архијепископом васпостављене архијеп. Приме- 
јустинианије монаха Јована из манастира св. Јована Дебар- 
ског. Утврдио границе арх. Примајустинијаније. У те границе 
није улазила Блгарија. 

Тако мислим и сада. 

Како видите,, не примам ни једну примедбу г, Руварца. 

Што се тиче његовог начина писања, изговарања имена, 
„грдњи пакостних, простачких, шумадинских", у томе се са 
пречастним г. архимандритом неву надметати. Нека му је на 
част и на браду! Толико ћу само рени, после све његове 
критике, ја тврдим, да пречастни архимандрит нема ни појма 

8 [Срећковић паше Мучимир. Да ли је то штампарска погрешка?] 
«) Оеог. СеотегшБ, Воппае 1839, Т. II, р. 475, ап. 6527. 



122 И. РУВАРАЦ 



о историји као науци. Наука је опште благо, Ако нећемо 
њеним трудбеницима казати хвала (ако су њен један лист 
објаснили), заиста је неуљудно грдити их. Није ту говор о 
две— три реченице, о „тропару и кондаку", него о историј- 
ској науци. 

Молим вас, господине уредниче, ставите ово моје писмо 
у вашем листу. 

Поздравл>а и поштује вас 
Београд, 1. маја 1885. год. Пантелија Славков Срећковић. 

Р. 5. Скоро ће ући у штампу друга књига „Ист. Срп. 
Народа", у којој су описана „веселија времена", па се 
надам, да "ће и критичар бити веселији, те ће у његовој кри- 
тици бити више објективности, а мање грдње „шумадинства". 
Несам ја крив, што ми је деда пролио крв за ослобоћење 
„Шумадије" и што ми родитељи несу пребегли у Аустрију, 
да се родим у подкрилију Фрушке Горе, близу св. моштију 
цара Уроша, ког је убио Влкашин. 



О5Г0 



IX 
Прелаз с приказа на критику 1 

Дакле г. Панта не прима! 

А шта то не прима г. Пантелија Срећко- [бр. 4//вић? 
Орден ли какав, намењен му за његове патриотске и кн>и- 
жевничке труде и подвиге?; или не прима избор за члана 
какве академије? или не прима динаре, што му их је Српско 
учено друштво на нову његову расправу о Урошу досудило?" 
Не, не, и орден он ирима смерно и радо; примио би, с бла- 
годарношну би примио, да га угарске академије наука, други 
разред, за свог иностраног члана избере, као што је неки 
дан г, Габора Витковића за таквог избрало, а и дннаре прима 
г. Пантелија и по свој прилици да их је већ поодавно спу- 
стио у свој шпаг; дакле све то: и ордене и академијске 
почасти и динаре прима и примио би г. Панта, само не прима, 
одлучно и абсолутно не прима г. Панта „ни једну приметбу 
г. Руварца." 

Та је ли могуће, да г. Панта баш ни једне приметбе 
Руварчеве на његову Историју српског народа жупанијског 
времена ие прима? На жалост тако је као што се о том 
уверити може свако из писма г. Пантелије Славкова Срећ- 
ковића, писанога у Београду, 1. маја 1855. год., и посланог 
г. уреднику овог листа с ноздравом и молбом, да то писмо 
стави у „свом листу"; којој се молби г. уредник као лојалан 
и класички образован човек и добар хришћанин оглушити 
није могао, па је писму том Пантином не само у свом листу 
места дао, но и исто с приметбом својом пропратити за 

1 [Наше доба, I, 1885, бр. 41—89, с понеким прекидвма, и II, 1886, 
бр. б; новине су излавиле у Новом Саду, а уређивао их је Др. Стеван, 
ПавловићЈ. 



124 и. РУВАРАЦ 



нужно и целисходно нашао. Но о тој класичкој приметби 
г. уредника на последку, јер и сама учтивост захтева, да 
г. Панти, као лицу, којега се приметбе моје управ тичу, првен- 
ство дамо и најпре с њим: раскрстимо? не — јер до тога 
је још подалеко — но да се с писмом Пантиним односно 
с одговором његовии у виду писма, на приметбе моје на 
његову Историју позабавимо. 

Г. Пантелија Срећковић не прима дакле ни једне при- 
метбе моје на његову Историју! 

А ко је, драги Бого! и када помишљао, ко је смерао и 
рачунао на то; тко је тражио, да г. Панта приметбе те 
прими! 

Њему је слободно било писати и написати и издати 
Историју српског народа; њему се шта више у издавању те 
•његове Историје ишло на руку и књига је његова пуштена 
у свет, и сваки, "који има воље, а не жали неколико динара, 
може књигу ту купити, читати или не читати, једном речи 
може се користити њоме по својојзи вољи, или као што би 
г. Панта рекао, по свом ћефу, — па је сваки по својој вољи, 
по свом знању, т. ј. сваки, који има воље и петље, може ту 
књигу Пантину претресати, решетати, критиковати, и при- 
метбе своје пустити у свет, да свет, да читаоци, који владају 
■»аучним критеријем, суде и пресуде: да ли приметбе те имају 
места, да ли су ириговори основани. и да ли је нападај 
оправдан? 

И ја сам се послужио тим читалачким правом; јест, ја 
сам напао на г. Панту због поменуте Историје његове и 
написао сам и пустио сам у свет неколико приметаба на ту 
његову Историју. Па ако позвани и надлежни читаоци и 
судци нађу, да приметбе моје немају места, да су приговори 
моји нетемељити и да је по томе нападај мој на г. Панту 
неоправдан, бићу постиђен и посрамљен и осућен и платићу, 
скупо ћу платити, што се послужих поменутим правом, што 
имадох петље да Пантин рад критикујем да се с г. Пантом, 
јунаком нашег доба, у коштац ватам. 

Али на могућност. да ће г. Панта и једну моју при- 
метбу на његову Историју примити, нисам, бога ми, ни у 
сну помишљао. 

Ја сам написао и пустио у свет нек>лико, претходно 
-само неколико, приметаба на Пантину Историју; ја сам због 



ПРБДАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 125- 



те Историје његове напао, жестоко напао на г. Панту и казао 
сам, да је Историја та књига испод сваке критике. Знам ја г 
врло добро знам, да многи и многи неће признати, да при- 
метбе моје имају места, да су приговори моји основани, или 
ако гдекоји од тих многих то и признаду, да не ће одобрити 
жестоки нападај мој на професора и великог патриота у 
Београду и да никад неће потписати изреку: да је Пантина 
Историја књига испод сваке и најблажије критике. Па кад 
то знам, како би могао и помислити, да ће сам ауктор поме- 
нуте књиге, да ће г. Панта усвојити приметбе моје и да ће 
грозну ону изреку потписати. Г. Панта је нападнут, и он има 
и право бранити се противу тога нападаја, а и у стању је 
бранити себе од тога жестокога нападаја, па је могао упу- 
стити се у парницу те побити и опроврћи свеколике приго- 
воре и приметбе и замерке и доказати, да све оно, што сам 
приметио, приговорио, замерио, не стоји, да ја немам ника- 
квог разлога што сам напао на њега због те Историје његове 
и да Историја његова није књига испод сваке критике; ил' 
ако се није хтео у ту парницу упуштати, могао је лросто 
одбити нападај и казати нападачу и критичару у брк и у 
браду то и то. На пример, могао је рећи: 

да га је „садржина три броја критике Руварчеве пот- 
пуно убедила, да тај жалосни г. Руварац не зна ни азбуке 
историјске. Да је он човек од тога посла, и да је зналац 
историје и историјске науке, он би најпре изложио оно што 
саставља суштину „Историје срп. народа књ. I.;" показао би 
стоје-ли закони развитка народности државе Немањске; гово- 
рио би о методу писања; разабрао би изворе, итд. урадио 
би оно, што се ради свуда у свету. Тако је већ написана 
једна критика на моју Историју. Пошто би то извршио, тек 
би онда било јасно значење моје Историје. На место тога 
шта он ради? Он напада лично на мене. Он ме (је) напао 
за надпис у цркви св. Димитрија, а кад сам га позвао преко 
„Срп. Нез." он се није ни одазвао. Грдио моје дело пре 
него ли се оно појавило. Грдио ме чак у писму г. министру, 
па ми није дозвољено, да писмо препишем. Није нигде спо- 
менуо моју „Општу Историју";. .. могао је уверавати српску 
господу: „ја сам (г. Панта) на том делу радио 22 године. 
Пропутовао сам по Турској са опасношћу живота; пропу- 
товао сам двапут Далмацију, Црну Гору, Арбанију; био сам 



1 26 И. РУВАРДЦ 



трипут у Хрватској итд. Трошио сам и здравље и новце и 
радио општу ствар, јер ја несам приграбио благо цара Радо- 
вана, него трошим моје благо само да разсветлим нашу 
прошлост. Па није срам Руварца, да ме грди оним именима 
којима се поносио Рајић и сада се поноси арх. Милаш. Па 
и ту неистину говори, Јер сам ја најбоље свршио историско- 
филолошки факултет университета у Кијеву. Ја сам се спре- 
мао и одмах уочио све недостатке и мане наше историо- 
графије. А где је он и шта је он учио? Је ли написао штогод 
у целини? Што није бар написао историју наше цркве? 
Нашао у римпаповца Пејачевића ону сумњу о цару Урошу, 
па као жалостан представник српске цркве одпочео уће- 
ривати у лаж српски народ и српску цркву. То је грозно! 
зар он својим радом не руши: 1., српску народност, а 2., зар 
не помаже српским непријатељима? 

„Ја о њему усвајам сада мњење Макушева и Милоје- 
вића"; могао је даље навести како су „у средњем веку, кад- 
год су хтели делити двобој, морали казати тко су и шта су? 
Јесу ли равни по знању и положају?..." И ја се сада држим 
овога средњевековног обичаја „и видећи да имам посла не 
са научаром, него с лудаком и незналицом, не ћу да ступам 
у разговор с лудаком и највећим српским душманином. Кад 
издам други том (српске Историје), имаћу слободног вре- 
мена, да му покажем, шта је у истини".* 

Тако је од прилике могао одбити нападај и одговорити 
на приметбе моје на његову Историју г. Панта, и тај и такав 
одговор могзо је он — ако класички образовани г. уредник 
овога листа већ из колегијалности не би могао места дати 
му у овом листу, нечатати у „Ратнику" или у ма ком било 
београдском листу, а можда би се и овде код нас — ако му 
је већ стало до тога, да се одговори његови с ове стране 
Саве печатају — нашао лист, и у листу место за такав 
одговор, односно такву одбрану г. Панте. [бр. 42] 

Тако би могао одговорити г. Панта и тиме приметбама 
мојим увређеном чувству свом израза и одушке дати и срцу 
си одлакш ати. Тако је могао, а тако је у истини г. Панта 

• [Ово није взмишљено, него је преписано из писма П. Срећко- 
вића, од 12 марта 1885, уреднику „Нашега доба". Срећковић је пвсао 
„руварчев", па је в Руварац писао „пантив", Овде је то исправљено. 
Цело је писжо сачувано у оставиии И. Руварца.] 



ПРЕЛДЗ С ПРИКАЗА НА КРИТ ИКУ 127 

мислио око конца месеца марта 1885. г. одбити нападај, 
жестоки нападај мој. 

Таквом сам се одговору и колачу ја и надао од г. Панте 
присног „јединоправног и јединомудреног" и ако не тако као 
г. Панта — сретног друга његовог, г. М. Милојевића, сада 
професора у далеком Лесковцу. Да, да; г. Панта је стари 
друг г. Милојевића али је овај други далеко оригиналнији 
од г. Панте, г. Милојевић је у многоме погледу, а наиме у 
погледу српске и бугарске историје и етнографије оригинал, 
а г. Панта доста бледа копија тог оригинала. 

Да богме, да ја на такав Пантин, по рецепту г. Мило- 
јевића састављени одговор, не би могао или не би хтео одго- 
варати, све ако би ми такав одговор добротом његовом или 
брижљивошћу мојих београдских пријатеља и до руке дошао. 
И г. Панта отишао би с мејцана гором певајући. 

Али се времена мењају па и ми с временом. 

Од 25. марта о. г. кад је г. Панта излио чувства узбу- 
ћенога приметбама мојима срца свог фиксирао их пером 
на папиру до 1. маја о. г. нема више но месец и који дан — 
и Панта за то кратко време „внушенијем" и по савету не знам 
чијег, мојег ли или његовог, и не знам каквог, доброг ли или 
злога Генија не оста при првој својој одлуци већ промену опе- 
рациони план, и „'хт мипдегбсћбпеп Мопа( Мај" пише писмо 
г. уреднику „Нашег Доба" у којем су изишле приметбе моје 
на Пантину књигу и у том писму одговара г. Панта на поје- 
дине моје приметбе и наравно као господин, који са „знањем 
и положајем својим" високо стоји над „грубим монахом", 
с највећом „ноншалансијом" побија и туче у главу неуљудног 
критичара и напоследку изјавивши: да се он што се тиче 
мога начина писања и грдњи мојих у томе са мном надметати 
неће и придавши изјави тој јошт неколико ласкавих за мене 
речи, закључује с посљедњом свечаном изјавом, да он не 
прима ни једну моју приметбу. 

Но то све није ништа: не могу се ни жалити ни печа- 
лити због тог целог писма и одговора г. Панте, само да нема 
оног несретног Р. 5. у ком г. Панта веселим срцем јавља 
г. Дру Павловићу, а преко њега и публици „Нашег Доба" 
да ће скоро ући у штампу друга књига „Ист. Срп. Народа", 
у којој су описана „веселија времена", као да ме је љута 
гуја ошинула својим репом, тако ме је та ненадна вест збу- 



128 И. РУВАРАЦ 



нила и поразила. Дакле друга књига Пантине Историје угле- 
даће ипак света и то скоро. 

А ја сам тако био прост и најиван, да сам мислио, да 
ће критика моја имати бар у толико ефекта, да друга књига 
Пантине Историје неће скоро угледати света. 

Сад се само јошт надеждом тешим, да друга књига та 
неће помоћу Српског ученог друштва изаћи на свет; но ако 
се и у тој надежди преварим, онда, онда свиснућу од једа, 
тим прије, као што се од неког доба у Београду говори и 
пише, што пе то бити најсјајнији тријумф и сатисфикација за 
г. Панту. 

Писму том г. Панте од 1. маја 1885. — мислим ја — 
да г. уредник „Нашег Доба" није требао дати места у свом 
листу при свеколикој питомости и уврећености писца њего- 
вог, и то из врло простог узрока, а наиме из узрока тога г 
што се у том Пантином писму или одговору, или као што 
г. уредник изволева рећи, у тој одбрани, нити што разби- 
стрило ни претресло, већ се само стара слама „поу»ег" 
млати, а г. уредник је приметио, да је писму том места да& 
у свом листу „тежећи за тим, да се јавно претресу и раз- 
бистре особито књижевне ствари". Но о тој приметби г. уред- 
ника, као што сам већ једанпут рекао, на последку. Писму 
или одговору г. Панте на моје приметбе дало се место у 
овом листу и пошто се писму том место дало и пошто даље 
У одговору томе немамо само изливе уврећенога срца, већ се 
и неки разлози наводе и каже, зашто г. Панта не може ни 
једне моје приметбе примити, то ми ваља, јер ми је дужност, 
одговорити на тај одговор г. Панте. [бр. 44.] 

Одговарајући-на моју критику почету у бр. 15. а довр- 
шену у бр. 26. „Нашег Доба" вели г. Панта у другом ставу 
ово: „У бр. 26. ређа (критичар), о чему је писао, наиме о 
„поуИег" „запе ујг" и „уеп" о „$т§и1Ј8 апшз" и 1056., јер о 
попу Драгојлу моћи ће бити разговора, кад се наштампа, а 
о Италу је безусловни извор Анна Комненова". На то морам 
одмах приметити, да г. Панта не наводи све и не одговара 
на све, што сам ја на Историју његову приметио и приго- 
ворио. Или мисли ли г. Панта, да сам му тиме, што нисам 
хтео у бр. 26. понављати све, што је у претходним броје- 
вима као погрешно, смешно и сметено напоменуто — оно 
поново ненаведено поклонио? да сам му поклонио дакле и 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ Ј29 



,Белогезите и , и Готе-Хоте, и А1ђуз, и Михалу „неувићавног 
словенског краља", и кнеза Радислава у Београду, и четири 
неименована српска кнеза: „Вишеслава, Радослава, Проси- 
гоја и Властимира", и оне „Јазике и Сервлије 1 * у Цариграду 
и оне „сметене" Србе?" 

Први навод г. Панте није дакле веран, о чем ће се и 
сам уверити, ако поново прочита критику моју а по имену 
„Претходни мој приказ" његове Историје, који је отштампан 
из »Нашег Доба" и који може за неколико пара у Валожи- 
ћевој књижари добити. Кад сам ја за то отштампавање 30 
банака положити могао, ваљда може и г. Панта неколико 
пара жртвовати и том малом жртвом доћи у положај, да 
може сазнати, на што све одговарати има и мора, ако хоће 
да утуче Руварца. Овако. као што г. Панта ради, није ни 
право ж правично. Ја сам у првом одељку Приказа мога 
навео неколико латинских речи и реченица и из тих неко- 
лико речи и реченица извео сам, да г. Панта не зна латин- 
ског језика, да не зна латински а цитира из латинских по- 
весних извора и оперира латинским речима и реченицама. 
На ту тврдњу моју г. Панта и не обрће главе, као да се она 
г. Драгашевића а не њега г. Пантелије Славкова Срећковића 
тиче; ја кажем, да г. Панта на ту „грозну" тврдњу ћути, е1 
^ш хасе* — уј(1е1иг. Но признао или не признао он то своје 
незнање: свакако није лепо, није у реду, није ритерски и по 
средњевековном обичају, отрпити, оћутати таку грозну увреду. 
Није г. Панта ни нанешен на наше средњевековне јунаке и 
витезе: на Милоша Војновића у бугаркабаници, на Страхи- 
њића бана с хртом Караманом, на Груицу Новаковића и Иву 
Голотрба. Он је само јунак нашег доба. Г. Панта игнорира 
и чини се невешт, као да није речено, да г. Панта, који је 
написао српску историју или историју српског народа у сред- 
њем веку ао изворима, не разуме латинскога језика. Но ако 
г. Панта налази за добро ћутати, ја не смем, ја морам урги- 
рати, да се та ствар разбистри а са мном и г. уредник овог 
листа, који као што нас уверава тежи за тим, да се „раз- 
бистре особито књижевне ствари." Та ствар, та непријатна 
ствар доспела је у штадијум, да се више не може натраг. 
Ја тврдим, да г. Панта не зна латински а има их, који се 
само сумњају о Пантином знању латинскога језика, но на 
сумњивце те не треба се ни обзирати. 



130 И. РУВАРАЦ 



Ако дакле г. Панта начином којим он зна докаже, ако 
само и најмање сведочбице од свога колеге, дотичног про- 
фесора на Великој школи, г. Јована Туромана, допринесе 
о том, да је он т. ј. не г. Туроман но г. Панта Срећковић 
„добар Латин", ја падам и за казан, нећу никад више ни 
приказивати нове књиге ни критиковати дела по историји 
српској, па ма г. Панта са својим пријаном Милојевићем 
Србе тражио и налазио и по самој „жаркој Африки". А шта 
ће бити ако г. Панта не узмогне показати и доказати, да он 
зна, довољно и толико латински, да може не велим Ливија 
и Тацита но само средовјечног Егинхарда и Јована, ћакона 
млетачког, разумети, шта ће онда бити? Не ће бити ништа! 
Панта и надаље остаје професор на Великој школи, и члан 
Српског ученог друштва, моћи ће и опет бити председник 
одсека историјског тог друштва, моћи ће продужити рад свој 
по струци српске историје: опровргавати и побијати хрват- 
ске и бугарске шовинисте, показати Русима да су они у 
питањима српске и бугарске историје пуке незналице, грдити 
српске отпаднике итд. итд. С наступом дакле доказа захте- 
ваног г. Панта ништа не рескИра. 

За сада пак не могу се с г. Пантом, који не зна латин- 
ски, препирати о „поукег", запе Уиг* и „уеп" (одкуд „чеп* 
кад је у Дукљанина „\'его"); па даље не могу саизволити 
ни на то, да се решење питања о попу Драгојлу (у историји 
његовој пише се поп пресвитер или протопресвитер „Драголв") 
отложи док се не наштампа. Из дела попа тога довољно је 
а зна се и где је наштампано, да се питање: да ли је поп 
Драгојло био благочастив поборник православља или пред- 
ставник богумилске јереси у XI. веку, већ сад коначно ре- 
шити даје. На што дакле одлагати? „гпзсћ §еша§4 Јз1 па16 
§е^оппеп" г. Срећковићу! [бр. 45] 

Друкчије стоји ствар о „зшдиПз апшз" вели г. Панта 
под II. свога писма. И ја велим да друкчије ствар стоји са 
„бЈп^иПб апшз", него што сам мислио пишући оне приметбе 
на Пантину Историју; и да је г. Панта знао, нашто ће то 
„друкчије" изићи, уверен сам, да то врашко „зшдиПз апшз" 
не би у одговору ни спомињао, као што није ни „Кезуне" 
споменуо. Кад сам писао поменуте приметбе није ми био 
при руци Пантин извор: „И. Н. Смирнова Очеркт> исторш 
хорватскаго государства до подчинешн его угорскои корон-ћ, 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ Ј3| 



Казанв, 1879."; а сад, прочитавши Очерк тај младога руског 
писца, сад знам како стоји Панта, не баш млади наш г. Панта, 
лрема том руском голобрадом писцу и његовом Очерку. 
Ланта чепа пете Русу, Панта плива за Русом, штоно кажу 
„сшгсћ Шск ипа" аЧјпп". А кад човек иде за другим, кад не 
сазрогачи своје очи, већ иде за туђим очима, хоће да клизне. 
лоће да се спотакне и наседне. И Панта је са „зшеиНз апшз" 
■насео; Панта се о „зшрПб апшх" спотакао због Руса или 
,„через" Руса. 

Ево како Смирнов о дотичној ствари на 34. страни пише: 
„Спорг (између нинског бискупа и спљетског арцибискупа) 
•6Б1ЛЂ предоставленБ р-ћшенјго кназл (Мутимира); онђ р*шилђ 
-его вђ полбзу Сплитскаго архјепископа и, какЂ кажетсн, не 
-безпристрастно, потому что Нинскји епископт. 6бглђ правг: 
^времн полБзоваша спорнмми землнми вђ грамагћ Трпимјра 
бмло ограничено „зЈп^иИз аппјз". Ја нећу ни реч'це више 
■губити о том спору; нек' га г. Панта по ћефу свом расправља, 
лек се чупа с Русом, што га је навео на танак лед, а ја 
лрелазим на главну тачку у размирици између г. Панте и 
-мене, на 1. тачку II. одељка мога приказа или на о.пељак III. 
лисма г. Панте. Ја сам у тачци 1. другог одељка казао и 
ласкам си доказао: да је г. Панта од г. 1156. направио г. 1056 
-и на основу том подигао сам пред читалачком публиком, 
дакле пред судом, који не суди за главу, тужбу против г. Панте 
•Срећковића због фалзификације, намерне фалзификације, исто- 
.ријског податка. То је још тежа и грознија освада и обтужба, 
лего она прва због незнања латинског језика. За незнање 
латинског језика није јошт нико осуђен ни да изгуби мали 
лрст, ал' због фалзификације секла се у отачбини Пантиној 
— и то није било баш тако давно — десна рука до лакта 
Сад не знам, има ли велике и битне разлике међу чином, 
кад ко у меници од 1056 динара направи 1156 динара, и 
•чином кад ко у књизи намерно од г. 1 156. направи 1056. годину 
или од г. 1692. годину 1592., али то знам, да као што онај, 
■који у меници од 1056 д. нанрави 1156, није „честан" човек, 
тако се ни онај, који намерно од г. 1 156. прави г. 1056., не 
може сматрати, да је части достојан човек. Но то је питање 
које треба да наши доктори права реше. . 

Обтужба је дакле грозна, и г. Панта ћути и бар да се 
.и једном речи ње у одговору свом дотакнуо; он се чини 



132 И. РУВАРАЦ 



невешт и не рефлектира на њу, већ место тога понавља зано- 
ветања своја пређашња: како треба разликовати примеју- 
стинијанску архијепископију од „Блгарске" патријаршије; како- 
је Голубински побркао имена, фактаиЈована Архијепископа 
Охридског назвао „блгарином" — и даље тврди, да је тај 
Јован утврђени царем Василијем г. 1019. на столици Охрид- 
ској био жив г. 1056 „као што се може видети у књизи: 
„Л-ћтонисБ церков. собмтш арх. Арсенија, Петроградт>, 1880, 
стр. 368." Дакле је тај Јован г. 1056. био жив? Та Бог га 
видио, зар не зна г. Панта да је већ г. 1053 на охридско) 
архијепископској столици седео Лав? Зар је заборавио, шта 
је сам прије неколико година написао: „Михајило Керуларије, 
цариградски патријарх напише г. 1053. заједно с бугарским. 
архијепископом Лавом Охридским посланицу на запад", па 
како може, како сме сада тврдити, да је утврћени г. 1010. 
архијепископ Охридски јошт и г. 1056. био жив? Ја знам, 
зашто г. Панта мора сада тако тврдити; мора, јер иначе б» 
морао признати, да је фалзификовао историјски податак. „Но, 
па то, што ја тврдим, да је Јован архијепископ г. 1056. био- 
жив, то исто каже и руски архимандрит Арсеније у тој и тој> 
књизи, на тој и тој страни." Но да то кажу сто руских архи- 
мандрита и стотину руских владика и митрополита и четир 
васеленска патријарха, опет је абсурдно тврдити, да је г. 1019, 
утврђени за архијепископа охридског Јован, јошт или као што 
би г. Панта рекао, чак и г. 1056. био жив. Но ја не верујем, 
да поменути руски архимандрит Арсеније каже оно, што 
г. Панта тврди: такво што може, а сада и мора богме само 
г. Панта, и нико више под овим небом тврдити. 

Но хајд', видећи у каквом се невољном положају и про- 
цепу нашао г. Панта — да се смилујемо и да узмемо, да је 
толико пута поменути архијепископ Јован г. 1056. био жив, 
хако је могао г. Панта у Историји својој на два места, тога 
истога Јована назвати Јованом Комненом? ил' да није то 
„Комнен" г. слагач писмена додао? И ако је онај првиЈован 
архијепископ г. 1056. био жив и онако се на сабору те го- 
дине држаном подписао, то молим г. Панту, да нам открије 
и каже, где је то тај сабор држан, да ли у Цариграду илк 
Охриду или где на другом месту? Но зашто с таким пита- 
њима мучити човека кад знамо, да на прво питање, за живјр 
главу не сме, а на друго не може одговорити г. Панта. 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИК У 133 

Године 1156. држан је сабор у Цариграду и на том 
сабору био је и подписао се на актима саборскнм и тадашњи 
■охридски архијепископ Јован Комнен; и подпис тога Јована 
Комнена фалзификовао је Панта Срећковић, професор у Бео- 
граду, и због те његове фалзификације и обтужен је и повучен 
је на одговор. Но и на ту обтужбу неће да одговара г. Панта. 
Он неће да се узвиси и да племенито призна: арво, да он 
не зна латински већ да крпари и да се послужује руским 
писцима, који пишу по изворима, како уме и како може где- 
■што изостављајући, гдешто од свога додајући. 

Друго., да је у погледу г. 1056. погрешио, нехотице или 
«з „суемудрк" погрешио — па мирна Бачка. 

Но то неће г. Панта, већ свечано објављуЈе: „да не прима 
«и једну приметбу г. Руварца"! 

Кад г. Панта не прима ни једне приметбе г. Руварца, 
онда и Руварцу не остаје друго, но да навести г. Панти, 
да ће продужити с њиме, а због дерне његове Историје, борбу, 
која ће бити „жестока, крвопролитна и дуготрајна" и коју 
ће он водити по свима правилима стратегије „унука кнеза 
Солунске Србије, Николице"! Ве11а §еп р1асеа1 пиИоз ћаој- 
*ига 1гштрћоз1 1-ис. 

С „класичне" те изреке Луканове или 1.исиз-ове, што 
долази од „поп 1исепс1о к , лак је прелаз ка класичној приметби 
•г. уредника овог листа. [бр. 46.] 

Г. уредник ово-г листа није морао или правије није 
требао места дати писму Пантином и онаком одговору на 
моје приметбе у свом листу, и то из разлога који сам горе 
већ навео. Но као што се види, г. уредник је о томе другог 
мишљења био и решивши се, да писму г. Панте места даде 
у свом листу, додао је том писму Пантином од своје стране 
једну приметбу у којој се приметби разлаже, за што је писму 
том Пантином „ипак" место дано у „Нашем Добу". Приметба 
та почиње са „премда"! Но, па нашто тај усклик? Кад си ти 
„прелазни" чланак овај могао почети са „дакле", зашт' да није 
т. уредник могао почети приметбу своју са „премда"? Но, 
но — стишајте се, умирите се, поштовани читаоци овог листа. 
Није то усклик за увреду, већ проста прелазна форма. Дакле, 
^премда не налазимо — гласи приметба, односно почетак 
приметбин — нремда не налазимо, да је у овој обрани доста 
исцрпена и доказана ствар, која се брани, али јој ипак да- 



134 II- РУВЛРАЦ 



јемо места у овом листу, тежећи за тим, да се јавно пре- 
тресу и разбистре особито књижевне ствари." Кад се хоће 
да учини нешто, а не зна се, како да се мотивује то. што се 
хоће да учини, онда се од прилике тако пише, као што је 
тај почетак приметбе написан, и онда је нужно било почети- 
са „премда", „Премда не налазимо, да је у овој одбрани доста 
исцрпена и доказана ствар, која се брани",* дакле — и ст& 
ми се то „дакле" намеће и морам с н>им оперирати, као што- 
г. уредник оперује са „премда" — ако г. уредник „налази", 
да није досша исцрпена и доказана ствар, која се брани, то- 
с логичном нуждношћу сљеди, да је инак бар нешто или 
колико-толико тим одговором Пантиним исцрпена и доказана 
ствар, коју г. Панта брани. Није ли-тако? Не мора ли се то 
извести из цитоване реченице. Г. Панта је, као што г. уредник 
налази; колико-толико исцрпео и доказао ствар^ коју он 
брани против Руварца. А је ли — ако смем питати или упи- 
тати г. уредника — г. уредник прочитао и проучио ИсториЈу 
г. Панте, око које се у оеом листу заподела парница измећу 
нас, т. ј. г. Панте и мене? Ако г. уредник књиге те није про- 
читао а јошт мање проучио^то којим правом, да не кажем 
којим — може мислити и тој мисли индиректног израза дати 
„да је г. Панта колико-толико исцрпео и доказао" ствар, 
коју брани? Или мисли ли збиља г. уредник „Нашег Доба% 
и ако је адвокат, да је он позван и да има право утицати 
и плести се у ту литерарну парницу између г. Панте и мене? 
Но ми га за судца у тој нашој ствари не требамо, и њего- 
вога суда па ни „мњења" не требамо. Ил' ако може бити 
г. Панти треба и нада се, да му суд човека, који Историје 
његове и друге радове и муке његове није добро прошту- 
дирао, може што помоћи, нека му га! 

Ја кажем „нека му га"! а г. уредник продужује при- 
метбу и вели: „Нека је пак г. писцу ове обране (то јесг 
г. Панти) на утеху казано, да оштар и неделикатан начин^ 
којим је написана реценсија г. Руварца, не одобравају многи 
наши читаоци, па ни ми." Па тим, што по уверавању г. уред- 
ника, оштар и неделикатан начин писања мога не одобравају 
многи читаоци „Нашег Доба", па ни сам г. уредник, да се 
теши и утеши г. Панта? Ала је тај г. уредник с тим њего- 
вим уверавањем и с таком ковсолацијом нај№ван човек! Зна» 
Панта јаде своје, зна он, да таки мелеми не могу њему по- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 1 35 

моћи; на такву консолацију морао се г. Панта само осме- 
нути, горко само осменути. Он те утехе неће ни примити. 
нити може такве бапске утехе примити. Није г. Панта дете' 
да му треба за пилулом, за прогутаним горким пилулама, 
дати грумен шећера или меда, и кад шећер тај или мед 
пружа рука, која ако и није правила те горке пилулице, 
није баш ни тако чиста од „скверни". Или је г. др. Павло- 
вић морао и морално присиљен био, дати у штампу ре~ 
ценсију Руварчеву, реценсију, у којој су умотане те г. Панти. 
„во исцћлеше" намењене горке пилуле? — Не, не! Није г. 
Панта дете: он је јунак — па ако и није ни у чем налик 
на „средњевековне витезе и јунаке", ипак је он јунак нашег, 
то јест не „вашег" доба; та он је пропутовао „по Турској" 
са опасношћу живота" (но мора се признати и то, да је 
на путовању свом бивао кад-кад и сретан, као што нам 
сам прича на IV. страни „Предговора" своје Историје, где 
вели: „Побегох преко брда, па место Катуна Горње Зете, 
нађох престолницу браће Соколова. Боже помози! И Бог ми 
поможе, не утонух у Скадарском блату као кнез Мирослав, 
већ здрав дођох у Скадар!" Весела му мајка!)... Као што 
видите, драги читаоци, г. Панта није требао, није тражио 
оних „утешителних", оних медених и шећерних речи мога 
сакривца, г. уредника „Нашег Доба" — па нашто „проси- 
пати" толику љубазност после отштампаног већ Приказа, на 
што успављивати и заваравати човека увређеног до срца, 
са уверавањем, да оштар и неделикатан начин писања Рувар- 
чева многи (збиља?) читаоци „Нашег Доба" не одобравају. 
Дакле — знак, да с г. Панте прелазимо на те многе читаоце 
„Нашег, т. ј. Павловићевог, овог модерног сувременог нам, а 
не оног старог покојног Павловића — Доба" — „мноси чаша- 
оци наши, вели г. уредник тешећи г. Панту, не одобравају" — 
може бити и ја ћу према г. уреднику бити учтив, те нити 
ћу га директе у лаж терати, нити се негалантно позивати 
на недељни лист Јавор", у ком се недавно а баш поводом мога 
Приказа рекло, да је „Наше Доба" лист, „који се ретко где 
чита", и да сам врло добро учинио, што сам поменути при- 
каз отштампати дао из „Нашег Доба*. Неименовани рефе- 
ренат приказа и писац те малициозне приметбе није дабогме 
знао, да то отштампавање кошта 30 фор. а тај и трошак 
разашиљања неће залећи она свота, која се у најбољем слу- 



136 II. РУВАРАЦ 



чају, да се сви сто ексемплара Приказа продаду, добије. Нећу 
дакле оспоравати тврдњу уредникову, да његов лист има 
много читалаца, јер је и мени мило, ако их има, али не могу 
допустити, да има право кад вели, да мноти читаоци нашег 
листа не одобравају оштар и неделикатан начин, којим је 
написана моја реценсија. За читаоце „Нашег Доба" с ове 
стране Саве и Дунава нећу да разбирам, ал' знам, позитивно 
знам, да „Наше Доба" врло мало има читалаца у Београду 
а још мање у осталој Србији, и измећу тих неколико чита- 
лаца, који су приметбе моје на Пантину Историју с пажњом 
читали, има њих бар четир-пет, који одобравају и сам начин 
писања, којим је писана моја реценсија, да, који ми захва- 
љују, што сам написао ту реценсију. И да се не бојим бити 
индискретан, ја бих г. уреднику поименце навео те читаоце 
„Нашег Доба", који одобравају оштар и неделикатан начин, 
којим је писана та реценсија, а именовао би их с тога, да 
г. уредника уверим, да то нису којекакви фићфирићи ни матори 
бранденбургери, ни ћелави коцази и остале бабе новосадске, 
већ све по избор јунаци: професори, тајници, начеоници, 
саветници, чланови ученог друштва, и што је главно: људи, 
који су и позвани и надлежни, куд-камо више од г. уредника 
„Нашег Доба", да суде о том, да ли је оправдан мој начин 
писања у критици на „Српску историју" од Панте Срећко- 
вића [бр. 47.] 

К оним многим читаоцима, који по уверавању г. уред- 
ника не одобравају мој начин писања, пришио је г. уредник 
и „њихову мјерност" рекавши „па ни ми" то јест не одо- 
бравамо. Е то ми је жао. На што жалим и кога жалим? 
То су личне и индивидуалне ствари, а управ питања, која се 
тичу особе моје или уредникове, то је свеједно — а читаоца 
се баш ни најмање не тичу. 

У осталом мислим да је и на тај „пришивак" одмах 
пред овим већ одговорено, те је и та лична ствар суперио- 
рирана. Шта то значи „супериорирати" то г, адвокат, кога се 
тиче, већ зна; а г. Панта и његови многи читаоци не морају 
знати шта значи „супериорирати ствар", тим мање што се 
том речи у особу њихову ни најмање не задире. Из тога 
што овде навалице спомињем „задирање у особу" може благо- 
хотни читалац или они многи читаоци овог листа закљу- 
чити, да хитам, да тежим некуд, да тежим крају, јер сам већ 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ ] 37 

изгубио вољу, већ ми се досадило коментирати. парафрази- 
рати и расуђивати класичку приметбу класички образованог 
г. уредника овог листа. Сад сам се сам уверио, да класицизам 
није мој елеменат. Док сам посла имдо са г. Пантом и ње- 
говом епистолом бејах „живахан" и расположен и вољан на 
Зеседи, а чим пређох на колико ситну и дробну, толико садр- 
жаја пуну и класичну приметбу г. уредника, а ја се умори, 
ја суста и не знам, како да завршим чланак овај, не знам 
како да се опростим са г. уредником или правије да се опро- 
стим његове приметбе, па била онг класична или не била 
и постигла она цел своју, у којој је написана, ил' не пости- 
гла: само да ју себи скинем с врата! Па што си задирао у 
оно, што јошт има „поучителнога" у примедби уредниковој, 
кад си наумио тако на пречац прекинути свој одговор на 
ту примедбу, кад се вајкаш и устручаваш се до дна испити 
чашу — чашу с преградом, у које у једној половини је мед 
и мелем за Панту, а у другој чемер и јед и жаока за „при- 
јатеља и еарадника". Аратос ти таквих сарадника! и сачувај 
ме Боже од таквих пријатеља! Но с пословицама не могу 
завршити овај чланак. Чланак се овај мора свршити сакаквом 
класичном изреком, била она у везаном или невезаном слогу: 
тек мора бити класична изрека. „Задирање у особу само 
шкоди ствари, која се брани." Лепо звучи; мудра је то изрека, 
таква је то изрека да може сутра у календар односно у збирку 
мудрих „изречеша" доћи; изрека је то, Господо моја, таква, 
да бољу ни „велика софта" смислити и изрећи не може. Но 
при свеколикој њеној класичности не могу је ипак у свој 
албум примити или на дувару а с писаћег мога стола себи 
на погледу приковати; не могу, јер не знам да сам ја какву 
ствар бранио и да сам тој ствари шкодио тим, што сам у 
особу г. Панте задирао. Ја нисам бранио, ја сам као рецен- 
сенат нападао на ауктора и његово дело: ја сам казао а 
кажем и сада, да то његово дело не ваља, тако не ваља, да 
је само с обзиром на наше околности оправдано, ако се троши 
реч о том делу; казао сам, да г. Панта не зна латински, да 
изврће факта, да је смешан с Белогезита и Кезуна. да је 
сметен, и овде додајем јошт, да усваја туђе мисли, рефлек- 
сије и приметбе а издаје их као своје и то на начин, који се 
не да квалификовати; казао сам да је био у Русији но да 
тамо није ништа научио, што је требао и што је могао, да 



138 И. РУВАРАЦ 



је било довољне спреме и гвоздене воље, научити, и да с тога 
не може ни писати друкчије, него што пише: сакато, погре- 
шно, сметено; а што није такво, то је покупљено и покра- 
дено. И кад ја кажем и докажем да г, Панта то и то каже, 
да г. Панта то и то не зна, да г. Панта то и то ради: је ли 
то и може л' се назвати то „задирање у особу? - Та добро, 
добро — ал' тек је ипак „оштар и неделикатан начин, којим 
је написана реценсија г. Руварца". Па добро, нека је и оштар 
и неделикатан мој начин писања. Али према коме или про- 
тиву кога је употребљен тај оштри и неделикатни начин 
писања? Против г. Панте Срећковића! Додуше то је дели- 
катан човек, човек пун финоће и обзира и пијетета према 
нашим старијима и бољима, према учитељима нашим. Да, 
да, ја сам а није тај деликатни г. Панта Шафарикова 
нека одређења „изанђалим нагађањима" назвао; ја сам а 
није г. Панта, с обзиром на једно место у Гилфердинговој 
Историји Вугара и Срба, рекао и написао: „и на овакво 
незналичко и жалосно гилфердингово тумарање по помр- 
чини, позива се Дринов не зато, што не би знао ствар, 
него просто то ради не као научар, већ као пропагандист" 
итд., ја сам, а није г. Панта историка Рачкога шовинистом 
назвао! [I, 247 и д. и 284 и д.] А знате л' каква је разлика 
између Шафарика, Гиљфердинга и Рачког — и г. Панте? 
Таква и онолика, каква је између највишег мајстора и нај- 
јаднијег фушера. 

Но за сада доста је и предоста о г. Панти Срећковићу; 
а што се оне класичке изреке, којом се овај прелазни чланак 
завршити има и коју сам г. уреднику приказати обећао, тиче, 
то изрека та гласи: „АпбгапШ^кеИ, дитег Јоп, 1,еђепзаг1: 
е1епс1е Ти&епсЈеп ипзегз шеЈШзсћеп 2еИа1гегб! Рншвз зеус! јпг 
ипс! шсћ{з \уе!<:ег. — \"/аз тга§е 1*сћ сЈагпасћ, оо тете Иаг- 
з1е11ип§еп шезеп рјгшзз ћађеп осЈег пјсћт". То је написао 
Лесинг. 1 [1асћтапп'з Аиззаће, 13, 210.] [бр. 51] 



1 Мвслиио, да можемо казатв, да смо „класички мирно" саслу- 
шали, где г. критичар и о нама просу неке речи. И сувуше поштујућа 
га и ценећн његов рад, невемо се упуштати с њим у полемику бранећи 
себе. Алп толико ће нам допустити, да му без икакве примисли 
напоменемо, да му је тон, којему, не ласкамо себи да смо и ма што 
прппомогло, сада много блажи и „делнкатввји" него пређе, што нам 
заиста годи, а годиве јамачно и читаоцима, а ни самом г. критвчару 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 130 



И опет „приказ" и опет прелаз с приказа; н опет краљ- 
Вукашин није убио цара Уроша! и над-опет: краљ Вукашин 
убио младога цара Уроша! па докле тако? Та што већ једаред. 
не прећеш, или бар не прићеш? Та шта.се већ једанпут не 
одкинеш од „приказа"? Што се не отиснеш с „превлаке" нз 
пучиву? Што не рониш у дубину, у суштину? Што се не 
пењеш на васину, са које ћеш висине угледати васцели српски 
свет на словенском југу; и једним погледом и као у огледалу 
прегледати свеколике народе, колена, племена и језике српске 
и све државе и државице, архонтије и бановине, жупаније 
и кнежине и сатније, и сва племена редом, племе до пле- 
мена: беле и црвене Хрвате и друге Горане тамо горе — 
а доле у „доњој Србији (ЗегоНа 1птепог)" стара племена: Ми- 
линге и Језерите, Белогезите и Сагудате, Рунхине и Смољене, 
Берзите и Струмљане; 1 и нова, или управо, да се послужимо- 
Зечевићевим термином, старомлада српска племена: Мрваке 
и Пуливаке, Бандовце и Пијанце, Брсјаке и Копановце, По- 
љане и Мијаке и остале Бугаре и Кијаке! 

Лако је вама, драги и недрази читаоци моји, поводом 
горњег наслова или натписа тако читати и љутити се, што 
не чиннм оно, што би ми била дужност, и што је и сам 
г. Панта на једном месту желио да чиним; што не присту- 
пам већ једном ка „озбиљној" критици и што нисам већ 
усред Историје Пантине или усред критике те његове Исто- 
рије. Лако је вама питати у љутини вашој или љутећи се 
питати, зашто не чиним то и то, јер ви не знате какве не- 
воље имам ја са г. Пантом, а кад вам кажем и кад сазнате 
те невоље моје с Пантом, ви ћете се одљутити, или ћете 
„поне" престати љутити се на мене, па ћете се љутити,. 
„поуКег" и жестоко разљутити на правог кривца, на г. Панту. 
Јест, господо читаоци овог подлистка! Панта, наравно онај 
београдски г. Панта, а не овај ваш Панта, крив је свему или 
правије: јогунство је Пантино узрок, што се понавља и све 



неће бити на штету, И сама взрека Лесингова, покрај све своје оштрине,. 
ипак је пуна деликатног- тона, јер је објективна. У. 

[На крају овога састава, а пре приметбе уредвикове, стоји дан, 
17. (28.) маја 1885. и потпис И. Руварца. То је бр. 47 „Нашега доба", а 
у бр. 51 почиње наставак с натиисом „Продужење Прелаза с приказа! 
на критвку", који иде, с прекидима, до бр. 89). 

1 [Упор. Срећковић П., Историја срп. народа, I, 1884, 62 и д.] г 



140 И. РУВАРАЦ 



једнако опетује оно „опет па опет", јер г. Панта неће никако 
још да призна: 1., да краљ Вукашин није убио цара Уроша, 
као што је то млади један, омален и слабуњав господин у 
Београду, сјајно доказао, а уједно или једним махом и г. Панту, 
који је противну томе тезу бранио и „свеудиљ" брани, тако 
надбио и наравно с највећом пристојношћу до ноге потукао 
и утукао га, да се г. Панта од туче и утука и пораза том 
приликом претрпљеног никад више подићи и опоравити не 
може; и 2-го, а то је још главније, што неће да призна да 
«у моје „приказане" приметбе на његову Историју уместне 
и основане. И не само, што то неће — само и цигло из јогун- 
ства неће да призна, већ сада и не да, да чиним своју дуж- 
ност „озбиљно" критикујући његову Историју; не да и не 
допушта мени улазак у зграду, коју је он створио, тако рећи 
из ништа створио, хоће, да ме све једнако држи у „предве- 
рију", и да му све једнако само тропаре и кондаке појем. 
Јест боме, сада творац те дивне и величанствене грађевине 
не допушта мени, да изнутра разгледим ту творевину његову; 
да видим и разгледим њене преграде и ћемере и како је дивно 
лепо и симетрички сложена, да се дивим „длхготи и шнроти 
« кисотн" њеној и ка „л\рал\ороизкамнм ил\и стклнм пи>ддркжнл\о\'. 
и калирлл\и (Шлнчинши испмнјннио^, — котораагожде калшк кк 
дроугомоу схчлангени. дмкно н Ј-оудожксткл кмсочлннн. гако едннк 
ЛАН-ћтИ С« КДЛ\(Н1к 8ћС8ГО «НОГС ]*р<1Л\Д ЛИЦ1. пр-кчо\'дно КВ. 6ДН- 

нол\!? с^раслксткд кидо\* скч^танно Јј-мтростјге"; 1 и кад све раз- 
видим и увидим, како је уметник тај „наш" толико година 
градио и дограђивао, зидао и призиђивао, крпио и закрпљи- 
вао и све лепо утушкао — те ми онда севне у уму значење, 
велико значење Пантине Историје, да му онда у самом све- 
тилишту одслужим службу и принесем жртву „хваленјн и 
благодаренЈн". Но г. Панта, као што рекох, сада ме не пушта 
унутра, бојећи се, ваљда, да ћу ја „човек предверји, тропара 
« кондака" и у „науци" ђачесамоуче, кад се једном унутра 
у утроби зграде нађем, од чуда скочити и заиграти и „по- 
играти ситно калуђерски" онако од прилике, као што је некад 
„наш" Краљевић Марко на чардаку Мине од Костура по- 
играо, те да ћу у заносу „окренув се и два и три пута" 
зграду му срушити, а градитељу, то јест г. Панти са рамена 



1 [Ово је И. Руварац узео из Цамблакова описа Дечава. Глас- 
лвк, XI, 1859, 70]. 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ \ 4 {, 



главу укинути. Не смејте се господо! — г. Панти није до 
смеја. Г. Панта се боји или почео се прибојавати од тог 
самоуког ћака; њему се почело приснивати, како ја радим 
и снујем, да се Панта закоље. Панта је већ начуо, како сал 
ја у неком погрдном писму, писаном неком министарству у 
некој краљевини „прорекао, да ће беспристрастна критика 
заклати Историју његову"; даље је он својим „рођеним ушима 
чуо, како ја призивам у помоћ г. Голубинског, г. Рачког и 
г. Дринова и нешто им дошаптавам" — и најпосле „да исту 
господу позивам, да закољу Историју српску, јер јој — зсј- 
1*ее!, ја — није био кадар доакати". За што? Зато „што сам 
самоуче ђаче"! — Но па ту се нигде не вели, да ти радиш 
о том и на том, да се г. Панта закоље, већ само да се за- 
коље Пантина Историја?! Што изврћеш? Не изврћем, но само 
тумачим екстензивно; јер ко иде о глави Пантине Историје, 
тај тиме иде о глави самоме Панти и Панта ће прије заме- 
нити Историју своју својом главом, него што ће допустити, 
да се на његове очи закоље мука и труд његов од 22 године 
дана. Ама г. Панто, ама чоче и чловече божји! чуј и разуми, 
да то „ђаче самоуче" није жедно крви твоје: та не иде оно' 
за тим да се ичија крв пролије; та оно и ако је подговорено, 
од твојих тамо пријатеља подговорено, да Историју твоју 
принесе на жртву; то ипак знај, да ће то бити безкрвна 
жртва; та за л' не видиш, Бог те видио, да је та твоја Исто- 
рија „мртва ствар"; да је то чедо твоје мртво роћено; да је 
оно без репа и ушију, па наравно и без крви; за л' не видиш, 
да је Историја твоја „еше МЈззееђигЈ", чудо, највеће чудо 
девете десетине деветнајстог века амо на словенском југу и 
у целом „ришћанском" свету. Умири се дакле, „наша" ми- 
саона главо! и нека те не боли глава! — пуштај мене са- 
моука унутра! Не, не, не превари самоуче! Тебе не пуштам! 
Тебе не смем пустити унутра већ чекај ту у „предверију" 
од јутра до мрака и од мрака до суђена данка! А кажи ми, 
ах кажидер ми, господару Панто, кажи ми право зашт' ме 
не пушташ, зашт' не допушташ, да напишем критику, озбиљну 
критику на твоју Историју? Тако пишти самоуче ђаче пред 
дверма и на прагу Пантином; а г. Панта на ту писку потихо 
да се не би чуло надалеко, одговара: тебе не пуштам зато,' 
„јер су за тебе меродавне „бечлије" и реченица Рудолфова, 
да кажем истину" — а ми — но ти већ знаш, тко су ти 



»ми 



142 И. РУВАРАЦ 



то друштво моје у Београду — ми не волемо те „бечлије" — 
и не маримо, не трпимо, да нам се каже истина, проста и 
без примесе истина; — и не само да тебе унутра не пуштам, 
већ ево написао сам други и прави одговор на твој „Прет- 
ходни приказ", у ком сам показао вредност тог твог тричавог 
Приказа а тиме „избавио историјску науку од добровољаца 
— приказивача те ве од јако и ову врсту науке отпочети 
обрађивати стручни и часни трудбеници." 

Г. Панто, молим те јошт једанпут, по трећи те пут молим 
или молим вас, г. Панто, пустите ме унутра јер читаоци моји 
постају већ нестрпељиви и љуте се већ што не улазим, што 
не „вјрдили* или кл\ч\\ил\к кл кноутЈНнндга"; што не одпочињем 
„критику", већ Једнако дреждим, а са мном толики свет дре- 
жди у предверију сити и пресити тропара но жудећи за 
службом и Бетовеновом Симфонијом. Но г. Панта и ту по- 
следњу молбу презре и рекавши: „Нисистручњак.Ајд'с Богом." 
Оде да се договара са уредником Београдског дневника и са 
још неком београдском господом о том; каквим мотом. да 
оките одговор Панте е* Сотр. на „Претходни приказ", и том 
приликом, а у дослуку са неким начеоницима разних оде- 
љења а својим добрим и интимним пријатељима нареди, да 
се у зору или пред зору сваког дана, у који се помоли по 
један одломак тога одговора избаце по четир топа мање три, 
као абер Бугарији у негда бугарском Београду (АЊа ои1§а- 
пса), да је Панта Славков Срећковић опет на коњу — и да 
бије бој, окружен својим генерал. штабом — победоносно. 
Г. Панта дакле на коњу, и стари витез и „цвет свију вите- 
зова", „витез жалосног стаса" мигољи се у гробу и хоће да 
устане, да пољуби своју „поновљену" слику и прилику. Дакле 
г. Панта је на коњу у бугар-кабаници на коњу. [бр. 52.] 

Г. Панта на коњу! а триста ћеце лудо — која ћеца по 
тумачењу Пантином представљају народ — удесили своје 
гласиће, те певају и припевају разне ситуасији и моменту 
прикладне древне народне песме, као ону критску песму, коју 
нам је сам г. Панта у ориђиналном саставу његовом „Узроци 
српско-византинског ратовања" у Летопису Матице Српске 
за г. 1882., св. I., стр. 45., како у орићиналу тако и у срп- 
ском преводу саобштио, и која у преводу Пантином гласи: 
„Сусрео се са мном мрав, 
Србина син, Српкпње син 



ПРЕЛАЗ С ПРИКДЗА НА КР ИТИКУ цз 

На мом пољу, дивотан! 
И он вмао изченут кук, 
И руку подигнуту 
Јеврејски одевен 
А турски наоружан, 



И отишао он у Сир(м)ију 
Србииа син, Српкиње син! 
Ради тога, да тамо рашује: 
Погледајдер на мрава!" 
Од друге тако исто древне народне песме у наречију 
белогезитском са „жд" допиру „преко баре« амо до нас у 
Фрушку Гору, само гдекоји испрекидани стихови и усклици 

као: „Побјеждај побједоносно! побјеждаје Австријине, 

утјешаје Бугарине! Пантелијо! Пантелејимон!" 

Г. Панта Срећковић, творац Историје српског народа, 
предомислио се и одговорио је подробно и „доста точно" на 
свеколике примедбе моје на ту Историју, а не онако од беде, 
као што је одговарао у писму печатаном горе у овом листу; 
и каже нам у том свом другом и правом одговору, зашто се' 
предомислио и зашто сад већ тако „достаточно" одговара на 
те приметбе а не чека, док изићу и остала три тома његове 
Историје. — Но прије него што саслушамо г. Панту о том 
прекрету у дубини душе и срца његовог односно у полемици 
и стратегији његовој морам казати најпре ја, где је и у ком 
је листу тај специјални и нарочити одговор Пантин угледао 
света. Одговор је тај изишао у листу, који се зове „Београд- 
ски дневник", дакле у оном истом листу, у ком је и одговор 
г. Зечевића, на неку критику први пут на свет изишао, те 
по томе можемо мислити или из тога можемо извести, да је 
„Београдски Дневник" орган илити „журнал" „у истини" 
краљевих људи (потншт Ч ие уего ге§ј 5 ) - г. Срећковића и 
г. Зечевића оба јединствена писца „обште и свеобште исто- 
рије" а уједно — но то се само односи на првог — и творца 
Српске историје „за словенска племена, која говоре српским 
језиком". Но мене се не тиче ни г. Зечевић ни „Београдски 
дневник" или ако ме се тичу, то ме се тичу само у толико, 
у колико треба да констатујем и кажем, у којем броју или 
у којим бројевима је „Београдског дневннка" изишао одго- 
вор Пантин на моје приметбе. Но пошто ја немам целих 
листова Београдског дневника но саму изрезану парчад из 
дотичних бројева — то у поменутом погледу могу — судећи 



144 И. РУВАРАЦ 



по „резанцима", који су ми у руци, рећи само толико, да је 
одговор Пантин, написан 18. маја 1885. а почео је излазити 
у 114. броју (среда 29.' маја) поменутог београдског листа. 
Кад је дакле г. Панта писао и написао свој одговор на мој 
„Претходни приказ", а то је било дне 18. маја, није знао и 
није могао знати, да сам и ја, један дан пре, написао „Пре- 
лаз с приказа на критику" не знајући нит' предвиђајући, да 
ће се одмах сутра дан у Београду збити једна мала ката- 
строфа, а наиме, да ће се 18. маја случајно један пријатељ 
Пантин сусрести с г. Пантом и дати му мој „Предходни при- 
каз" а г. Панта да ће одмах сести и тог истог дана јошт 
написати или правије здувати а најтачније, да ће створити 
одговор свој на тај приказ, а тиме не само спасти част 
отаџбине и „избавити историјску науку од добровољаца ири- 
казивача", већ — но ово даље није намеравао, то му се онако 
нехотице дало и тридневну муку Руварчеву уништити и Пре- 
лаз на критику осујетити и немогућим учинити. Но посље- 
дице те није г. Панта, као што рекох, при писању правог 
одговора свога предвидити могао: њега је тада само то на- 
љутило, што сам ја приметбе моје на његову Историју из 
„Н. Д." отштампати дао, но и то, што сам сам отштампао 
приметбе те и издао их у „облику књижице", и то би ми 
опростио г. Панта, само да нисам тај „метаморфозирани по- 
дробни разбор и критички претрес назвао „претходни при- 
каз Историје срп. народа итд.", тај назив и натпис и наслов 
а особито оно проклето „аретходни" то га је и разљутило 
и обезпокојило, јер је може бити желио, да се с приказом 
сврши и легне цела ствар. И то је први и главни узрок, што 
се г. Панта предомислио те није остао при првој намери, да 
не одговара, док не изда остала три тома своје Историје. Е* 
^и! пађе* *етри$ ћађе1 уИат. Први разлог, као што се види, 
више је политичке, а није чисто моралне природе, као други 
узрок, који је побудио г. Панту, да већ сад одговори на 



1 [Одговор П. Срећкоаића на Претходни приказ И. Руварца из- 
лазио је у овим бројеаима Веоградског дневника, V, 1885: 114 (стр. 446), 
116 (стр. 451), 116 (стр. 454-5), 117 (стр. 45Н— 9), 118 (стр. 462—3), 120 
(стр. 475), 121 (стр. 479), 122 (стр. 482) и 123 (стр. 486). У првом чланку 
приметио је П. Срећковић уз реч приказ: „Приказивачем називљу ша- 
љивчину, који са смешним и сумњивим досеткама „приказује" на свад- 
бама донесену част с' типичннм речима: „амвн сватови". 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 145 



„Претходни приказ". Пошто је „поштовани уредник„Н. Д." 
у броју 36. нашао, да „није доста исцрпена и доказана ствар", 
то сам морално принућен доказати вредност „Претходног 
приказа". Ето то су властите речи г. Панте, којима казује, 
да су га оне две три сувишне речи у ноти г. уредника овог 
листа побудиле или управ присилиле и нагнале, да се раз- 
намери и да већ сад покаже вредност Претходног приказа. 
Но да ли је баш тако, као што г. Панта пише, или другим 
речма, да л' се може веровати г. Панти, кад каже, да су га 
оне две три у највећој невиности написане речи уредникове 
нагнале а перфидија Руварчева показана у промени наслова 
тако разљутила да му се перо само од себе нашло у грче- 
витој од љутине и индигнације руци — и летило — само 
летило перо по папиру и писало одговор на „Претходни 
приказ" то златно перо Пантино? То је друго питаше; но иа 
то друго питање могао би само г. Панта и може бити први 
и најбољи друг Пантин „по срцу и струци" као на питање 
„<1е шЈегшз" одговорити, а ми, то јест ја и перо Паитино, то 
не можемо, а и шта се нас тиче, шта је све покретало, или 
ко је окретао и владао срцем Пантиним кад се предомислио 
г. Панта, те написао 18. маја 1885. одговор на „Претходни 
^ приказ" од Илариона Руварца — и наравно, као и свака 
расправица Пантина, мото, и јошт наравније — као одговор 
руског студента, руски мото, а најнаравније има „руску по- 
словицу" за мото, која руска пословица, као суштни и такав 
део одговора, без којег остали део одговора не би много 
вредио, понавља се у том одговору осам пути, по свој при- 
лици за то осам пути, да би у Београду неки и неки, 
који су на руске пословице и „пословички" језик скоро са- 
свим заборавили, утубити морали; и која златали пословица 
гласи: „По бради — Аврам, по делима — Хам". Не дивитесн 
сему!То није дело човечије: ту је пословицу г. Панти „Дажбог" 
открио или бар подсетио га иа ту толи згодну и приличну 
одговору Пантином пословицу. Панта сам, колико је мудар 
и досетљив, не би могао, без туће помоћи, без помоћи с више 
обрести и изнаћи и изумети таког мота и таке пословице. 
Пун умилења с таке красне и сличне или боље сличноречне 
пословице и кићене челенке, заденуте Пантином одговору, 
обраћам се теби, драги читаоче, и питам те, сећаш ли се оног 
места у песми „Смрт мајке Југовића" где се каже: „Узе руку 

10 



146 И. РУВАРАЦ 



Југовића мајка, Окретала, аревршала с њоме, Па дозивље 
љубу Дамјанову, Снао моја, љубо Дамјанова! Би л' познала, 
чија ј' ово рука?" Ја колико сам год пута читао ту песму, 
увек ме је растужило то и још једно место у тој песми, увек 
су ми се очи напуниле суза, кад сам дошао до тог и до оног 
другог места у тој песми. Па како од прије тако ми и сад 
грунуше сузе низ образе, те од суза и од туге не могу даље, — 
и не могу да видим и увидим, не могу да сазнам, за што је 
г. Панта ту руску пословицу узео за мото свом одговору на 
мој „Претходни приказ", и шта је хтео тим рећи; или: кога 
је мислио под Аврамом, а кога под Хамом? Но па то бар 
није тешко погодити: Утри сузе а пословицу „окрени и пре- 
врни" неколико пута, па ћеш сазнати, да је г. Панта при 
„Авраму" већ због „принадлежности" мислио на те, а при 
„Хаму" због силесије дела посвршивани на се, то јест хтео 
је себе због дела својих уподобити Хаму. Теби је само дао 
првенство а и морао ти већ по витешком адету дати првен- 
ство и тебе као писца „Претходног приказа" најпре поме- 
нути, а за себе другу половину пословице задржати. Употре- 
бивши дакле поменуту руску пословицу: По бради — Аврам 
по делима — Хам, хтео је г. Панта наговестити да је г. писац 
„Претходног приказа" по бради Аврам а не Авраам (Ађга- 
ћаш), а он, писац одговора на тај приказ, да је по дели или 
недели своји прави Хам. 

Ја држим, у простоти свога ума, држим, да тај драги 
читалац, који је тако окренуо и преврнуо, тако протумачио 
ту руску пословицу - има потпуно право и да је баш погодио 
праву намеру, коју је г. Панта при употреби те руске по- 
словице као мото своме одговору разумно имати могао. Мора 
бити, да је г. Панта нашао неке сличности између свога дела 
и дела Хамовог, који је открио наготу и срамоту свога отца. 
Г. Панта издао је своје дело: „Историју српског народа у 
жупанијском времену", и ја сам рекао и написао, да је г. Панта 
тим својим делом обнажио — , да је осрамотио своје отача- 
ство, односно отце отачаства свога. Истина, да г. Панта неће 
да призна, да је он, издавши поменуто дело, икога осрамотио 
и обнажио а најмање себе; но ми већ знамо, да је г. Панта 
јако јогунаст човек, те из јогунлука неће да призна или правије, 
чини се де не зна, какво је он зло својим делом отацбини 
својој учинио. Но и Панта није постојан у злу, у јогунству; 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 147 

и код њега попусте запети живци, наиђу 1иас!а шхегуаНа 
и дођу, на час дођу, часови покајанија — и у таком једном 
часу морао му је и внушити бог Ратимиров Дажбог поме- 
вуту руску пословипу да га казни, а да Панта и не зна, да 
гајеДажбог том пословицом казнити хтео, што је из Дукља- 
нинових најљућих гонитеља хришћана — дабогме „латин- 
ских" хришћана, направио највеће патриоте српске у 7 — 8-ом 
веку. — Но то је само хипотеза, или, тачније да с г. Пантом 
кажемо, то је као од Руварца постављена хипотеза мања од 
хипотезе и управ и није хипотеза у оном смислу, у ком је 
лудорија она Пантина, „да је бугарски цар Константин Тихов 
једна и иста особа са нашим краљем Владиславом" 7 баш 
права правцита хипотеза — и стога није искључена могућ- 
ност, да се толико пути у одговору Пантином напечатана и 
и толико пути овде у овом „опет — прелазу" поменута 
руска пословица сасвим друкчије разумети и друкчије при- 
менити има, а наиме, да се и теза и антитеза или обе поле 
те пословице односе на једно и исто лице а имено на иисца 
„Претходног приказа", и да је њом г. Панта хтео рећи, да 
је писац приказа и ако по бради Аврам, по делима или управ 
по делу — јер се само за једно дело или правије недело 
Хамово зна — тамо његовом, — прави Хам. И кад је већ тај 
„добровољац — приказивач" због недела свог — „Претходног 
приказа" — којим је од чести открио наготу и срамоту срби- 
јанску, прави Хам, онда је што се већ по себи разуме и 
проклет, од Панте и целог бугарског — а не блгарског — 
рода проклет — и то „отб рода вб родв"!, као год што је и 
Хам, открив наготу и срамоту отца свога, — проклет отцем 
својим — остао проклет! [бр, 53] 

Но ја чисто не могу да верујем, да је г. Панта у тој 
мери приказивачем озлобљен, и тако злобан, — да је така 
семитска злоћа, да би га због јединог и само „Претходног 
приказа" могао предати клетви и проклетству кроз све будуће 
векове. Тако инфернално пакостан и чивутски злобан није, — 
или поне ја нећу да предпоставим то о г. Панти — није „наш" 
г. Панта: он је само као човек на крај срца мало збуњен и 
алтериран усљед „Приказа" и с тога, држећи г. Панту за 
бољег и племенитијег човека него што он може бити сам 



' [Упор. Гласник, 69, 1884, 119—125]. 



148 И. РУВАРАЦ 



себе држи — остајем при оној првој и најближој могућности г 
да се „сирјеч" прва половина руске пословице односи н* 
„приказивача" а друга на „приказаног" г. Панту! — А да ће 
тако некако и у „ствари* бити, то се већ види и из тога, 
што се г. Панта каје и кајући се уподобљава себе због црног 
оног печатаног дела свога, које се зове „Историја српског 
народа" црноме Хаму. Но како се може — рећи ће когод — 
рећи и тврдити, да се г. Панта каје, што је написао и пустио- 
у свет, и то не о свом трошку печатано дело пустио у 
свет, кад се горе рекло, да г. Панта, творац тог дела, неће 
ни то да аризна, да су сасвим темељити приговори и при- 
метбе Руварчеве на то дело Пантино; та за л' не зна тај- 
вечити прелазач, да нема кајања без признања! — А? До- 
некле — има и тај „когод" право, али само донекле; но 
пошто нема сасвим и потпунце право, онда и нема право. 
Каква је то опет игра, каква 4 ли је то логика? Није то брзо- 
плети правоимало игра, игра с речима, није то против ло- 
гике! Размисли па ћеш и сам увидети, да је овако. Истина 
да сам рекао, да г. Панта неће да призна, да Руварац има 
право, кад каже и тврди, да Пантина Историја не ваља, ништ" 
не ваља; али је истина и то, да је тај Руварац уједно казао 
и то, да је г. Панта јогунаст и тврдоуст, јогунаст као само 
што мало дете може бити југонасто, кад се узјогуни кад му 
дође — но, па „детиња" ћуд; и да по томе само из јогун- 
лука неће да призна само зато, што тај Руварац није свр- 
шио историјско-филолошки факултет на кијевском „свеучи- 
лишту" — што није досле ништа у целини написао а наро- 
чито што није написао Историју српске цркве, једном речи г 
што Руварац није „стручњак". Ето само зато неће г. Панта 
да призна, да Руварац има права што Је онако претресао 
Пантино дело и претресавши онако претходно рекао, да тљ 
Историја ништ' не ваља. А да је то дело Пантино претресао- 
и то претресао као што треба какав Рус, на пример, какав 
Флорински, па да је на крају тог свог не „подобателног* 
већ сасвим овлашћеног и са неким „снисхоћењем" према 
немоћима своје млађе наравно у „науци" само а не и годи- 
нама млађе и довољно неупућене и ако у православној Русији 
учивше се „братије" са југа словенског, написаног претреса 
изрекао или прорекао: „Исторја сербскаго народа, проник- 
нутан такои недоказаннои тенденцјеи, можетг, пожалуи, лб- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 149 

•ститб. нацшнал*>ному самолгобЈго, но едва ли полезна самому 
лароду и во вснкомђ случат. отнгодв не научна" 8 Шта 
би радио Бого мој! „наш" Србофил, наш г. Панта у „срп- 
ском" Београду. Но па за л' може бити сумње, шта би у 
таком случају радио г. Срећковић? Он би „гледајући како 
се у нашој књижевности или веома слабо пропраћају нове 
књижевне појаве или се ароараћају са таквим тономина- 
чином, да не само да писце не соколе на нов труд и рад, 
него их напротив личним увредама и неправдама обасипају" 
— скочио од радости у вис па одмах за тим пао ниц' на 
колена што се не „неки" „као што Руварац хоће", већ баш 
„Г. Т.Флорински, познати писац непознате нам „Историје цара 
Душана". „О царовању цара Душана" и још важнијег другог 
дела — I., „0 Србима и Хрватима" и њином досељењу и 2., 
„0 Хрватима и о Србима и њиној судбини од VII. — X. века, 
у ком се другом и важнијем делу дакле расправљају баш 
она питања, о којима се говори у првој књизи Српске исто- 
рије — и човек, који је сам професор историје словенских 
народа, нарочито јужних Словена" — што се дакле тај нај- 
компетентнији Рус смаловао те нааисао или што је удостојио 
Пантину Историју своје критике — не, не, то опет г. Панте 
не би достојно било, већ, што је просто написао критику на 
ту Пантину Историју и ту критику нечатао баш у „Универси- 
тетскЈн ИЗВ-Т.СТ1Н, Година XXV. № 3. мартт> 1835. г." Но па 
«1то то као нешто знаменито и значајно истичеш и поми- 
н>еш, што се г. Панта обрадовао тој братској критици, и што 
је даље нашавши ту критику тако компетентног стручњака 
у милим Университетским извјестијама кијевским од радости 
носкочио и наравно одмах за тим на колена а може бити 
и на нос пао славећи и воздајући „хвалу похвалившему его", 
■што велимо спомињеш то што се у Пантиној соби збило 
«ли што се може бити и није баш тако и тим редом збило, 
кад се то тебе, вечитог Преодника и дотужалог нам свима 
Прелазника, баш ни најмање не тиче, и тим мање те се тиче, 
што није питање, да ли је г. Панта, прочитавши критику 
■Флоринскога, уобште скочио и како високо — и даље како, 
да ли усконке на обадве ноге скочио, и колико је дуго у 
луфту — ваздух не марим — лебдио и лебдећи треперио 

8 [ФлоринскЈи Т., Новости сербскои литературн, Унвверситетскја 
и8в*стјл, XXV, 1885, № 3., Мартт,, Отд*лт» IV, стр. 165]. 



1 50 И. РУВАРАЦ 



уи1^о цапловао, и како је пао, да ли на нос или на колена, 
или и на нос и на колена, и рад чега је на колена пао, ако 
је доиста и на колена пао, већ се пита, или је у питању 
превртало и обртало мој! како је г. Панта критику ту руску 
прихватио и примио, и што је најглавније и да л' је признао 
г. Панта, да је његова Историја српског народа, коју је Срп- 
ско учено друштво у Београду о свом трошку издало и тиме 
себи трајни — вечити споменик подигло — књига „во вси- 
комђ случаћ отнкјдб не научна'", као шго је Рус Флорински 
на крају критике своје, раштркане своје мисли о вредности 
Пантине Историје у једну скупивши, по души изрекао? Ви 
сте мудри моји читаоци, ви сте мудри ал' питате лудо! Та 
како да није признао кад је по прочитању скочио! Та не би 
л' то била права лудост од дотичне стране да није онај по- 
следњи удар — онај Неггепббгозз Флоринскога признањем 
својим отупила па да је с болом, с незалечивом раном у 
срцу поскочила? Та мани се већ једанпут скока и скакања 
Пантиног по соби: та ако с погледом на Панту може уобште 
бити говора о скоку и скакању, то би могло бити само о 
скоку јуначком и на отвореном пољу — и у бугар-кабаници 
као оно Милош Војновића, а не о скајеликању по „изби" и 
„клћти" и соби. Дакле одговарај на питање: Г. Панта је при- 
знао, да је суд Флоринског о научности књиге његове пра- 
ведан? Та како да није признао, кад се сам он, г. Панта 
наш, потрудио и суд тај — ту критику, у којој је суд тај 
изречен с руског на српски без свачијег страног интервени- 
сања и туће помоћи превео, или ако је није већ превео, — 
он ће је за цело превести! Шта је то опет: Панта је превео 
Флоринскога критику на своју Историју, ил' ако ју није пре- 
вео, он ће ју превести? Најпре си само примера ради хипо- 
тетично узео, да је неки Рус написао критику на Пантину 
Историју и само си себи разбијао главу о том, шта би г г 
Панта радио кад би се такова критика руска појавила, би 
ли, то јест, примио „приметбе" руског критичара и би ли 
признао, да руски критичар има право? — а сада нам при- 
чаш, како је већ написана и напечатана такова критика и 
то ни од ког мањег, већ баш од самог г. Т. Флоринског и 
како се г. Панта не само насмешио са задовољством на ту 
руску критику, но и да ју је већ ја л' превео, ја л' наумио, 
да ју преведе с руског на српскв. Та ако је јошт није пре- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 151 



вео, од куд ти у напред знаш, да ће је превести? Зар л' си 
ти пророк? Па дабогме, да сам пророк; та и сам г. Панта 
признаје и тврди, да сам ја пророк написавши: „он — то 
јест Руварац — је пророк?" Е па кад си то прорекао и као 
што видимо погодио, то „прорци нам, прорци сине человјеч 
даље: где и у ком ће листу г. Панта ту с руског на српски 
преведену критику Флоринскову на своју Историју печатати, 
и како, то јест: да л' ће ју мало скратити, као што је скра- 
ћивао текст своје Историје, само да буде што краћа, што 
савршенија, те ће можда све што у критици тој није необ- 
ходно, и „отнгодб" нужно и целисходно, а наиме онај и нама 
већ познати крај или ти реп срчано отсећи, или ако му са- 
вест то учинити не допусти, те реп читав остави. хоће л' и 
оних пет-шест последњи речи, — које је — у загради буди 
речено — г. Флорински написати морао, кад је већ сит и 
пресит био Пантине Историје, те је од ситости почео којешта 
бунцати о научности Пантине Историје — с руског на срп- 
ски превести, да браћа српска и виде и чују, како тај Рус 
„брат са севера" хвали и уздиже и преузноси Пантину Исто- 
рију српских племена и архонтија на благоме југу, „Југу 
словенском"? [бр, 54]. 

Но ја би морао бити виши од пророка, па да на сва 
та безместна питања, која к томе и неку сумњу у поштење 
Пантино у себи скривају — одговорим, а како тужан да на 
неделикатна та питања одговорим, кад ја управо нисам ни 
пророк, за каквог ме нико други и не држи, разма јединог 
г. Панте, који је себи увртио у главу, да сам ја пророк, јер 
сам у јуну месецу г. 1884. рекао, да ће Пангина Српска 
историја ако икад угледа света, бити така и така — и псћ- 
%, кад је та Пантина Историја на крају месеца јула те 
исте године угледала света, показа се и обелодани се, да је 
та Пантина Српска историја доиста таква и таква, то јест 
никаква. И то је г. Панту тако задивило и фраповало, да је 
одмах стао по чаршијама и безнстанима биоградским гово- 
рити и проповедати, да је Руварац пророк, и сви бугари 
београдски илити светина веровали су г. Панти. Но светина 
је светина увек лаковерна и празноверна од кад је света и 
светине на свету. Од\ ргогапит уи1#иб — одвратимо се од 
светине и вратимо се на предмет, а предмет је: Флорин- 
скога критика Пантине Историје и како ће сам г. Панта 



152 И. РУВАРАЦ 



превести ту критику с руског на српски, и да ће је печа- 
тити? Да, да, то се питало и ту се запело! Па запитајмо се 
јошт једном; може бити, да ће нам сада, кад не морамо од- 
говарати на она неделикатна питања, поћи за руком, да од- 
говоримо и предскажемо, да ће се Пантин превод руске 
критике н>егове Историје печатити у престоници српској, 
наравно у привременој српској престоници у Београду, а не 
у Скопљу „у средишту ираве Србије", као што би по неме- 
родавним мњењу „најкомпетентнијег научењака руског, г. И. 
С. Јастребова" било у реду; даље, да ће тај тачан превод 
печатати, не из какве луде сујете, но, — но пустимо, да г. 
преводилац говори, који вели: „хоћемо у тачном преводу да 
донесемо један примерак са стране, из кога се може видети, 
како се задатку једне научне критике (не можемо се уздр- 
жати а да овде не додамо: једног „во всакомт, случа* отнк>дв 
не научногг д-ћла"), на пољу историје, одужују образовани 
људи и књижевници и какви су дужни бити они, који се 
историјом као науком и учитељком света баве; и напоследку, 
да ће се критика та руска у преводу српском печатати не у 
„Срб. нез.", које нема; нити у „Београдском дневнику", који 
додуше и покрај „Новог београдског дневника" јошт излази, 
али који доноси само „претходне приказе" а не и озбиљне, 
праве и узорне критике са стране, већ баш у београдском 
„АшЈбоиг§;ег А11#етете 2еИип§" илити „Опште београдске 
новине", и на конац, да ће почетак те преведене са испи- 
сима из Гласн. Срп. уч. д, књ. 57., стр. 42. и 43, у којима 
се садржи сведочба „правог Руса, а у исто време најбољег 
познаваоца етнографије на трачком полуострову г. 1астре- 
бова о том „да Срби у Маћедонији говоре частаим сриским 
језиком и , и са једним дијалогом, који је недавно у једном 
посланству измећу једног маћедонца и једнот блгарина у 
Цариграду вођен — допуњене критике изићи дне 2. јуна 
1885. а у 22. броју тих „Општих београдских новина". „Меш 
1Јећег \уаз \уШбЈ сЈи посћ тећг!" 

Ја сам напред у овом подлистку рекао и поставио, да 
се г. Панта каје због свог дела, своје Историје српског на- 
рода, и да по томе он зна, да та његова Историја ништа не 
ваља, само је јогуница, па неће и да јавно призна, да Рува- 
рац има право, који је то изрекао; и да то неће он да призна 
само зато, што је то рекао Руварац, човек који није свршио 



ПРЕДАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТ ИКУ 153 

историјско-филолошки факултет ни на каквом руском све- 
училишту, и који није никада ни на каквом университету 
илити великој школи предавао историју нити словенског 
племена у обште нити јужнословенских племена напосе, и 
који по томе ни]е стручњак већ самоук; а да би тврдњу 
своју, да г. Панта само зато или зато неће да потпише суда 
мога о његовој Историји, што сам тај суд ја изрекао — још 
боље узтврдио, предсказао сам, да пе мом суду равногласећу 
или поне равнозначећу пресуду и један надлежан Рус а 
имено г. Т. Флорински донети, и да г. Панта не само да 
неће против те руске пресуде на још више судиште, виши 
ареопаг, апеловати, већ ће исту пресуду с благодарношћу 
примити, и не само просто с благодарношћу примити, већ 
да ће исту пресуду односно руску критику у којој се за- 
кључно изриче, да је Пантина Историја у сваком случају и 
у сваком погледу „отнгодб не научна" својеручно с руског 
на српски превести и тај тачан превод, пошто „Ср. нез." и 
свога властитог органа нема или у „Београдском дневнику" 
или да се надалеко чује — у »Оашшим новинама" тамо у 
Београду републиковати а тиме „јасно и гласно" признати, 
да је суд Русов или Русинов праведан а тиме уједно али 
само онако „тсНгесте" и „тасНе" признати и то, да и Рува- 
рац није имао неправо, кад је рекао, да Пантина Историја 
— наравно само у научном погледу — ништа не ваља. И 
сад ствар овако стоји. Ако предсказана онака и онака руска 
критика доиста угледа света, па ако ту и таку руску кри- 
тику сам г. Панта с руског на српски преведе и у „Општим 
београдским новинама" печата, онда сам ја парницу, у коју 
сам се са г. Пантом због толико пута поменуте Историје 
његове и ако неаозван већ само изазван упустио милошћу 
Дажбога добио и себе пред целим ришћанским и неришћан- 
ским — богумилским — светом оправдао, што сам на г. 
Панту „онако жестоко и неделикатно" напао био. 

Ја сам само предсказао, да ће така и така руска кри- 
тика бити — и написана и преведена и напечатана а ево 
шта г. Панта у 114. броју Београдског дневника, додуше у 
ноти, само ситној једној нотици пише „такву (то јест онакву, 
какову сам ја у писму једном, једном министарству у ствари 
м°је „једне расправице" прорекао). „Такву је „безпристра- 
стну" то су речи Пантине у поменутој нотици — такву је 



1 54 И. РУВАРАЦ 



безпристрастну критику написао познати у историјској књи- 
жевности писац: 1. Порфирогениту и 2. Историје цара 
Душана, стручњак, професор г. Флорински и та је критша 
иреведена и биће ово дана нааечатана". „Предсказаније" 
моје дакле збило се и испунило „и еств и боудетБ" или „боу- 
детБ и естБ!" И сад ко ће моћи г. Панти избити из главе, 
да ја нисам пророк? Но мени није стало толико до те про- 
рочке славе, колико ми је стало до тота, да свет увиди, да 
нисам из злобе и пакости, а без сваког основа, рекао да је 
Пантина Историја „чудновата ствар" и да нисам онако само 
од обести напао на г. Панту због те његове чудновате ствари. 
Но па кад би то тако било, као што ти ту излажеш и раз- 
лажеш; и ако је доиста предсказаније твоЈе г. Панта у 
114. броју „Београдског дневника" као истинито потврдио, 
откуд онда у истом броју тог истог Дневника почетак пра- 
вог одговора г. Панте на твоју реценсију његове Историје, 
на твој „Претходни приказ"? Може ли се то изјаснити при- 
казивачу и нападачу? Може, може се и тај појав на на|- 
простији начин објаснити и изјаснити. [бр. 55]. 

Прво и прво — и кад се буквално узме ствар, може 
се рећи, да то није одговор на „Претходни приказ", већ само 
из „Нашега доба" прештампани Претходни приказ; како 
гласи натпис тога тобожњег одговора Пантиног? Узми у 
руке поменути број „Београдског дневника", па ћеш својим 
„рођеним" очима увидети и уверити се, да натпис гласи; 
„Претходни приказ" »од« Илариона Руварца, и да је по 
томе права намера при прештампавању тога Претходног 
приказа у Београдском дневнику била, упознати и бугарски 
свет с том критиком Пантине Историје, печатаном први пут 
у „Нашем добу" — а никако да се опровргне и побије оно, 
што се у тој критици приметило, замерило, што се исме- 
јало. — Истина, цела је истина, да натпис састава тог у 
Београдском дневнику тако гласи: „Претходни приказ од 
Илариона Руварца", али на крају тога састава стоји назна- 
чено, да је тај састав писао 18. маја 1885. у Београду П. 
СреШвић; шта то значи и како се то слаже са твојом прет- 
поставом? Врло лепо, и ево ћу ти одмах казати, шта тај 
потпис Пантин под тућим саставом значи. Прво морам при- 
метити, да на крају поменутог састава не стоји и не пише, 
>иисао и наиисао" тога и тога дана, у том и том месту, тај 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ \ $$. 

и тај, већ просто стоји само датум и нечији потпис; а пошто- 
с преда и даље у свима одломцима на челу стоји: „Прет- 
ходни приказ од И. Руварца", то онај датум и потпис на 
крају значи, да је тај Претходни приказ од И. Руварца пре- 
писао из „Нашега доба" дне 18. маја 1885. у Београду П^ 
Срећковић и дао, да се отштампа у Београдском дневнику. 
Зашто? Зато да може уписати, уметнути или интерполирати 
у тај Претходни приказ гдешто од свога као год што је и 
тачном преводу критике Флоринскога предпослао и додао 
гдешто од свога, чега у оригиналној критици нема. 

Осим тога пак, морам уопште приметити, да се човек 
на натписе, којима Панта књиге и расправе своје кити, никад. 
не може сигурно ослонити и из натписа на садржај књиге 
и расправе закључити. У „Претходном приказу" ја сам већ 
узгред поменуо, како је г. Панта једну „своју" расправу нат- 
писао „Узроци српско-византијеког ратовања 1073—1074", 
при свем том, што се у њој нити наводе нити помињу ни- 
узроци ни то ратовање већ се о другом нечем „трабуња", 

Исто је тако г. Панта једној књизи својој дао наслов 
или натпис „Синан-паша, написао П. Срећковић трошком г„ 
Симе Андрејевића Игуменова Биоград 1865.", па знате п\. 
шта све има у тој „Синан-паша" названој књизи? У тој-- 
тако названој књизи има осим „место приступа", — врло зна- 
чајног „место приступа", у ком „место приступа" — предго- 
вору, са мотом: „Треба да знамо каки смо, па тек онда мо- 
жемо знати, шта нам треба и шта можемо" — г. Панта- 
измећу осталог и ово вели: „многи се стиде да се описују 
наше мане говореНи: „нек незнају туђинци". 

По моме схватању и разумевању ствари, то је најцрње, 
ко не признаје своје погрешке, он се никад не поправља. 
У осталом, не треба мане измишљавати, већ их онако опи- 
сЛти, „као што су" — дакле у тој „Синан-паша" названо^ 
књизи има осим поменутог „место приступа". 1. дипломи 
Душановоји о чувању старина (стр. 1—6.); затим 11, сама 
„Душанова диплома" (стр. 7—70.); после тек „Синан-паша*" 
с мото-м „Лоши људа и времена лоша" нар. посл. (стр. 
71—85.); па онда: „III. Бјегство патријарха Арсенија III. »' 
Арсенија IV.; ондашње стање ствари у старој Србији и Ку- 
кли-бег", са истом пословицом као мотом (85—108.) и на 
послетку „IV. Поглед косовца на стање ствари у старој Ср- 



1 56 И. РУВАРАЦ 



бији са овим мото-м; „Нека запамте наши потомци своје 
зулумћаре и доброчинце; прве нека проклињу, а друге нек 
<5лагосиљају." (стр. 109—125). 

Но из овог последњег примера могао би когод баш до 
противне претпоставци мојој истине доћи и устврдити, да 
г. Панта није првобитно хтео преписати и препечатати мој 
„Претходни приказ" — већ да је збиља и најозбиљније хтео 
одговорити на тај „Претходни приказ", и само је том свом 
лаумљеном одговору дао мало чудноват наслов „Претходни 
приказ од И. Руварца", као год што је поменутој 1865. пе- 
чатаној књизи, у којој препечатана диплома цара Душана 
заузима 63 стране, дочим чланак „Синан паша", по ком је 
цела књига прозвана чудноватим образом „Синан паша" има 
само 14 страна те г. Панта или не ће да зна за оно латинско 
правило „а роИоп Ш депоттаио? Или ако зна за то пра- 
вило, то држи, или је бар 1865. г. држао, да је Синан паша, 
и његова џамија за Србе претежнија од цара Стефана и 
његове задужбине, цркве Арханђелове више Призрена и ди- 
пломе илити српскије повеље а најтачније и сасвим право- 
славно хрисовуље цара Степана, којом се хрисовуљом тој 
Арханћеловој цркви толика и толика српска села и засеоци 
и влашки и арбанашки катуни по правој Србији — по Ду- 
шанији — дају и поклањају — или напоследку што је Пан- 
тином срцу ближи и милији потурчени Арнаут, Синан паша 
од ногрченог Василевса грчког и српског цара Степана. То 
је густ — илити ћеф био Пантин г. 1865., па кад је он могао 
те године а по свом ћефу и густу назвати књигу своју од 
125 страна „Синан-паша" по свом љубимцу „Синан-паши" 
не гледећи на то, што томе наслову само 14 страна између 
125 одговарају, зашт' да није могао након 20 година исти 
г. Панта одговор свој на претходну критику Руварчеву на- 
звати „Претходни приказ од И. Руварца" — а тиме натук- 
нути, да му је и натпис тај и аутор књижице те тако мио 
и драг као што му је мио и драг спомен старога љубимца 
свога, Синан-паше и његове џамије у Призрену. 

Но будући да онај „когод" ради утврђења тврдње своје 
узима нешто и претпоставља што се никако узети и пред- 
поставити не може а наиме, да г. Панта објективни тај исто- 
рик има нерационалних густова и ћефова и љубимаца, то се 
љегова тврдња већ с' тога примити не може, већ се мора 



ПРЕЛАЗ С ПРИКДЗА НА КРМТИКУ ] 5 7 



просто одбацити и то тим пре, шта је абсурдно узети, да је 
г. Панти натпис „Претходни приказ" па због натписа тога 
и приказивач мио и драг, кад се позитивно зна, да му је 
натпис тај „Претходни приказ" и мрзак и зазоран, а јошт" 
мрзкији да је онај, који је написао тај „Прегходни приказ". 
И тако се морамо и опет вратити и остати при оној првој 
простој и због простоте своје и буквалног тумачења речи? 
најверојатнијој предпоставци, да г. Панта првобитно није 
мислио одговарати на „Претходни приказ" но да је намера- 
вао само прештампати Руварчев „Претходни приказ" као 
год што је превео Флоринскога критику и превод тај такође 
печатао и обелоданио, да се и у Беоргаду види и увиди, 
како се и приказ и критика у главном слажу; то и ништа- 
друго и намеравао је г. Панта, кад је сео и написао или 
правије преписао натпис „Претходни приказ од Илариона 
Руварца". А што намера та није као што треба изведена, 
те се првобитни Руварчев „Претходни нриказ" после пре-' 
творио или добио вид неког одговора на тај приказ, то се 
већ зна, ко је „виновник" тога обрта и те метаморфозе и 
ко је крив, што је циљ, који је у почетку пред умним оком 
Пантиним лебдио — промашен. Главни је виновник, као што 
зиамо, тога обрта Дажбог баченом оном руском пословицом, 
а криво је перо, које уместо да механички преписује, што' 
се имало преписати, летило је само по папиру и писало, 
што је хтело, те је тако испао из пера састав, који садр- 
жајем својим никако не одговара претпостављеном му нат- 
пису „Претходни приказ", јер се у њему ништа претходно 
не приказује већ се дефинитивно одговара и доста речито 
признаје, да се нема шта одтоворити.'/ор. 57]. 

А кад се нема шта одговорити па опет се одговара 
онда се таквом одговарању обично претпошиљу разне жалбе 
и тужбе; па тако је и у овом одговору, који носи натпис 
„Претходни приказ од И. Руварца". 

У Историји српског народа од г. Панте Срећковића им* 
једно ненумерисано и у индексу неназначено поглавље са 
натписом: „Суштина досадањег разлагања" [I, стр. 84-92] у 
ком се мало у краће повторава и разлаже и говори на пр. 
о „Кљуку, — Мухлу и Тузи и Бузи" оно исто, што се и у 
претходном разлагању мало обширније излагало и говорило. 
И ја ћу овде, следећи методу Пантином, сасвим у кратко да 



358 И. РУВАРАЦ 



лзложим сушшину досадашњег мога разлагања — о спору 
.између г. Панте и мене — па кад ту сушшину изложим, 
лако ћемо прећи на оне жалбе и тужбе, које је г. Панта 
■свом прааом одговору предпослао, Дакле „суштина" је у 
овоме: Г. Панта Срећковић издао 1-ви том своје Историје 
•српског народа, а ја сам у једном листу обзнанио ту Пан- 
тину Историју и рекао да та Историја, као од човека, — 
јкоји ни латинскога језика не разуме те се с тога сам првим 
изворима служити не може; даље од човека који о историј- 
ској критици ни појма нема, но се према разноврстним из- 
■ворима односи онако безазлено као и свако дете и прости 
парод; и напоследку од човека Србина, претераног патријоте, 
у кога је јаче чуство и жеља од ума и разума — написана 
Историја не вреди много и управо да ништа не вреди, и да 
је за Србију и Српство велика срамота, што је таква Исто- 
рија пуштена у свет. 

Г. Панта и ако види и увиђа да се приметбе моје на 
«.егову Историју учињене опроврћи и суд мој о вредности 
Историје те побите не може; и ако зна да он латински не 
зна и да није читао и сравњивао сам дотичне изворе; и ако 
зрло добро зна, како је и по којима је писцима он скрпио 
и шта га је руководило при таквом скрпљивању те своје 
Историје; и ако даље он зна, да он управо не зна, шта је 
то историјска критика, и напоследку ако и признаје да је он 
велики шовиниста а то ће рећи, као што сам он ту реч ту- 
мачи претеран патријота, велики Србин и Пан-Срб; неће 
ипак да призна, јавно и отворено да призна, да Руварац има 
сраво кад каже и тврди да Историја његова ништа не ваља, 
-а неће да призна то само зато, што то Руварац, калуђер, 
*аже, а да то Рус професор каже и кад то г. Т. Флорински 
каже, он би признао — он онда признаје, да се дакле све 
своди на личну и сталежну аверзију и г, Панта неће да 
призна да Руварац има право само за то, што суд долази 
-од калућера Руварца, јер г. Панта не мари за калуђере уоб- 
■ште, а јошт мање мари за калуђере фрушкогорске а нај- 
мањч мари, да паче мрзи ка гргетешког калуђера Руварца 
и 8'итта зиттагит: неће ни да зна, неће ни да чује за — 
Руварца- Зашто и кроз што и због чега? Не питајте ил' ако 
<5аш питате и стојнте и ради би знати, од куд толика мржња 
Лантина на Руварца задовољите се са општим одговором: 



ПРЕЛДЗ С ПРИКАЗА НА К РИТИКУ 159 

да мржња та има извор свој у антипатији и да је због 
антипа(н)тије. 

И сад тек можемо слободно и без сваке „патије" при- 
ступити разбору напоменутих жалби и тужби г. Панте Срећ- 
ковића. Но шта је нама стало, шта се нас тичу те жалбе и 
тужбе антипатичног београдског Панте? Ми хоћемо да чујемо 
већ једанпут, шта тај Панта у другом и правом одговору 
одговара на твој Приказ и како побија твоје ситне и крупне 
приметбе, тачку по тачку, како те смотава и савлаћује јед- 
ном речи: хоћемо да чујемо како удара г. Панта и како се 
од ударца његова горе наше и планине: Бабје горе и 
Фрушка гора, и Диљ планина и Планина Стара разлежу и 
јечу: Што не приступаш већ једанпут „Одговору" Пантином 
на твој Приказ; што нас опет заустављаш код тричарија које- 
каквих? Тако питају — тако бар могу упитати и љутито 
довикнути ми и најстрпељивији измећу моЈих безброј — 
читалаца! Но ја и тим најстрпељивијим измећу најстрпељи- 
вијих — ни корака даље! чујем вику са свију страна, — ни 
корака даље, док нам не изјасниш по каквој си лођици смео 
написати: „најстрпељивијим измећу најстрпељивијих"? Е, па 
то сам тако рекао по аналогији оне Пантине реченице у 
предговору његове Историје на стр, VII »врховни командант 
у блузи, шајкачи, са сабљом о бедрима... стаде пред упара- 
ђеним четама и громким гласом рече, да ће раздавати Ђор- 
ђеве крстове (које је послао руски цар) „најхрабри/им из- 
међу најхрабријих". Но па то нису речи Пантине: тако је 
врховни команданат у блузи итд. и то громким гласом рекао, 
а г. Панта само је верно преписао, како је врховни коман- 
данат у блузи грмио; зашт' потвараш г. Панту, да је тако 
рекао, кад г. Панта при оном свечаном чину и призору није 
ништ' рекао, нити је он врлезовао „најхрабрије измећу нај- 
храбријих" већ је само — као што сам изрично вели, — 
спазио у војничком оделу оног скупштинара који у Крагу- 
јевцу рече: „брату брат, а Турчину рат!" Шта је и кога је 
г. Панта при оном свечаном акту у Нишу спазио, и каква 
му је „мудра изрека једног патриоте" тада или доцније и да 
ли „ту у Нишу" или у Београду при писању предговора- 
пала и како та мудра изрека гласи и да ли је та павша на 
памет Пантину изрека у стихови тако мудра, као што г. 
Панта мисли или тада и у Нишу мишљаше? — Све се то 



160 И. РУВАРАЦ 



љубазни читаоче и Пантин поборниче не тиче тебе, а јошт 
мање мене, који немам каде, да заустављен и с пута кренут 
размишљам о мудрости оног једног патриоте Пантиног и о 
мудрој изреци његовој. Мени је довољно, да сам себе због 
„најнестрпељивијих измећу најнестрпељивијих читаоца" пред 
читаоцима мојима, који су тако нестрпељиви оправдао, а г. 
Панта може а и треба да се непрестано сећа оне мудре из- 
реке једног патриоте и да непрестано с тим једним и може 
бити јединим патриотом „потихонко" уздкше: „и ако се срп- 
ски стег посред Ниша вије, опет зато Косово освећено није"! 
Оставимо г, Панту нека с једним патриотом уздише и раз- 
мишља о том, како и којом водицом и којим огњем да се 
освети Косово поље — а мене нестрпељиви читаоци оста- 
вите читава и пуштајте ме, да вам претходно одговорим на 
ваша претходна питања, на која сте ви већ и заборавили. 
Но ако сте ви нестрпељиви и с тога заборавни: ја сам стр- 
пељив и ја ћу вас на ваша „претходна питања" и на повод 
тим претходним питањима вашим подсетити. [бр, 58], 

Ја хтедох приступити разбору Пантиних тужби и жалби 
на приказивача његове Историје, а ви ме заустависте с пи- 
тањем и љутином: шта је нами читаоцима „бесплатним" (јер 
платише не читају подлистак) стало до Пантиних тужби и 
жалби до тих тричарија; ми (то јест ви читаоци, који „Наше 
Доба" бадава читате) хоћемо, ми захтевамо, да нас већ је- 
данпут упознаш са правим одговором Пантиним на твој При- 
каз његове Историје, да видимо и разумемо: како те бије и 
надбија, како те вија и савија, како те мота и смотава, како 
тачку по тачку Приказа твог кида и раскида; да видимо и да 
се нагледамо како „сметен" стрепиш и пузиш пред Пантом, 
и како он тебе сметеног и смрвљеног на послетку „с уми- 
лењем" и без милости убија — и убијајући тебе „сажаљева 
перо своје и мастило" што је морао, што је морално нагнан 
био, да на тричав „Претходни приказ" напише „у истини" 
тричав „Претходни приказ од И. Руварца". То желимо ми 
читаоци подлистка да видимо и да се нагледимо тога и та- 
кога „грознога и умиљенога позорија" и да гледећи чуда 
големога и невиђенога, „Џ бугар-Панта бије црна калуђера", 
наужијемо се у слушању одјека од лаког Пантиног ударца, 
и цике и писке, и лелека и јаока, и пијукања и цијукања 
тога Пантиног нападача, тога Руварца! То ми хоћемо да чу- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТ ИКУ \ 6 ( 

јемо — а ти стао те нас најпре намучио причањем и извијањем 
којекаквих источних прича и басана, и шта је г. Панта мислио 
и на што није мислио при писању свога (а не мога) „Прет- 
ходнога приказа од И. Р". — као да мишљење у историји што 
вреди; та машљење је — као што је већ стари Евренос султану 
Мурату у очи Видова-дне 1389. одговорио, и као што то већ 
г. Панта зна и нама у Гласнику Српског ученог друштва, 
књ, 42., стр. 339., казује — лична ствар; а личне ствари не 
тичу се ни тебе, како ти је на свом месту и ако не у под- 
листку већ напоменуто — а јошт мање се тичу личне ствари 
Пантине нас простих читалаца! Катоме, треба да знаш г. при- 
казивачу, да г. Панта у опште мало мисли, већ ил' ствара 
или удара и кад ствара г. Панта, то историја ствара, па ако 
баш историје те и не ствара из „ничега", ако се и зањ мора 
рећи, да само „поуИег" т. ј. обнавља оно што је поп Дукљанин 
прије 704. године у латинском граду Бару превео и написао 
— то се ипак продукт тога рада његовог мора сматрати као 
„нова твар" с којом мораш и ти рачунати; а кад удара г. 
Панта, а кад г. Пантелија удара, то и сам већ знаш, јер осећаш 
како удара г. Павта, а ако ти то нећеш да знаш, зна Бранко, 
први неумрли песник свесрпски, који назирући, шта ће се у 
наше дане збити, пева „Лако врда, маше лако, (ал' удара 9 ) врло 
јако"). Па ударај г. Панто и одударај! тога приказивача, који 
нас намучи с причањем о том, шта си мислио и шта ниси 
мислио пишући „Претходни приказ од И. Р.", већ хоће да нас 
јошт и даље мучи с разбирањем твојих „жалби и тужби" 
као да и те твоје жалбе и тужбе нису онако исто твоја 
„лична ствар", као што је и мишљење — Евреносово и твоје 
твоја „лична ствар." Ударај? — или ако те је од силних уда- 
раца већ рука заболела; а ти протестуј те стани на пут, да 
се твоје личне тужбе и жалбе не разбирају и не дискутирају 
у листу „Наше Доба" специјално да се не претресају у под- 
листку „Нашег Доба" а најспецијалније, да те твоје личне три- 
чарије не износи на пазар твој најљући лични непријатељ, твој 
дин-душманин! 

Но на свеколико то дражење — од стране мојих нестр- 
пељивих читаоца, г. Панта хаје и не хаје! — и само да се 
рекне, да је ипак нешто урадио, протестује г. Панта против 

9 ) уапап!а: али бије. 

11 



162 И. РУВАРАЦ 



речи „тричарије" додајући, да његове жалбе и тужбе, које 
има на Руварца и које је у свом саставу „Претходни при- 
каз од И. Р." поменуо, нису тричарије већ врло важне и такве 
ствари, за које и читаоци овог подлистка треба да знаду а 
сазнавши то, да познаду тог приказивача као онаког и паки 
— онаког човека а управ нечовека и калуђера, који на „дику 
србијанску" напада не од јуче и лане већ од г. 1878. и десет 
година раније. 

Пошто је дакле г. Панта оградио себе само против јед- 
ног згодног прирока његових жалби и тужби а тиме уједно 
дао вам разумети, да не само да није противан наумљеном 
разбирању жалби његових од моје стране већ да управ жели, 
да се изнесу на видело „зла дела" личних нападаја на Панту 
и прије приказивачког времена. Та немојте се ни ви, нестр- 
пељиви читаоци туђег подлистка, тврдокорно одупирати на- 
кани мојој а жељи Пантиној, но оградив себе трпљењем пре- 
трпите, што се не да избени — или ако већ никако нећете 
да послушате савета нашег, а ви оставите непрочитано ово 
што следи а место тога прочитајте одговор Пантин на Прет- 
ходни приказ од И. Р. у Београдском Дневнику бр. 114. и даље, 
па смо онда квит: и ви ћете се тако опростити мене а сити 
бити и Пантиног одговора и писца или писаца тога одговора; 
а ја, ја ћу се само опростити вас нестрпељивих мојих чита- 
лаца, — али г. Панте и Пантине Историје ја се тужан ње 
никад опростити нећу. — Но па кад си тужан с Пантине 
Историје, а ти не мисли на њу ни на његове Претходне при- 
казе и наказе, другим речима: не пискарај већ седи с миром и 
у миру! Та кад и бела и црвена Хрватија и покрај Пантине 
Историје мирно може да спава; кад се Бугарија не диже ни 
у „независној" ни у зависној Србији и само Гагаузи коре- 
нити Блгари — и некоренити Блгараш и шкрице, једном 
речи кадЗагреб филозофира, кад Биоград (А1оа Огаеса и А1ђа 
Ви1§аг1са и потоња N а п с! о г А1оа) аолатизира и ћути 
а у глави од Маћедоније, у царскоме граду Скопљу, нема 
више онога проте, који је г. Панту негда испратио у Сушицу, 
што да се Срем буни и да Фрушка запева; што је теби, је- 
дином теби неправо, што је Пантине Историје I. том угледао 
света и што ће и II. том те Пантине Историје скоро угле- 
дати света? Не увићаш ли јоште, да би и но тебе боље било, 
да си са Загребом философирао, са Београдом политизирао 



ПРЕЛАЗ С РРИКАЗА НА КРИТИКУ 163 



и са Скопљанским протом и ти занемио? бј {асшззез, зг 
^асшззез?! — б! тасшззет, 31 *асшззет! — Но па кад од пре 
ниси био ни философ, ни политик ни нем, и кајеш се, што 
ниси био досле филозофски политик или политички философ 
и просто — мудар као Скопљански прота, — буди мудар 
одјако, умудри се сад па ћути и ти; не пиши даље о Пан- 
тиној Историји: не одговарај више на Пантине одговоре, који 
и онако нису одговори већ разговори, - не пиши, или ако 
већ мораш писати, а ти пиши „озбиљно" „достојанствено« 
„галантно". Иди мудро — а не гини лудо! — Не могу, не 
могу! Не могу неписати о Пантиној Историји, том кеисцр- 
пивом извору или боље неиспразњивом магазину свакојаких 
чуда и покора, мудролија и лудорија и не могу да пишем о 
смештеним уИсторији тој чудноватостима озбиљно. Ја нисам 
крив што не могу да не пишем о Пантиној Историји, — и што 
не могу да пишем озбиљно. Шта ниси крив? А да ко је кад 
ти ниси, кад пишеш о оном, о чему не треба ни ех рпПозо- 
рпЈса ни ех роПпса ганопе писати! Писати или неписати за- 
виси од тебе! Немој писати! Лако је вама довикивати: немој 
па немој! Ал' шта вели г. Панта из Београда? Г. Панта вели 
на III. страни предговора илити скраћених бележака из „Срп- 
ске Историје" ово и овако: „Предавати сриску историју, а 
не видети српских земаља, на којима се развила српска исто- 
рија, није се могло. Реших се, дакле, да пропутујем по срп- 
ским земљама. И шта сам тамо нашао?" [бр, 59]. 

Но шта је г. Панта тамо или Онамо, — 'намо нашао, то 
ћемо засада овде оставити на страну и запитати још један- 
пут г. Панту, зашто није могао предавати сриску историју 
докле год није видео српске земље, на којима се развијала 
српска историја? Ми знамо да су други то могли ал' се г. 
Панти то није могло. Па како је г. Панти тзда било тако је 
мени саца; и мени се не може неписати о „Српској историји* 
кад г. Панта пише и напише ту »Српску историју" и кад 
пишем о тој и таквој Пантиној Српској историји неда ми се 
да пишем озбиљно, већ онако, како је и сама та историја 
написана то јест чудновато, смешно и сметено. Ми смо, то 
јест Панта и ја, Ое 8 еп1изб!ег-и, или антиподи, који подпадају 
под исте законе и нуждности и антипатије. Разлика је мећу 
нама само у томе, што Панта пише томове српске историје 
а ја пишем ситне чланке и књижице о тим Пантиним томо- 



164 И. РУВАРАЦ 



вима и у тим ситним чланцима испитујем и разбирам, какв* 
је то тканица, коју нам је Панта у тим томовима одаткао,. 
а наиме: каква је пређа и жица, каква основа и повучиц«* 
те тканице; и да л' се може у тој Пантиној тканици раза- 
брати жица од жице или је она цела слупана од трица и ку- 
чина? Г. Панта је дакле и творац и градитељ и ткач, а ја- 
не умем ни стварати ни градити ни ткати; једном речи г. Пантап 
је позиција, а ја сам негација те позиције. Благо ли си Панти- 
што је на позитивној страни или што је тако позитиван, а 
тешко ли си мени, што сам на против положеној страни, што- 
сам негативан! Но као што г. Панта не може не бити пози- 
тиван, тако и ја не могу не бити негативан; и докле год г... 
Панта успише такве историје, донде ћу и ја, ако Бог да здравље, 
писати о тим и таким Историјама Пантиним и Пантиних: 
другова. „Донде ћеш писати — велиш — само ако те у том* 
писању виша сила не смете, донде ћеш писати? Дакле, ти? 
хоћеш да пишеш, и хоћеш тако да пишеш? Није истина, дакле,. 
да ти се не може на ино, није истина да ти мораш тако аи- 
сати већ ти хотимице тако пишеш"? Па јест, ја хоћу тако- 
да пишем> и хоћу тако о Пантиној и о Пантиним Историјама 
тако да пишем! 8*а* рго гаНопе уо1ип1а5. Но радим ли само- 
ја тако? И да ли је код нас на свима пољима н знања и- 
умења, и јавног другог рада или нерада, други адет, други- 
закон? Но пошто на то питање ја као неполитик и нефило- 
соф не могу одговорити и управ и нисам дужан одговорити^ 
то нека на то дрско питање изволе одговорити политички 
философи наши у Палилули или они с Дорћола, а ја ћу, не- 
обзирући се даље ни на какве приговоре и замерке са стране,. 
прећи на дневни ред, а на дневном су реду жалбе г. Панте к 
од којих су неке старије и од Пантине Историје сри. народа 
и мога Приказа те Историје, а које су жалбе смештене у 
тобожњем одговору Пантином на мој Приказ, који одговор 
има онај мото, у ком је г. Панта уподобљен Хаму. И иошто- 
се Хам, и ако најмлађи син у оца Ноја, родио прије потопа^ 
то према том можемо и те старије Пантине жалбе назват*- 
антедилувијанским или препотопским Пантиним жалбама. 

Прва жалба г. Панте. „За време мога путовања по Тур- 
ској — да то говори г. Панта не треба ни да кажем изречно,. 
јер већ по правцу пута познаје се и путник — преписао саме. 
између осталога један натпис у цркви св. Димитрија и печа- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 1§5 

тао у Гласнику 46. [стр. 215—229] а Руварац је казао, да није 
истинит." У мартовском писму Пантином каже се, да сам ја 
Панту напао због тог натписа. Но г. Панти не треба веро- 
ивати, јер он има обичај претеривати и пренемагати се — и 
кад га човек само мало мркије погледи или по образу по- 
тлади, то удари у лелек и јаук због тобожњег ударца и на- 
:«ада. Да видимо дакле, шта сам управо ја казао за поменути 
натпис у Гласнику 46? Пишући у Гласнику књ. 49. о синови 
лсраља Вукашина додао сам ово: „Други би се може бити још 
.лозвао и на онај натпис у цркви св. Димитрија, који је г. Панта 
■Срећковић у Гласнику 46. стр. 220 — 221. приопштио; но ја 
тога чинити неву из узрока, што натаиси ти иду у ред нат- 
миса Милојевићевих." [39.] Ето, шта сам ја управ рекао, и због 
-чега се г. Панта жали на мене. Па за л' натписи Милојеви- 
ћеви и у очима и пред лицем г. Панте нису истинити? за л' су 
ч)ни лажни и сковани?; та за л' г. Панта није брат Милоје- 
Јвићу „брату брат"? За л' обојица нису „раг пооПе тгаггит"? 
— за л' није г. Панта оне исте године и у исто скоро доба 
-од године, кад је снимио поменути натпис са стене у цркви 
•св. Димитрија, са средине Косова упућивао своје читаоце на 
<брата свог г. Милојевића рекавши: „Ми се(г. Панта) нећемо 
задржавати у Приштини, а ком је стало до старина, нека... 
прочита књигу г. Милоша Милојевића: „Путопис праве старе 
Србије," већ хајдмо мимо турских винограда Ветерником, 
лреко речице Ветерника, Ајвале к реци Грачаници, према 
планини Вељетену. (Гласник, Х1Л1, стр. 349 и 350.). Па кад је 
^он, г. Панта, могао г. 1873. упућивати на старине: записе и 
латписе у поменутој књизи Милојевићевој као „истините," 
.зашт' да се срди на мене, што сам само рекао, да његови 
„натписи" иду у ред натписа Милојевићевих. који су по њему 
^истинити," те по томе и Пантини натписи, који иду у ред 
Милојевићевих натписа, мбрају бити „истинити"? А што се 
ја на те „истините" натписе нисам хтео позвати, то је моја 
ствар: тако сам онда био расположен, или није ми ишло у 
рачун, да се и на те Пантине натписе позовем и ослоним — 
жао год што је била ствар Пантина, што се он — пишући 
« описујући области српске у X. веку — није хтео ни једанпут 
созвати на специјалну работу о том Стојана Новаковића а 
који је области српске у средњем веку мало боље, да не ка- 
Јкем сто пути боље, описао него кукавни г. Панта. Па кад 



166 И. РУВАРАЦ 



се г. Стојан не срди, што се г. Панта није хтео позвати, није 
хтео послужити мучном његовом работом, и тиме избећи 
стотину погрешака, зашт' да се срди г. Панта на мене, што 
се не хтедох послужити његовим натписом? СЈиосЈ иш јибгит 
аИел аециит. Е ал' г. Панта се срди, или правије, Панта се 
тако разсрдио, — да је онда — то јест тада када је оно рекао 
Руварац о Пантином натпису — „онда сам ја — говори г. 
Панта г, 1885. — позвао „преподобног архимандрита, писмом 
печатаним у Срп. Незав. јамчећи му за живот, да нас двоица 
одемо и видимо исти натпис па ако не буде онако, да платим 
путне трошкове, а буде ли онако — да он плати путне тро- 
шкове. На то се архимандрит оглушио и није ни одговорио." 
И није одговорио архимандрит и није могао одговорити архи- 
мандрит на тај Пантин позив и то из најпростијег узрока, 
што до ове године није знао, да га је г. Панта на онај вра- 
толомни пут у Турску не знам које године позивао; јер позив 
тај није му никада путем и начином својим достављен а архи- 
мандрит није био дужан ни знати за папирну „Српску Не- 
зависност" а камо л' читати печатани Пантин позив у тој 
„Српској Независности." Не стоји дакле оно, што г. Панта 
тврди, да сам се ја на његов позив — да обојица путујемо 
у Сушицу код Скопља — оглушио. А данас? Данас не би 
смео путовати у друштву са г. Пантом Срећковићем у Сла- 
вонију ш МасесЈопЈат а што не смем, крив је шовиниста Панта 
и његов „рад око ширења мисли о српском уједињењу." Ја 
се сада прибојавам не само Пантиних „Бугара" већ и непан- 
тиних „Блгара" и „Блгараша", па не смем с Пантом врат 
ломити по лошем занату око ширења поменуте мисли. А нај- 
после мислим, да баш није необходно нуждно да заједно пу- 
тујемо у земљу „где се, — као што то зна г. Панта — песма 
не ори"; ја мислим да ми можемо себи тај пут а с путем 
и трошак путни уштедити. [бр. 60.Ј 

Ево како г. Панта тврди на једном месту у свом одго- 
вору на мој приказ, — тврди у једној ноти, да је поменути 
натпис у цркви св. Димитрија „читао (осим г. Панте): игуман 
Петроније, покојни Ставрић и Јастребов." Та су тројица дакле 
читали натпис, за који сам ја рекао, да иде у ред натписа 
Милојевићевих. Е па добро: немам ничега вопреки. Да оста- 
немо при посљеднем од именоване троице, при г. Јастребову, 
ер Ставрић и онако је покојан а игуман Петроније могао би 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 167 

као калућер држати страну калућеру. Останимо дакле при 
Јастребову и то тим вишеи пре при њему, што је Јастребов 
те има добре очи, и што није пријатељ ни Пантин ни архи- 
мандритов, или ако је једном од њих пријатељ, биће пре при- 
јатељ Бугарину Панти него ли Антибугарину Руварцу. При- 
јатељ је богме и те какав пријатељ г. Јастребов г. Панти и 
не само пријатељ већ и „сотрудник и сподвижник" у ширењу 
мисли о српском уједињењу. Па шта велн тај присни пријатељ 
и последоватељ Пантин међу Русима о натписима у цркви 
св. Димитрија? Г. Јастребов пише у 57-ој књизи Гласника, која 
је изашла 1884. г. — на стр.: 69. „Г. Срећковић — погре- 
шио (је) у томе, што је под оном сликом у јужној припрати 
с леве стране врата прочитао: „Ек доиста ког - 1 клагок-крнн синк 
пр*квмсокдго крали Клккашина ктгтврк ЛДар кко" (стр. 220. Глас. 
46.); а мећу тим у место ктгторк Л1дрко прочитао сам, премда 
с трудом, при помоћи истог игумана Петронија, с којим је 
и г. Срећковаћ у Шушици био, ктутсрк Икднишк." Панта је 
дакле по сведочби два очита — класична — сведока прочи- 
тао рђаво „Марко" место „Иваниш." И опет, кад би се смео 
обратити на Панту, морао би га кроз плач запитати: како 
вам је г. Панто; јел'те, да таки наводи и таково позивање на 
Јастребова боли? Па што ниси човече божји седео с миром, 
што си споменуо онај проклети натпис у цркви краља Ву- 
кашина, проклетог убице последњег цара Уроша? Но отвра- 
тимо очи наше од Неродимља од „грозног духу српског по- 
зоришта", — па запитајмо — онако само узгред г. Панту: 
„какав је то Бога вам игуман Петроније, са којим сте и ви 
у Шушици били, као што то тај иидвекретнн Рус јастребов 
у поменутом путовању свом по старој Србији (Гласник, књ. 57.) 
на три места спомиње и истиче, а имено на стр. 49., на 
стр. 56. у ноти 1., и на 69 ? Ако се међу читаоцима овог под- 
листка наће који, те потражи у поменутом Гласнику цитована 
места, увериће се, како г. Јастребов с признателношћу спо- 
миње и признаје, да му је у снимању натписа помагао вредни 
игуман о. Петроније — а г, Панта, „наш", на жалост, г. Панта 
не спомену у свом опису пута свога у Сушицу, сапутника свога 
„преподобног" о. Петронија ни један пут, ама баш ни један пут. 
У другој својој путничкој слици под насловом: „Фами- 
лијарна гробница Мрњавчевића", приобштеној у 46-ој књизи 
Гласника, описао је г. Панта пут свој у Суху реку — Су- 



168 И. РУВАРАЦ 




шицу — Шушицу, где је црква св. Димитрија, — и у том 
опису, као што рекох, не спомену он сапутника свога у црној 
ризи ни једанпут. При свем том, што је исти сапутник Пан- 
тин, по свој прилици и г. Панти у читању и снимању нат- 
писа и записа исто тако помагао, као што је помагао г. Ја- 
стребову, који то с блзгодарношћу спомиње. Рус трипут 
спомиње Петронија а „Бугарин" Панта ни један пут! Баш је 
прави „Бугарин" и прави „Панта", ком је свеједно: а шибао 
ти њега по ушима а ишао му на руку и помагао му у сни- 
мању натписа; њему је свеједно, па звао се ти Петроније или 
Иларион: он ће на вас мрзити и из мрзости не ће вас ни 
споменути, неће вам ни имена споменути и то само за то, 
што сте калућери, неће вам ни име споменути угледајући се 
у том на свој узоризвор, на попа Дукљанина, који није хтео 
споменути четир незнабожачка краља српска: Вишеслава, 
Родослава, Просигоја и Властимира, та четир највећа патри- 
јота српска у донемањском времену, само за то, што су го- 
нили латине-хришћане! 

Г. Панта не хтеде у поменутом опису споменути игумана 
Петронија, а спомиње, с љубављу спомиње и мутесарифа 
скопљанског и проту скопљанског. 

Ја с протом ућем у собу пашину — тако почиње г. 

Панта другу своју путничку слику. — На столици сећаше 

крут, подебео, строга израза у лицу, мутесариф скопљански; 

У црвена му капа на глави. Прота му изручи многа темена, а 

ја се поклони и гологлав седох на... столицу. 

— Шта тражи овај? 

— Ефендум, дошао да те моли, јер си ти, ефендум, добра 
срца, — отпоче прота на дугачко и на широко — а он је 
богомољан, па му, ефендум дошло на срце, да се по нашој 
ћаурској вери, моли св. Димитрију .... 

— Не тако, прото, него ти просто кажи г. паши ово: 
тражим од њега по закону пратњу, и хоћу од ћефа да видим 
манастир св. Димитрија. Шта кошта да платим. 

— Шта вели, шта вели? пита паша. 

— Вели ефендум, (темена), моли ефендум (темена), знате 
иде, ефендум, да се моли Богу, па му се . . . 

— Прото, кажи ти паши само ово: ја тражим два жан- 
дара, да ме прате; ја сам путник, па имам ћеф, да видим 
манастир св. Димитрија. 




ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА Н А КРИТИКУ | б д 

— Ама како и шта? пита опет паша: како кеф . . ходи, 
да новце троши? 

— Тако он говори! изусти са страхом прота. 
Па шта тражи? 

— Тражи две заптије, да га прате. 

— Пеки, пеки, вели паша. 

— Кажи му, прото, да је то доказ и за пашу, да ја несам 
никакав опасан човек, које кад му каза прота, паша се про- 
добри, осмену и даде налог, да ми буду на расположењу два 
заптиска наредника, а ја устанем, поклоним се и одем. Прота 
је остао да казује по Скопљу, како је тај шумадинац без 
политше џанум и без памети, а ја сам већ путовао на коњу, 
с пратњом, задужбини Краљевића — краља Марка." [215-216] 
Пустимо г. Панту, нек' језди на коњу — и весео нека запит- 
кује заптије за рајачког цара Лазара и за сестрића Лаза- 
ревог у граду Скопљу, а ми рецимо са безименим протом 
скопљанским, да је тај Шумадинац Панта ваистину човек 
„без политике"; а „мутесариф скопљански" — при свој стро- 
гости израза у лицу и црвеној капи на глави морао је бити 
неки шмокљан. Да је тада на столици пашиној сецео какав 
срески начелник из Шумадије, „наш" би Шумадинац платио 
за ћеф и сећао би се, дуго би се сећао и превијао би се на 
коњу, а не би био онако весео и радостан нит' би му падало 
на памет, да запиткује заптије о рајачком царству и о се- 
стрићу цара Лазара. А овако — лако је било г. Панти и 
Пантином коњу поигравати путујући у задужбину Краљевића 
Марка. — Но ипак се мора признати, да се „наш" путник 
у соби паше скопљанскога достојанствено понео и показао, 
да он ни од кога не преза нити зна за опасност при свем 
том, што он сам није „никакав опасан човек." [бр. 61.] 

Јуначко срце и неустрашив дух Пантин огледа се јошт 
боље у другој једној прилици, о којој нам г. Панта на крају 
поменуте друге своје путничке слике нам прича. „Цео сам 
дан прича Панта — провео у прегледању и истраживању, 
а ноћу смислим, да се искрадем од мојих пратилаца и да се 
лоразговорим са сухоречанима, а том приликом да прегледам 
цркву исповедника куће Вукашинове и гробље села од б кућа 
Малчиште, које се потурчило пре кратког времена. Пре из- 
ласка сунца одем у село, позовем једног сељака, да иде са 
мном, (опис тога пратиоца Пантиног изостављамо). — Дођемо 



170 И. РУВАРАЦ 



у Малчиште. Прегазимо реку, уђемо у батаљену цркву.... У 
том се вратимо, кад ал' имам шта видети: мој се пратилац 
упрепастио и уплашио тако да не може да говори, него само 
са тољагом измиче што брже може, а једна потурица тек 
што је устала, па видев мене спремила и држи у рукама 
камен, да ме њиме удари. Мој револвер остао у манастиру. 
Кад се видох на невољи, повратих се реци и докоаах два 
добра валтука камена и ираво иогледам у иотурицу држеШ 
да иоделимо мегдан. Потурица се тада измаче, ја кренем низ 
реку и близу манастира наћем пратиоца где ме чека. 

— А што ти умаче? 

— Хоће онај нас да бије камењем. 

— Па ништа, треба и њега бити. 

— Лако је теби ефендија, ти ћеш да се с њиме крвиш 
и да одеш, а ја ћу овде остати, па ће ме упропастити. 

— Е, остави тај разговор, а кажи ми ко је градио овај 
манастир? 

— Краљевић Марко. Ено његове чаше, којом је пио 
вино, узидане у дувару, где се види издубљен као крстионица. 

— Кад је то било? 

— Било је то онда ефендијо, кад је било рајачко царство. 

— Па зар је било рајачко царство. 

— Како није ефендија? Хајдете, да ти један наш сељак 
испева, кад је то било и како. 

Одемо. 

Чуо сам три песме: једну о Краљевићу, другу о Косову 
и Кнезу Лазару, а трећу о краљу Дечанском. 

У језику сам опазио само једну погрешку и то у место 
да каже „тешки топуз узе у десницу" он је певао: „узе Т0П уз 
у дијесну руку". 

Народна прича казује да је Марко жив, да му се не зна 
гроб, и да ће се Срби ослободити, кад се он пробуди. 

Гроб сам његов нашао, али ипак Марко живи и живи 
ће доклен траје Срба. 

Суха река, 1873. год. II. Срећковић. [228— 229Ј. 

Бадава, што је јунак, јунак. „Србин јукак па до века"! 
И није г. Панта само јунак на „дивану и на мејдадну", где 
се с камењем, са белим валутком каменом ваља бити, већ 
је јунак и момак на сваком пољу: нема му нигде пара! — 
нит' има ученог путника, ни историка ни етнолога над „на- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА К РИТИКУ \ 7 Ј 

шим" путником, истриографом и етнографом г! Пантом Срећ- 
ковићет! „Жив је Краљевић Марко"! Но жив нам био и онај,. 
који је нашао гроб Краљевића — краља Марка; жив нам> 
био г. Панта, наш божи дар — наш Тодор! — и нек се чује 
његов говор и о „рајачком царству" разговор! 

Одпочели смо са претресом жалбе г. Панте на Руварца, 
што је казао, да Пантин натпис у цркви св. Димитрија иде 
у ред натписа Милојевићевих — а завршисмо са хвалоспе- 
вом илити с песмом -у славу г. Панте. 

Друго се жали, и сада се јошт жали на мене г. Панта, 
што г. 1884., кад сам поново издао две своје „Студентске- 
(г. Панта додаје у загради „ђачке", јер „студент", вечит* 
студент кијевског универзитета, само је г. Панта, а ја сам 
био прост ћак. и зато треба да сам казао „ђачке рас- 
праве") расправе, ннсам споменуо, или као што г. Панта* 
мисли, нисам хтео споменути „Свеопшту историЈу књ. I. и 
II. 1872. Класички народи, страна 926." Овде нећу ни да спо- 
мињем моје ћачке расправе јошт од 1853 и 1859. као ни пре- 
вод чланка „Солунски Словени" „Немања" и т. д. и т. д."„ 
па ни мој рад око ширења мисли о српском уједињењу. О 
свему том г. Руварац није ништа рекао, него на основу од- 
ломака из српске историје он је у својој штудентској ра- 
справи и т. д." Господин Панта се дакле жали на мене, што- 
нисам у мојој штудентској расарави, коју сам написао 1856. 
г. и те исте године цао у „Седмицу", те г. 1884. из Седмице 
одштампао и с другом мојом расправом по други пут издао, 
нисам споменуо Пантину „Општу историју", издану тек 1863. 
и Пантину „Свеопшту историју", која је г. 1872. угледала 
света. Не мора ли се човек овде запитати: је ли тај човек,, 
који се зове Панта, човек при себи кад се жали, што у рас- 
прави од г. 1856. није споменута његова „Општа и свеопшта 
историја" од 1863. односно 1872. године". [бр. 62] 

У поменутој књижици „Две студентске расправе И. Ру- 
варца" додао сам првој расправи: „Преглед домаћих извора 
старе сраске иовестнице" прилог, и у том прилогу навео сам 
после г. 1856. публиковане изворе за српску повестницу и к 
томе — а то нисам морао чинити — споменуо и српске ра- 
денике на пољу домаће историографије после г. 1856, п* 
међу њима и г. Панту Срећковића због одломка из сраске 
историје и других његових расправа, у којима се решавају и. 



172 И. РУВАРАЦ 



питања из сриске историје, — па како сам у том додатку 
мом к првој мојој расправи могао споменутн Пантину 
^оашхау и свеоашшу историју", како би јошт једанпут велим 
логао у кратком библиографском прегледу рада српских 
иаучника по „српској" историји од године 1858.-1884. спо- 
менути јошт и Пантину „општу и свеопшту историју", ту 
„бједњејшу компилацију" из разних руских историја о Ки- 
везима и Чивутима, Јелинима и Римљанима. Ја велим бјед- 
њејшу компилацију — и ако нисам ни_видео а много мање 
читао и прочитао ту Пантину општу и свеопшту исто- 
рију; ја тако тврдим и називам ту његову општу и све- 
општу историју а рпоп — и мислим, да се нећу преварити; 
јер тко је после многогодишњег труда кадар био скрпити, 
онако жалосно скрпити своју „рођену" историју, то какво 
чудо мора бити историја таког крпе књижевног о народима, 
којима тај крпа нити је род ни помоз Бог? 

Г. Панта вели: није хтео (Руварац) споменути моју Оп- 
шту и свеопшгу историју, печатану те и те године, са то- 
лико и толико страна. Не пита он, е да ли сам видео, да ли 
ми је позната и да ли сам ја дужан био знати за ту његову 
Општу и свеопшту историју? не ће он да разбира и да зна 
за мој обичај, за додуше чудноват обичај, по коме ја споми- 
њем и позивам се и цитирам само оне књиге, које сам про- 
читао и имао у руци а не и оне, које су други — Руси — 
прочитали и у рукама имали. За све то неће г. Панта да 
зна већ се жали и жалећи се бугари, што нисам на месту, 
где није било места, споменуо његову Општу и свеопшту 
историју. 

„Овде нећу ни да спомињем моје ђачке расправе јошг 
од 1858. и 1859. г. као ни аревод чланка: „Солунски Словени", 
„Немања" и т. д. Премда, дакле, г. Панта неће овде, то јест 
у „Београдском Дневнику", да спомиње његове ђачке ра- 
справе и т. д., али пошто је то, што неће у „Београдском 
Дневнику" да спомиње, у том „Београдском Дневнику" опет 
написао, то је тиме хтео рећи: премда ја нећу да спомињем 
моје ђачке лудорије од те и те године и мој неки аревод с 
руског, који превод кипти од погрешака; то је ипак г. Рува- 
рац требао из куртоазије и пијетета према мени споменути, 
бар с две три речи споменути, и те моје тричарије: те ђачке 
расправе моје (какве ли су то Боже мој! те Пантане ђачке 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗД НА КРИТИКУ ]Ј$ 

расправе?) и превод мој „Солунски Словени" и „Немању".. 
Што овде г. Панта и „Немању" спомиње, то не разумем. 
Знам за Пантин чланак „Стефан Немања" у Гласника 27-о> 
књизи, и тај сам споменуо мећу одломцима из „српске исто- 
рије" [стр. 111] — а за другу његову работу под насловом 
„Стефан Немања" не знам — и не знам, да ли то историјска 
расправа или какав драмат? 

Но што то ту тај г. Панта толико лелече, плаче и бу- 
гари, што нисам јошт и то и то дело, тај и тај превод ту и 
ту расправицу његову споменуо, кад знам, да би он најволио, 
да га на дотичном месту нисам уопште споменуо; или ако 
сам га већ морао споменути, да нисам додао оно: „неће бити 
штета" [стр. 112] и т. д. и т. д. То је Панту заболело, а 
не, што уз тај ,,тша!е« нисам споменуо његову Општу и све- 
општу историју — и „његов рад око ишрења мисли о срп- 
ском уједињењу". И сад се немој од чуда прекрстити! Та је- 
сам ли хтео писати биографију г. Панте Славкова Срећко- 
вића, та јесам ли ја дужан био уопште знати што о Панти 
и где се он родио и које је године угледао света, и шта је 
радио од 8—16 година, да ли је одрастао у двору краља од 
Лећана или на Шари планини или у Лонгомерији, под Ко- 
смајем и Руднику? и шта је пасаоичувао: да ли овце отца 
свога или туће свиње? и где је латинску граматику изучио 
и са каквим успехом? и какву је службу уз учење латинске 
граматике оправљао; да ли млекаџијску или ћиричку? и да 
ли је у Кијеву изучавао најпре богословске науке па после 
историјско-филолошке или обратно; и кад се из Русије 
вратио у Шумадију и кад је стао ширити мисао о српском 
уједињењу? 

Нисам споменуо „рад Пантин око ширења мисли о срп- 
ском уједињењу", дакле рад Пантин на политичком пољу; — 
дакле рад човека на пољу политичком, који је човек по све- 
дочбама протопопа Скопљанског — прејемника протопоп Не- 
дељка, који је српског цар Степана на самрти причестио и 
исповедио — „човек без политике" и „без памети". И све- 
дочбу ту проте Скопљанског нисам ја измислио или фалзи- 
фиковао, као што је г. Панта потпис архијепископа охридског 
Јована од г. 1056. измислио односно потпис другог архије- 
пископа охридског Јована Комнена од г. 1156. фалзификовао, 
већ нам исту сведочбу сам г. Панта у својој другој путничко^ 



174 И. РУВАРАЦ 

. » 



слици обелоданио и ради вечног спомена сачувао. Нека се 
т. Панта том њему од Скопљанског проте изданом, по цар- 
-ском граду Скопљу растелаљеном и њиме самим републи- 
жованом сведочбом, по којој је он „човек без политике и 
памети", и даље поноси, а ја ћу овде само то да констатујем, 
да су Пантине обе поменуте жалбе неосноване, односно, да 
он није имао ни пута ни разлога жалити се на мене, што 
-сам г. 1878. рекао, да приопштени Пантом натписи у цркви 
св. Димитрија у Сушици код Скопља иду у ред натписа Ми- 
лојевићевих, и што г. 1884. назначујући рад по српској исто- 
рији нисам споменуо Пантину Општу и свеопшту историју 
— и рад његов око ширења мисли о српском уједињењу. 

То су главне жалбе Пантине, које је он правом одго- 
вору свом на мој Приказ његове Историје претпослати за 
добро нашао. Но осим тих главних жалби има и других спо- 
редних жалби; но те споредне жалбе Пантине стоје у вези 
^ другим питањем а наиме с питањем: зашто сам ја написао 
Лретходни приказ Историје Панте Срећковића? 

Ја сам у приступу тога приказа казао, зашто сам не- 
колико приметаба на поменуту Историју претходно пустио 
у свет; али се с тим мојим казивањем г. Панта није могао 
аадовољити, Јер он то боље зна. „У ствари" — то су Пан- 
тине речи — „у ствари г, Руварац штампајући свој шту- 
дентски рад задужио се штампарији у Н. Саду (тако ми је 
јавио поуздан Србин) па је поднео „шумадинском" просвет- 
«ом савету своју „штудентску" расправу, да му је овај прими. 
те да добивеним новцем исплати свој дуг. Савет опет, са свим 
коректно, због „увредљивих изрека" одбаци „штудентске" ра- 
•справице. Тада г. архимандрит плане гњевом и напише једно 
-сувише погрдно писмо министарству, које се рачуна канце- 
ларијском тајном, а које бих овде био с највећим задовољ- 
ством наштампао и ако сам ја предмет његове грдње. У том 
нисму он прориче, да ће „беспристрастна" критика заклати 
моју историју, али кад се такова није појављивала, јер стручни 
научњаци или су моју „српску историју" похвалили, или само 
савесно изнели њезину садржину, остављајући још способ- 
.нијим и спремнијим научењацима, да дело размотре и свој 
^уд изречу, а г. архимандриту није до чекања, зато и „под- 
вргне подробнијем разбору и критичком претресу „Ист. срп. 
-народа" с намером, да докаже, „да ће она више бити од штете, 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ т 



него од^користи" (стр. 2). И тако је г. архимандрит, аашући 
„приказ имао намеру, да докаже да је оно истина, што /е 
он још унапред изрекао, и да је иророк". [бр. 63] 

Ето видите и чујте свиколици Бугари на југу словенском 
и узнагте, зашто је тај врашкн калућер написао ту врашку 
кн>ижицу, која се зове „Претходни приказ?- написао ј у само 
зато и да сбудетсн писанЈе', да покаже да је он пророк! Но 
му! даље ти бугарски и небугарски свете. Чујте ви бели Хрватн 
и други Хрвати и ви Посавци у постојбини српског кнеза 
Људевита - и ви Срби у долњој Србији од Белогезита до 
МиЈака и Брзака, чујте, знајте, упамтите, чуд„ те се и од чуда 
пренеразите се кад чујете, „да се Руварац штампајући свој 
„штудентски рад, - у ком је раду мало само окрзнуо првог 
данашњег представника свеколиког Српства и истинитог бо- 
гумилства - задужио штампарији у Новом Саду; и даље 
зна 3 те или знај свеколики роде словенски или што је то исто 
роде српски, да је то г. Панти јавио, не цинцар „з Земуна 
ни кезун из Ортобаћа, ни Мађар из Карловаца, већ ^поуздан 
Србин ; и јошт даље чујте, згражајте се и преврћите се од 
чуда и покора, да је исти Руварац у то ј невољи својој због 
дуга, - имао образа поднети своју „штудентску" расправу 
Оедну дакле, но питање је коју?) „шумадинском* просвегном 
савету (прекрсти се и Шумадијо и Бугаријо!), да му је овај 
прими, те да добивеним новцем исплати свој дуг' Није л' то 
безобразно - и грозно! И кад Панта Шумадинац затруби у 
ту трубу, то глас тај трубни неће остати као глас вапећег 
у пустињи, већ ће наћи одзива „од Пеште даж' до Черне 
Горе! И треба да наће, и треба да се и у Пешти, у пријатељ- 
ској Београду Будимпешти зна, да је Руварац подносио шума- 
динском просве Т ном савегу неку расправу а тиме покушао 
измамити од тога шумадинског просветног савета у Београду 
новаца, да исплати дуг свој угарски. Ал' и на Цетињу и на оном 
Цетињу, к 0Ј е тада, кад је Панта метуо на папир речи чувене 
од оног поузданог Србина - није баш тако јако и тесно при- 
Јагељство подржавало са Биоградом на Дунаву и Сави - 
треба да се зна, какве је кораке чинио тај фрушкогорски ка- 
луђер у Београду код „шумадинског" просветног савета, да 
се докопа рпе белих српских динара ради исплате страних ду- 
гова - те да знаду и тамо на голој стени достојно дочекати и 
испратити тога калућера, ако би и тамо такво што покушао 



176 И. РУВАРАЦ 



Г. Панта уверава дакле своје „бугаре", да сам се ја пре- 
штампавајући своје расправице задужио штампарији, и да 
сам тога ради поднео књижицу, у којој су отштампане те 
расправице, „шумадинском" просветном савету на откуп итд. 
Но није тако, г. Панто, и не знани ал' „поуздани" брате Ср- 
бине, који си то јавио г. Панти. Ја сам у име штампарских 
трошкова положио дотичној штампарији готових 200 фор, 
а. вр. одмах, чим је књижица била готова, а то значи, да сам 
од своје годишње плате а правије дијурне у износу од 600 фор. 
а. вр. одвалио трећину на поменуту цељ. То и што се уна- 
пред могло знати, да књижица речена неће имати никакве 
продаје и побудило је штампара г. Пајевића, да с књижицом 
том учини покушај у Србији а наиме, да тамошњем мини- 
старству просвете понуди на откуп 100—200 комада те књи- 
жице. ја сам саизволио на то и на учињену од стране штам- 
парове понуду истекло је сљедеће министарско решење: „1\ 
Арси Пајевићу књижару у Н. Саду краљевско-српско мини- 
старство просвете и црквених послова П, Бр. 5303. 3 јула. 
1884. год. у Београду. 

Господине, главни просветни савет прегледао је књигу 
„Две студентске расправе", коју сте ви писмом од 5. пр. м.. 
понудили министарству на откуп, па је одлучио, да се ова 
књига не прими за поклањање ученицима оваква каква је г 
јер има личних нападаја; али ако писац пристане, да се из 
предговора и поговора ове расправе изостави све што је лично 
и увредљиво, онда се може примити. За овај случај књига 
би се морала на ново удесити и прештампати. Ово вам се 
јавља ради знања и равнања. Начелник просветног одељења 
министарства просв. и црквен. послова Ј. Пецић с. р." Одго- 
вор овај саобштио ми је поменути г. штампар с упитом, шта 
да на то одговори, и ја сам му отписао, да ћути, да ништа 
не одговара. То је било у почетку јула 1884. г. У октобру 
месецу исте године управљен је на именованог г. штампара 
у Н. Саду отпис поменутог министарства од 8. окт. сљедећег 
садржаја: „Господине, министарство просвете радо би се ода- 
звало вашој жељи, да се откупи известан број егземплара 
од књиге „Две студентске расправе И. Руварца"; само ће се 
у њима морати исправити оно, чиме се извесне личности 
врећају доста оштро; о чему сте већ извештени под 3. јула 
ове године. У том случају могли би рачунати на откуп 200 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИК У 177 

комада тих књига. Молим вас, јавите ми, јесте ли у том по- 
гледу чинили какав корак, или ако нисте, мислите ли што 
чинити и на који начин. 

„У осталом ствар вам је већ позната: морао би у тој 
књизи изменити предговор и поговор због познатих оштрих 
израза. С поштовањем Ј. Пецић с. р." И тај отпис саобштен 
ми је у своје време и ја сам ћутао и тек под 16. (28.) дек. 
1884. одговорио сам вис. министарству, да на измену или 
исправку предговора и додатка не могу пристати и то тим 
мање, што нити у предговору нити у додатку никаквих личних 
увреда нема. „Суд или изрека о раду г. Панте Срећковића 
на пољу српске историје сасвим је још благ, а требало је 
да сам казао, да ће бити штета, ако његова историја српског 
народа угледа света. 

Први део те Историје мећутим је угледао света и то 
трошком Срп. у ченог друштва; па од те Историје биће и штете 
и срамоте и за Велику школу и за друштво оно, које је могло 
такву накараду и пашквилу на историју о свом трошку издати 
а неће служити на част ни самој влади, која даје прилике и 
која узима у заштиту човека неспремна и неспособна за пи- 
сање српске историје." 

Ето то је садржај оног „сувише погрдног писма", за које 
је и г. Панта чуо и „које се рачуна канцеларијском тајном, 
а које бих овде (у Београдском Дневнику) био с највећим 
задовољством наштампао и ако сам ја предмет његове грдње", 
вели г. Панта. Према томе може читалац овог подлистка пој- 
мити, какву сам радост причинио г. Панти, што сам из писма, 
које се тамо преко рачуна „канцеларијском тајном", саопштио 
од речи до речи место које се њега тиче. Радост Пантина 
биће велика и неизрецива, али кратка; јер кад размисли, да 
је он дао повода, да се поменута „канцеларијска тајна" от- 
крије, задрхтаће од страха од казне, која га чека од своје 
„роћене" владе, што даде повода, што покуша, да проникне 
у тајну канцеларијску своје владе. Нек' дркће и стрепи г. 
Панта, доста се радовао и скакао од радости! Нек' бледи и 
умире од страха кад је био тако „неувићаван* и дрзак, да 
задире у тајну, „канцеларијску тајну" своје владе, која му 
толико кроз прсте гледа! 

Мени га је сада жао, што ће да страда са свога љубо- 
питства и што хтеде да зна боље, како је текла ствар са по- 

12 



] 78 И. РУВАРАЦ 



менутом мојом књижицом измећу Београда и Н. Сада, него 
што то зна г. Пајевић штампар у Н. Саду; мени га је жао 
и жалећи га немогу му строго и осорно пребацити и пред- 
ставити му, да није истина, да сам се ја, штампајући своје 
Студентске расправе, задужио новосадској штампарији; да 
није истина, да сам ја поднео те своје Студентске расправе 
на откуп „шумадинском" просветном савету, те да откупни- 
ном исплатим тај штампарски дуг; да није истина, да самја 
усљед отказа добивеног из Београда плануо гњевом и на- 
писао једно сувише погрдно писмо министарству у Београду 
и све оно даље, да није истина; већ ћу му само благо и тихо 
рећи, да у нааредак не верује оном „поузданом Србину", 
који му је оно о мом дугу јавио или поне да не чини упо- 
требе од такве пријаве тог „поузданог" Србина; а сада да 
верује мени и мом уверењу; да ме на писање „Приказа" није 
покренула ни завист ни пакост ни злоба ни мржња ни освета 
и да би ја пустио у свет своје приметбе на његову Историју 
онако оштро и неделикатно написане све да је високо мини- 
старство просвете на препоруку Главног просветног савета 
не понућених 200 комада са 60 нов. већ 500 ком. са 70 нов- 
чића откупило и тим откупом с једне стране мене у то при- 
јатно стање поставило, да заборавим на изданих 200 фор., а 
с друге стране причинило, да се магазин Пајевићев, у ком 
поменути 500 комада труну, мало испразни. 

Јест, г. Панто! ја бих написао и морао бих написати 
приказ или критику или реценсију на вашу „Српску исто- 
рију", јер ето шта ми се под 5. фебр. 1885. г. писало из Бео- 
града: „Овамо се жудно ишчекује критика на то дело (Пан- 
тина Историја српског народа. Том I.), и што да кријем — 
сви погледају у вас. Има овамо у нас доста младих људи, 
кандидата професорских за средње школе за историју српску 
— да не помињем друге, којима би та критика дошла као 
гладноме залогај хлеба, не би ли их кроз ону тмушу 

( — Пантину Историју — ) провела." Тако ми се у истом ме- 
сецу фебруару и из Загреба писало. Из Београда сам с раз- 
них страна позиван, да примедбе на Пантину Историју из овог 
„Нашег Доба" дадем отштампати, да их издам у форми књи- 
жице, на коју се г. Панта толико љути. Но шта се све то, 
тиче г. Панте? Што он запиткује и разбира, за што сам ја 
написао „Претходни приказ" на његову Историју? Та то се 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 179 

њега баш ни најмање не тиче! Умесније би било, да он сам 
себе запита, зашто је он написао, зашто пише српску исто- 
рију, кад зна, кад он позитивно зна, да није за тај посао, и 
да му за тај посао, осим једине пусте воље и свраба, све 
друго, што је преко нужно, недостаје. [бр. 64.] 

Но такво питање није г. Панти никада ни на памет 
падало а камо ли да је испитавши себе, и шта може и шта 
не може он, покушао, да савести својој на то најпрече пи- 
тање одговори. Г. Панта је објективан и као такав мисли 
да „најпре и најпре мора запитати, за што је Руварац на- 
писао ову књижицу: „Претходни приказ"? Како је Панта на 
то индиферентно и секундарно питање одговорио, показано 
је напред, те сад долазимо до другог важнијег питања, којим 
се пита: „Колико има савесности и поштења у тој Рувар- 
чевој критици"? „Колико има савестности и поштења у тој 
критици — говори Панта у свом одговору — навешћу једно 
најважније место из његове критике (стр. 5.), где он, наво- 
дећи неки сасвим други случај каже „бш§иПз апп1$" не значи 
дакле на неко време, већ „сваке године". Из „Истор. срп. 
нар." (стр. 4.) наводи оно место (стр. 128.), где се говори о 
спору нинског владике Аљфреда са спљетском архијеписко- 
пијом због добара и који је спор познат под именом „5ш- 
§иИ$ апш$" г. архимандрит вели: „Напомиње се, да је нин- 
ски,. Алдефред тврдио, да спорна црква није дана архије- 
пископији спљетској у област: „поп т... ро$зЈс1епо;а; $еа" 1р5Ш5 
ргаезиН ТгиепсЗаао! Јетриз 1гаш1а екГ. Ове речи г. архиман- 
дрит није хтео превести, да би они, који не знају латинскога 
језика, мислили, да је оборио навод у мојој Историји. То је 
врло добро уочио поштовани уредник „Нашег Доба" (бр. 15.), 
па је баш ове речи, које пресућују ствар, превео овако: него 
дата за неко време на ужитак. Ур. А то сам ја и казао у 
Историји стр. 128. Овај превод г. уредников архимандрит 
није навео у своме „Претходном приказу", а спор о „зш- 
#иН$ апш$" јесте, по архимандриту, моје највеће „престу- 
пленије" и криминал. Овим пак преводом г. С. Павловића 
као трећег лица ова је ствар решена. О томе нећу више ни 
да говорим." Ни ја нећу да овде о томе говорим но само 
молим оне између читалаца овог подлистка, који разуму ла- 
тински, да прочитају јошт једном моју приметбу под 2. на 
стр. 4—5. „Претходног приказа", па нека по души кажу, 



180 И. РУВАРАЦ 



може ли се објективније, савестније и поштеније писати, 
него што је та примедба, на коју г. Панта упућује своје 
„бугаре", да суде о савестности и поштењу моје критике 
— написана. 

Г. Смирнов, извор Пантин, погрешио је написавши на 
стр.34.: (кннзб Мутимјрљ рћшилт. спорг (између арцибискупа 
спљетског и нинског бискупа) „не безаристрасшно, аошому 
что НанскШ еаискоиг билг иравг: времн полвзовати спор- 
нбши землими вт> грамагћ Трпимјра 6б1ло ограничено зш- 
ЈЈиНз апшз"; а да је ту Смирнов погрешио, увериће се сваки, 
који само прочита како Трпимирову тако и Мутимирову 
листину. Смирнов је прочитао и једну и другу, па је опет 
погрешио, не схвативши као што треба смисао речи и до- 
тични одредаба, како у првој тако и у другој листини; но 
г. Панта није прочитао ни једну ни другу листину, но само 
Смирнова, па је јошт више погрешио. Но те стварне по- 
грешке ја се у приказу нисам ни дотакнуо, јер се у меритум. 
спора између спљетске арцибискупије и нинске биекупије 
нисам хтео упуштати, но само показати, да човек, који уз 
„на неко време" ставља у загради „бЈпјЈшЧз апшз" — не 
зна латински. 

А да г. Панта није ни видео, ил' ако је видео, да није 
прочитао, ил' ако је и прочитао, да није разумео, да „отнгодб" 
није разумео ни Трпимирову ни Мутимирову повељу, о том. 
се може уверити сваки, који прочита ово што ћу сада навести. 

У јединој до данас сачуваној листини великог хрват- 
ског кнеза Трпимира од г. 852. каже се како је он, „ТЈгрј- 
гшгиз с1их СгоаЈогит, шуа!из типеге сНујпо", у договору са 
свима својим жупанима саградио манастир и да му је, — 
пошто му је недостало сребра за саграћење сасуда цркве- 
них, арцибискуп спљетски (солински) Петар, љубазни кум 
његов, позајмио једанајст фунти сребра („ассотоо!аш1 Рехгиз, 
5о1опЈгапае есс1е5Јае АгсНЈерЈзсориз, е! ш'1есшз сотра!ег, XI. 
Погаз аг§еп{еаз,"). Али г. Панта зна то боље те пише на стр. 
118. да је жунан Трпимир 837. год. дао архијепископији 
спљетској „у договору са свима жупанима" цркву св. Ђорђа 
у Путалу и 11 литара сребра, и то пише исти Панта, који 
је одмах пред тим на истој 1 18. стр. написао био: „Трпимир 
продужи тај правац (свога претходника Миослава) и кад год 
није имао новаца, он је позајмљивао (новце) од свештенства 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 181 

дајући му за то накнаде у непокретним добрима". Но ипак 
— а то утубите ви бели Хрвати, није арцибискуп Петар по- 
зајмио великом кнезу хрватском (или бану, или жупану) 
Трпимиру 1 1 литара сребра, већ је исти кнез Трпимир дао 
архијепископији спљетској и „11 лнтара сребра." Весели се 
дакле и ликуј бела Хрватијо! а скуњи се и поћули црна Бу- 
гаријо! кад уразумеш, како је г. Панта виш' схватио и ра- 
зумео речи великог кнеза Трпимира, кнеза белих Хрвата, 
српскога племена. 

Смирнов пише на страни 35— 36.: „...уже при Трпим!рћ 
значеме жупановг стало ослабћватБ, а книжескаа властБ раз- 
ширила свои предћлн. Вт> промежутокЂ времени между Тр- 
лим1ромт> и МутимЈромт> жупанство падало болће и болће; 
могушественнБ1е и незавБ1симБ1е жупанБ1 бБ1лаго времени 
снизошли до степени простБ1хт> придворнмхЂ. ЖупанБ! при 
Мутимјрћ зав^ћдБшали книжескими имђшнми, состоили вђ 
штатћ его супруги, бмли его постелБниками, пдитоношами, 
оруженосцами и конк>шими. (Со<1. сНр1от., с!осит. ЦСХХУП, 
р. 37.). Но при зтомђ внутреннемЂ ростћ кнлжескои власти Хор- 
еатскји кнззб все еше не могб назБшатБСИ самостонтелБнимЂ 
государемЂ. Первме кннзбч избиралисБ народомЂ, но избраше 
получало силу толбко послћ утвержденји со сторонм гер- 
манскаго императора. Еше ТрпимЈрЂ признавалЂ надЂ собои 
номиналБнук) властв императора. Со времени Здћслава во 
внутренша дћла Хорватш вмћшаласБ Византја; БранимЈрг 
искалЂ себћ подержки вт> Рим^ћ. Мутим.рг рћшилса поло- 
житб консцђ атому неопредћленному положенш Хорватш. 
Онђ первни о6ђлвилђ себд ХорватскимЂ кнлземЂ Ве1 ^гаИа. 
(1снс1ет р. 72.)." Ја ћу напоменути само, да се излагање Смир- 
новљево, о развитку кнежевске власти на штету областних 
жупана у Хрватској, оснива цигло на поменутим двема ли- 
стинама кнеза Трпимира и Мутимира и остављам читаоцу, 
да прочита обе те листине и по прочитању и сравњењу 
једне листине с другом да расуди, може ли се то из н>их 
извести, што Смирнов изводи — а ја имам преча посла, и 
мене се управ' Смирнов и не тиче, или само у толико тиче 
ме се он, у колико је он непосредни извор „нашег" дичног 
г. Панте. Г. Панта прерадио је приведено из Смирнова место 
на стр. 128. своје Историје овако: „Мутимир ступив на престо 
прихвати политику свога оца (Трпимира), да с помоћу сил- 



182 И. РУВАРАЦ 



ног римског свештенства приморја рашири и оснажи кне- 
жевску власт на уштрб власти пределних жупана. Унутра у 
земљи, месни жупани били су тако скучени и ограничени, 
да су управљали Мутимировим имањем, чинили пратњу ње- 
гове супруге, били његови штитоносци, постељари, оруже- 
носци и коњушари. (СосЈ. Шр1. с1осит. 88. ра§. 73.). Овакво- 
развиће неограничене власти наведе Мутимира на мисао, да 
не зависи ни од кога, него да се прогласи хрватским неза- 
висним кнезом раг Ве1 Огапа (милошћу божјом)." Прво је 
што упада у очи то, што је г. Панта поправио Смирнова, 
који пише Ле1 %гаИа, које не ваља, већ треба писати као- 
што г, Панта пише: „раг пе! ОгаНа". Но не пита се, шта је 
боље и исправније: с1еј §гап'а или раг Оеј Огапа, већ се пита, 
како пише у Мутимировој листини? У листини Мутимировој 
нема ни и с1е1 згаНа" ни „раг ОеЈ Огаиа" већ у њој назива 
себе Мутимир: „р1асии ппги Мипаппг, а"Шпо типеге (твШи 
СгоаЊгат Лих", па те исте речи долазе и у Трпимировој 
листини од год. 852. „Тјгрјпнгиз, о"их Сгоагогит, шуашз ти- 
пеге сНушо". [бр. 65]. 

Г. Панта није, дакле, прочитао ни Трпимирову ни Му- 
тимирову листину, а позива се и на једну и на другу, а то 
значи, дз је г. Панта шарлатан, јер тако раде само шарла- 
тани а не „частни трудбеници". 

„На више места архимандрит хоће да зна, шта сам 
ја читао, а шта несам и како треба речи да изговарам. Да 
видимо: На страни 9. замера ми, што пишем Уљф а не Улф 
и т. д. а не наводи, како се то име изговарало у оном вре- 
мену, кад је исти човек живео или какво правило из српског 
језика, којим би доказао, како да треба српски писати Улф 
а не Уљф; мећутим не ће да се запита, како се изговара реч: 
уља или ула него каже ово: искупио по руским писцима 
а није сам читао изворе као Перцова Мопитеп1а, Мурато- 
ријева Мопитеп1а е*с. етс." Не тако — г. Панто! не такоГ 
не мори мене љубопитство нити хоћу да знам, шта сте Ви 
све читали и шта нисте, нити сам Вам ја замерио, што 
пишете Уљф место Улф, са свим ми је свеједно, а називао 
Панта хуљу или хулу уљом или улом. Нисам ја питао в 
распитивао или испитивао: да ли је Панта у Веограду или на 
обали Лепенице читао са „услажден1емт>" Касију царицу » 
Житије Алексија, божија человјека, и како изговара г. Панта 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 183 

гдекоје речи н. пр. Шаећгапа, да ли Гиљдебранд или Хиљде- 
бранд или Гилдебранд или Хилдебранд! Није то било у пи- 
тању и уопште нисам ја на дотичном месту ништа и никога 
питао, већ сам само из више места, из више појава у Пан- 
тиној Историји нешто извео и наиме узтврдио, да Панта 
на пр. пишући историју белих Хрвата није читао и про- 
читао сам изворе, без којих се не може написати повест 
хрватска, већ је ту своју историју белих Хрвата скраао по 
руским писцима, на пр. по Смирновљевом Очерку. 

На пр. у том Смирновљевом Очерку пише на стр. 34г 
„кнлзби Посавскои Панонш вт> теченЈе всего X. в-ћка 6б1ли в-ћр- 
ннма слугами Каролинговт.. Посл^днимг изг нихЂ бнлг, какЂ 
кажетсз, БрацлавонЂ, упоминаемвш вђ Фулбдскихђ анналахљ 
под-б 896 годомђ. (РеПг. Мопит. Т. I. 417.). Вђ 900. году вђ 
сосЂднеи" Панонш и Хорутанш понвилосб воинственное Мадвнр- 
ское плема и нанесло первми удартћ владмчеству Каролин- 
гов-б вђ атБ!ХЂ странахЂ, зат-ћмЂ вђ 907. г. вђ бит†при 
Пресбургг уничтожило его окончателвно." С обзиром на то 
место написао је г. Панта у краће на стр. 128: „Потоњи 
панонски кнез био је Брацлавон (Реггг. I. 417.). Године 
900. Угри униште власт Карловића у Панонији у битци код 
Пресбурга (907.)". А да није г. Панта преписивао или пре- 
рађивао Смирнова, већ да је по изворима, као на пр. 
г. Рачки писао, он би јамачно написао, да је посљедњи 
панонски кнез био „Браслав" — и да је г. 907. била битка 
код „Пожуна"; и даље: да је г. Панта писао по изворима, 
а да није прерађивао и скраћивао Смирнова, онда нити 
би написао „потоњи" нити би могао написати, као што 
сада стоји написано: „Године 900. униште Угри власт Кар- 
ловића у битци код Пресбурга (г. 907)". И сврх тога не 
би зацело поменутог кнеза Браслава на стр. 81. назвао 
Вацславом. 

Г. Панта није, дакле, сам читао ни Перцова Мопитеп1а, 
па ни „Мураторијева Мопитеп1а." То сам рекао ја и при 
том стојим и сада, и ако хоће г. Панта, могу јошт с више 
примера доказати, да он није читао историјских средњовечних 
споменика, ни Перцова ни Мураторијева Сборника. Но г. Панта 
друкчије о том мисли и умује, а наиме вели: „Истина, да 
овде није у питању, шта сам ја читао, а шта — ли не, и да 
по томе не би требало на ово ни да му одговарам, али како 



184 и. РУВАРАЦ 



оваквим неуљудним писањем г. архимандрит обелодањује 
своју историјску ерудицију, то ћу рећи ово: 

а., Не зове се „Перцова Мопитепга", па ни „Муратори- 
јева Мопитеп{а". 

б., Хвала Богу, — « Но о овом другом после, а најпре 
треба да смо на чисто с оним под а. Не зове се дакле „Пер- 
цова МопитеШа па ни Мураторијева Мопитеп1а." Ја кажем, 
да Панта није чашао Перцова МоггитеШа, која на много места 
у својој Историји цитира, а г. Панта на то сасвим благим, 
учитељским тоном поучава мене примећујући, „да се не зове 
Перцова Мопшпепга". О тишајши, препрости и незлобиви 
мађисторе и господине Панто! Ја тебе каменом неуљудности 
а ти мене хљебом надучитељске благости и поучителности! 
„Не зове се - вели г. Панта - Перцова МопшпеШа, већ, 
већ — као што под б, пише: „Регга МопишеШа Оегташае;" 
а тако исто „не зове се: Мураторијева Мопитеп(а," већ, - 
већ: „Мига*огп Кегит Наћсагит«, И сад уздржи се ако можеш, 
да не назовеш тог београдског Панту - ном, или — да не 
здружимо и ми наше маторе гласове с умилним гласовима 
оно триста ћеце лудо, која непрестано и свеједнако поска- 
кивајуни певају припевају и рефренишу: 
ли, ли, ли / Панте-ли 
ли, ли, ли / Панте-ли 
лијо, лијо / Пантелијо! 
лијо, лијо / Пантелијо! 
Пантелијо! Пантелејимон! 
Но г. Панта ипак шапуће и тихо проговара: 
в Не зове се Перцова Мопитепта! Но шта се не зове 
Перцова Мопитеп1а? Да ли се не зове тако она књига, или 
онај том или они томови, у којим су историјски германски 
споменици, које је споменике редиговао и издао Перц, или 
се Перцова чизма не зове Перцова Мопитеп1а? 

Или је г. Панта био у недоумици и није знао, шта је 
то кад сам ја казао, да он - Панта - није читао Перцова 
Мопитеп1а? И зашт' да ја нисам скраћено могао казати 
Перцова Мопитепга, разумевајући под тим, она Мопитеп(а, 
оне историјске германске споменике: Мопитепга ОегтапЈае 
Шогка, што их је Перц почео издавати, кад је на пр. извор 
Пантин, Смирнов, могао иста Мопитепта овако цитирати на 
стр. 34. ^о1е 1, Рет, Мопит. Т. I. 417. или на стр. 24. Рег*г, 
Мопит. VII. 17. - Но, но - нека цитира Смирнов, како је 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА К РИТИКУ Ј85 

њему драго, ал' ипак стоји, „да се не зове Перцова Мопи- 
теШа, већ „Ре1га МопитеШа Оегташае!" Дакле Ре<га? и где 
је „ЖзПтса"? И не зове се Мураторијева МопитеШа, већ: 
„МигаЈогп Кегит ЦаНсагит", а где су „Зспргогеб" ? И за л' 
бспршгеб гегит ЈгаИсагит не састављају МопитеШа Шбгопса, 
што их Је Мураторије скупио и издао? 

Но нека има г. Панта право, и нека се зове и „Регга 
Мопитеша Оегташае" и „Мигагогн гегит ИаПсагит": та два 
генитива без свакога номинатива, — нек' је и то добро; алк 
није питање, како се зове то и то, већ се каже, да онај, који 
зна, како се зове то и то, није читао ни једно ни друго! То 
је питање и у питању или правије с моје стране: то стоји, 
да г. Панта није читао ни „Пецова МопитеШа Оегтатае" ни 
„Мигагогн гегит НаНсагит"; и ако је г. Панти стало до ината, 
он има на то питање одговорити и доказати, да је он читао 
Перцова Монумента и Мураторијева Монумента. И премда 
г. Панта мисли, да на такво неуљудно питање не би требало 
ни да ми одговара, то се ипак одобрио и ево како на то 
неуљудно питање одговара под б.: „Хвала Богу, знају не 
само сви професори Велике школе, него има заведено и у 
протоколима седница, да су баш као инат осим других извор- 
них дела, на мој предлог набављена: Регга МопитепЈа Оег- 
тапЈае, а тако исто и Мига*огп Кегит НаНсагит. Најпосле 
имам Содех Кукуљевићев, како је напечатан, може посведо- 
чити г. Љубомир Ковачевић, који сам му дао на послугу. 
Кад ствар ова стоји овако, шта значи насртање архимандри- 
тово? Значи, да је г. архимандрит — по његовим речма „ђаче 
самозче." 1аебап, 1абзап г. Панто; не жестите се г. мађи- 
стору! Не испадајте из роле, — те кад сте отпочели с хвалом 
Богу, требали сте и завршити са Те Оеит 1аис1атиб и са 
скрушеним срцем рећи: Дакле хвала ти Боже и Господи! 
који дајеш разум и уливаш вЈеденије невједушчим, који си и 
мој незнањем помрачени ум просветио и озарио тако, да 
сам ја Панта, који не знам и не разумем латински, као што 
то сви професори на Велико] школи знају и посведочити 
могу, и које то не само сви ти професори Велике школе, но 
и Љубомир Ковачевић, који је само управитељ учитељске 
школе, и сврх свију и башкмет вароши београдске, г. др. 
Владан, — посведочити може — , да сам ја Панта — велим, 
који не знам латински, могао прочитати и разумети не само 



186 И. РУВАРАЦ 



Перцова Монумента већ најпосле и Соаех Кукуљевићев. А што 
архимандрит неки испрека попреко тврди, да ја нисам читао 
та Монумента и те Кодексе — то опрости му Боже, јер 
незна, шта говори и како ужасно греши кад такво што тврди! 
Тако је од прилике г. Панта, према приметби под а., и 
почетку приметбе под б., да он није читао ни Перцова ни 
Мураторијева Мопитепга нити Кукуљевићев Сооех, завршити 
требао, кад се већ уопште решио, да одговара на оно, на 
што није потребе било одговарати. 

Ја сам казао и донекле доказао, да се г. Панта није сам 
мучио с изучавањем свију оних извора, које у Историји 
својој цитира, а наиме да је историју белих Хрвата скрпио 
по руском писцу Смирнову, — а није сам превртао и пабир- 
чио по Перцовим и Мураторијевим Монументима и по Куку- 
љевићевом Сборнику. То и опет тврдим и тврдићу то и опет 
— додајем и питам: и зашто баш да се „Србин" Панта мучи 
с изворима, писанима на латинском језику — зашто да дика 
наша србијанска капа и да се зноји читајући те латинске 
изворе, кад су се над њима већ мучили и намучили руски, 
прави руски, студенти; — на што би нам онда били Руси, 
кад би се још и србијански научењаци око изучавања извора 
мучити морали? С тим додатком могао би слободно и сам 
г. Панта допустита и признати, да ја имам право тврдећи, 
да он није читао Перцова и Мураторијева Мопишепга, па ни 
преметао зборника Кукуљевићевог, већ да је и те цитате, 
који се налазе на дну листова у његовој Историји, исписао 
из Смирновљевог Очерка! „Та за Бога милога! има ли душе 
тај Руварац? Та како може тако што тврдити, кад ено у 
библиотеци и Перцових Мопитепата и Мураторијевих Мопи- 
шепата, — и та су дела баш на моЈ аредлос набављена за 
библиотеку и то је заведено и у протоколима седница?!* 
Јес-јест! знам ја, да су зборници ти набављени за библио- 
теку на предлог Пантин — но само се пита: кад и зашто и 
на што? И набава тих Монумената за библиотеку има своју 
историју; еш пеПез Шбтогсћеп! 

Спомињао сам већ неколико пута расправу Пантину у 
Гласнику 54. под насловом: Стање и односи српских архон- 
тија и т. д., па ћу је споменути и опет, јер је у многом 
погледу значајна и куријозна расправа та „нашег" г. Панте. 
Из ње, а управо из прве ноте њене дознајемо, да је „она 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИ ТЖУ ]%Ј 

била предмет беседе, изговорене (ваљда прочитане!) на св.. 
Саву у Великој школи 1883. год." 

Расправа: предмет беседе на св. Саву у Великој школи? 
Ах свети просветитељу Саво и ти Велика школо у Београду, 
шта сте морали доживити и претрпити! Но беседа је прочи- 
тана па и заборављена, гли је расправа Пантина печатана 
и сачувана на утеху и сазидање будућнх покољења! [бр. 66/ 

У тој Пантиној расправи има на страни 158. цитат под 
1., „Рег1г, топ. Оег. 58. XXI. ра§. 468. и на крају цитата овај 
додатак Пантин: г Због немања Моп. Оег. овај цитат узимам 
из Слав. Сбор. Т. шр. 232". Какво је опет то чудо ? Но не 
чудите се, љубазни моји читаоци! код Панте није ништа чудно 
ни чудновато! Не чудимо се дакле већ се запитајмо са г. Пан- 
том: Аштатозначи? То значи да г. Панта г. 1883. или онда, 
кад је прерађивао ту своју расправу по руском ориђиналу, 
није имао при руци: МопитепЈа Оегташае. Но па кад их 
није имао, није се на њих ни позивати морао, па је могао 
ваљда и без тог цитата написати, скрпити, превести или пре- 
радити што о стању и односима српеких архонтија у XII. веку> 
И одкуд је г. Панта знао, да у Моп. Оегт. зз. XXI. има место^ 
њему нужно и потребно? Та што мучиш човека с таквим, 
неуљудним питањима, кад видиш, у каквој се невољи налазио 
г. Панта, кад је израђивао ту расправу. Та неможеш ни т» 
захтевати, да ти г. Панта изриком каже, како је он скрпио- 
ту расправу, која је била предмет беседе његове на св. Саву 
у Великој школи; и да ти ваљда јошт каже, да је он, све оно г 
што је у тој расправи добро, позајмио илити украо из ра- 
справе свог љубимца руског, Васиљевског. За л' није довољно- 
то, што је на страни 161., у ноти под 2., напоменуо: „Слав. 
Сбор. II. стр. 235. веома добар чланак о стању Европе у поло- 
вини XII. в.", па да одмах знаш, да се „наш" витез дугачких 
ноката дочепао чланка иод тим насловом, (који је чланак на- 
писао Васиљевски, што г. Панта није хшео казати), па је по- 
том чланку издељао своју расправу: „Стање и односи српских 
архонтија према Угрији и Византији у половини XII. века" 
и тој тако предељаној расправи предметнуо мото: „Ккспсми- 
адцХк дни Дјннниге и имрцдо «"; и да је зато морао казатиг 
због немања Моп. Оег. овај цитат узимам из Слав. Сбор. Т. 
стр. 232; и опет на стр. 169. Нота 2. „ЈаНе Моп. СогоеЈепз, 
р. 365. Ми у наш. библ. немамо ових Моп. и ја ово узимам 



188 И. РУВАРАЦ 



из „Слав. Сбор". II. стр. 240". Ваистину чудновата исповест! 
Но овце није место чуђењу, као што је већ једном речено, 
већ треба извести поуку из тог чудноватог појава. „Због 
немања Моп. Оег."? тако исто могло се признати у расправи 
за Гласник, коју ће слабо тко прочитати а особито ако је то 
признање гурнуто у ноте, које и онако по уверавању г. Панте 
нису меродавне; али се то није могло признавати и казивати 
у Историји српског народа и све једнако повторавати : да је 
тај и тај цитат због немања Моп. Оег. или Мига(огп гегит 
НаПеагит — узет на пр. из Смирновљевог Очерка на тој и 
тој страни. 

Чго двлатв? Г. Панта је досетљив и промућуран и г. 
Панта стави у седници предлог, да се за библиотеку набаве 
како Перцова тако и Мураторијева Мопитепга, па ће онда 
ствар ићи глаткије и простије. Неко од Београћана негда ми 
је причао о чуду, којим су се сви зачудили саслушавши тај 
лредлог г. Панте а добро знавши, да г. Панта не разуме онога 
језика, којим су написани летописи и кронике у тим Мону- 
ментима, и да су чудећи се Панти због тог чудноватог пред- 
лога говорили му, да одустане од тога, кад не зна и не може 
се служити Перцовим Монументима. Али је узалудна била 
свака представа и убавест: Пакта је знао, за што је предло- 
жио набаву поменутих дела! Панта је тврд — и не мирује 
док не постигне! И Панта продре: и Монумента буду набав- 
љена за библиотеку. И сада је могла на поље у свет Исто- 
рија српског народа први том, а нарочито историја белих 
Хрвата. И сад се могло спокојно и без зазора свуда ставити 
у нотама: в. Рег1г 1. или РеНг Моп. §ег. или Мигашг. гег. Па1. 
гдегод је то Смирнов ставио, а да се не мора уједно дода- 
вати и казивати, да је тај и тај цитат због немања Моп. Оег, 
или Мигашг. Моп, узеч из Смирновљевог Очерка. Ето вам 
просте одгонетке и објасњења чудновате оне појаве у поме- 
нутој расправи Пантиној и јошт чудноватије у Историји Пан- 
тиној. И тај шарлатан има образа сасвим мирно и сигурно 
давати поуке и рећи: Не зове се Перцова Мопшпепга, па ни 
Мураторијева Мопитеп1а! Јошт сам мислио додати и напо- 
менути г. Панти, да сам ја Перцова Монумента имао у рукама 
јошт г. 1854., дакле онда, кад се г. Панта витлао по — но 
нити ћу то спомињати овде нити прецизније описати оно 
лоље, по ком се „наш" г. Панта лета 1854. витлао као наде- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ |89 

пуни потоњи руски студент и потоњијн професор и предавач 
српске историје и најпотоњији краљевско-српски историограф; 
а то нећу да спомињем сада и овде зато, што би ми се при- 
метити могло и приговорити: да сам ја могао јошг г. 1854. 
имати у рукама, превртати листове, бленути у листове и ди- 
вити се арабескама и црвеним готским иницијалима у тим 
Перцовим Монументима, као год што је неко други бленуо 
у њи и превртао листове књиге те, зањ књиге „тИ 51ећеп 
бје§;е!п и ; а и нашто да и то спомињем, кад стоји, кад је ван- 
сваке сумње, да г. Панта није читао ни пре ни после ни Пер- 
цова Монумента ни Мураторијева Монумента, већ је преПи- 
сао Смирнова, коЈи их је читао. „Најпосле имам СосЈех Ку- 
куљевићев, како је напечатан", додаје мало љутито г. Панта.. 
Имао СоЈех Кукуљевићев г. Панта и то одмах чим је напе- 
чатан! Но није то у питању, нити ја себи разбијам главу с 
питањем: да ли, Боже мој, има тај Пантелија-Панта СосЈех 
Кукуљевићев, већ тврцња моја гласи, да г. Панта није читао 
листине, које се налазе у том Кодексу или, ако их је баш он 
читао, да их зацело разумео није. Ја кажем, да их г. Панта 
није читао, а г. Панта не каже, да их је читао, већ каже само, 
да он има СосЈех Кукуљевићев; па и сам г. Панта неће моћи 
порећи, да има или да ће бити неке разлике између дирек- 
тног и коректног одговора на питање и тврдњу моју и Пан- 
тиног одговора на то питање и на ту тврдњу моју. „Најпосле, 
кроз 14 година предавао сам и спремао за штампу „Све- 
општу историју", коју ћу ако Бог даде здравља напечатати, 
пошто напечатам четири тома „Ист. Срп. Народа". Је л' то 
претња, или хвала или просто извињење? хвала није, јер 
г. Панта нема обичаја, врло рћавог обичаја, да сам себе 
хвали, — кад је и онако сва Бугарија од Крапине до Бал- 
кана пуна хвале Пантине, и оно триста ђеце лудо непремено 
певају и извијају све нове и нове хвале препохвалног пред- 
ставника најкоренитијег бугаризма и најведријег свесрпског 
патриотизма. Хвала, „собствена" дакле хвала, није; а неће 
бити ни претња: јер коме да прети г. Панта са својом „Све- 
општом Историјом", која ће и онако по премудром плану 
Пантином бити напечатана тек онда, кад и пошто г. Панта 
напечата четири тома своје Ист. срп. народа — и то, по1а 
ћепе, „ако Бог даде здравља". То је у даљној даљини много- 
условљена ствар! Јер док г. Панта само напечата „четири 



190 Ћ. РУВАРАЦ 



тома своје Ист. срп. народа", протећи ће много воде „баром", 
која дели Срем од Србије, и јошт ће више протећи воде Ду- 
навом мимо Београда, ако слепи међу бугаријом београдском 
лећутим прогледе и сазнаду, колика је грехота издавати паре 
на печатање четири тома Пантине Ист. срп. народа, а и Бог 
је милостив и неће смрти грешнику, већ хоће да се грешник 
обрати и да позна истину! Према томе слаби су изгледи, да 
ће г. Панта пожњети 14-годишњи труд и доживити, да види 
напечатан други том Ист. срп. народа а камо ли своју „Све- 
општу Историју". Не би дакле било паметно претити оним, 
што неће бити; а г. Панта је збиља паметан човек, кад се 
та реч узме у обичном, вулгарном, бугарском смислу и зна- 
чењу. „Најпосле* морамо узети, да се г. Панта с оним: „Нај- 
-лосле, кроз 14 година предавао сам и спремао за штампу 
„Свеопшту Историју" хтео извинити. Шта је хтео извинити 
и због чега се извињава г. Панта, чућемо одма „кроз све 
то време — т. ј. кроз тих 14 година предавања „свеопште 
историје — продужује г. Панта своју извину — спремао сам 
материјал за српску историју, прочитао све, што је било о 
љој печатано; па сам путовао двапут по српским земљама 
изван краљевине Србије и припремио двапут више матери- 
јала, него-ли колико га ј*> ушло у Историју срп. народа, за 
коЈУ У „Претходном приказу" архимандрит није хтео рећи, 
да има 30 наштампаних табака, три мање, стр. 468. И како 
сам хатно скраћивао агексса а следао, да дело буде што 
краће, онда би то било највеће чудо на свету кад у њој не 
■ба било и аогрешака. и Не срљај даље г. Панто — не срљај 
у пропаст! Дакле г. Панта хитно скраћавао текст, а зашто 
уобште скраћивао текст и зашт' тако хитно. Бог би знао! 
Г. Панта вели, да је скраћивао хитно текст и гледао, да дело 
••буде што краће, па наравно и савршеније — и отуд оне 
силне и безбројне погрешке у првом тому Историје срп. 
народа. Г. Панта хтео да скрати, да усаврши своје дело — 
но пошто је посао тај хитно радио, испало је дело пуно, 
натучено пуно погрешака и противуречија! Ваистину велије 
чудо! Но „најпосле" није то баш тако велико чудо а јошт 
мање је то „највеће чудо на свету" као што сада Панта хоће. 
Та за л' се тако редко догађа и дешава у свету, да човек 
хоће што добро и ваљано да уради, да створи а кад тамо а 
-оно испало зло и наопако! Па тај је удес задесио и Панту. 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИК У 1 9 { 

Панта хтео да скрати текст, те да усаврши своје дело, 
а кад дело угледа света а оно се показа, да не ваља, да је 
пуно пунцато разноврстних погрешака и недостатака. Г. Панта 
кроз пуних 14 година скупљао и спремао материјал за српску 
историју, то јест исписивао из штампаних руских књига 
места, тичућа се српске историје, и то исписивање и препи- 
сивање зове г. Панта еуфемистичним куплењем материЈала, 
па кад је ту 'рпу и гомилу, тај хаос од исписа прегледао и 
уверио се, да тако „невидима и неустројена тушта" не може 
ући у штампу, већ да се мора у какав такав ред довести па 
богме и скраћивати — онда, — онда се десило, да је тај 
главни посао морао хитно обавити, само да дело што пре 
угледа света и да тиме обрадује своју „Бугарију" и унапреди 
дело уједињења српских племена од древне Атике до Бабјих 
Гора! [бр. 67] 

Г. Панта хитно скраћивао текст — и отуд погрешке у 
његовој Историји! Тако сам г. Панта објасњује ствар и 
казује нам, откуд оне силне погрешке у његовој Историји. 
Проклето скраћивање текста свему је криво. 

Но па је л' он морао скраћивати текст? Да богме да 
је морао, кад је за оних 14 година, кроз којих је предавао 
и спремао за штампу „Свеопшту Историју" припремио два- 
пут више материјала за српску историју, него-ли колико га 
је ушло у „Историју срп. народа". Шта да се ради с толи- 
ком сировином, с тим силним материјалом? Но па шта се 
ту има јошт питати, шта да се с граћом скупљеном ради; 
требало је ту граћу, ту неурећену масу отесати, обрадити, 
у опште форму јој дати; па то и јест задатак онога, који се 
предузме да пише историју срп. народа. И г. Панта обрадио 
је спремљену грађу и написао је 1. том Историје срп. народа. 
Како је изгледала првобитно та Истор. срп. нар., то од смрт- 
них, осим самог писца и може бити јошт једног од најинти- 
мнијих пишчевих пријатеља, нико више не зна. И кад је већ 
дошло време, да први том уђе у штампу, кад је посвећена у 
тајне и планове Пантине бугарија од радости скакутала и с 
нестрпљењем чекала на час, кад ће да ју обасја и озари 
„светлост", коју ће да проспе Историја срн. народа, у то 
баш време, деси се сасвим случајно, да се у Новом Саду 
отштампају две моје студентске расправице с једним додат- 
ком, у ком сам додатку, незнајући ништа о поменутом „ча- 



192 И. РУВАРАЦ 



јанију бугарских језика* рекао, „да неће бити штете, ако 
Пантина, Српска Историја и не угледа света" [112]. То се 
рекло с ове стране „баре" ал' се чуло и на оној страни 
„баре" — и г. Панта стаде хитно скраћивати текст своје 
Историје и тако скраћујући на врат на нос текст с једне и 
тај скраћени савршенији текст тако исто на врат на нос 
шиљући у штампарију с друге стране, догоди се, што се 
морало догодити — „и било би највеће чудо на свету, кад 
у „Ист. срп. народа" не би било и погрешака". Ко је дакле 
крив, што у Пантиној Историји има и погрешака? Свакако 
Руварац, тај душманин народа српског и непријатељ свега, 
што је добро, честито и красно! Да није Руварац у оном до- 
датку написао оне три четири речи о Панти и Пантиној 
Историји у рукопису, не би морао г. Панта скраћивати текст 
у том рукопису а да није г. Панта морао скраћивати тај 
текст и то хитно, изашао би текст тај у првобитном виду 
и „Историја срп. народа" била би мало обсежнија, мало 
дебља али без погрешака, дакле савршена. Ето шта учини 
тај Руварац! Треокајани аз человјек! Па сад да се и г. Панта 
и Пантина бугарија, нељути на тог црног калуђера с оне то 
јест с ове стране „баре"? Нек' се љути г. Панта са својом 
бугаријом — нек се љути ал' нек се и теши и утеши својом 
утехом: „И како сам хитно скраћивао текст и гледао, да 
дело буде што краће, онда би то било највеће чудо на свету, 
кад у њој не би било и погрешака, само — и то је та утеха 
Пантина, — само што те аогрешке неуме да пронађе „аро- 
рок". Зашто? Зашо, што он није стручњак, него човек »иред- 
верија, троиара и кондака" Престани дакле љутити се, црна 
бугаријо, због оних силних погрешака у I. тому Пантине 
Историје, престан' љутити се а разведри помрачено од љу- 
тине лице твоје, јер Руварац и ако је „пророк", (који је про- 
рекао, да ће Пантина Историја, ако икада угледа света, бити 
пуна и препуна погрешака — и што „прорече" није било 
лажно већ истинито, као што је и сам Панта признао) но 
није стручњак, није „еснафлија" и члан „цеја" а кад то није, 
не може и неће никад моћи пронаћи оне силне погрешке у 
Пантиној Историји и погрешке те у Пантиној Историји остаће 
неоткрите и непронаћене до судњега дана, јер стручњаци 
неће их хтети откривати и тиме стручњаку и архимајстору 
бости очи, — а сирома „пророк" ма колико се трудио, мучио 



ПРЕЛАЗ С ПРИКДЗА НА КРИТИКУ ]д з 



и крзао, неће их умети проваћи и на видело изнети, јер није 
стручњак. И тама ће се светлити — и видело неће је обу- 
зети! Не бој се дакле црна бугаријо! И опет вам кажем, не- 
бојте се бугари и бугарчићи! Та не може мени наудити онај 
прекосавски „пророк", који очи има ал' не види просуте по 
Историји мојој погрешке. За што, та зашто не уме да те 
погрешке пронаће пророк? Зато не уме, — одговара буга- 
рији Панта тешећи одговором тим и себе и бугарију — зато 
не уме, што он^ није стручњак, него човек „предверија, тро- 
пара и кондака" — и тим речма утешивши себе и бугарију, 
моли с ослабленим лицем ту своју бугарију да му опрости^ 
што је приморан био, да мени ово напомене. „Нека ми се 
опрости — тако кроз гглач говори г. Панта — нека ми се 
опрости, што сам приморан да му ово напоменем са додат- 
ком, да сам свршио историјско филодошки факултет кијев- 
скога университета, а шта је свршио г. архимандрит и где?" 
Г. Панта застидео се од себе и од бугарије, што је рекао и 
напоменуо Руварцу, да „он није стручњак већ човек предве- 
рија, тропара и кондака" и застидевши се и преклонивши 
колена доле, моли бугарију, да му опрости, што је приморан, 
да Руварцу ово напомене; па одмах за тим скочи и исправи 
се и фис Руварца по образу с питашем: - „А шта је свр- 
шио г. архимандрит и где"? 

Г. Панта дакле каже, „да је он, г. Панта, свршио исто- 
ријско-филолошки факултет кијевског университета". Ја то 
нисам знао и не би веровао, да то не каже сам г. Панта. 
Хвала дакле г. Панти на тој кажи! — но био би му још за- 
хвалнији, да нам је казао и то: како је он свршио историјско- 
филолошки факултет кијевског универзитета? С каквим сте- 
пеном? Да ли доктора, магистра или само „студента" и то 
„негли студента" с додатком: „пиг 1цг Шгкјбспе Ргоутгеп?" 
То нам не каже г. Панта, те морам и даље кривим путо- 
вима разпитивати или поне с питањем тим разбијати себи 
главу и то може бити „занаго*! јер тко ће да проникне и 
У ту тајну кијевскога универзитета? Најпосле, није питање 
како је свршио и какав је степен „снискао" г. Панта на ки- 
јевском универзитету, већ се пита, већ г. Панта пита „шта 
је г. архимандрит свршио и где?" Но зашто то пита г. Панта, 
кад он позитивно зна, да ја нисам свршио историјско-фило- 
лошки факултет ни на кијевском, ни на другом ком руском 

13 



1 94 И. РУВАРЛЦ 



универзитету — и даље зна г. Панта, да се ја у опште ни- 
сам научно спремио за писање „Приказа" Пантине Историје, 
онако научно спремио, као што се г. Панта за писање те 
историје, — која је Историја, узгред буди речено, по суду 
надлежног једног судца, дело у сваком погледу „ненаучно" 
— научно спремао и баш спремио и наоружао; и јошт даље 
зна г. Панта, да ја нисам изучио оно и онако и да не знам 
оно и онако, што и како то он зна, да дакле нисам ш 1т1о- 
псЈб стручњак, као што је он, и да потоме, као „ип&ебсћиН" 
и нестручњак, не могу ни писати озбиљне критике и рецен- 
зије на његову Историју, но само „добровољачке" и диле- 
тантске приказе. И кад све то зна г. Панта с једне, и кад 
јошт боље зна он, шта је све он сам, — он — г, Панта и 
с каквим сјајним успехом свршио, и шта он све зна, — с 
друге стране, онда је мало злобно од стране г. Панте, онако 
„изнебуха" запитати: „А шта је г. архимандрит свршио и 
где?" Из овог разлагања види се, да то и није управ питање, 
већ у самој ствари тврдња г. Панте, који је хтео управо рећи: 
ја — Панта — свршио сам то и то и свршио сам то ту и 
ту а Руварац, који се усудио критиковати моју Историју, 
није свршио ништа и ако је свршио што, није свршио у 
Русији а наиме није био и учио се у Кијеву и није у Кијеву 
свршио историјско-филолошки факултет — тај није дорастао 
да критикује дело „воспитаника" кијевског. Та већ је апо- 
стол Андрија, — као што први руски летописац преподобни 
Нестор прича — благословио горе „идеже посл-ћжде бБ1стт> 
КЈевтз", благословио и прорекао „ик* на сих"х гер<»хк в&сјинзта 
Елагоддтк вожЈи"! То је мислио и то је управо хтео и рећи 
г. Панта, но кад је сео да напише одговор на мој „Прет- 
ходни приказ", морао је хитити или правије пустио је перо 
да пише и у том прелазу мисли Пантиних на папир, доби 
тврдња Пантина форму питања, кратког оног питања: А шта 
је свршио г. архимандрит и где? Но па кад је већ толико 
заинтачио с питањем неделикатним, и кад је с питањем тим 
г. Панта архимандрита дотерао већ до дувара и архимандрит 
не зна шта да одговори г. Панти на то проклето питање, то 
ћу му ја на место г. архимандрита, који с Пантом и са целим 
„ћифтанским" светом неће да има никаква посла — одгово- 
рити на то његово питање; и ако управо не би ја, који од- 
говарам за архимандрита, дужан био одговарати на Пантино 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 195 

питање, које није управљено ш'гес!е на г. архимандрита, већ 
на публику, која чита лист онај, у ком је ставио то питање 
г. Панта. Питање, кобно то питање гласи: „А шта је свршио 
г. архимандрит и где"? Г. Панта који тако јетко пита, зна 
већ шта је свршио и шта није свршио г. архимандрит — и 
шта је могао свршити архимандрит с ове стране „баре", 
који није ни „магистер" ни „доктор" и који с тога не може 
с Фаустом узданути и рећи: 

„НеЈззе Мај»јз1ег, ће1ззе ОосЈог %ат, — 



в 1Јпс1 зеће, с!азз мчг шсћсе ^јззеп кбппеп! 

2шаг ћт Јсћ ^езсћеНег а1з аНе сЈЈе (.аКеп, 
Ооссогеп, Ма^зсет, бсћгејоег ишЗ РШ1еп; 
Мкћ р1акеп кеше Зкгире1 посћ 2игеИе1, 
Ригсћ1е пнсћ ^еЗег уог НбНе посћ Теи!е1 — 
Оа{иг Јз1 гл1г аисћ а11е РгеисГ еп1пззеп, 
ВНгЈе гтг шсћ( ет, ^аз Кесћ1з ги даззеп, 
ВН<1е гтг шсћ! ет, 1сћ кбппге »аз 1ећгеп, 
0\с Мепзсћеп ги оеззегп ипгј ги ћекећгеп. 
Аисћ ћађ' Јсћ жес-ег 0и1 посћ ОеШ, 
ГЧосћ Ећг' ипс! НеггКсћкеИ с!ег ЧУеИ;" — 

Како би стихове те из Фаустовог монолога прекобарски 
бугарин превео, ја не знам, но наш бугарин [Савин Милан], 
који је превео Историју Бугара, овако их је понашио: 

„Зовем се магистар, и доктор чак 



Те видим, да је мука узалуд! 

А то ме боли, то ми мучи груд. 

Паметнвји сам нег ма који бар 

Ил' доктор, ћата, поп ил' магистар; 

Ни сумљу нигде ја не назирем, 

Од пакла, ђавола не зазирем! 

Ал' за то ништа а не марим сам, 

Нит мислим баш, да што ваљано знам, 

Да могу кога бар освестити 

И људе боље обавестити. 

Па немам новца, нит' иметка свог, 

Ни светске славе, нит' угледа ког." 

па зато је и управио питање своје на своје бугаре, те их 
лита: „А шта је свршио тај г. архимандрит и где"? Питање 
је јетко и злобно, ал' су јошт „и јеткији и злобнији" бео- 



196 И.РУВАРАЦ 



градски бугари, читаоци Београдског Дневника, те се и он»г 
на то питање међу собом запиткују и тарући руке питајуг 
„А шта је свршио тај архимандрит, који је тако грозно 
напао на „нашега" Панту, и где?" И нико од бугара не уме~ 
да одговори и да каже, шта је свршио архимандрит и где је- 
свршио и 'оћел скоро свршиши тај Пантом проклети архи- 
мандрит? [бр. 70). 

Е па кад се г. Панта чини да не зна, а бугари бео- 
градски при свем том, што су зубати, муком муче и само- 
се кезе а не уму да одговоре на питање, које је на њих 
управио г. Панта, то ћу, као што већ једанпут рекох, на 
место архимандрита одговорити на стављено питање — ал*" 
ћу одговорити само негативно то јест: казаћу им шта није 
свршио архимандрит и шта не зна архимандрит, — и кад_ 
бугарија сазна, шта све није свршио г. архимандрит, и шта 
све не зна г. архимандрит, онда ће и сами моћи рачуном 
израчунати и мером измерити према ширини и обиму незнања 
архимандритова плиткоћу знањз, позитивнога знања његовога.. 

Ја дакле у место архимандрита признајем и исповедам^ 
да архимандрит, који је у питању, није свршио историјско- 
филолошки факултет нити кијевског нити другог ког руског 
универсигета и уопште никаквог университета нити у старом 
нити у новом свету и да по томе нисам ни студент, вечити 
студент као Панта, ни магистер као Н., ни доктор као опет 
Н.; даље, да нисам »дМствителнми членБ Импер. обпдества. 
исторш и древностеи россшскихг при московскомђ универ- 
ситегћ", као г. Панта Срећковић и г. Гаврил Витковић и 
Таде Смичиклас и г. Симе Љубић; да нисам ни инострани члан> 
Угарске академије наука као г. Витковић Габор, и најпосле да, 
нисам ни овакав ни онакав члан, дакле да нисам никакав члан 
оне академије на словенском југу као год што ни г. Панта* 
није нн овакав ни онакав члан те југославенске Академије 
знаности у Загребу. Шта, шта — па зар г. Панта није ника- 
кав члан те једине Академије на словенском југу? Пита упре- 
пашћена бугарија у Београду и око Београда. Панта, наш 
г. Панта, наша дика и понос наш! — Панта, који је свршио 
историјско-филолошки факултет на кијевском университетуЕ 
— Панта, који је, свршивши најбоље историјско-филолошки 
факултет университета у Кијеву, спремао се и одмах уочио- 
све недостатке и мане наше југословенске историографијеЕ 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 197 

Ланта који је пропутовао „по Турској" са опасношћу жи- 
вота, пропутовао двапут Далмацију, Црну Гору, Арбанију и 
трипут био у Хрватској и т. д.; Панта, који је трошио и 
здравље и новце за општу ствар, за ствар словенску на југу 
словенском — само да расветли нашу прошлост; Панта, који 
З'е досле написао „Општу и свеопшту историју" и написао 
•безброј историчких чланака и расправа и који је сврх тога 
написао и спремио за штампу историју свеколиког српског 
народа у четир тома, и коЈи је од та четир готова тома већ 
•и издао, наравно трошком Сопског ученог друштва, први 
том, у ком је изложена историја свију словенско-српских 
племена жупанијског доба од најудаљенији Милинга до нај- 
•ближи нам белих Хрвата и у ком је тому историја тих белих 
Хрвата илити правије историја архонтије бело-Хрватске тако 
прецизно,' тако истинито и тако објективно и по првим изво- 
рима изложена, да се према њојзи г. Таде Смичиклас, тај 
велики велико-хрватски шовиниста, са својом тобоже „по 
врелих" написаном а трошком „Матице Хрватске" у два 
дела изданом „Повиести хрватском" чак у забити Жумберак 
•скрити мора; Панта, који зна све диалекте свију српских 
41лемена и најтање разликв измећу тих српских племена и 
•најтање разлике између тих српских диалеката боље и тач- 
није, него ли обаЈована, и онај тамо у Биограду и овај овамо 
-овамо, онде „где € Фрушка гора у Дунав силази, Сјевера 
■бесное изсмејава јарост"; и који осим тога зна руски и 
њемачки, талијански и француски, грчки и латински, и само 
по мало арнаутски али који зато добро зна турски и арапски, 
јер је по турским и арааским изворима описао битку на 
Косову (г. 1389.) и то онако с ногу — стојећи и огледајући 
-се по пољу Косову (в. Гласник, књ. 42.), пошто се без огледа 
« погледа тога није могла описати битка Косовопољска; 
С1анта, који је прочитао све, што је до њега било о српској 
•историји написано и печатано, и који је сврх тога не само 
нрочитао цео „Согриз бспр*огит ђугапипогит" и мећу њима 
Ану Комненову, и „Пецова* Мопитеп^а ОегтапЈае и Мига- 
Ш\\ гегит ИаНсагит и самога Лупуса Протоспатара, већ 
*оји најпосле има и Сос-ех Кукуљевићев; и на конац Панта, 
*оји је највећи уступ учинио великим Хрватима признавши 
и написавши, да житељи српског приморја од реке Цетине 
до изнад реке Бојане потичу од црвених Хрвата Попа Дук- 



198 И.РУВАРАЦ 



љанина; и тај и такав и толики муж, — тај Панта да није 
члан Југославенске академије знаности и умјетности у За- 
гребу? На жалост тако је: г. Панта Срећковић није члан 
југословенске Академије у Загребу као год што и „вопросни" 
архимандрит није члан те најближе Академије, — није, нити 
могу бити они чланови те Академије. Размисли само мало 
бугаријо, па ће ти бити појимљиво, зашто ни Панта родом 
из села једног крај Лепенице и архимандрит, који се родио 
на развалинама древног Сирмиума украј Саве или по Пан- 
тиној терминологији украј „баре", која дели Срем од Србије 
— нису чланови нити икада могу посгати чланови Југосла- 
венске академије у Загребу! — Та шта је нами стало до тог 
твог сремског или сремачког архимандрита, који и онако 
није ништа написао у целини, који није кадар био ни исто г 
рију српске цркве написати — који мрвицама рани своје 
читаоце? Шта ти њега тураш у друштво Пантино, као да се 
он у ма ком погледу може барабарити са нашим Пантом? 
-Остав' се архимандрита, — који је и онако већ давно мртав, 
морално мртав, и преко кога се већ и у самом Срему и у 
пупку од Срема већ давно и давно прешло на дневни ред! 
Не уплећи се и не мешај мртвог« човека са живим и живо- 
тодавцем нашим — са шириоцем мисли о српском уједи- 
њењу, нашим г. Пантом; — но кажи нам само, ах одговори 
нам само прекобарски брате: зашто г. Панта није члан Југо- 
славенске академије и зашт' да неможе никада изабран бити 
за члана те академије? 

И зашто да су и Чедомиљ и Стојан чланови те акаде- 
мије и то јошт од г. 1870. односно 1873. године, а г. Панта 
да није? Ако је први од те двојице писао о цару Урошу и 
краљу Вукашину, и Панта је и прије тога и послије тога и 
не једанпут већ двапут и трипут писао о цаоу Урошу и 
краљу Вукашину, и не само просто писао и исписивао т 
Троношког летописа, као Чедомиљ, већ који је уједно непо- 
битно доказао на радост и утеху и српске цркве и свију 
српских бугара, да је краљ Вукашин доиста убио младога 
цара Уроша, јер да га није убио, како би стари српски патри- 
јарх Пајсије могао написати житије, правило и службу са 
тропаром и кондаком мученику цару Урошу? Ако је даље исти 
Чедомиљ писао о финанцијама српског краљевства и о трго- 
вачкој политици српских краљева и царева, то је и Панта и о 



ПРЕДАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИК У ,дд 

финанцијама и о трговини у српским архонтијама и за време 
архоната писао; а то је мало теже и с тога му припада већа 
слава него г. Чедомиљу, који је само већ од прије познате 
ствари у неки ред довео а није први ашовом у ледину ударио 
као г. Панта. А што професор Флорински каже, да у трећем 
делу сво ]е књиге „г. СречковичЂ сообидаетг н-ћчто - о про- 
изводствћ, купли и продажи, о мћрахг и монетахг - о 
податихт, и доходахг, - о богатствахг, о торговлћ" и т д 
и да „сообадемБШ зд-ћсБ свћдћшл никакг не могутт, 6мтб на- 
званБ! обстонтелнмми и научнима" [УниверситетскЈн извћ- 
стш, XXV, 1885, № 3, мартљ, отдћлљ IV, стр. 152], то само 
нус каже а г. Чедомиљ то не сме казати као што не сме 
казати, да г. Панта носи на души својој, што су и финан- 
ЦИЈе и трговина друге краљевине српске у тако цватућем 
стању. - Што се пак толико хваљеног Чедомиљевог „Ђурћа 
Бранковића тиче, то се Пантин „Чеслав" и Пантин „Синан 
паша може у свако доба мерити, и сваки ће за се потући 
неверно колено, Ђурћа Бранковића од Чеде Мијатовића Па 
кад се то зна, онда се пита: зашто је г. Чеда изабран за 
члана АкадемиЈе загребачке, а Панта није, и зашт' не може 
бити изабран г Панта? Зашт' Чеда и зашто је још прије 
Чеде г. СтоЈан Нов.? - По овде прекинуше питање гласови 
и вика испрека из небугарског логора: г. Стојана не помињи! 
г. СтоЈана не упоређуј - њега изостави са свим! он не под- 
лежи ни критипи ни суду, нити је одговоран за оно, што је 
писао „ „аписао од 1862. до 1882., и што је радио и урадио 
за то исто време: он је неприкосновен! - Та од куд и како 
да Је он неприкос...? 

Мучи и не питај несрећни прекобарче - већ одговарај: 
в о!ашт да Панта није већ члан и зашт' не може бити никада 
изабран за члана белохрватске академије? На то ти одго- 
вараЈ ако си у стању одговорити а остави са свим на страну 
и г. Чедомиља и г. Стојана, који су били министри и који 
могу бити данас сутра и преко ноћ опет министри, - па кад 
се опет дочепају крме: „Закликтаће девет соколова, залајаће 
девет љути лава, завриштаће девет добри коња, заплакаће, 
закукаће и т. д. и т. д. Но па кад тако ствари стоје, просто 
да вам Је и прости да су вам! А што се г. Панте тиче то 
знајте, да г. Панта зато није члан Југославенске академије, 
што Је Србин, и не само прост Србин, као ми остали што 



200 И. РУВАРАЦ 



смо, већ и Пан-Србин, и не само у теорији и на папиру 
пан-Срб, већ што ради на ширењу масла о сраском уједи- 
њењу. Г. Панта је дакле сам крив — што није члан Југосла- 
венске академије у Загребу — и њега ће прије Американци 
изабрати за члана американске академије, него што ће га 
потомци негдашњи Илира и Југославена а садашњи Хрвати 
у Загребу изабрати за члана „југославенске" академије; г. 
Панта је сам крив! Не био бити и родити се Србином, и бити 
тако претераним Србином и таквим Србљанином, који хоће 
да посрби сеаколика племена, кољена и језике словенске на 
словенском југу — но и то је мало речено: који доказује 
или који је већ доказао, да су и бели и црвени Хрвати — 
и Језерите и Брзаци и Белогезите све чиста српска племена 
и да на словенском југу није никад ни било других словен- 
ских племена осим јединог племенитог племена српског; а 
пошто то, што г. Панта доказује и што је већ доказао он, 
садашњим такозваним и без боје Хрватима не иде у главу 
ни у њихов рачун, дапаче јако квари те рачуне тих нових 
и без боје Хрвата а нарочито оних у Загребу, а још наро- 
читије оног реда мећу Хрватима, који је вазда и од искона 
владао и превласт имао у небогих Хрвата, који их је и одродио 
и препородио — који је и створио Академију, не да се српска, 
већ друга нека мисао шири мећу племенима словенским на 
југу. Ето зашто г. Панта није члан и не може бити члан те 
такозване Југославенске академије у Загребу. [бр. 71] 

Претерани патријоти или ти „шовинисте" мећу Хрва- 
тима, — а ти пресућују у Академији — не могу бирати и 
почаствовати највећег патријота, највећег шовинисту међу 
Србима и Бугарима! — и г. Панта зна, да у Загребу, у ком 
је он два пут био, неће му ружа процвасти и рекао би, да 
он баш јако и не жали, што није и што неће бити, као што 
гдекоји други мећу бугаријом у Београду вену и гину, што 
већ нису изабрани, што већ нису постали чланови Југосла- 
венске академије. Г. Панта може те частољубце београдске 
само сажаљевати, а он се задовољава, он се поноси, што је 
„членћ" „двиствителнни членв Обшества исторш и древно- 
стеи россјискихт, при московскомђ университегћ". Па кад је 
он задовољан и безжељан, што се ви жестите, што ви бу- 
гари београдски подижете толику хуку буку и шкрипите и 
шкрипећи питате: Зашто Панта није, зашт' да г. Панта није 



ПРЕЛАЗ С ПРЦКДЗА НА КРИТИКУ 



20! 



деми 1е 4* Г *! " е М ° Же 6ИТИ ЧЛан ЈУославенске ака- 
пмИ У Већ ' Да ни * а ^Д"° сам ва„ казао и раз- 

ложио, зашто н ИЈ е и зашто никада не „оже бити - „ 1 

ла ваГ к Д а а :: м 3аПИТКИВаТИ И запит ™ Да-им „риморати 

највећи мећ? " "Г^ И П ° СЛ€ДЊИ разЛОГ - за *™ он - 
наЈвеки мећу на ЈВ ећим патриотима србским отнгаш,« ». 

може бити члан толико пута већ поменут АкСТи е , Не 

- немоЈ брате прекобар.е крити - стадоше „е сл « Љ ени 

3 на„ 1 1 ДЊИ л РаЗЛ ° Г КЛ6Те ° Не немогуИностн - 
кажи на«, па ће на„ бити лакше — кал сачнаи* „ „ 

«™ разлоИ БуГ ар„ »ол„ше „ умол 1Г„ „рШ,^ 

ти„а, за сво,ега члана; а пошто Акаде„ија ово последше 

срп«е „ислТ ' аК «° Б ° Г Д3 ' Ј ° ШТ ВИШе УраДИТИ за - И рен,е 
српске „исли - избере, и жалити, што већ није изабпан 

Д ?\27*™ ИЗЗбРаН М ЧЛЗНа ЈУ-славе„ске Ј ка д е'„ е,* 
№ чудне сличност! и у имену, „ у раду и у бин Д и *' 

српским Пантом и хрватским Анто« | ђУ 

окр Њ е Н н?Па„ а Г ј? :Р " СКИ АнТа - а *«« * Анта хрватски 

ГГ а Анта г «Г * ^:*"* МЛЗђи брат хреатс «°* 

и II™ ° ТарИЈИ Је брат наше » Па «™> а чеда 

и манациЈе с У истог духа, „стог отца и обојица р аде исти 

дор „ И ћ? аЖе " бИЉа ° Д ° МРа3е " И ССЈУ ИСТ0 «« — Р аз- 

пле«е„„« ™Т°" И ^ 16 "^ " бРЗћ0М ' "«** СЛ0Вен ™ 
пле„ е „„„а на ,угу - К о,а су упућена једно на друго! И с 

ко , : Гз7° РаДе> Нбће И НС М ° Же Ј^ославенска акад „ија 
којој Је задатак да сљубљује словенска племена на југу ни 
Једнога ни д Ругога примити у своје коло за свога И**- 

тропа ко(и не Т° " УСТе б ° ЛеСНе ре Ф лекси ^ ^еднога мизан- 
вагскимТнтп СИМПаТИШе ни са <*"«"« Панто« ни са хр- 
ватским Анто«, Једнога дакле Анти-Панте и Анти-Анте а 



202 И. РУВАРАЦ 



факт је само то, да нити хрватски Анта С. нити српски 
Панта С. није члан Југославенске академије. Панта дакле није 
— а Чедомиљ и Стојан јесу чланови те Академије, — и 
Панта је сам крив што није; па кад је Панта крив, што 
није, онда морам и ја као његов антипод, као Анти-Панта с 
њиме делити исту судбу. Но све и кад не би били криви,. 
што смо живи-Срби, како би могли Пантелеимони и Илари- 
они стати уз Фрање и Симе, уз Таде и Вјекославе? Наши 
Чедомиљи и Стојани пристану лепо уз Таде и Вјекославе, 
па за невољу и уз Фрање и Симе, али не могу, никад ни до 
века не могу стати раме уз раме; ни Пантелија уз Тадију г 
ни Иларион уз Шимуна, па презивао се тај Шимун сто пута 
Љубић: „Јакоже одстојат востоци од запад" така је прова- 
лија, таква непремостима провалија зија између „бизанти- 
наца" Панте и Илариона с једне и „талијанаца" Симе и Таде 
с друге стране. 

А зар Стојани и Чедомиљи, који су чланови оне југо- 
славенске академије, нису Срби, нису источњаци? 

Они су додуше Срби, чисти и коренити Срби и ако где- 
који између београдски бугара о српству и србинству њи- 
ховом чудно гатају, и то само за то, што они беседећи срп- 
ски заносе то грчки, то арнаутски; и они су се даље родили 
и живе на истоку и по источном адету, али су пре свега 
„мудраци", па као „восточни" мудраци и волсви радо шест- 
вују с востока на запад; они на истоку и с истока грле се 
са западом; они су копча између јадног, пропалог, застајалог 
и укоченог истока и напредног запада: они су напредњаци? 
И они су чланови, а г. Панта није и покрај Панте није ни 
архимандрит члан оне академије. Да, да, ни Панта није па 
нисам ни сам — ту смо стали и скренули на страну и 
отишли чак у Загреб и сетили се наших милих у Београду 
— и сваћали се са Загребчанима због Панте. [бр. 72]. 

А што смо тако далеко заишли, томе су у првој линији 
криви бугари београдски којима је свеједнако криво, што 
Југославенска академија у Загребу неће да избере за свога 
члана највећега Србина на југу словенском — а у последњој 
линији крив је и највећи је кривац исти тај највећи Србин 
на словенском југу, г. Панта, коме не би доста, што је он 
свршио историјско-филолошки факултет кијевског универ- 
ситета, већ захтева од сваког, који би хтео озбиљно крити- 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 20? 

ковати његову Историју, да му пре свега покаже сведочбу 
о свршеном историско-филолошком факултету јал' кијевског, 
јал' другог кога, ал' свакако руског университета, — а који 
таке сведочбе не може показати, као што то неможе архи- 
мандрит, а ипак се усудио приказати његову Историју, тога 
он путем новина пита: А шта је свршио архимандрит и где? 
А да тога питања г. Панта ставио није и да га бар ставио 
није путем новина, не би ни ја морао на то питање одго- 
варати путем новина и одговарањем тим мучити и себе и 
читаоце овог подлистка, и то узалуд, кад и ја сам знам а и 
многи од читаоца мојих знају, да архимандрит није свршио 
оно, што је г. Панта свршио, и да по томе не може знати 
оно што г. Панта зна; а кад није свршио онр, што је Панта 
свршио. и кад не зна оно, што Панта зна, онда не може 
надлежно ни судити о делу Пантином и просуђивати вред- 
ност његову, а ако би се ипак избезумио те ил' само овлаш 
приказао или озбиљно критиковао дело г. Панте, који је оно 
свршио, што каже да је свршио, и који толико зна, да од. 
знања његовога већ и гора — Бабија гора плаче, наравно 
од радости плаче, — онда се у напред зна, да такав приказ, 
таква критика не вреди и не може баш ништа вредити. Такве- 
закључке правио је г. Панта у уму своме и с таквим „умо- 
закљученијама" тешио је себе Панта кад је изишао онај 
Приказ; а кад се човек мало поутеши, хоће да заборави н* 
јад и бол и на опасност — па богме и да се раскакота — 
и напући и рекне: „Па ја сам свршио историјско-филолошки 
факултет а шта је г. архимандрит свршио и где?" Ја са» 
почео одговарати на то тако ђаволски намештено питање, но- 
сам се одмах у почетку збунио и место да сам просто » 
простосрдачно исповедио, да сам свршио [српску] школу у Ст, 
Бановци, а њемачку у Митровици, а латинску у Карловци, а г. 
1848 — 1849. да нисам био ни у каквој школи, а г. Панта знао 
би већ зашто нисам поменутих година био ни у каквој 
школи — и то казавши и исповедивши, да сам се мало ђа- 
волски насменуо и окренув питање „возвратио": а где је 
српску, њемачку и латинску школу свршио или свршавао г. 
Панта Срећковић и како? Па да сам ставив то ђаволско пи- 
тање мало причекао, да видим и чујем, еда ли ве г. Панта 
на то „возвратно" питање скрстити руке и одпочети читати 
онај ванбројни псалам, који почиње овако: „Мален бејах 



204 И. РУВАРАЦ 



међу браћом својом, — аасох овце оца својега" место 

дакле да сам тако просто и простосрдачно казао, шта сам 
учио и где сам се учио од своје 6-те до 18-те године као 
што би и г. Панта на питање, шта је учио и где се учио од 
ч;воје б-те — 18-те године, простосрдачно одговорио, да је он 
-у тим годинама својим пасао овце и правио карабе и свирао 
7 карабе, а ја убезекнув се и збунивши се услед изненадног 
питања стао причати и казивати, шта све нисам свршио и 
шта све не знам и у казивању том тако сам се заплео, да 
«е знам како сам се исплео и на чистину се вратио — вра- 
тио се на чистину и на Пантино оно питање, али како и у 
каквом расположењу, не питајте састрадалци моји а трпе- 
љиви читаоци овог подлистка! Доста је да знате и знам, да 
ћете се обрадовати кад чујете, да ме је и сам покушај, да 
на иитање Пантино што-то одговорим, тако уморио, да ме 
је прошла воља одговарати или правије, да сам се због тог 
питања Пантиног тако расрдио и разљутио на г. Панту, да 
му сада на досадно и неуљудно његово питање нећу ни да 
одговарам а њему просто од моје стране било, па може и 
по кафанама и меанама београдским шапутати и по чарши- 
јама београдским телалити или протелалити дати, да ја нисам 
свршио ништа или да сам свршио философију у Ходмезева- 
шархељу за по а права у Шарошпатаку за читаву једну 
годину наравно читаву школску годину од 10 месеци: да сам 
дакле свршио мађарску философију и мађарска права — за 
годину и по — а он да је свршио, — но то се већ зна, то 
већ и врабци знају шта је г. Панта свршио; та то нам је 
-он сам казао — јер је ваљда судио, да је нужно да се по- 
ново и уз добош обнародује, да се зна, шта је г. Панта 
прије 27 година у Кијеву слушао и шта је тамо свршио. Г. 
Панта је судио, да је нужно, да се тачно зна, шта је он - 
који је већ Обшту и свеобшту историју написао и издао, и 
који ће, ако му Бог здравље даде, јошт једну, јошт бољу 
свеопшту историју издати; који је четир тома Историје срп- 
ског народа већ написао и један том од та четири тома 
већ издао, и тима и другима својима делима на глас изи- 
шао и који се својим радом око ширења мисли о срп- 
ском уједињењу на целом Балканском полуострову на то- 
лико прославио, да му равнога ни у Приморју ни у Загорју 
леима — свршио и где, мислећи ваљда, да од те окол- 



ДРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИ ТИКУ 205 

ности зависи вредност његовог рада и на једном и на дру- 

гом пољу 

Но мислио то г. Панта или не мислио — мишљење је 
лична ствар, — али се љуто вара, ако и то мисли, да се 
данас пита: Шта је ко свршио и где? Данас се то не пита, 
већ се пита, шта тко зна и шта и како пише тко? И кад 
тко данас напише и тврди, да „поуНег" значи обновио, и да 
се Мутимир прогласио хрватским независним кнезом „раг 
Оеј ЈЈгаНа" (милошћу божијом), за тога се каже да не зна 
латински и даље се за тога, који се издаје и силом хоће да 
и други признаду да он зна латински, каже, да је шарлатан 
па имао он сведочбу да је свршио историјско-филолошки 
факултет у Кијеву или гимназију у Берлину или не имао 
такве сведочбе; и кад тко данас напише, „да је Дукљанин 
најпоузданији извор за повесницу оних јужнословенских 
племена, која говоре српским језиком", за тога се каже, 
да не зна ни шта је повесница ни шта је повестнички 
извор и да таквом писцу нешто фали, па свршио он исто- 
ријско филолошки факултет у Кијеву или слушао он три 
године и по каквога професора из школе Ранкеове у ка- 
квом немачком университету или историјском семинару 
„Ооег сНе СјиеПепкипсЈе ипа! КгШк о!ег Оезспкћ^иеНеп", 
или не слушао ни тог немачког професора ил' не свр- 
шио онај руски факултет; и кад тко данас напише: „Хр- 
ват је бесвесно слушао миссу, а живио по предању својих 
отаца" [I, стр. 156] и који даље напише „да виши сталеж 
хрватски постане маса хрватска и остала маса словенска 
уи1§иб т. ј. светина — бугари т. ј. работници"; и кад тај 
исти даље и неколико пути напише „да реч Блгарин озна- 
чава засебну народност, а реч Бусарин долази од уц1§и$ — 
светина, подјармљени, измећари, раја" — онда се за таквог 
умника данас каже, да је прави бугарин, и сваки има [права| 
рећи таком писцу, да је прави Панта, прави бугарин, рећи 
му и довикнути: „Ид' одатле црни Бугарине"! И кад напо- 
слетку тко данас напише онаки предговор, какав је пред- 
говор г. Панта на Крстов-дан љета господња 1884. написао 
и потписао, онда сваки истинити родољуб мора узданути и 
рећи: Жали Боже оних пара, које је потрошио тај г. Панта, 
док је свршивао и свршио историјско-филолошки факултет 
у Кијеву! Јар таквог смешног, да не кажемо лудог предго- 



206 И. РУВАРАЦ 



вора, не написа од кад се пише и штампа до данас јошт 
нико ни у ком народу ни на ком језику. Тим предговором 
<певао је себи г. Панта најлешпи тропар. [бр. 74]. 

Кад се дакле данас не пита, шта је тко свршио и где, 
онда нећу ни ја на питање Пантино; а шта је свршио г. архи- 
мандрит и где, у име тога архимандрита да одговорим, и не 
ћу да му кажем, шта је управ и где је свршио тај архиман- 
дрит! А нећу сада да му то кажем већ и зато, што знам, да 
~би г. Панта најволио сада, кад би му казати и јавити могао: 
„да је свршио тај архимандрит, да је свршио и „временнал" 
отложио он", — а то знам од туд, што знам, како се обра- 
довао и од радости поигравао г. Панта, кад је чуо само, како 
је у Руми у „зли понедељник" одзвонило том архимандриту 
и како ће тек у Карловцима да одзвони а у Будим-пешти да 
одјекне тај одзвон том архимандриту — па нашто онда одго- 
варати на питање, за које се сувремена бугарија баш ни 
-најмање не интересира нити јој је стало до тога; да ли је 
тко свршио дванаест школа и то школу по школу без скока 
и без пландовања, већ се само пита: да ли је тко био на 
врзином колу и да ли се врзе данас на врзином колу? А како 
је ко доспео у то врзино коло: да ли путем школа и школ- 
ским колником или другом стазом и хајдучком путањом? То 
је индиферентно, то се данас не пита. Па кад се то данас 
не пита, зашто да црни Бугарин у Београду пита: А шта је 
чг. архимандрит свршио и где? На то неуљудно и управо 
'безобразно и право бугарско питање нека му овострани 
„бугари" одговоре и то „по достојанију"; а ако неће они да 
му одговоре и неће за то да одговарају, што је то питање 
детињасто и управо „дечурлијско" као што би г. Панта рекао, 
ч)нда нек' на питање то сам онај, који га је ставио, одговори 
и одговором својим нек' уталожи бугарију, коју је питањем 
-оним узбунио и на коју је управо и управио своје питање. 
Нека дакле г. Панта одговара, кад мисли, да он има право 
питати, шта је свршио онај, који је први међу Србима мало 
подробније обзнанио његову српску историју. Архимандрит 
је чекао и чекао, хоће л' се ко год у Београду и међу струч- 
.њацима, београдским, наћи, да прочита то епохално дело 
Пантино, и кад га прочита, кад тај најтежи посао сврши, да 
« нама, који нисмо стручњаци, каже, шта је нашао у том 
-епохалном делу и да л' се чудио и крстио, смејао и плакао 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 207 



читајући то епохално дело, ту Исгорију Пантину, једном речи: 
хоће л' какав стручњак у Београду, н. пр. г. Љубомир Кова- 
чевић или старији један господин, устати и обзнанити чита- 
лачкој публици Историју српског народа, коју је професор 
Панта Срећковић написао а Српско учено друштво издало? 
И кад је видео, кад се уверио архимандрит, да у Београду 
нема нико воље и да нико — из неке србијанске политике — 
неће да загризе у ту киселу јабуку и да се мало позабави 
с том интерном србијанском ствари, написао је неколико 
лриметаба на то чудо Пантино. А кад г. Панта мисли, да он 
има араво пнтати, шта је свршио архимандрит, који је први 
•српски Приказ његове Историје о свом трошку издао и тиме 
правио рекламу за то мало познато дело његово, а да није 
он — Панта, који то пита, дужан био делом показати и 
посведочити, да је он у Русији, где се учио, што научио, и 
да историјско-филолошки факултет кијевског университета 
не мора црвенити, што је он исти свршио; онда нек' пита и 
даље и нека локазује делом и на делу, како он у Русији није 
управо ништа научио и како оно, што он пише, баш ништа, 
ама баш ништа не вреди! 

Ја сам у Приказу примера ради навео, како је г. Панта 
у једвој књижици својој направио од г. 1692. годину 1592. 
— и г. Панта признаје, да је то учинио и само му је то 
једно жао, што сам на ту ситницу потрошио страницу и по 
<стр. 12. и 13.). После тога пише г. Панта на крају I. илити 
на крају увода у свој прави одговор на поменути Приказ: 
,Доста је и ових навода, па да се види, како архимандриту 
није било стало до „озбиљне критике" т. ј. до истине, него 
је хтео у неколико одељења покушати, а тим може бити 
постићи то, да ће гдекоји (а зашто не сви?) од оних, који 
су ме због оне изреке корили, признати, да сам имао право, 
што сам онако казао". После ових њееових речи врло брзо 
можемо бити готови с одговором. 

Не не — нећете тако брзо бити готови с одговором, 
г. Панто! Могли би врло брзо бити готови, кад би хтели 
признати, да су све приказане примедбе на вашу Историју, 
•од прве до последње без сваког изузетка темељите, и да је 
слово моје истинито! Но пошто Ви то нећете да признате, 
то с одговором на те примедбе не можете никад бити готови! 
Ликад! Па ма „бару" мастила на то одговарање потрошили; 



208 И. РУВАРАЦ 



ма пишући те одговоре сва пера на свету раскречили а себе 
од пете до главе искрзали! Не можете битн тако брзо готови, 
јер ја не дам, да доготовите одговор Ваш на мој Приказ, и 
нећу дати, да у тим преговорима нашим Ваша буде и остане 
старија. Не, неће твоја г. Панто бити старија — и да не буде 
твоја старија, морам се мало спремити и наредити, да се 
оплету нови бичеви, по козачки по татарски; да се у Бре- 
зовцу усече ново пруће и раскисели у најљућем оцту и 
сирћету; и морам поручити брат Милошу у Лесковац, да ми 
пошље неколико лесковаца усечених на гори, што је изнад 
Лесковца, изнад средњо-вековне Дубочице (о којој је у но- 
следње време г. Панта нешто писао, нешто доказивао, нешто 
с руским Јастребовим расправљао, те ће му зацело мило 
бити, кад га лесковачки лесковци подсете опет на стару 
Дубочицу). 

И кад се бичеви оплету, шибе раскиселе а лесковци из 
Лесковца стигну, онда ћу почети одговарати на одговор 
Пантин под II. и III. и т. д. у Београдском Дневнику. И бичеви 
ће нагрдити лице Пантино; и од шиба ће лопити крв с лећа 
Пантиних; и од лесковачких лесковаца неће моћи ни седети 
ни стајати г. Панта — и пресешће г. Панти! 

„Милост! Милост"! — дрече и циче испрека оно триста 
ђеце лудо — смилуј се и помилуј нашег г. Панту! 

„Пардон"! вичу испрека великошколци, које је г. Панта 
доста намучио историјом српских „архонтија" и причама 
латинског попа у Бару — попа Дукљанина, те им с тога 
с почетка не бејаша баш јако жао, кад је неуки самоук 
подигао мало у вис г. Панту и стао пооштро чешљати и 
чибукати и прашити г. Панту; али кад опазише велико- 
школци, да је г. Панту већ стала издавати снага, а чибукање 
и прашење и деветање, активно са стране самоукове » 
пасивно са стране Пантине, не престаје, но се све једнако 
продужује, и кад чуше, да ће се истом тек да продужи и 
изнова одпочне, а великошколци мекана срца, умилише се,. 
разжалише се, те се и великошколци склонише и сташе 
молити, да се пардонира њихов учитељ, њихов г. Панта! 

Та докле ћеш? Та доста је већ! Сташе довикивати и 
они, којима не би неповољно, што је Пантина Историја срп. 
народа приказана у другом царству; та докле ћеш шибати, 
цепати и парати, докле тако восак цедити „нашем" Панти? 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТ ИКУ 209 

Та зар не видиш, не видео славе српске! да је Панта одавно 
већ спао с коња, а с њега да је спала бугар-кабаница и 
да он сав умусан у прашини лежи — па на што млатити и 
мрцварити јадника? Докле ћеш му чупати перје, перо по 
перо и калопер — перо, којим се он гиздао и поносио? Та 
то је бездушно и варварски! То није хришћански! СЈиоизцие 
Шдет? Тако довикују и Посавци и Подунавци и љуте се, 
што не престајем, и јошт се више љуте што измахујем и 
хоћу поново да бијем г. Панту. 

Не бијем ја, посавска и подунавска господо, г. Панту 
но само сузбијам! Од бичева, шиба, батина и зарезина мојих 
неће г. Панти бити ништа! Та рез бритве моје не иде дубоко, 
не допире до меса — до здравице и до суштине Пантине — 
и што вам се чини да је крв, то није права крв већ сукрвица, 
или ако и крви има, то је нездрава и покварена крв и нечи- 
стота! Та ја не задирем у личност Пантину! И перје оно, 
које му чупам, није израсло из меса Пантиног, већ је туће 
перје и Панта се само накитио тим тућим перјем. А сврх 
свега: Панта не ће и не тражи ни пардона ни милости, и 
љути се само и не може да се искаје само, што се дао 
навести од бугарије, да се упусти у бој са човеком, који није 
човек ни витез, који му није „еоепћцгп'§; а ! И ту вид'те горо- 
пад треба укротити, те да се може рећи: „укроћена горопад«! 
То високоумије треба му истерати на нос, да се не поноси! 
Ту ћуркову кресту треба му одрезати, да се не пући и не 
пућпурући! Тај дим у глави треба му издувати, да се не 
надима, и да не мисли, да је он што, да он зна што и да 
„отњуд" и не помисли: да је он стручњак! Пустите ви само, 
да се ја наголицам и нагњечим. натучем и накомешам, да још 
мало обрнем и преврнем тога Панту, па ћете видети, да ће 
опет, кад га пустим, скочити и одскочити и опет стати на 
биљегу г. Панта! И оно триста ђеце лудо опет ће да удесе 
и продуже стару песму; и бугарија ће опет да оживи и да 
поново виче: „живео г. Панта"! И Панта ће остати стари 
Панта! Не не — Панта још није укроћен! 

Шта није укроћен — та зар не видиш, да је сав излом- 
љен, и да то није више онај поносити Панта, који је до скора 
још шећући се по Београду гласно попевао: „Сабљу паше 
стар Новаче (по Мисиру бијеломе), Ниско сабљу припасује, 
сусрете га турско момче" и т. д. и т. д., а сад, а сад, сирома 

14 



210 и. РУВАРАЦ 



иде од меане до кафане и тужно припева коњу сеоме, коњу 
од мегдана, кога води за уздицу: „Ој коњицу добро моје, 
шта је теби додијало?, Ил' је теби додијало" и т. д. и т. д. 
Остави га на миру: доста му је било! 

Зашт' да га се оставим, кад он не мирује, већ одговара 
и изазива? Зашт' да ја морам у сред боја са сабљом у 
корице? Не ћу да га се оставим, већ баш хоћу да му одго- 
варам а одговарајући му хоћу да га се намлатим! 

Та шта имаш ти одговарати и на што да одговараш? 
Зар се ниси јошт уверио, да г. Панта није управо ништа 
одговорио на твоје примедбе и да није ништа одговорио зато, 
што с једне стране није могао ништа одговорити а с друге 
стране што није хтео да одговара, а то опет значи и излази 
на ово прво, то јест да зато неће да одговара, што не може 
ништа одговорити, и да је по томе он одговором својим 
ћутећи примио и усвојио твоје примедбе на његову Исто- 
рију. Па кад је тако, а тако је зацело, онда на што да одго- 
вараш? И какав би то био бој, кад би хтео још одговарати 
на онакав Пантин одговор? То б.ч био бој с ветрењачом! А 
ти ниси никакав витез, па ни витез жалосног стаса, да се 
бијеш с ветрењачама! Зато ти опет довикујемо и кажемо, да 
се оканеш већ једанпут Панте, да престанеш писати против 
Панте или, ако није другчије, већ баш мораш писати о Пан- 
тиној Историји, а ти пиши озбиљно, достојанствено и објек- 
тивно, и што напишеш, подај у Летопис или Гласник или 
Годишњицу а остави се пискарања по ефемерним листовима 
и никако не пиши више за „Наше Доба" и у подлиску тога, 
буди Бог с нама — доба! 

А тко сте ви, ако смем питати, који тако мени довику- 
јете и препоручујете и светујете и прописујете, како да 
пишем и где да пишем о Панти и Пачтиној Историји? [бр. 80] 

Но па нас има свакојаких и од сваке врсте, али се сви- 
колици одликуЈемо од прочих озбиљношћу и објективношћу 
и по томе смо ми озбиљни и објективни државници и поли- 
тичари, озбиљни и објективни естетичари, озбиљни и објек- 
тивни граматичари, синтактичари и историчари и најозбиљ- 
нији појетичари и појете, — па нас врећа, ла нам је мрзак 
и досадан начин и тон тнога нашедобног писања и писка- 
рања. Веле! „Па кад вам се „не свиди тон мог данашњег 
писања", а ви не читајте „Наше Доба"; или ако морате, или 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 211 



ако радо читате „Наше Доба", а ви не морате читати оно, 
што Је испод линије у том .Добу"; и најпосле ако сте тако 
доколни и одморни, па хоћете да прочитате и оно, што је 
сурнуто у подлистак „Нашег Доба", а ви читајте и сазида- 
лфе ее читањем „Дневника једног сеоског школског дирек- 
тора" а вредно и вредоносно, „саблазително и претика- 
■телно" и небонтоно пискарање и моје јутарње разговоре с 
г. Пантом ви не морате читати, па их и не читајте; та за 
«ас и ради вас нису ти разговори моји с г. Пантом ни пи- 
сани, већ су писани и пишу се прво и прво т шшт Ое1- 
*>тш и за ону млаћу браћу, која не стоје тако високо као 
«и, која нису тако озбиљна и објективна као ви: „Оставм-е 
•наст>: вн не читали сш кровавнн скрижали". 10 

Објективна господа окренуше леђа и одоше, а јавише 
■се пријатељи, стари и мили негда пријатељи! „Ти си се са 
Пантом упустио у жестоку неку полемику; а он, чуЈем, 
спрема, да што пре у печатњу да наставак своје Историје, 
у ком ће бити период неманићки. Да ли ће опет „Учено 
Друштво" узети у своје окриље његово дело, то не знам- 
али нз сву прилику мислим, да хоће. Па нашто да се тру- 
диш и трошиш перући Црнца? Пусти свет, нека иде како иде"! 

Тако пише и тако светује ме најстарији измећу стари 
.зналаца на крају јула из Београда." - „Ипак сам прочитао 
све тво|е чланке, који су залутали у г .Наше Доба". Срећко- 

«ића, чини ми се, утукао си То се признаје у опште, 

-али са додатком: да би било много достојанственије, да си 
се умерио у начину полемисања, а онај тон да си оставио 
^Стармалом", (но и он је само гвозденом нуждом приморан, 
да се кашто таким тоном служи)". 

Тако пише и кори брат из Беча. 12 

Дакле: „Пусти свет, нека иде како иде" ! Имаш право, 
^рате и патниче овога света, брате Георгије! \Уазсп тк с!еп 
Ре1г, ађег тасћ' шп шсћ* пазб"! Имаш и ти право, брате из 
Беча — — јово Јовице! 

"> ЈИз Пушкинове песме „Клеветникамт, Россш*. Упор. Францевт, 
8. А., Пушкинт. и полћское возсташе 1830-1831. Из „Пушкинскога 
зборнпка« (1929)]. 

41 1Ђорђе Поповић-Даннчар]. 

'« [Ово је одломак из писма Јована Јоваиовпћа-Змаја од 26. јунија 
'. Упор. Гласиик Историског друштва, V, 1932, 267-268]. 

* 



212 И. РУВАРАЦ 



Е па кад ви имате право — или, ако баш и немате право, 
но кад ви такав свет и такав наук мени размиреном умировље- 
нику дајете, хоћу да вас послушам и нећу више прати Црнца 
или ако га јошт једанпут усперем, праћу га „сос мера"! 

Вас ћу да послушам, јер и моја ми мала памет каже, 
да слушам с једне стране мудре Београћане а с друге стране 
политичне „Бечлије", „који су — као што то већ и беспо- 
литични Панта зна — за Руварца меродавни". Вас обојицу 
и на веки раздвојену двојицу хоћу да послушам; а на писку 
триста ћеце лудо, и на молбу великошколски полетараца и 
на „представленија" подунавских и посавских матораца, оних 
озбиљних и објективних политичара и естетичара, не бих се 
обзирао, не бих се разжалио и не бих помиловао. 

Но одкуд да се у исто доба и стојни Биоград и пре- 
столни Беч сете, и да се после толико и толико година сете 
Јована због Пантелеимона? „Од куд тако два врана гаврана"? 
Да нисте ви од стране Пантине послани овамо на крваву 
крајину? Да нисте ви једномишљеници Пантини и ширите 
ону исту мисао коју и Панта шири, но сваки „евојим на- 
чином?" Да нисте ви парламентери Пантини? 

Ја сам вас познао и упамтио вас у свету као безазлене! 
Али се свет мења, па сте се и ви у свету и са светом могли 
променити и променити не само кожу већ и „внутрењег че- 
ловјека"; могли сте се са злим временом и сами прозлити 
— и дати ум за безумље? Но на ту могућност нећу ни да 
мислим и доста ми је што знам и видим: да сте ви данас 
мудрији, паметнији, озбиљнији и умеренији од мене и да 
познајете свет и знате приличија светска, и распознајете 
тонове и знате, шта је „бон тон" и да сте се одучили од 
смеја и — вас ћу послушати, вас морам слушати, и слу- 
шаћу вас и у животу, ако ми се даде живити, те ћу се др- 
жати одјако ваших начела и ваших максима и пустићу, да 
свет иде како иде, и пазићу, да непоквасим свој кожух; а у 
писању и полемисању — ако ми даду писати и полемисати — 
бићу тако питом, уљудан, човечан и умерен и сврх свега 
тако озбиљан и објективан, да ће се и сам г. Панта ратоси- 
љати и џабајисати те моје мрке озбиљности и хладне објек- 
тивности у писању и полемисању. [бр. 81]. 

Шта се ти имаш обзирати на Панту? Панта је Црнац 
или црни Бугарин — и ти га не убели! Слушај ти, што мн 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 213 

теби кажемо и обазри се на свет и послушај нас, који смо 
од света и живимо са светом и знамо шта теби приличи и 
не приличи, шта се слаже са твојим чином и достојанством 
и шта се не слаже. Пази на себе! Јер право да ти кажемо: 
тај твој начин писања и полемисања и тај тон, којим се слу- 
жиш против Панте, не допада нам се ни најмање — и свако 
те мора због тога осудити: јер баш не ваља! 

И ви то мени кажете? И ви смете то мени казати? Ти, 
ти — — Даничару и ти Кишу! И вама се не допада мој на- 
чин писања? И ви можете и ви смете коме рећи: Не пиши 
тако већ овако! ? 

А тко је г. 1857. уређивао Седмицу у Новом Саду? И тко 
је у тој Седмици од поменуте године а у броју 19-ом и на 
страни 148. написао и питао: 

„ — — зар сам кад мог'о 
Наручит' звездам другчији сјај! 
Зар сам кад ружи могао рећи: 
Де, ружо, ваки мирис ми дај! 
Ко зна шта ј' срце у певца груди, 



Не сме му казат': де навиј срце, 
Нек свирне жица та или таГ 



Ко је то писао и тако сам себе питао? 

Но па онај, који се под ту песму — шта ли је; — пот- 
писао! Погледај и отвори добро очи па ћеш' се уверити да 
тако пита Јота, сугубо Јота. Но питао то тко му драго, то 
се питање тиче песника и односи се на песника — и песник 
може пустити срцу на вољу те може, ако хоће, у висину и 
на небо горе и у дубину и у пакао доле, и може гором хо- 
дити, водом бродити, — на поду пузити, на трави чловити, 
по бари се праћакати, у каљузи каљужати, амвросију цвр- 
кутати а рампаша с' нагутати, громом бити, муњама палити, 
с орлом шестарити, у зеца се претворити 11 ), с ајдуцима дру- 
говати а с кнежеви путовати — и коло повести — и завести 
— и навести — и узданути и заплакати се! — Све то и много 
друго што и уопште све што хоће и како хоће може и сме 
по свом ћефу појета и већ је Хорације у својој појетици ре- 
као: — „Ркшлоиз а\цие роеНб дшсШђет аисЈепт' зетрег шН 



" Успомена на српско-турски рат. У. 



214 И. РУВАРАЦ 



ае^иа ро1еб*аб" И ) г Но ти ниси ни пиктор ни појета, већ само- 
приказчик и силом критичар и као такав немаш и не можеи* 
имати оне слободе, која је за песнике резервирана, и ти не- 
треба да пишеш као што пишеш; остави се тога начина и 
тона ; остави тб — но казао сам ти већ, коме тај тон да 
оставиш ! 

Дакле пријатељи моји и друзи — први пријатељи а по- 
тоњи недрузи и ви велите, да овај мој начин писања и поле- 
мисања неваља, и остајете при том? 

Јест, ми кажемо, да начин тога твога садашњег писања 
и полемисања не ваља и при тој изреци стОјимо а да те још 
боље уверимо и сасвим и тако убедимо, да мораш и сам 
увидети и признати, да је тако, позивамо се на дра Стевана 
Павловића, нашег негдашњег университетског савојника, » 
новосадског суграђанина а садашњег уредника тога листа, 
те нека он „по души и по савести" и по правилима своје 
појетике и естетике каже и коначно изрече: Да ли је тако 
као што ми рекосмо; да ли ваља или не ваља начин твога 
нашедобног писања и полемисања? 

Не — не позивајте се ни на ког — и молим вас, да се- 
не позивате и не апелирате ни на дра Павловића ни на дра 
Радивојевића у Новом Саду — само на њих не — волијем 
с вама свршити: а с тим новосадским докторима не желим. 
имати посла у парници Р. соп*га Р. 

Ви кажете, да не ваља ! Е па кад не ваља оно што сам 
ја досле о Панти и о Пантиној Историји писао, онда хоћу 
да уништим све то што сам досада о томе у овом листу, 
односно подлистку, писао и у тој цели пишем и дајем од 
себе ову изјаву : 

„Потписани се свечано одриче свега што је до данас о 
Пантиној Историји и против г. Панте писао и даље признаје 
потписани, да су свеколике приметбе и приговори његови на 
лоједина места у поменутој Историји Пантиној посве неосно- 
вани и неуместни тако, да све, што је потписани против не- 
ких изрека, тврдња, извода и довода и доказа Пантиних рекао, 
не стоји, да то није истина већ је истина оно, што је г. Панта 
рекао и написао, тврдио и извео, довео и доказивао, једном 

" И Хорацаје био је добар песнпк, али је у боЈу, бацввши штит г 
очистио чуства кад је дошло до густа. Насу сви песноци Петефије, да 
погину у боју и потврде оно што певају. У. 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 215 

речи, да у свему и свачему г. Панта има право, а потписани 
да ни у чем нема право. „МоуИег" дакле остаје „поновно"; 
Белогезите остају Белогезите, Халиси остају Кезуни, Сервлије- 
остају у Цариграду и слушају философа Итала; Срби Савиног 
времена остају сметени и т. д. и т. д. Све остаје онако, као 
што је истекло из пера Пантиног; даље се потписани најтр- 
жаственије ограћује против сваке употребе тих недонесених 
приметаба и приговора од стране трећих лица. Приказа дакле 
нема! и Прелаза с' приказа на критику нема! и Продужења 
овог све до изјаве ове нема! И по томе Историју српског 
народа од П. Срећковића није до данас српско перо ни при- 
казало, ни обзнанило, ни критиковало, те је Историја та јошт 
неоскврњена, цела и чиста као да је јуче из тискарнице 
изашла". [бр. 82]. 

Ако је прота онај скопљански, ког је г, Панта познавао 
и с којим је и нас упознао, још у животу, и ако чита „Наше 
Доба" па ако буде при ђефу те прочита ову изјаву, зацело 
ће и о оном који је ту изјаву дао, оно исто рећи, што је 
рекао о Панти, кад је с њиме код мутесарифа скопљанског 
био. Прота ће, прочитавши ову изјаву од чуда скочити и 
рећи: но и тај Фрушкогорац је човек „без политике и без 
памети!" човече, човече, шта уради? У место да замахне 
још једном и тресне о земљу с оним београдским кочопером, 
а он — сам себе — и да би зашто?! Нашао се неки посла- 
стичар да га укоре, што пише онако, како пише — а он на 
крај срца па пљуну на оно, што написа о шумадинској исто- 
рији; — па с водом пљус и дете! — па с начином одбаци и 
одрече се чина, и остаеи и даље бугарију у вери: да Панта 
није Панта — и да Панта има у свему право! Та како да 
Панта има у свему право, кад је и сам Панта признао, да у 
његовој Историји има и погрешака па како сада према том 
Пантином признању може да свечано изјављује тај Фрушко- 
горац: да Панта има у свему право! 

Не жести се, прото, не чуди се прото што се признало 
и прогласило: да погрешке, противусловља, ћабласте тврдње, 
зановетања и остале чудноватости у 1-ом тому Историје Пан- 
тине нису погрешке — нису чудноватости и што се узело да 
Панта зна латински; да Панта није фалсификовао никакве пот- 
писе и године поправљао ни границе размицао. Панта се не 
назива бадава Срећковић: он се у срећни час родио и био је 



216 И. РУВАРАЦ 



од колевке па све до данас срећан и честит; срећан и код 
куће и ван куће; срећан и у школи и ван школе и у Србији 
и ван Србије а најсрећнији на путу. И од множине при- 
мера ванредне среће Пантине само да ти, прото, неколико 
наведем. 

Кнез подгорски Мирослав, идући г. 996. у госте најста- 
ријем брату Петриславу, који Је живео између мора и Ска- 
дарског језера, седне на лаћу, али се изненадно дигне бура 
и он се удави у блату (в. Историју срп. нар., I. том, стр. 
246), а брат наш Панта путујући у краљевство „отб прБва" 
и то баш онда, кад је пукла прва невесињска пушка — 
пловио је такође блатом скадарским и он не утону у том 
блату, као кнез Мирослав, већ здрав доће у Скадар. (в. пред- 
говор Пантин стр. IV.) 

Народ нам прича и казује, да Марко Краљевић није 
умро и нико не зна за гроб Марков; а Панта чим је стигао 
У Сушицу, код Скопља, нашао је гроб Марков! — но то није 
још ништа: он је при свем том, што је гроб Марков нашао, 
— на највеће чудо наше а особито уредника овог листа, 
још и видео Краљевића Марка и вели, да је жив Марко. 
Срећко Срећковићу! 

Да је г. Јован Ђорђевик у своје време постављен за 
професора историЈе на Великој школи, била би то срећа за 
Велику школу. али се г. Ђорћевић не би наседио на тој 
катедри и променио би од то доба три четири катедре, мањи 
од Велике школе школа. Но на несрећу Велике школе не 
би у своје време Јован Ђорђевић већ срећни Панта Срећ- 
ковић намештен на катедру историје у Великој школи, и од 
то доба протекло је много годиница и на министарској сто- 
лици изменило се много министара и каквих министара, 
каквих љутих министара, а Панта седи, седи и седећи укочио 
се на катедри, — и чита, чита лекције своје и телесним 
својим очима обазре се који пут и погледи на министра и на 
запад, од куд долази светлост и спасеније, али умно око 
његово окренуто је истоку и на лево од истока — и сретни 
Панта одржа се на катедри тој до данашњег дана и с тога 
морам поправити твоју изреку, коју си морао у љутини 
изрећи и која гласи: „Шумадинац Панта човек је без поли- 
тике и без памети". Није он човек без икакве политике и 
без памети; има он неке политике па и памети, и ако та 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 2 17 



памет није „обична памет« као што је била она краља срп- 
ског Градиње. 

Но ни та нека политика и та необична памет не би 
помогла Панти нити би се покрај њих и с њима он кроз 
толико година и преко толиких министарских промена одржао 
био на катедри у Великој школи, да није још и среће било 
и да Панта нема више среће него памети. Та срећан је тај 
Шумадинац био у сваку руку! Срећан и у оном што је и у 
оном, што није! Он је већ и с тога срећан, што га нити 
Угарска академија нити Југославенска академија знаности 
није за свога члана изабрала! Јер да га је срећом којом Угар- 
ска академија изабрала, као што је несрећног Витковића 
Габора изабрала за свога члана, или да га је она академија 
у Загребу изабрала за члана, као што је срећнога Чедомиља 
изабрала, Панта би изгубио сав популаритет, а без попула- 
ритета како би могао срећан бити и срећним се нарицати?! 
Али Панта је срећан и не би изабран и он оста популаран 
и оста срећан. И да сам и ја у „зли понедељник" ове године 
био само среће Пантине, ја би био изабран па ма грк Јестра- 
тије из Ирига због Ђурђа Бранковића негодовао још већма 
и ма ковач Сима, такође из Ирига, ватрогаснодруштвену 
своју шепицу бацао у вис још више, па ма грк или бакалин 
Јоца из Руме, „изт> шастливе вг смн-ћ" Руме узмувао се још 
здравије; а други грк, други дилбер, други унук Панајота из 
Катранице промукнуо још јаче, и напослетку, да је глава 
румска пала на главу и завршила говор свој пред гласањем, 
као што би др. Стева — покојна му душа! — рекао, још 
громопуцателније, него што је: ја би био изабран — и Рума 
би остала Рума и не би пропала у земљу као што је негда 
суседни јој ЗЈгтшш у земљу пропао; Рума не би пропала 
већ би остала нова Рума — поуа Кота! 

Но не пита се, како би ја и да ли би ја тако срећан 
био на биралишту у Руми, да сам био среће Пантине, већ 
је говор између скопљанског проте и мене само о том,' како 
је Панта до данас вазда и на суву и на води срећан био. — 
Јест! Панта је увек и у свачему срећан био, па је морао и 
са својом Историјом српскога народа срећан бити и срећно 
до овога часа с њом пролазити. А и како да не буде срећан 
и да се не провуче тако срећно тај шумадински Срећковић, 
кад они, с којима је он досле имао посла и од којих је 



218 И. РУВАРАЦ 



понегда и у најкритичнијим часовима висила срећа његова 
нису били ни најмање „политични и паметни". Тако, да је 
^утесариф скопљански био мало политичнији и паметнији, 
не би г. Панта, никада не би видио ни Сушице ни цркве св. 
Димнтрча, ннти би икада наишао и открио гроб Краљевића 
Марка, или да су министри били мало политичнији, не би 
г. Панта никада усео на катедру Велике школе или ако би 
се како год докотурао Д о те катедре, не би се скрасио на 

^°«Л1Г бИ ИМа ° бЛЗГа ' Д3 ДВа пут "РопутУЈе по свима 
земљама српским, и да изнађе оно, што је изнашао и да 

скупи онолику грађу за српску историју и да напише онаку 

историЈу, какву је историју српског народа он написао- - 

или да ]е г. Љубомир Ковачевић боље познавао г. Панту 

или правиЈе да је само био мало паметнији па да није онако 

обЈективно писао и онако „снисходљив" био према Панти 

већ да Је он њега „шумадијски" а 1а Зечевић испрескакао,' 

«1 кпп " ИШТа ОДГОВа Р ао и за одговор тај не би п Р „- 

мио 600 динара-икшижевници би г. Љубомиру честитали 
победу; или да је Српско учено друштво било мало озбиљ- 
ни Је и политичније па да је рукопис Пантин са скраћеним 
текстом по пропису и правилу дало на оцену, ма и прија- 
тељима, личним и начелним пријатељима Пантиним: г. г. 
Милићевићу и Дучићу, Драгашевићу и Љ. Ковачевићу, Крстићу 
и Ђорђевићу, или да ј е оно само аасело у седницу, па да је 
два дана читало предговор а -двапут два дана остали садржај 
поменутог рукописа илити првог тома, и да је онда тек - 
пошто се при шестодневном читању предговора и осталог 
сад Р жа Ја довољно и наплакало и насмејало и накрстило, а 
ноћ од суботе на недељу у тишини и у дубоком сну провело 
и окрепило се дубоким сном - рано у недељу закључак 
донело о том, шта да се ради с тим рукописом Пантиним? 
не би први том српске историје угледао света, и свет би 
ишао као што иде, и стари мој пријатељ не би имао повода 
да ми довикуЈе: Пусти свет нека иде како идеГ Но то је 
ништа: Свет ће и онако покрај мене и са мном и без мене 

™ Н Г^ ^' НИТИ Ј6 ТРСбаЛ0 ЧЗК ИСП °Д Авале и с оне 
стране баре мени довикивати, да пушта* свет да иде, како 

иде али Је друго нешто, чега се ј. боји«, и чега се, као што 

сппеГ СТЗРОМ ПрИЈатељу чини - нећ У Убојати. „Панта се 
спрема - тако гласи пријатељско саопштење - да што пре 



ЛРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 



21» 



у печатњу да наставак своје историје у ком ће бити период 
немањићки - и на сву прилику Учено друштво узеће у 
своје окриље и тај .наставак Пантине историје". Дакле д* 
Је Српско учено друштво поступило с првим томом онако 
као што Је мало час напоменуто, и као што је и без напо^ 
мене требало и дужно било поступити- почетак илити први 
том Пантине Историје не би угледао света - и онда не би- 
се могао ни наставак илити Н-том Пантине Историје, кој* 
без -првог тома нема смисла - узети под окриље и излећи 
и пустити у свет без главе и почетка; - а да је Српско 
учено друштво имало на уму оно: РппсЈрПб оНз1а! — (које 
не значи као што то и сам г. Панта зна: одупри се и опо- 
нираЈ принципима илити кнежевима и онима који су у власти- 
но ко ]е нешто друго значи) и да је имајући то на уму а 
с тим и оно друго горепоменуто у намети просто и отворено 
рекло Панти: „Панто! Господине, пријатељу, друже или враже 
и садруже Панто! Ево ти рукописа твога натраг, па ради с 
њим, шта знашГ Да је то Српско учено друштво рекло г. 
"анти и да је то рекавши остало при том и да се није дало 
ни молбама умолити, ни сузама умекшати, ни претњом за- 
страшити — ни маћедонском политиком обманути — друштво 
би учинило нешто. што је мудро и политично! Но друштво 
не поступи тако, не уради тако и не рече Панти онако већ 
друкчиЈе и са свим противно ономе, што је требало урадити, 
и покраЈ таког поступка од стране друштва, лако је било 
панти и са Историјом својом бити срећан и проћи тако 
срећно. [бр. 83]. 

Но што је било било! и тко ће, молим вас. да свеко- 
лике мутесарифе скопљанске и свеколике министре про- 
свете и свеколике Љубомире Ковачевиће и сваколика учен* 
друштва да умудри, настави и утврди у мудрости тако, да 
се никад не спотакну, не поклизну, не забораве и не даду 
обманути. Нека, нек' мутесариф скопљански пушта „безпо- 
литичног, безпаметног и неопасног« Панту у Сушицу код 
Скопља: нека нек' разни министри одржавају Панту на ка~ 
тедри историје у Великој школи! нека, нек' је г. Л>. Коваче- 
вић онако „снисходљив" према Панти и нека се не каје 
што је био онако „снисходљив" према господину Панти јер^ 
он зна^зашто је био и зашто је морао бити онако „снис- 
ходљив према том Шумадинцу; нека нек' Српско учено 



220 И. РУВАРАЦ 



друштво и без прегледа и стручњачке оцене удара печат 
-свој на Пантину Историју! Све то није ништа, све то: и 
доброћудност мутесарифова и „долготрнвше" разних мини- 
-стара, и објективност Љ. Ковачевића и печат Српског уче- 
ног друштва не би помагао г. Панти, не би сачувало Панту 
од пропасти: само да сам ја био политичнији и да сам био 
мало паметнији! па да нисам писао неке Претходне приказе 
и Прелазе с приказа и Продужење тих прелаза и то по 
ефемерним лисговима, који ланас јесу а сутра их нема и то 
— а то сам најмање требао чинити у „Нашем Добу" — и 
што је најлуће у подлистку тога листа, тога врашког „Нашег 
Доба"!, већ да сам којом срећом потегао одмах и ударио 
одмах маљицом озбиљне и објективне критике и да сам ту 
озбиљну и објективну критику Пантине Историје послао у 
Летопис или Гласник или бар у Годишњицу — па би видио 
попе протопопе скопљански, шта би било од Шумадинца 
Панте; па би доживио а очима се уверио, како би се уга- 
сила звезда Пантина на небу српске историо-географије, како 
би дојакошња срећа Пантина изневерила свога љубимца, 
свога Панту; како би долијао Пантело/а; како би отишао у 
непело велим и у земљу, ух, какву земљу! но перо моје не 
уме описати грозоту те земље, у коју би Панта одлетио, већ 
послушајмо самога Панту, како он, како грозно перо његово 
описује ту ужасну земљу у предговору своје српске исто- 
рије на страни III. врста 4., 3., 2. и I. од доле и на страни 
IV. врста I., 2., 3. и 4. од горе „Нема, гробна тишина царује 
по Србији Немањиној. Све ћути — и људи и земља. Песма 
■се не ори, звона не звоне! Куд год ти допре око, на све 
<:тране — гробље и развалине. И ти гробови и те развалине 
<5еседе дивније од свију светских беседника. И тај њихов 
говор слуша и небо и земља, и људи и ћаволи, и анђели и 
Свевишњи на небесима"! (Свевишњи опрости му и сачувај 
га од непријазни!). Да, мој мудри протопопе скопљански, у ту 
земљу и у непело то одлетио би београдски Панта; нестало 
би Панте и само би се причало по Београду, као што се 
некад причало о Тројанцима и о Обрима: Били Тројанци, 
били негда Обри — па их нема! Био негда некакав Панта, 
био и битисао, но га сад нема! 

Но на моју несрећу ја не почех као што је требало 
оочети, и као што би паметан човек одпочео, не искочих и 



ПРЕЛАЗ С ПРНКАЗА НА КРИТИ КУ 221 

не замлатах са маљицом озбиљне критике, већ стадо оби- 
гравати и издалека пиљцима се бацати и пискарати које- 
какве шаљиве приказе — и сад је лако г. Панти спремати 
наставак своје Историје. И док ја теби прото испричам, како 
је Панта до данас увек био срећан — а они, који су досле 
посла нмали с Пантом, вазда били непаметни па због тога 
и несрећни, донде ће Панта бити готов са скраћивањем 
текста другог тома своје Историје; а Српско учено друштво 
увек је готово и чека само да удари печат свој и на други 
том Српске историје; — и други тај том, у ком је период 
немањићки, угледаће света — а ја ћу, а ја ћу — но и то се 
не зна, хоћу ли, јер се не зна прво хоћу ли имати воље, ил* 
ако ја и узимам воље и останем при овој доброј вољи, не 
зна се, хоће л' бити вољан уредник „Нашег Доба", и још се 
више не зна, хоће л' донде трајати то „Наше Доба" — тек 
да почнем писати озбиљну критику првог тома, и док ја 
напишем ту и такву критику 1-ог тома, Панта ће да изда, 
наравно с' помоћу своје дружине, Ш-ћи том своје Историје 
— и што ја озбиљније и спорије будем писао критике, Панта 
ће све брже и брже да издаје томове, најпре српске а после 
опште и најпосле свеопште историје — и онда стигни га ти 
скопљански прото ако можеш — и Панта ће да ми под нос 
пуца са томовима својих разних и разноврсних историја, и> 
кад се испуца, онда ће одлетити, но не у непело, у ону гро- 
зовиту земљу, већ ће узлетити небу под облаке и сијаће на 
небу српском као звезда прве величине. И право је, што ће 
с'јати и обасјавати та звезда Пантина, кад сам ја почео наопако^ 
и у зао час са Претходним приказима и после све једнако 
прелазио, прелазио, а нисам се обазирао ни на творце срп- 
ске историје тамо нреко ни на кратковременост „Нашег Доба* 
овде. Зло сам почео, па је право што ћу горе дочекати, што 
ћу доживити, да Панта врља томове и с томови, дебели то- 
мови, да ми под нос пуца — и што ћу преживити „Наше 
Доба", та с нашим добом и сам се преживити! 

Баш ти сам несрећан и од најнесрећнијег трипут не- 
срећнији човек на овоме свету. Други несрећни људи, кад се 
јадају на своју злу срећу, кажу, да су тако несрећни, да ће 
се и зелено дрво, ако се они за њ' увате, осушити. А шта 
ја тужан и жалостан да кажем? Ето ја сам се уватио био 
за дрво, руком Пантином засаћено, и нико не може казати^ 



222 И. РУВАРАЦ 



_да је то једро, чврсто и зелено дрво. Шта више мора се 
признати, да је то само црвоточина и покрај свега тога оно 
се несасушује, већ живи и тера изданке. 

Па нек се зелени — испречи се мој скопљански прота 

— нек се зелени и нек тера изданке то дрво Пантино! Опет 

оно неће никаквог плода донети — и за то ће опет оно на 

.ватру и у ватру. Ниси добро почео, то и сам сад увиђаш! 

Лиси имао начина — то ти ето и твоји пријатељи кажу па 

и сам си признао, да тај твој начин не ваља и не води к 

•цели. Промени дакле начин, па ћеш видити, какав ће бити 

учин! Одпочни изнова танац с Пантом, танац пун хладне 

озбиљности и приличног достојанства с рукавицама на ру- 

*ама и с маљицом у десноЈ руци! Па да видиш, шта ће 

■бити од Панте. Само не оклевај и не скањуј се толико, већ 

4№го но кажу: с неба па у ребра, у слабину Пантину — а 

о „Нашем Добу" и хоће л' потрајати још које време то „Наше 

Доба", не води ни најман>е бриге: „Нкстк вдш< рдз&и-кти вр<- 

МШЛ И Л-кт4, ИЖ( ОТ«Ц1к псдожн ко свсчи влдсти"! 

Тако прота — и тко сад да у том скопљанском проти 
позна оног Пантиног проту, који је онако пред мутесарифом 
скопљанским теменао и онако се понизно молио и понижа- 
•вао због Панте, за шумадинског тог Панту? [бр. 84]. 

Прота рече протопопску реч и ја на те речи живну и 

-илану и погледа на маљицу а с маљице на проту: Здраво 

•лрото! А Панти било како било! И прота пун уздања неког 

и задовољства, што ће ипак на последку Панта да страда 

— чита даље у подлистку „Нашег Доба" — „Дневник једног 

сеоског школског директора". Оставимо проту, нека чита и 

«ека ужива у читању тога дневника — а ми, то јест ја и моји 

љубазни и верни читаоци да изађемо мало на „Таблу" с које 

се види Београд и да с дурбином од биљура привучемо себи 

мало ближе Београд, и кад га привучемо да чулом којим се 

чује, сазнамо, „шта с' оно чује на оној страни" у Јаноку — 

у Београду. У Београду је највеће весеље. Звона звоне — но 

ја не умем описати никакво весеље, а најмање сам кадар 

описати и живописно представити свенародно — пантелијско 

весеље, то славље београдско. У описивању Панта је мајстор, 

па као што је умео у предговору своје Историје онако мај- 

-сторски и управо Данте-овим пером описати ону грозовиту 

-земљу, ,где с' песма не ори и звона не звоне а ,тако је исти 



ПРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 223 



Панта истим пером и у истом предговору знао описати све- 
народно весеље у Јаноку — старом Београду, старој српској 
престолници; прочитајмо тај Пантин опис у поменутом пред- 
говору на страни IV. и V., па кад га прочитамо, добићемо 
бар неки магловити појам о весељу у данашњој престолници 
српској, у Београду. „Да се пре седам стотина осамдесет и 
седам година (т. ј. 1097.), кренуо путник да путује у велику 
Рашку жупанију, из византијскога Велеграда, преко Лонго- 
мерије (Шумадије), он би прешао р. Моравицу код Јасике, 
и с пасошем би ушао у државу великога жупана Вукана, 
па би наишао у Јаноку на највеће весеље и лупњаву звона, 
и видео би пуне цркве људи, који благодаре Богу за сјајну 
победу, одржану Вуканом на Ситници, близу Липенца, над 
Еизантијском војском севастократора Јована". Да сам ја какав 
београдски објективни политичар и граматичар и синтактичар 
и историчар, па да морам коментирати и критички претрести 
тај опис највећег весеља оног у Јаноку љета господња 1097., 
ја би, може бити, прво и прво занео за г. 1097. и метнуо би 
уз њу „вопросителну"(?) па би после испитивао, да ли је 
путник онај путујући у велику Рашку жупанију поменуте у 
„вопросу* стојеће године из Београда, баш морао ударити 
преко Лонгомерије, и да л' је морао прећи р. Моравицу баш 
код Јасике и да л' није другчије, но само с пасошем у џепу, 
могао ући у државу великог жупана Вукана, и да је зацело 
у Јаноку а не у Раси наишао на рашког великог жупана и 
«а оно највеће весеље и да ли је при том највећем весељу 
одиста чуо и могао чути лупњаву звона и видети баш пуне 
цркве људи? и т. д. и т. д.; па да би, уверивши и себе и 
своје читаоце, да путник онај није можда ни оним путем пу- 
товао, ни на онако весеље наишао, ни видео оно, што Панта 
каже да је видео, ни чуо оно, што Панта каже да је чуо — 
дао места хипотеси и могућности, да се Панта, описујући 
онако пут поменутог путника и тобоже оно највеће весеље, 
само шалио, а права намера да му је при том била, да збиља 
ошине своју владу, своју рођену сувремену владу због па- 
соша, која сувремена влада, као што је опште познато од 
путника, путујући у Шумадију-Лонгомерију, јошт и данас па- 
сош тражи и без пасоша никога ни у Београд — византијски 
Велеград, а камо л' у Лонгомерију, данашњу Шумадију, не 
пушта а то Панта својој влади не одобрава нити јој то као 



224 И. РУВЛРАЦ 

либерал одобрити може; и ту хипотесу своју, могао би може 
бити и тиме потврдити, што је у целом поменутом комен- 
тирању подвргнутом опису само реч „пасошем" подвучена 
илити друкчије т. ј. мало на еро — положенима писменима 
печатана, чим је ауктор т. ј. Панта натукнути хтео и сме- 
лости имао то натукнути, да је ујб јгошае баш у пасошу — 
а да му никако није намера била, да тиме, што се већ г. 1097. 
за владе великог жупана Вука а у држави српској од путника 
из Београда, пасош захтевао, — те би потоме то стара пра- 
стара установа старосрпска била, — садашњу владу своју 
правда и оправда; па онда би се, то јест — кад би тако пот- 
крепио и утврдио постављену своју хипотесу и скоро доказао, 
да се г. Панта, онако описујући оно јуначко весеље, само 
шалио и мало иронизирао и да је такима шалама, таким 
грозним шалама и иронијама цео предговор у Историју српског 
народа напуњен, окренуо ка онима озбиљним политичарима, 
хисторичарима, естетичарима — и осталим чаро-двима и на 
последку оном најобјективнијем појети над појетама и овако 
их апострофирао: Дакле Панта може да се шали и Панти је 
слободно да се шали и онако грозно шали и на најозбиљ- 
нијем месту, у самом предговору да се шали! А Руварцу није 
слободно нашалити се, Руварац не треба да се ни онда, кад 
приказује само, кад прелази само преко најсмешнијег пред- 
говора и најчудноватије Историје, мало нашали не само просто 
но уз озбиљни ударац мало и нашали! ви објективни поли- 
тичари и ви озбиљне појете: ви, ви, који изсмејавате цео свет, 
и пуцате под нос целом свету и који ни најмање не марите, 
шта ће рећи свет! И ви који ласкате свету и светини и ла- 
скањем кварите свет и одвраћате од озбиљна рада свет и 
научисте свет, да вам се диви и пљеска, кад се ви премећете 
и промећете кроз губер пред светом и светином, пред буга- 
ријом Пантином! Ви — који хладном крви давите и угушу- 
јете — и леденом руком а с осмејком на уснама забадате нож 
у срце брату, пријатељу и другу смртоносну шалу ту песмом 
пратите — ви велеуми, бездушници и без срца људи! Видиш 
њих! Како су се сада и под старост своју уљудили, тако 
озбиљни и тако објективни постали — и како су тако пра- 
ведни! Пантине Историје нису прочитали а може бити ни 
видили — но прочитали су Приказ и Прелаз — и згадили 
се на Приказ и Прелаз због начина, због „тона"! Тако би 



П РЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИКУ 225 

може бити г. Љ. К. у Београду приведено место из предго- 
вора Пантиног коментирао и после тога тако оне објективне 
политичаре и појете апострофирао! Но пошто ја нисам Љ. К. 
и није ми задатак да коментирам и да надовезујем апострофе 

— и пошто сам даље оно место из предговора Пантиног само 
зато привео да сам добијем, а са мном, да и моји читаоци 
добију бар неког појма о пантелијском весељу у Београду 

— то се морам опет вратити на „Таблу" и с табле прислу- 
шкивати : како тутњи земља под Београдом и како се тресу 
хумићи над Београдом, хумићи и планине све до Авале пла- 
нине — а све тутњи и све се тресе од весеља и због весеља 
и усљед највећег весеља и славља у Београду. Но за тутњаву 
и „лупњаву" и за весеље, од кога се земља тресе, ја не марим 
и нисам за така бујна и бурна весеља никада марио, већ сам 
прислонио уво и створио се сав у уво, да чујем урнебесне 
усклике и да сазнам, ком се кличе и виче, и ко кличе и виче? 
„Дакле Панта има право! — по собственом признању преко- 
барчевом Панта има право! УМзгЈ ОаШаее ! Победио си 
Бугарине! Живио наш Панта! \Пуах е* ушзсаН Ли, ли, ли, 

— Пантели? Бугарија је, дакле, што кличе и виче, и Бугарија 
та Панти кличе и виче и тако виче и кличе само зато, што 
је нешто начула како је негде преко баре прекобарцу одзво- 
нило — и како се усљед тога прекобарац разљутио и у љу- 
тини на своје тобожње пријатеље — признао, да Панта има 
право — а није чула или је пречула та Бугарија, да је преко- 
барац само за то признао, да Панта има право, што му се 
од „меродавне" стране пребацило, да танац онај, који је он 
с Пантом одпочео, није био грацијозан танац ни по такту 

— те се он усљед тога побуђеним нашао, да публикује и 
свечано прогласи, да тај први танац с Пантом не „гилта"; 
али је уједно у уму свом ресервирао себи право, да може 
танац с Пантом изнова — поуИег — одпочети и то танац пун 
тактичности, озбиљности и гравитета са рукавицом на руци 
и с маљицом у десници. — Но Бугарија се помамила, те 
помамно кличе и виче, и не само што кличе и виче, већ се 
од радости и вељег одушевљења, од помаме премеће на слави 

— и изгубила је са свим главу ! Да луде ти Бугарије, да 
луде светине! Не пази она на Панту, не мотри она на лице 
Пантино и не опажа она на лицу Пантином онај облачак све 
гушћи и гушћи, све црњи и црњи облак, не види она, да је 

15 



226 И.РУВАРАЦ 



мука Панти и не пита она Панту шта му је, већ се пома- 
мила и разгоропадила та црна Бугарија, а све од радости, 
од оне „презјелне" радости, која никад на добро не слути, 
и која је предвестница жалости и да ће се радосг претво- 
рити у жалост! [бр. 85] . 

Панта, дакле, главито лице оног весеља и стожер, око 
кога и ради кога она бујна река од весеља тече, теком тече 
и ком се онако помамно виком виче — није весео ни 
расположен већ дубоко замишљен и све мисли у замишље- 
ности, и кад помисли а он се стреса и кад даље помисли а 
њему при самој тој помисли коса се у вис диже и кад само 
помисли на маљицу Панта, а он би, да искочи из коже и да 
му је близу блато, оно Скадарско блато, он искочив из коже, 
скочио би у то блато и утонуо би у том блату, као што је 
у њему утонуо Мирослав, кнез Подгорски, прије осам сто- 
тина осамдесет и девет година. Но пошто блато Скадарско 
није баш на близу и при руци Панти а Панта замишљен 
све једнако мисли и немож' да растера те самоубијствене 
мисли — и кад помисли на ону клету маљицу у рукавици 
а он уздане и уздане тако јако. да му се уздах чак преко 
баре и испод Фрушке у подкрилију Фрушке горе чује, уздане 
и пожели оне творне силе, којом је стварао своје српске 
историје, и да му је сада те силе, те самотворне силе, он би 
се створио у лисицу, у лију и остао би само лија и Панте- 
лија не би био више Панта — и онда не би више ни мислио 
ни помишљао на маљицу, која је издељана само за Панту и 
намењена једино Панти. Но будући је и та сила, која ствара, 
од неког времена оставила Панту и Пантелија при најбољој 
вољи не може да збаци са себе Панту и да се опрости Панте 
већ мора да остане и Панта и Пантелија и као Пантелија 
мора све да зна и да зна значење свију твари, те с тога 
зна Пантелија, да маљица није маљица и да рукавица није 
рукавица и да у „сновидјенију" нерукотворна маљица и рука- 
вица нешто друго значи и означаез, а наиме, да маљица у 
рукавици значи озбаљну кришику: и зато, што то зна Панта, 
зато је невесео и замишљен, зато се мења у лицу, стреса и 
уздише Панта, зато је охладнило срце у Панти и у сред 
бујног оног и помамног Пантелијског весеља у Београду — 
следио се жив Панта, од страха и ужаса. Зна Панта, врло 
добро зна он, како је скрпљен први том његове српске исто- 



ТЕРЕЛАЗ С ПРИКДЗА НА КРИ ТИКУ 227 

рије и он се ббог те своје Историје ничега на свету тако не 
•боји, као озбиљие и објективне критике; као што се ђаво 
боји крста, и као што демони беже испред крста, тако се г. 
'Панта боји озбиљне критике и гди се појави озбиљна кри- 
тика, ту Панте и Пантелије ишчезавају; и као што таје восак 
•лред лицем огња, тако пред лицем озбиљне критике иестају 
онако скрољене Историје. И ако г. Панта у свом веку није 
"никад слагао, али онда је зацело слагао, кад је написао „како 
•он не би имао ништа против озбиљне критике." Та Панта 
тако зазире и преза, тако се ужасава и премире при самој 
'помисли на овбиљну критику, да су му већ и моји Прикази 
и Прелази постали и мили и дрази; и само да га није стид, 
■он би ме и окумио и побратио и молио, да само прелазим 
и све једнако и док год траје „Нашег Доба" да прелазим и 
.да никад не пређем на озбиљну критику. Зна он, није он 
тако неувиђаван да не зна, да покрај Приказа и Прелаза 
може и он животарити и како тако пролазити и да се с Прз- 
дужењем прелаза продужује и њему живот — и на последку 
зна и то Панта, да кад буде Прелазу крај и кад окренем 
дебљи крај — да ће и Историји његовој и њему бити крај. 
То Панта зна и знајући то у потаји срца свога али од свег 
срца жели, да се та толико жуђена озбиљна критика у нас 
и међу нама никада и не појави! 

То Панта сада зна, а знао је то и одпре, па кад је то 
знао, зашто је био онако неувиђаван и кратковид онако „без 
'политике и обичне памети" те није хтео ни једну моју при- 
медбу на његову Историју примити; и кад већ није хтео ни 
једне примедбе примити и усвојити, зашт' је писао два писма, 
једно неотворено а друго отворено писмо, и зашто је одго- 
•ворио у „Београдском Дневнику" на моје примедбе, кад је у 
отвореном писму отворено казао, да он на примедбе моје 
•неће одговарати и да се у начину писања неће са мном 
надметати; једном речи, кад се већ боји и кад се бојао 
г. Панта озбиљне критике, зашт' није седио с миром и 
чинио се невешт приказивању његове Историје у другој 
краљевини, у иноземству, па примедбе не би се скупиле у 
„Предходни приказ", из Приказа не би се родио Прелаз и 
^Прелаз се не би развио у Продужење прелаза и то бес- 
•крајно Продужење не би се досадило свима и ја не бих 
-морао због тога примати укоре с разних а најпаче с „меро- 



228 И. РУВАРАЦ 



давне" стране и не бн напречац морао прекидати и пресећи 
ово продужење — пресећи и пљунути на све Приказе и Пре- 
лазе на свеколико Продужење прелазас приказа на критику: 
на њих пљунути и окренути се к истоку и поменути При- 
снопоминајемог и опет пљунути на длан и протрети дланове 
и навући рукавице на руке, нове новцате рукавице и узети 
у десну или ако је повољније г. Панти — у „дијесну" руку 
једном речи у десницу маљицу, узети маљицу и рећи Пантиг 
Ево ме опет на те Панто! С рукавицом на руци и с маљи- 
цом у деснојзи руци! Ево ме с критиком, ево ме с истином! 
Јест — ја раскрштавам са шаљивим Приказима и јошт 
шаљивијим Прелазима и хоћу да пишем озбиљну и најозбиљ- 
нију критику Пантине Историје. И протопоп скопљански, да 
га назовем — кад му већ не знам имена, кад нам Панта 
није хтео казати ни како је име оном скопљанском проти, 
који је за Панту молио мутесарифа скопљанскога и који је 
издао ону сведочбу г. Панти, којом се истина сведочи, да је 
Панта човек „без политике и без памети", но то у истини 
значи, да је Панта или правије да је Шумадинац јунак, који 
се никога не боји — никог до Бога — да га назовем про- 
топоп Недељко таре руке и осмејкује се! И други прота, други 
протопресвитер, који седи за столом и пише писма, бацио је 
фес с главе па и он таре руке, а с њим и близу њега и 
други један човек, који се од дима не распознаје — таре 
такоће руке, руке таре ал' уједно прегледа и огледа своје 
сабље, своје пушке, своје буздоване, да се побри у невољи 
нађе. И господа у Београду, што се купе око Годишњице, и 
она тару руке и безброј друге господе, којима не знам крст- 
нога имена — и она тару руке, па најпосле и саме Нишлије* 
и не оне маторе Нишлије, већ баш младе Нишлије, и оне 
највише тару руке и тарући руке сви поменути: и брадаши 
и сабљаши, и годишњаци и напредњаци, и сви Дучићи и 
Милићевићи, и све младе и чиле и миле Нишлије радују се- 
озбиљној и објективној критици! И ако баш сви ти и сви- 
колици, који се радују у души озбиљној и објективној кри- 
тици, не кажу јасно и гласно, како се радују и како једва 
чекају, да се појави на зренику та озбиљна и објективна 
критика; али мигом намигују знаком знак дају, и опомињу 
и напомињу да је време, да је доба: да се пише и напише 
здрава и озбиљна критика Историје Пантине. 



ДРЕЛАЗ С ПРИКАЗА НА КРИТИ КУ 229 

Разумем господо! видим, видим, браћо! Чујем, ох чујем 
и како да пречујем „воздихаши" ваша — ваша! ви младе 
Нишлије! Знам ја, да сте ви жедни, јављено је мени, да сте 
и жедни и гладни, и знам да вас не мори жеђ за освету као 
београдског Панту и као оног мудрог у предговору Пантином 
„поминајемог" песника Пантиног; вас друга и другчија жеђ 
мори. Панта неће, Панта не може утолити ту жеђ вашу, И 
Београд неће, а могао би, кад би само хтео да утоли ту 
пријављену жеђ вашу. Београду није стало до младих Ниш- 
лија и ако га је сам Ниш доста крви стао — доста и муке 
и крви стао, док га је достао и видио, како се „српски стег 
посред Ниша вије" — он сад има других брига и мисли на 
Солун и шта би се успут све дало урадити, кад и ако се 
«ад пође на Солун. Београд нема времена да мисли на младе 
Нишлије: Београд и стручњаци београдски немају времена 

— а сестра ваша Сирмија — учиниће своје, како уме и 
■колико може, јер већ не може да слуша „ваша воздиханји" 

— ваша! ваша! [бр. 86]. 

У Срему дакле, а точније у подкрилију Фрушке горе, 
која је у Срему, у Сирмији, и баш на оној точци у том 
<:ремско-фрушкогорском подкрилију, са које се точке кадкад 
може догледати Београд, преславни град Белиград, у ком 
Београду Панта из Лепенице пише Историју српског народа 
од искона до данас, у ком је већ изишао први том те Исто- 
рије и у ком ће и други том те исте Историје скоро угле- 
дати свет, писаће се, ако Бог да, озбиљна критика оног 
првог, па ако Бог да, и тог другог тома Пантине српске 
историје. 

Па тко ће писати ту озбиљну критику Пантине Исто- 
рије? — запитаће ћелава једна утвора, која не знам како и 
одкуд се створи код мене. 

Но, па писаћу је ја и моја ев' ова „бренна" рука! Зашт' 
питаш то, ћело? 

За то те питам то, што сам мислио, да си се већ један- 
пут опаметио, и да нећеш више ићи ни на лед ни налепак 
а управ' и без фигуре да ти кажем, да нећеш никада више 
писати никакве, ни шаљиве ни озбиљне критике. Писао си 
■нешто о Милошу Милојевићу, па знаш како си накаљао! 

— Писао си после опет нешто о Сими Љубићу, па како ти 
је то писање пресело! — Казао си нешто о деспоту Ђурђу 



230 И. РУВАРАЦ 



Бранковићу, па како ти се брат Јестратије на биралишту у- 
Руми због поврећене деспотске и народне части грозно осве- 
тио, а стари брудер, додуше дискретно и фино, ал' ипак- 
осетљиво усекнуо, и како те је индигнирани Панта изобли- 
чио, и како ће ти тек да преседне, кад те француска лака 
и београдска тешка кавалерија заокупи, и кад те, јао — кад. 
само -млади онај Душанов потомак до коња дорасте, па те 
сустигне! — Писао си ето напоследку нешто и о Историји 
Пантиној, па зар се и с тим теојим тричавим Приказима и 
Прелазима смеш похвалити? Нису ли ти због њих твоји 
најбољи пријатељи и писмено и усмено и посредно и непо- 
средно своје негодовање изјавили и принудили те, те си 
морао онај срамни корак учинити и пљунуту пљувачку сам, 
полизати. 

И сад сад! Кад би требао да си мудар као змија, питом 
као голуб, гладак и окретан као јегуља и чиков, еластичан 
као гумаластика, прав као свећа, мекан као восак, добаг> 
као добар дан, и погодан са сваким и љубазан према сваком^ 
и да имаш лепу реч за сваког; и да си увек опасан и увек 
распо